Vesti – 22/23.06.2019.

Mala matura i veliki DŽ

Piše: Stefan Simić*

Rešetke, kamere, fizičko obezbeđenje i elektronska kontrola. Čuvari dijamanata? Opasnih zatvorenika? Jok. Prvi nivo zaštite testova za malu maturu.

„Testovi za malu maturu čuvaniji od zatvora“, naslov je teksta koji je objavila Radio-televizija Srbije pre nepunih nedelju dana. U ovom senzacionalističkom naslovu i tekstu, pored toga što nema naznaka logičkog rasuđivanja, očigledno nema ni istine. Maturanti su u ponedeljak polagali test iz srpskog, a u utorak je trebalo da pokažu znanje iz matematike. Do toga nije došlo zbog, što bi rekao ministar prosvete, „curenja“ zadataka po društvenim mrežama.

Nekome ko je imao pristup testovima je palo na pamet da bi mogao da ih ukrade, proda i tako olakša pojedinim đacima polaganje mature.

Dok pišem ovaj tekst, pokušavam da ga osudim za taj gest. Šta je time postigao? Apsolutno ništa. Uhvaćen je u prevari, verovatno će zbog toga i krivično odgovarati, a ogroman broj maturanata je doveo u nezgodnu situaciju. Međutim, ne mogu zaista da ga krivim. U Srbiji je krađa dozvoljena. To nam država poručuje. Kad mogu ministri da kradu, što ta osoba ne bi olakšala nekom detetu prolaz? Ne isplati se biti pošten u današnje vreme. Još se nije stišala buka oko očiglednog plagijata Siniše Malog, eto novog iznenađenja. Krade ministar, krašće i drugi.

Đaci ipak nisu nešto inspirisani primerom ministara koji kradu. Umesto polaska njihovim stopama, osmaci su u utorak održali čas profesorima, ministru kao i celokupnoj Srbiji. Usprotivili su se onome što se desilo. Spontano su se okupili ispred Ministarstva prosvete sa zahtevom da ministar podnese ostavku kao i da se poništi matura. Traže da se u srednju školu upišu prema proseku iz osnovne. To otvara Pandorinu kutiju. S pravom neko može da kaže da se spremao za ispit da bi donekle ispravio loše ocene iz škole, dok neki mogu da kažu da su učili u kontinuitetu i da je tako pravedno.

No, onaj koga bi ova situacija najviše trebalo da zabrine je miran. Za ministra Šarčevića ostavka nije opcija. Svi su krivi osim njega. To što je senzacionalno najavljivao da su testovi strogo čuvani i da se neće ponoviti greške iz prošlosti, sada se ne računa. Kad smo već kod prošlosti, Žarko Obradović je ne tako davne 2013. godine pod pritiskom javnosti podneo ostavku zbog iste situacije

Zahteve za svoju smenu ministar Šarčević nonšalantno ocenjuje kao gluposti i relativizuje ceo problem. Kaže da je to običan politički gaf, ali da su zbog toga đaci imali jedan dan „relaksa“ i više vremena da se spreme za kombinovani test. O kakvom relaksu, čoveče, govoriš? Da li si svestan da je većini te dece to najveći stres sa kojim su se do sada susreli. Budućnost im zavisi od tih testova, a ti im poručuješ da se opuste.

Razumem tu decu jer nije bilo tako davno kada sam i sam polagao te testove. Ozbiljan stres, ne smeš da imaš loš dan. Moraš da uradiš dobro ako želiš da upišeš školu koju si naumio.

Napolju sunce, lepo vreme, tebi u glavi sve osim knjige. Roditelji ti stoje nad glavom, trčiš na privatne časove. Kad malo bolje sagledam situaciju, stvarno ostavka nije opcija za njega. Ostavka je moralni čin i ne treba je očekivati od trenutne vlasti. Cela vladajuća garnitura nam je takva. Za njih ostavka nikada nije opcija. Uvek je neko drugi kriv.

Paradoksalno u svemu ovome je to da je premijerka Brnabić za vreme afere oko male mature držala predavanje na Londonskoj školi za biznis. Tamo je naglasila da Srbija može biti pobednik Četvrte industrijske revolucije. Verovatno je neobaveštena da su testovi ukradeni. Digitalizacija na naprednjački način.

