Vesti – 21.06.2019.

„Mala matura“ u senci velikih skandala

„Dok ovo pišem (četvrtak oko pola devet ujutro, prim. ured.) đaci se spremaju na odloženi deo završnog ispita za osmake iz matematike. I kako stvari stoje, danas okončaće se i taj ispit. Valjda. Ministar će slavodobitno ustvrditi da je sve OK, jer su pronađeni krivci za krađu i distribuciju testova (a ko su krivci za stresiranje dece i roditelja, međunarodnu bruku i još ponešto). Jeste, tvrdio je Šarčević, počelo je kovertom provaljenoj u jednoj školi, pa sa tri žene, a završilo sa jednim muškarcem, ali sad se zna kriv je  – I. S. i  maloletni osmak (14) i sin kuma Šilasa i/li Đolaka (možda čak kumče Voška i/li Buka) kome je Đura moler poznat iz epizode „Ponoćno krečenje Narodne lutruje“ i protiv zakona naveo puno ime i prezime, jer je mali bundžija organizovao spontane proteste „malih maturanata“ u Beogradu, ali i u nekoliko velikih gradova u Republici“, kaže prof. Hadži Zdravko M. Kovač, savetnik u NSPRV.

„Elem, i poslednja afera, oko neregularne „male mature“ u kojoj je (in)direktno umešan, a direktno odgovoran ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja samo je još jedan od dokaza o nesrećnom izboru ovog čoveka na Dositejev tron. Zabrinjava i to što on to ne vidi i umesto da podnese trenutnu ostavku, on je od početka skandala, koji ga je zatekao u Banja Luci,  tražio (i on misli i našao) krivca, a tek kad se javnost listom okrenula protiv njega navodno i podneo (blanko) ostavku predsedniku Republike (koji, usput rečeno, i nema nikakve nadležnosti po istom)  i premijerki koja trenutno, nakon „uspešnih“ gostovanja u Ženevi i Londonu, boravi u Parizu i koja, za svo vreme skandala,  nije našla za shodno, da ako već ne smeni „svog“ ministra ili da ga bar stogo ukori, čak ni da se oglasi u javnosti“, kaže prof. Kovač. „Umesto toga, po rečima samog ministra školskog, on dobija nepodeljenu podršku  i predsednika i premijerke i stoga „nema nameru da podnosi ostavku“ jer iako je malo kriv i „moralno odgovoran“, „nema nameru da na sebe preuzima tuđu krivicu““, kaže Zdravko Kovač.

„Protiv sebe, ministar Kraden Šarčević ujedinio sve prosvetare – zbog njega štrajkovali su i predškolci, i nastavnici u osnovnim i srednjim školama, ali i zaposleni na visokoškolskim ustanovama i …  sve to nije mu bilo dovoljno da odstupi sa mesta ministra školskog. I umesto da je taj momenat iskoristio za časno izvlačenje iz situacije, on je opstao i sad doživljava da ga teraju deca. I oteraće ga, kao i one koji za njega tvrde da je među boljim ministrima. Kakvi li su  i koji su oni gori?”, pita se prof Kovač.

(→Saopštenja)


Vučić: Hoćete diplome, a da ne proverimo znanje!

“Kažu učili smo šta da proveravamo znanje jedan dan, to bi bilio isto kao da ja kažem uradio sam hiljade kilometara puta i mostova, a zašto onda da izađem na izbore i da u jednom danu neko ocenjuje moj uspeh”, rekao je  juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarišući malu maturu. “Nemojte da proveravamo znanje, a šta vi ljudi hoćete? Da dajemo diplome svima? Mi nemamo varioce, vozače, a hoćemo svima da damo diplome. Kažu, vidite mladost Srbije kako protestuje, a ja mladost vidim samo kod one dece koja se boje kako će uraditi test i koji žure da svojim roditeljima kažu kakav su uspeh postigli na testu” – rekao je predsednik.  On je ovom prilikom istakao kako ga ne brinu protesti dece koja ne vole da idu u školu, već zahtevo određenih političara i akademskih građana da se ukine polaganje testova za malu maturu.

Povodom vesti o tome da su testovi za malu mature procureli i protesta pojedine dece zbog toga, predsednik Vučić kaže da je neko u nadležžnim organima morao da vodi računa o svemu, ali da ne treba srušti odgovornost na jednu osobu. – Znate, oni koji su prihvatali te testove, oni su ih dalje širili. Nije tu jedan čovek, tu je stotinu njih koji su to širili. To je neodgvorno prema sopstvenom detetu – istakao je on. On je ukazao da je u eri savremene tehnologije neshvatljivo da neko može da zaustavi štamapariju za minut, da ponese papir, uslika i napravi problem, te da je neko je u nadležnim državnim organima morao da vodi računa o tome. Predsednik je ovom prilikom dodao da školski pribor za đake neće biti besplatan, već će cene kako je naveo biti pristupačne.