Ostavka ministra prosvete trebalo je da se desi čim je prvi put progovorio u javnosti. Pošto nije, u međuvremenu mnogo se afera načičkalo oko njega i ministarstva kojim rukovodi. Šut kartu je zaslužio i kad se zgadio čak i najapolitičnijima komentarišući čin vršnjačkog nasilja u jednoj školi epskom rečenicom: „Kada pogledate ovoga krupnog momka i ovoga sitnog momka, ovome piše na čelu – muči me.“ Hičkok bi možda bio oduševljen Šarčevićevom pojavom. Srbija – teško.

Utešno u celoj priči je to što ćemo videti leđa i njemu, pristajao na ostavku ili ne. Uprkos Šarčevićevim uverenjima, nijednom detetu na čelu ne piše ništa, a ni Srbiji. S druge strane, na našu kolektivnu i neizmernu žalost, ministru prosvete Republike Srbije na čelu odavno piše – DŽiber.

*autor je student Fakulteta političkih nauka

I moj sin shvatio da nemamo državu

Piše: Marija Gojkov

Vratio se mlađi sa odloženog maturskog testa iz matematike. Ne mogu vam opisati količinu pomešanih negativnih osećanja u jednoj 14-godišnjoj prilično pametnoj glavi. O frustraciji nas roditelja neću ni da počinjem. Predviđeni zadaci su juče ceo dan kružili internetom. To valjda nisu znali samo oni koji su hteli poštenim radom uspešno da maturiraju. Kada Srbinu, mentalitetski vraćenom u pećinu date digitalizaciju, posledica je pokušaj E-pljačke, koja je (ovog puta) sprečena. Šta je sledeće?

Moj sin u najosetljivijim godinama shvata da nemamo državu i da ništa ne funkcioniše kako treba. Do škole je išao preskačući ruševine i jarke pune vodom, kao da je žitelj Alepa. Sinoć nije bilo struje dobar deo večeri, a dok ovo pišem odzvanja bušilica za beton.

Današnji problem će u mojoj kući biti prevaziđen. Ovako ili onako. Izvući ćemo maksimum iz datih okolnosti, kao i mnogo puta pre toga. Odavno smo navikli da stisnemo zube i bez kukanja, živimo ovo što nam je, nesretnom podelom karata, zapalo.

Ali… Mnogo će se, sa pravom, pričati o današnjem „događaju“ pa ne bih dalje o tome. Moji razlozi za pisanje ovih redova su više naučne i didaktičke prirode. Moramo konačno početi sa uvođenjem preciznih termina, prilikom opisa svega što nas okružuje. Prvo, nema države. Postoji provizorni provizorijum, sa više nesložnih gazda. Neka vrsta kolonije – deponije za odlaganje ljudskog i ostalog smeća. Domaći namesnici pripadaju banditskoj sekti. Ona pokušava da imitira ponašanje normalne, funkcionalne države. To joj, razumljivo, ne polazi za rukom. Pripadnici sekte su obrazovanje stekli po ASAP metodi i potpuno je prirodno da ništa ne znaju. Ko očekuje bilo šta od te skupine ili je i sam „sektaš“ ili je nepopravljivo glup. Sekta se neće samoukinuti, ali se, poput Huna, neće smiriti dok ne oglođe sve što joj se nađe na putu. To je realnost koju ostavljamo deci? Tako ih volimo??

Da zaključim: ako sebe smatrate patriotom i vaspitanim građaninom, preporučujem veliki oprez prilikom korišćenja termina – država, vlada, ministarstvo, skupština, sud, poslanik, partija, opozicija… Koristiti ih samo u krajnjoj nuždi, uz obaveznu ogradu. Po mogućstvu, bodljikavu.

*nezastrašeni roditelj

Osmacima lakša matematika u odnosu na kombinovani test

Mali maturanti u četvrtak su rešavali test iz matematike. Prema saopštenju ministarstva prosvete nauke i tehnologije, polaganje je za razliku od neuspelog pokušaja u utorak, proteklo regularno i po utvrđenoj proceduri. Zvono na razglasu, označilo je da je dvočasovno rešavanje testa iz matematike završeno. Nekim svršenim osmacima osnovne škole “Đorđe Natošević” on je zadao glavobolje, ali više je onih koji su sa polaganja izašli zadovoljni i, kako kažu, matematika je u odnosu na kombinovani test bila dosta lakša. Od ukupno 20 zadataka, osmake je najviše namučila geometrija, zatim zadaci sa algebrom i obimom kruga. “Iskustvo pokazuje u odnosu na dva odnosno tri dana, da su se učenici najduže zadržali na prijemnom ispitu iz matematike, vreovatno zbog toga što su imali više zadataka u kojima su trebali da pokažu postupak. Konkretno što se matematike tiče stekla sam utisak da su oni više bili uplašeni zbog toga što je sam test bio odložen kasnije, nego zbog težine zadataka”, saopštila je Bojana Anđelić, supervizor u OŠ “Đorđe Natošević”.