Stres, panika i neizvesnost: Mali maturanti prošli kroz pakao

Trema i stres koje prate bilo koji ispit u slučaju malih maturanata Srbije umnogostručeni su nakon što je test iz matematike pomeren sa utorka na četvrtak, a kompletna mala matura prolongirana za jedan dan. Da je mala matura važan događaj za upis u dobru školu, što će omogućiti upis na željeni fakultet, dakle kompletnu budućnost – svesni su i deca i roditelji. Sa težinom tog saznanja retko ko može da se nosi bez presije. Mada se jedan dan ne čini kao preterano dug period, za mnoge ova situacija predstavlja još jednu neprospavana noć i dodatnih 24 sata brige, panike… – Jedva sam čekala da završim testiranje, jer zaista smo pod tenzijom. Smestili smo se ne sluteći šta će se dalje desiti. Ušla je direktorka i rekla da ima obaveštenje za nas, da se odlaže do četvrtka. Neki su poskočili, kao da su dobili još mesec dana vremena da vežbaju, a meni je nekako još teže palo ovo odlaganje stresa. Nego dobro, samo se nadam da zadaci neće biti teži nego što je trebalo da budu – rekla je juče buduća srednjoškolka Ana A. iz Niša.

I loše i  gore:  Propale karte i putovanja

Takođe, po školama u Srbiji prenose i da su im se mnogi žale da su već isplanirali porodična putovanja, kupili karte i sve organizovali i da im je to sada propalo ili stvorilo dodatne troškove. Objavljivanje konačnih rezultata završnog ispita planirano je za 27. jun, naredni četvrtak, a ko ne želi da se u međuvremenu žali na rezultate, imao bi punih sedam dana odmora. Sada je propalo ko zna koliko autobuskih, avionskih ili voznih karata. “Nisam spavao celu noć zbog treme” “Jedva sam čekala da završim testiranje, jer smo pod tenzijom”, “Ovo je veliki stres za decu”, neki su od jučerašnjih komentara dece i roditelja povodom odlaganja testa iz matematike, drugog dana polaganja male mature. Dodatno ih je pogodilo to što su obavešteni u poslednjem trenutku, kada su se već koncentrisani i “naoštreni” pojavili pred školama. Većina kaže da bi bilo korektno da su im juče ranije javili porukama ili pozivom da se test pomera, a ne da svi dođu u školu i tek onda saznaju da testa neće biti tog dana. Kao kada osuđenika koji stane pred streljački vod, pomiluju u poslednjem trenutku. – Samo sam na momente noćas uspevao da zaspim jer nisam mogao da obuzdam tremu zbog matematike. Jutros sam rano ustao, pokušao da se skoncentrišem, došao do došle, kad tamo vest da nema polaganja. Dakle, umesto još jednog dana nevriranja i strepnje čekaju me još dva, još dve besane noći – rekao nam je juče jedan budući srednjoškolac. Utisci osmaka nisu ništa bolji ni danas, kada su se nakon jednog dana slegli utisci. – To je bio strašan stres. Samo da se sve ovo završi. Imamo jedan dan više. Proći će… – rekla nam je jedna izmorena devojčica nakon polaganja današnjeg kombinovanog testa.

Ljuti su i roditelji. – Sramota. Maltretiranje za decu, nastavnike, ali i nas roditelje. Dete mi se raduje zbog odlaganja, ali ga stres čeka već sutra i u četvrtak ponovo. Treba svim učenicima da daju po 10 bodova zbog ove bruke, a onog ko je to uradio pošteno da kazne – rekal je juče majka učenika jedne subotičke škole.

Očekivali da će i u četvrtak da im odlože test

Dodatnu neizvesnost i paniku osećaju i zbog toga što nisu u potpunosti bili sigurni da li će se kombinovani test danas održati. Očekivali su da će ih i danas otposlati kući, čuli smo od užičkih đaka. Veliki broj njih na testiranje došao je uveren da polaganja, zbog onoga što se juče dešavalo, uopšte neće biti i da će im ponovo u školskom dvorištu biti saopšteno da se vrate kućama.

Dobili teže zadatke?