Prvi preliminarni rezultati, su objavljeni juče – u petak, a dan kasnije, nezadovoljni učenici mogu podneti žalbu. Konačne rezultate ispita, svršeni osmaci imaće 27-og juna, a nakon čega, naredna dva dana, sledi popunjavanje i predaja lista želja.

Visoka izlaznost na test iz matematike

Ministarstvo prosvete Srbije saopštilo je danas da je, prema podacima koje se dostavili direktori osnovnih škola, izlaznost učenika na polaganje testa iz matematike u okviru završnog ispita, bila je visoka i do sada nije bilo primedbi na regularnost. Kako se navodi, od ukupno 177 jedinica lokalne samouprave, gradova i opština, u 67 opština zabeležena je izlaznost od 100 odsto, odnosno u 145 je bila veća od 98. odsto. Samo u 32 opštine izlaznost je bila nešto manja, u rasponu od 89, 51 do 98 odsto, što se objašnjava odustajanjem polaznika u školama za obrazovanje odraslih koji, po pravilu, češće pristupaju ispitu u avgustovskom roku. U odnosu na test iz srpskog jezika i kombinovani test koje su učenici prethodno polagali, nije uočeno osipanje broja učenika koji su rešavali test iz matematike. Do ovog trenutka škole nisu prijavile nepravilnosti tokom održavanja ispita, dodaje se u saopštenju Ministarstva prosvete. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zahvaljuje se učenicima, njihovim nastavnicima i roditeljima na razumevanju i strpljenju. Ministarstvo, takođe, izražava nadu da se u budućnosti neće dešavati slične situacije koje će remetiti aktivnosti koje se odnose na sprovođenje završnog ispita. https://www.youtube.com/watch?v=enTXIX5KP-A

Osvojili 4. medalje na Internacionalnoj konferenciji mladih

Naši mladi naučnici Dimitrije, Sara, Valerija i Filip su kao srednjoškolci i jedini srpski učesnici na Internacionalnoj konferenciji mladih naučnika (OKSEF 2019) osvojili dve zlatne i po jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju. Oni su time ostvarili neverovatan uspeh na konferenciji održanoj u Izmiru u Turskoj od 11. do 15. juna 2019.  Pobednici su polaznici Regionalnog centra za talente Beograd II, a sredstva i kotizaciju za učešće na ovoj Internacionalnoj konferenciji obezbedila im je Fondacija 1% koja ima za cilj podršku mladih talentovanih ljudi iz Srbijei njihovih ideja i potencijala. Ovo je drugi veliki uspeh polaznika Regionalnog centra u samo dva meseca, nakon što su osvojili sedam medalja na Internacionalnom takmičenju istraživačkih radova u Maleziji u aprilu ove godine. Ovi mladi ljudi su predstavili sebe, našu zemlju i sve nas na najbolji način. Lentom pobednika zahvaljujući svojim naučno-istraživačkim radovima, okitili su se: Dimitrije Rajčić – zlatna medalja – matematika, Filip Koldžić – zlatna medalja – hemija, Valerija Rankić – srebrna medalja – informatika i Sara Milošević – bronzana medalja – inženjering.

Brnabić: Neophodna promena percepcije o značaju kreativne industrije

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je u ponedeljak 17. juna u Banjaluci da je važno da se promeni percepcija o važnosti kreativne industrije za srpsku privredu. Ona je, na konferenciji “Digitalizacija i intelektualna svojina: kraj ili novi početak” u Banjaluci, rekla da smatra da je u Srbiji, kroz napore vlade, pošlo za rukom da se percepcija menja. “Nama je kreativna industrija, kada smo počeli da pričamo o tome a svi prevrtali oči, bila jača po doprinosu našem BDP od rudarstva. Ljudi na celom Balkanu imaju percepciju da je najveći značaj po BDP ima pljoprivreda, energetika, građevina. U poljoprivredi proizvodimo sirovine i nema dodate vrednosti. Mi proizvodimo nečiju tuđu pamet, a dajemo samo ruke. Ti nema dodate vrednosti. Dok ne napravimo našu intelektualnu svojinu nemamo dodatu vrednost, nećemo imati rast takav da dostignemo razvijene zemlje”, navela je ona. Moramo da promenimo percepciju i da ulažemo više u kreativnu industriju, dodala je. Navela je da u SAD kreativna industrija čini 38 odsto industrije, u EU 42 odsto, a kod nas svega pet odsto. Brnabić je kazala da je prioritetima Vlada uspela da promeni percepciju i dodala da je najveći uspeh njene vlade što je do toga došlo, pa sada više ne pričamo o poljoprivredi kao ključu razvoja, već o pameti i digitalizaciji. “To je najveći uspeh i to će ići u budućnosti napred”, naglasila je ona.

Ukazala je i da treba praviti razliku u tome šta EU traži od nas kada je reč o Poglavlju 7 koja se tiče intelektualne svojine, jer Unija od nas praktično traži da uvedemo i poštujemo standarde kako bi zaštitili njihova autorska prava na našim tržištima, da nema piraterije, falsifikata. “Mi, ako smo pametni, razvijaćemo i drugu stvar. Mormao da obezbedimo da imamo pravi podsticajni okvir za stvaranje naše intelektualne svojine. Srbija jedna od najkonkurentnijih zemalja po podsticajima za intelektualnu svojinu. Kod nas je porez na proizvode intelaktualne industrije svega tri odsto umesto standardnih 15 procenata. Već imamo neke važne jake strane komapnije koje se raspituju da otvore ili patentne biroe ili ulažu u Srbiju. Pravimo stimulativni okvir”, objasnila je ona.

Podsetila je da je Srbija otorila Poglavlje 7 pre dve godine i da upravo radi na pravnom okviru kako bi ga zatvorila. Intelektualna industrija značajnija je za ekonomski razvoj, da bude brži i dinamičniji, podvukla je još jednom i istakla da najkonkurentije svetske ekonomije baziraju svoju privredu na kreativnoj industriji. “Podsticanje ulaganja u stvaranje intelektualne svojine je važno da bismo napravili transformaciju od ekonomije radno intenzivnih investicija do ekonomije zasnovane na intelektualnoj svojini”, naglasila je Brnabić.

Premijer RS Radovan Višković rekao je da se na prostoru BiH i RS nije puno poklanjalo pažnje kreativnoj industriji, dodajući da nema razvoja privrede ako se nema razvoja intelektualne svojine. On je ukazao da su zakonski propisi BIH i RS na neki način specifični zbog ustavnog uređenja, i da postoje različiti zakoni na različitim nivoima vlasti. “Nismo imali dovoljnu koordinaciju dva nivoa da bi to ozbiljnije rešavali”, naveo je on.

Ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević podvukao da je važno da se podigne svest kroz obrazovanje o značaju intelektualne svojine. Prema njegovim rečima, kroz institiucije i preko javnosti moramo da upoznamo građane da je kreativna industrija veoma bitna za privredu, a posebno sa činjenicom da u toj grani udeo mladih čini 60 odsto. Ukazao je na značaj zaštite intelektualne svojine i na podsticaj razvoja kreativne industrije.

Ministar za naučnotehnološki razvoj RS Srđan Raičević kaze da je kroz obrazovanje bitno podići svest o temi intelektualne svojine. U BiH je stanje nezadovoljavajuće što se tiče inovacija i zaštite intelektualne svojine, a RS je na početku tih privrednih aktivnosti.

Nekadašnji generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju Goran Svilanović kaže da se region nalazi na početku procesa zaštite intelektualne svojine i podizanja kreativne industrije. Čini nam se da sve sporo ide zato što drugi brzo napreduju, a posebno EU, dodao je on. Kazao je da u Srbiji gotovo 5 odsto BDP donosi kreativna industrija i to pre svega mladi, što je više nego što doprinose rudarstvo, ugostiteljstvo ili neke druge privredne grane. Prema njegovim rečima pregovori sa EU daju prostora i sredstava da dođemo do njihovih stanrdara i dodao da moramo da iskoristimo taj proces. Srbija je, prema njegovim rečima gotovo u potpunosti usaglasila sa direktivama EU, ali je primena veoma važna.