Takođe, smatraju da su ovakvim razvojem događaja oštećeni, i da su dobili znatno teži test. Rezervni zadaci deluju teže od onih koje su mogli videti na društvenim mrežama, a za koje se tvrdilo da su inicijalni kombinovani test. – U odnosu su na zadatke koji su naši vršnjaci pokazivali na protestima u Beogradu, tvrdeći da se radi o kombinovanom testu, ovaj je bio mnogo teži. Mnogo nas je izašlo iz učionice posle sat vremena, jer nije bilo svrhe više ostati – nad onim što je bilo teško i zbunjujuće nije vredelo razmišljati – priča za “Blic” Ivana, svršena osmakinja OŠ “Dušan Jerković” iz Užica. Sada su mnogi zabrinuti da li će uspeti da upišu željene srednje škole, imajući u vidu da neće uspeti da osvoje dovoljno bodova na testu koji im je bio naporniji.

Priznao da je ukrao testove iz matematike

Radnik štamparije u kojoj su štampani testovi male mature Igor Stamenković (42) je osoba koja se sumnjiči za krađu testa iz matematike. On je zadržan u policiji, a po nalogu tužioca biće priveden nadležnom sudu u petak. Stamenković je otkriven tokom poligrafskog ispitivanja radnika štamparije koji su učestvovali u procesu štampanja testova. Pao je na poligrafu, a potom i priznao šta je sve uradio sa testovima, što je dovelo do ogromnih problema tokom maturskog ispita u celoj Srbiji.  On je osumnjičen za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika, sa predlogom da mu se odredi pritvor. Zaprećena kazna je od šest meseci do osam godina zatvora. Policija treba još da utvrdi sva povezana lica u lancu daljeg otkrivanja i puštanja u javnost zadataka testa.

Igor Stamenković je inače, otac osmaka iz Osnovne škole “Karađorđe”. On je prilikom saslušanja priznao policiji da je tokom procesa štampanja testova za malu maturu iskoristio zastoj u radu štamparske mašine. Stamenković je, dok su drugi popravljali mašinu uzeo test iz matematike, otišao u toalet i tamo ga slikao mobilnim telefonom. Isprva je kako je posvedočio poslao sliku svom sinu. Stamenković je ustvrdio da je njegov sin, navodno ne znajući da se radi o originalnom testu, slike prosleđivao dalje. Za sada nije poznato da li je Stamenković imao i materijalnu korist od krađe testova.

Osumnjičeni za krađu testova uložio žalbu na zadržavanje

Igor Stamenković koji se sumnjiči za krađu testova iz matematike i njegov branilac podneli su  u sredu uveče žalbu na rešenje kojim mu je određeno policijsko zadržavanje od 48 sati. Branilac osumnjičenog advokat Dimitrije Ilić ne očekuje da će žalba biti usvojena, ali se nada da tužilaštvo neće tražiti i određivanje pritvora. Saslušanje Stamenkovića u Višem javnom tužilaštvu očekuje se u petak. Prema rešenju o zadržavanju Stamenković je izvršio krivično delo povreda tajnosti podataka u sticaju sa krivičnim delom oduzimanje tuđe stvari.

Policija je ranije saopštila da se on sumnjiči da je iskoristio nepažnju svojih kolega u šštampariji u kojoj su štampani testovi za završni ispit učenika osmog razreda i tom prilikom je ukrao test iz matematike. Nakon toga je, kako se sumnja otišao u toalet gde je test uslikao telefonom, a potom je taj primerak bacio u ve-ce šolju i uništio ga. Policija je navela da je osumnjičeni to uradio kako bi test odneo sinu, koji je maturant jedne osnovne škole u Beogradu, kako bi mu pomogao da lakše položi završni ispit. Takođe, kako dodaje policija, sumnja se da je uz pomoć sina, rešeni test iz matematike došao do njegovih drugara i njihovih roditelja, nakon čega su oni, uz pomoć aplikacije Vajber, delili drugim roditeljima i učenicima u više osnovnih škola.

Puno pitanja bez odgovora: “Kako je telefon završio u štampariji?”

Vesna Nedeljković iz Republičke upisne komisije kaže da je najgore upisati decu na osnovu bodova iz škole, jer nisu isti kriterijumi u svim školama. Maturantima koji su protestovali poručuje da im nije mesto na ulici. Neko ih je podstakao da dođu ispred ministarstva i stavio im reči u usta, rekla je Nedeljkovićeva. Istragu o štampariji sprovode MUP i BIA, dok ministarstvo dodatno proverava beogradsku školu koju pohađa oko 2.000 đaka. Nedeljkovićeva objašnjava da se od januara ulazi u procedure u vezi sa završnim ispitom, kada se i proglašava testom visokog rizika.