Konferenciju je organizovala regionalna think-tank organizacija Institut za javnu politiku, a održana je kao deo foruma “Balkan perspectives today”, čiji je cilj da pruži stručnu podršku procesu evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana

UNICEF obeležava mesec roditeljstva

Tokom juna UNICEF u Srbiji i partnerske institucije i organizacije iz Mreže za decu Novog Sada organizuju  brojne aktivnosti kojima  se obeležava Mesec roditeljstva. Ove godine sve je pod okriljem poruke Pozitivno roditeljstvo – dar za ceo život, a cilj je da se podigne svest i razumevanje među roditeljima, starateljima, stručnjacima, lokalnim zajednicama, institucijama i kompanijama o važnosti podsticajnog roditeljstva za razvoj i učenje dece ranog uzrasta. Aktivnosti tokom meseca juna koje se dešavaju u Novom Sadu, ali i širom zemlje, posvećene su osnaživanju roditelja kako bi se u punoj meri uključili u odrastanje svoje dece, ne samo kao podrška njihovoj dobrobiti, zdravlju, uključujući imunizaciju i ishrani već i kao partneri u igri, istraživanju, zajedničkom učenju i druženju. Kvalitetni odnosi, veštine i znanja koje dete gradi u najranijem uzrastu predstavljaju temelj za kasniji samostalan i uspešniji život, a roditelji imaju ključnu ulogu u tome.

Tako će do kraja juna u pedijatrijskim službama Doma zdravlja Novi Sad pedijatri prepisivati na recept čitanje 15 minuta svakog dana, a deci i njihovim roditeljima na raspolaganju će biti knjige za čitanje u čekaonicama. U vrtićima širom Novog Sada organizovaće se otvorena vrata za decu i roditelje i radionice “Kako se prave igračke”. Kroz foto konkurs “Porodica živi u vrtiću” prikupljaju se najzabavnije porodične fotografije, a krajem juna meseca biće organizovane izložbe. https://www.youtube.com/watch?v=_sO6kf36EII

U Srbiji trenutno 450 maloletnih migranata bez roditelja

U Srbiji trenutno boravi 451 dete migranata bez roditeljskog staranja, izjavio je 20. juna ministar za rad finansista Zoran Đorđević. On je, povodom obeležavanja Svetskog dana izbeglica, obišao centar za smeštaj stranih maloletnih lica bez pratnje roditelja na Čukarici u kojem boravi 11 dece od 10 do 17 najviše iz Avganistana. Đorđević je rekao da je od početka migrantske krize 2015. kroz Srbiju prošlo mnogo dece i da taj godišnje varira od 430 do 500. Kaže da o maloletnoj deci računa vode tri zavoda i još dve ustanove nevladinih organizacija u kojima je smešteno 26 migranta. “Prošle godine smo izradili pravilnik kako treba postupati sa maloletnim migrantima od trenutka kada uđu u Srbiju, da znamo ko je zadužen za njih i šta država treba da im pruži od zdravstvene usluge do toga da pohađaju našu školu”, rekao je Đorđević.

Napomenuo je da svaki od maloletni migranata ima svog “voditelja slučaja” u centru za socijalni rad, bez obzira da li se nalaze u jednom od tri državna zavoda ili u druge dve ustanove koje vode nevladine organizacije. “Deca nisu došla svojom voljom, naša dužnost i obaveza je da dok su ovde da im pružimo najbolje mogućnosti za život i nadamo se da će Srbiju nositi u lepom sećanju”, naveo je on, Upitan da li ima indicija o nekoj novoj migrantskoj krizi ministar je odgovorio da takvih indicija za sada nema, ali da migracije svakako postoje. Kaže da je migracija premeštena i da više ne ide kroz Srbiju već kroz BiH jer smatraju da će preko te zemlje, kako kaže, lakše stići do Zapadne Evrope.

Učenici iz Kragujevca rekonstruisali Da Vinčijev most

Učenik Prve tehničke škole Rajić Nemanja je sa svojim drugarima i profesorkom Marinom Nikolić napravio Da Vinčijev most uz pomoć drvenih letvica, što je bio zadatak u okviru eTwinning projekta Geometry of Countries, javlja Brainz TV. To je primer mosta koji se može napraviti bez upotrebe čekića i eksera. Letvice se mogu spojiti preklapanjem, tako da nikada ne klize, piše Brainz. Koristio je dve vrste drvenih letvica jedna duža 20cm i jedna kraća 10 cm. Kratke drvene letvice formirale su stepenice mosta, duge drvene letvice su formirale parabolu mosta, čime je primenjena sposobnost analitičkog načina razmišljanja.

Jedan od najslavnijih renesansnih umetnika, Leonardo da Vinči, osim slikarstvom, bavio se i konstrukcijom. U 1501. godini, Leonardo da Vinči napravio je skicu mosta dugog 240 metara – jedinstvenog raspona koji je trebalo da bude izgrađen preko Zlatnog roga – prirodnog ulaza u Bosforski moreuz koji deli grad Carigrad, današnji Istanbul. Ovo je prvi put da je predložen takav dug raspon mosta. Most nije mogao biti izgrađen, jer je bio previše napredan za graditelje tog vremena.

Savremeni norveški umetnik Vebjorn Sand 1996. godine video je crtež mosta na izložbi Leonardovih inženjerskih projekata. Sand je bio oduševljen i po povratku u Oslo, on je predložio da norveški državni putevi preduzmu izgradnju projekta. Most na osnovu Leonardovog originalnog dizajna sagrađen je 2001. godine u blizini grada u Norveškoj, na autoputu koji povezuje Oslo i Stokholm. Pretvaranje osnovnog dizajna u stvarnost uradio je arhitekta Selberg.

Vremeplov: Rođen Bogoboj Atanacković

Na današnji dan 22. juna 1826. godine rođen je srpski pisac Bogoboj Atanacković. Kršteno ime bilo mu je Timotej, ali ga je promenio u duhu narodnjačkog romantizma, poput Đure Daničića ili Stojana Novakovića. Tokom studija u Beču upoznao je Vuka Karadžića, Branka Radičevića, Đuru Daničića i postao oduševljeni pobornik Karadžićevih reformi. Aktivno je učestvovao u radu Majske Skupštine u Sremskim Karlovcima 1848. Izvesno vreme bio je sekretar episkopa bačkog Platona Atanackovića. Dela: roman “Dva idola”, pripovetke “Bunjevka”, “Darak”, “Srpkinja”.

Vremeplov: Rođen Remark

Na današnji dan 22. juna 1898. godine godine rođen je i nemački pisac Erih Marija Remark (pravo ime bilo mu je Erih Paul Kramner). Romanom “Na zapadu ništa novo”, pisanom u naturalističkom maniru, predočio je besmisao ljudske klanice Prvog svetskog rata. I ostala njegova dela, zahvaljujući spretnosti u komponovanju radnje, jednostavnom stilu, ograničenom broju likova i temama poput rata i okupacije, naišla su na izuzetan prijem kod čitalaca širom sveta. Knjige tog antimilitariste, spaljivane su u Trećem rajhu na lomačama. Emigrirao je 1932. u Švajcarsku, zatim u Sjedinjene države i 1947. postao je državljanin SAD. Ostala dela: “Povratak”, “Tri ratna druga”, “Nebo ne zna za miljenike”, “Iskra života”, “Crni obelisk”, “Trijumfalna kapija”, “Ljubi bližnjeg svoga”, “Vreme života i vreme smrti”.

Vremeplov: Rođen Đuzepe Macini

Na današnji dan 22. juna 1805. godine rođen je italijanski revolucionar Đuzepe Macini, glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u 19. veku i jedan od tvoraca moderne italijanske države. U Marselju je 1831. osnovao revolucionarno udruženje italijanskih nacionalista “Mlada Italija” i aktivno je učestvovao u borbama za oslobođenje i ujedinjenje Italije, naročito 1848. i 1849 (najviše protiv Austrije).

Vremeplov: Sulejman II pristao na ugovor o miru

Posle neuspele opsade Beča 1529. i bezuspešnog pohoda na prestonicu Habzburga 1532. godine  turski sultan Sulejman II morao je na današnji dan 22. juna 1533. godine da pristane na ugovor o miru. 