U maju počinju razgovori sa MUP-om, zatim se ide u štampariju, proveravaju mrtvi uglovi, radnici se pretresaju pri izlasku i povratku u prostoriju, pripadnici MUP-a i BIA prisustvuju štampanju. Ističe da se postavlja pitanje kako je unet telefon u štampariju, da li je osoba dobro pregledana i kako to niko nije primetio. – Imamo ljudski faktor, drznuo se i uradio nešto da bi pomogao svom detetu. Kako možete očekivati da ono neće podeliti sa drugarima? Krađa je krađa. Ugroženo je 70.000 učenika, puta broj roditelja – rekla je Nedeljkovićeva.

Cilj testa je bio da se utvrdi koliko ima vukovaca i kakav uspeh oni na prijemnom ispitu postižu. – Profesionalnom i ljudskom čašću garantujem da je najgore upisati decu na osnovu bodova iz škole. Nije isti kriterijum u svim školama – rekla je Nedeljkovićeva i dodala da se uvođenjem novih standarda, evaluacija i internim proverama može ujednačiti kriterijum. Već sledeće godine test bi mogao da se radi elektronski. Tada bi samo nekolicina ljudi imala pristup testu, a polagalo bi se pred kamerama. – Onda ćemo imati test koji je garant da su postignuti rezultati pravi rezultati – navela je Nedeljkovićeva.

Nedeljković: “Neko im je stavio reči u usta”

Vesna Nedeljković je malim maturantima koji su prethodna dva dana protestovali poručila da đacima nije meso na ulici. “Brine me što oni mogu da izgovaraju rečenice koje su izgovarali na protestu, što pale slike, jer to je govor mržnje. Treba da se učimo vrednostima, kakva je poruka ako stavite fantomku i palite sliku? Brine me činjenica što to čine deca, a nisu kriva deca, već odrasli. Neko ih je podstakao da dođu ispred ministarstva i stavio im reči u usta. Slušala sam devojčicu koja je govorila, ono nije rečenica koju može dete sa 14 godina da izgovori, to je politički pamflet”, rekla je Nedeljkovićeva. Ukazala je da su nadležni uspeli da se organizuju i da je za samo jedan dan pomeren datum završetka završnog ispita. Pobedio je sistem, istakla je Nedeljkovićeva.

U protest osmaka umuvali se mladići sa fantomkama

Ispred zgrade Ministarstva prosvete u sredu  Nemanjinoj ulici nešto pre 13 časova počeli su da se okupljaju učenici osmih razreda nezadovoljni zbog jučerašnjeg skandala sa testom iz matematike, kada je test procurio veče pred polaganje, a što je za rezultat imalo odlaganje polaganja za četvrtak. Protest se u jednom trenutku oteo kontroli, pridružili su mu se i nešto stariji momci sa bakljama i prekrivenim licima, koji su palili fotografije ministra prosvete!

Dve mame pokušale su i na kraju uspele da uđu u ministarstvo, ali su ubrzo napustile zgradu, rekavši da nema nikog da ih primi. Podsetimo, sličan protest održan je i u utorak  na istom mestu kada su mali maturanti izneli dva zahteva – upisivanje u srednju školu na osnovu uspeha iz osnovne škole, a tražili su i smenu ministra prosvete Mladena Šarčevića. Skup je zakazan i za juče – četvrtak , u 13 časova, a pre toga, osmaci su polagali test iz matematike, od 9 do 13 časova.

Na kraju protesta u sredu, klinci su sve iznenadili, kada su za sobom počistili sav nered. Protest je trajao od 13 do 17 sati, a tokom tog perioda su osmaci i poneki roditelj išli u protestnu šetnju, blokirajući centralne gradske saobraćajnice. Na početku kolone malih maturanata bio je istaknut transparent “Ne ide nam škola, al’ bićemo bogati”.

Pred prijemni ispit važna emotivna podrška roditelja

Emotivna podrška kroz ohrabrivanje i smirivanje koja je potrebna kroz ceo proces je posebno značajna neposredno pred prijemni/završni ispit. Kada dete bira čime želi da se bavi nakon osnovne ili srednje škole i dete i porodica osećaju pritisak. Pitaju se da li su prikupljene prave informacije, da li je dobro procenjeno šta dete interesuje, koje veštine i znanja ima i koje zanimanje je isplativo. U okviru aktivnosti Info centra Fondacije Tempus, aktuelni su razgovori sa roditeljima i učenicima završnih razreda na ove teme i u narednim redovima predstavićemo neke načine kako možete da podržite svoje dete.

Za početak, razbijte predrasude da postoji samo jedan idealan izbor. Kada odlučujemo o upisu srednje škole, na fakultet ili o zaposlenju, odgovaramo na pitanja šta je meni važno (npr. interesovanja, način rada, znanja i veštine), koja se zanimanja u najvećoj meri podudaraju sa onim što je meni važno i kako mogu da se obučim za ta zanimanja (u kojim srednjim školama i na kojim obrazovnim profilima, fakultetima, visokim školama). Često mislimo da kada odgovorimo na ova pitanja ima jedan tačan odgovor: jedan fakultet, zanimanje ili smer u srednjoj školi. Ideja o jednom, idealnom izboru često stvara dodatni pritisak i ograničava nas i zato je važno da se usmerimo na definisanje opcija: nekoliko zanimanja, nekoliko obrazovnih profila. Na taj način, smanjujemo pritisak, jer uviđamo da na različite načine možemo da ispunimo svoje želje i postignemo cilj. To znači da možemo da imamo jedan prioritet, ali i da imamo druge alternative koje dete neće da doživi kao neuspeh.

Pomozite detetu pri prikupljanju i sistematizaciji informacije o sebi, obrazovanju. Kada dete razmišlja o tome šta mu je važno, roditelji mogu da ga podrže kroz razgovor i da zajedno zapišu šta su njegove osobine, interesovanja, znanja. Ključno je tada da roditelji primete i pohvale uspehe i dobre osobine deteta. Važno je navesti konkretne primere kada je dete bilo uspešno i primenilo svoja znanja i veštine. Informacije o školama i zanimanjima možete da pronađete kroz posetu sajmovima obrazovanja, školama i fakultetima ili pretraživanjem internet portala.

Prilikom donošenja odluke važno je razgovarati o kriterijumima za izbor, npr. koliko ima prakse, kakve su vannastavne aktivnosti. Tada je ključno da prvo čujemo šta je detetu važno, da tokom razgovora postavljamo pitanja, da svoje mišljenje kažemo, ali da se ne borimo oko toga ko je u pravu, već da nađemo zajedničko rešenje. Primer aktivne podrške je da sa detetom primenimo neku od tehnika donošenja odluka, npr. napišite argumente “za” i “protiv” za svaku od opcija.

Emotivna podrška kroz ohrabrivanje i smirivanje koja je potrebna kroz ceo proces je posebno značajna neposredno pred prijemni/završni ispit. Ne zaboravite da je i praktična podrška roditelja bitna, na primer prikupljanje dokumenata ili preslišavanje.

Važno je da roditelj ne stvara dodatni pritisak suvišnim pitanjima i aktivnostima, već da prati šta detetu treba. Roditeljima je često teško da prihvate da, iako je u ovom procesu detetu potrebna podrška, možda nije neophodna u svakom koraku, a možda će je dete dobiti i od nastavnika, rođaka ili vršnjaka.

Za visokoobrazovne ustanove i studente 8 miliona dinara

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević uručio je 14. juna rešenja predstavnicima visokoobrazovnih ustanova iz AP Vojvodine koje su dobile sredstva u visini od osam miliona dinara, na osnovu dva javna konkursa. Reč je o Konkursu za dodelu sredstava za darovite studente ustanovama visokog obrazovanja čiji je osnivač AP Vojvodina za 2019. godinu i Konkursu za finansiranje razvojnoistraživačkih projekata visokih škola strukovnih studija s teritorije AP Vojvodine u 2019. godini. Prema mišljenju sekretara Miloševića reč je o dva vrlo važna konkursa, od kojih jedan nosi poruku da je rad iznad svega vaspitna kategorija. „Naravno da nominalni iznos ne opredeljuje direktno politiku Pokrajinske vlade, zato što zajedno sa Republičkom vladom i svim drugim privrednim subjektima, mi stvaramo ambijent u kome je važna podrška studentima, još od prvih koraka na fakultetu, odnosno na visokoj školi“, rekao je sekretar Milošević i dodao da drugi konkurs predstavlja direktnu vezu znanja i njegove primenjivosti.

„Važno je da podstaknemo one koji do juče nisu bili prepoznati i koji postoje tek od 2017, a to govori koliko smo opredeljeni da znanje ne bude samo vidljivo u časopisima, nego pre svega u privrednoj aktivnosti i podršci visokog obrazovanja onome što je inovatorstvo, što su patenti, primenjivo u novim tehnologijama; dakle gradimo jedan aktivni odnos znanja prema privrednom razvoju“, kazao je Milošević i dodao da Sekretarijat nastavlja dalje sa projektima koji se odnose na naučnoistraživačku aktivnost, istraživačku aktivnost nacionalnih manjina, kao i sa umetničko-istraživačkim projektima. „Dakle, tamo gde nastaje stvaralaštvo, gde nastaju nove ideje, tu smo i mi. Sve zavisi od fakulteta i visokih škola da li će ta sredstva biti dovoljna, jer ukoliko bude više prijava i mi ćemo biti u obavezi da opredelimo više sredstava“, zaključio je resorni sekretar Milošević.

Ove godine finansirano je i 13 razvojnoistraživačkih projekata devet visokih škola strukovnih studija. Sredstva namenjena darovitim studentima dobilo je 13 studenata sa sedam fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koje će u narednih deset meseci stipendirati Sekretarijat sa 15 hiljada dinara mesečno, dok će minimum pet hiljada dinara biti u obavezi da obezbedi poslodavac.

Kikinda: “Raspust za sve”

U Kikindi je u petak i subotu održana  manifestacija “Raspust za sve”. Kraj školske godine je po prvi put obeležen zanimljivim dvodnevnim programom, namenjenim pre svega mlađoj generaciji, ali su dobrodfošle sve generacije Kikinđana. Program manifestacije počinje 14. juna u 16 sati i 30 minuta na kikindskom gradskom Trgu, i to plesom đaka osmaka – “Plešimo zajedno”. Od 17 sati, gošća Kikinde bila je jutjuberka Ana Lazarević Anna. Dva sata kasnije najavljen je koncert još jedne muzičke zvezde – Sare Jovanović. U okviru subotnjeg dela programa manifestacije “Raspusta za sve” posebno je bilo  zanimljivo druženje sa Aleksandrom Vesićem i Nemanjom Blažićem Trikijem, koje je najavljeno od 15 sati. Potom, od 16 sati, usledio je „Veseli basket”, a od 19 sati nastupila je mlada pevačka zvezda Ljubomir Stanković. Prema najavama iz Odseka za poslove razvoja grada, manifestacijom „Raspust za sve” praktično počinje i tradicionalno „Kikindsko leto”. Kikinđani će tokom ovog leta imati priliku da uživaju u zanimljivom programu, koncertima, pozorišnim predstavama. U dvorištu kikindske Narodne biblioteke “Jovan Popović” već je počeo sa radom letnji bioskop, a projekcije su najavljene svakog četvrtka od 21 sat.

Učiteljica na čelu Skupštine Sombora

Ljiljana Tica, profesorka razredne nastave iz Sombora nova je predsednica Skupštine Grada Sombora. Tica je juče na tu funkciju izabrana na sednici Skupštine Grada Sombora većinom glasova odbornika. Mesto predsednika Skupštine ostalo je upražnjeno nakon smrti prim. dr Zorana Pačetića, koji je na toj funkciji bio od izbora 2016. godine. Nova predsednica je sa liste Srpske napredne stranke. Od ukupno 61 odbornika glasala su 44, a za Ticin izbor glasala su 42 odbornika. “Želela bih da ovaj dom postane mesto različitih ideja od kojih ćemo birati samo one najbolje vodeći se interesima građana”, kazala je Tica nakon izbora.

Vojska SAD finansirala vrtić: Skot: Žao mi je svake civilne žrtve

Prilikom svečanog otvaranja vrtića koji će pohađati pedesetak predškolaca iz najvećeg sela varvarinske opštine Obreže, ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot je poručio da mu je žao svake civilne žrtve i svakog nevinog čoveka koji je stradao u bombardovanju Za prvi seoski vrtić, površine 350 metara kvadratnih, Opština Varvarin obezbedila je lokaciju i komunalne priključke, a Evropska komanda vojske SAD investirala je u objekat oko 250.000 dolara. Čitav projekat realizovala je Kancelarija za bilateralne odnose pri američkoj ambasadi u Beogradu kroz program humanitarne pomoći američke Vlade, preneo je RTS.

Svečanom otvaranju vrtića 18. juna prisustvovao je ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot. “Ja sam tu danas, u stvari, prvi put. Znam da ova opština nosi jednu tugu istorije. I to isto se sećamo danas, jer pre 20 godina je bio jedan strašan dan, jedna od najvećih grešaka kampanje 1999. godine‚ kada su stradali nevini ljudi u ovoj opštini”, rekao je Skot. Građanima Varvarina je poručio da mu je žao za svaku civilnu žrtvu, nevinog čoveka koji je stradao u bombardovanju. “Kao što je nama žao i svih drugih koji su stradali tog dana, te godine i te decenije u ovom području. Ne možemo mi da krenemo sad natrag, taj dan se desio i moramo da idemo korak po korak napred, ciglu po ciglu napred, da izgradimo novu budućnost, nove odnose, nova prijateljstva”, zaključio je Skot.

Vremeplov: Umro Zoran Pjanić

Na današnji dan 21. juna 1991. godine umro je srpski ekonomista Zoran Pjanić, rektor i profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Ekonomskog saveta jugoslovenske vlade, glavni redaktor “Ekonomskog leksikona” i “Ekonomske enciklopedije”. Dela: “Problem stanovništva u ekonomskoj teoriji”, “Savremene buržoaske teorije vrednosti i cena”, “Teorija cena”, “Robna privreda u samoupravnom sistemu”, “Samoupravni privredni sistem”.

Vremeplov: Umro Fridrih Frebel

Nemački  pedagog Fridrih Frebel, koji je 1840. osnovao prvi dečiji vrtić umro je na današnji dan 21. juna 1852. godine.

Vremeplov: Umro Makijaveli

Na današnji dan 21. juna 1527. godine umro je italijanski političar, diplomata, pisac i istoriograf Nikolo Makijaveli, jedan od utemeljivača politikologije. Posle stvaranja Firentinske republike, bio je 14 godina sekretar vladajućeg “Saveta desetorice”. Oslobodio je politička razmatranja teoloških, moralnih i metafizičkih koncepata i začetnik je ideje nacionalne države (prvi je uveo koncept države u savremenom smislu). U glavnom delu “Vladalac”, u kojem je izneo i sopstvena diplomatska iskustva, razradio je teoriju prema kojoj vladar treba da upravlja državom u interesu njenog jačanja, bez obzira da li će cilj postići zakonom ili silom. Smatrao je da su merila individualnog morala nepodobna za procenjivanje postupaka u ime države. Iz njegove političke filozofije izveden je pojam “makijavelizam”. Rimokatolička crkva je 1559. njegova dela stavila na “Indeks zabranjenih knjiga”. Ostala dela: “Razmatranja o prvih deset knjiga Tita Livija”, “Istorija Firence”, “O ratnoj veštini”, komedija “Mandragola”.

Vremeplov: Rođen Sartr

Francuski  filozof i pisac Žan Pol Sartr, jedan od tvoraca filozofije egzistencijalizma rođen je  na današnji dan 21 juna 1905. godine. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u Pokretu otpora, a ulogu angažovanog intelektualca nastavio je zalažući se za oslobođenje francuskih kolonija Indokine i Alžira. Nastojao je da stvori sintezu egzistencijalizma i marksizma. U književnosti je zastupao tezu o potrebi “angažovane literature”. Odbio je 1964. Nobelovu nagradu za književnost. Dela: filozofski spisi “Biće i ništavilo”, “Imaginarno”, “Egzistencijalizam je humanizam”, “Kritika dijalektičkog uma”, romani “Mučnina”, “Putevi slobode”, drame “Prljave ruke”, Nesahranjeni mrtvaci”, “Đavo i gospod bog”, “Iza zatvorenih vrata”, “Bludnica dostojna poštovanja”, “Zatočenici iz Altone”, eseji “O Bodleru”, “Šta je književnost”, autobiografija “Reči”.

Vremeplov: Umro Rimski-Korsakov

Ruski  kompozitor i dirigent Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov, član kompozitorske grupe “Velika petorica”  umro je 21. juna 1908. godine. Oslanjao se na muzičke motive ruskog i azijskih naroda. Veoma je značajan i kao muzički pedagog: među njegovim učenicima su bili i Igor Stravinski i Sergej Prokofjev. Napisao je “Principe orkestracije”, standardni priručnik na svim muzičkim akademijama u svetu. Dela: opere “Sadko”, “Zlatni petao”, “Snjeguročka”, “Carska nevesta”, simfonijske kompozicije “Fantazija na srpske teme”,”Šeherezada”, “Španski kapričo”.

Vremeplov: Rođena Fransoaz Sagan

Na današnji dan 21. juna 1933. godine rođena je francuska književnica Fransoaz Kuare, poznata kao Fransoaz Sagan, opisivala je život francuske mladeži. Iako je povremeno osporavana književna vrednost njenog dela ono je bilo veoma popularno. Dela: romani “Dobar dan tugo”, “Za mesec, za godinu”, “Izvestan osmeh”, “Volite li Bramsa”, “Čudesni oblaci”, “Raspremljen krevet”, “Izgubljen profil”, “Modrice na duši”, drame “Dvorci u Švedskoj”, “Čuvar srca”, “Klavir u travi”.

Vremeplov: Francuska dobila vladu, polovina žene

Francuska je na današnji dan 21. juna  2012. godine godine prvi put u modernoj istoriji dobila vladu čiju polovinu čine žene, a u skladu s izbornim obećanjem francuskog predsednika Fransoa Olanda o jednakosti muškaraca i žena u vlasti.

Mala matura: Stres za učenike, ali i roditelje

Mali maturanti su od ponedeljka pa do juče polagali završni ispiti zbog čega je većina svršenih osnovaca bila pod stresom. Iako su imali probno testiranje, deca  i roditelji su  sa velikom tremom dočekali malu maturu zbog straha da budući srednjoškolac neće upisati školu koju želi.  Stručnjaci smatraju da nema razloga da deci i roditeljima dani pred ispit prolaze pod pritiskom i poručuju: “Sada se opustite, ono što ste naučili, naučili ste, danas odmarajte.” – Nekoliko dana pred polaganje ispita ne treba ništa da uče, jer onaj ko je učio i naučio, taj već zna. Zadnjih par dana obično ako neko uči napravi zbrku u glavi. Preporuka je da deca pre ispita rade stvari koje će ih psihički rasteretiti. Najbolje je opuštanje pa čak i gluvarenje da bi mentalno bili što rasterećeniji jer ih očekuje tri vrela dana i testovi – kaže psiholog u subotičkoj OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” Dragana Ćupurdija.

Savetuje roditeljima da izbegavaju pred ispit priče u formi pretnji, kao što su: “Videću ja tebe jednog dana šta ćeš da radiš!”, “Mislim da si obična bitanga koja ne uči”, “Isti si otac i nikada nećeš uspeti u životu”, “Ne znam šta ćemo sa tobom, imaćeš nula bodova”, “Tebe treba udati i poslati da pereš tanjire”. – Pre polaganja završnog ispita roditelji umeju da upute deci pretnje i pogrdne poruke, ali to ne bi trebalo da rade. Možda smatraju da će ih na taj način mentalno ojačati, ali to je greška. Savet roditeljima je da ne budu zabrinuti, depresivni i histerični. Iako ne govore direktno deci ništa, kada su pod stresom oni će to osetiti. Čak i kada upisuju decu u prvi razred osnovne škole mnogi roditelji grizu nokte i opterete dete. Stav roditelja je jako važan. Ne kažem da treba da kažu detetu da radi šta hoće, ali sada kada je finiš ne treba puno pametovati. Osam godina je dete učilo, valjda je nešto i naučilo, imali su pripreme – kaže Ćupurdija.

Deci je jako važan san, a na dan samog ispita psiholog svojim učenicima uvek kaže da ne izlaze iz sale nakon pola sata, već da ostanu što je moguće duže. – Prvo neka rešavaju zadatke koje znaju, zatim da iščitaju zadatke za koje nisu sigurni da znaju i da dobro razmisle nad svakim pitanjem. Imaju dva sata i to nije test brzine. Kada izađu, brzo počinju da se prisećaju zadataka, ali i rešenja koje nisu znali u toku ispita. Često je u samom zadatku već pola odgovora, zato deca treba dobro da ga pročitaju, ako treba i sto puta jer imaju vremena – savetuje Dragana Ćupurdija.

Poručuje da deca obavezno ponesu vodu zbog vrućine i biće u salama koje nisu najprimereniji ambijent za umni rad, ali tako nalažu pravila. – Treba da se prikladno obuku da se ne bi preznojavali u sintetici. Ako škole i dežurni nastavnici dozvoljavaju, bilo bi dobro da ponesu štanglicu crne čokolade ili bar da je pojedu pre testa. Kakao pospešuje rad mozga, ali primećujem da na moje učenike ima placebo efekat, ubeđeni su da znaju više ako pojedu čokoladu. Ako vole da doručkuju, obavezno neka to urade, ali neka jedu barem sat pre polaganja. Religiozni mogu da upale sveću ili odu u crkvu ako im to pomaže da se opuste. Svaki ritual u koji deca veruju može biti koristan da bi se opustili i koncentrisali na ispit – kaže psiholog.

Nije smak sveta

“Važno je da roditelji spuste loptu. Sve što oni nisu uspeli u životu treba da zadrže za sebe, a ne da u situacijama kao što je završni ispit time opterete decu. Deca su deca. Suština svega je da deca budu upisana u srednju školu, da u kontinuitetu nastave obrazovanje. Da li će to biti prva ili zadnja želja, to nema veze jer mogu u prvom kvartalu da menjaju smerove ako se nisu snašli. Mnogi od svega naprave tragediju, sve gledaju kao konačno, ali ništa nije smak sveta”,  kaže psiholog Dragana Ćupurdija.

About the Author

admin