Vremeplov: Održan neuspešan Panamerički kongres

Na inicijativu južnoameričkog revolucionara i državnika Simona Bolivara, u Panami (koja je tada bila u sastavu Kolumbije) na današnji dan 22. juna 1826. godine je održan Panamerički kongres radi ujedinjenja latinoameričkih država. Pokušaj nije uspeo, zato što su te zemlje, tek oslobođene od španskih i portugalskih kolonijalnih vlasti, imale suprotne političke i ekonomske interese.

Vremeplov: Telegrafska veza između Brazila i Evrope

Na današnji dan 22. juna 1874. godine uspostavljena je prva telegrafska veza između Brazila i Evrope.

Vremeplov: Umro Pavle Ugrinov

Na današnji dan 23. juna 2007. godine umro je srpski književnik, režiser, akademik Pavle Ugrinov. Diplomirao je na Akademiji za pozorište i film u Beogadu, na Odseku za režiju. Bio je zaposlen kao urednik i dramaturg u Radio Beogradu a potom u Televiziji Beograd. Jedan je od osnivača Ateljea 212, gde je režirao antologijsku predstavu “Čekajući Godoa” S. Beketa kojom je to pozorište otvoreno. Bio je član Glavnog odbora Sterijinog pozorja, Saveta Muzeja savremene umetnosti, BITEF-a, Nolita, RTV Beograd. Autor je više knjiga, romana, eseja, kritika, drama, i dobitnik je niza nagrada uključujući NIN-ovu, Brankovu i Nolitovu.

Vremeplov: Rođen Đambatista

Na današnji dan 23. juna 1668. godine rođen je italijanski filozof, istoriograf i teoretičar prava Đovani Batista Viko ili Đambatista, osnivač filozofije istorije i preteča etnologije. Rođen kao sin siromašnog knjižara, na univerzitetu u rodnom Napulju 1697. postao je profesor retorike. Pre toga je desetak godina izučavao Platona i Tacita, jer je prema njegovim rečima prvi “opisivao idealnog čoveka, a drugi čoveka kakav jeste”. Napuljski kralj Karlo imenovao ga je 1735. za kraljevskog istoriografa. Kao filozof istorije zastupao je neku vrstu ciklične teorije. Dela: “Principi nove nauke o zajedničkoj prirodi nacija”, “Univerzalno pravo”, “Autobiografija”.

Vremeplov: Ustanak radnika zbog ukidanja “narodnih radionica”

Zbog dekreta o ukidanju “narodnih radionica” – otvorenih pod pritiskom radničkih demonstracija u februaru 1848, u kojima se zaposlilo 150.000 nezaposlenih, u Parizu je na današnji dan 23. juna 1848 izbio ustanak radnika, koji je posle tri dana ugušio general Luj Kavenjak.

Vremeplov: Nevesinjski ustanak

Na današnji dan 23. juna 1875. godine posle napada hajduka pod vođstvom Pere Tunguza na turski karavan u Bišini, izbio je Nevesinjski ustanak, najveći protiv turskog carstva u Bosni i Hercegovini. Ustanak se brzo širio i posle mesec dana buknuo je i u Bosanskoj krajini. U nekoliko bojeva ustanici su odneli pobede, najveću na Muratovici, gde su Turci 10. i 11. novembra 1875. izgubili 1.325 ljudi. Ustanak je zainteresovao Evropu za stanje u zemljama pod turskom vlašću. Srbija je u leto 1876. objavila rat Turskoj u koji se 1877. uključila Rusija. Rat je završen za Srbe nepravednim Sanstefanskim mirom, revidiranim na Berlinskom kongresu 1878. u korist Srbije.

Vremeplov: Ograničeno pravo radnika da organizuju štrajkove

U SAD na današnji dan 23. juna 1947. godine je usvojen Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograničeno pravo radnika da organizuju štrajkove i primoran sindikat da isključi prokomunističke rukovodioce. Šefu države je dato pravo da na 80 dana suspenduje svaku štrajkačku akciju koju oceni opasnom za nacionalnu bezbednost.

Zbog proseka 5,00 deca završe na psihijatriji!

“Moraš da imaš sve petice”, “Kako to druga deca mogu, a ti ne ?”, ovo su najčešće rečenice koje koriste roditelji kada hoće da nateraju svoju decu da više uče i imaju sve petice. Ono čega možda nisu svesni to je da im tako stvaraju ogroman pritisak koji se neretko završi ozbiljnim psihičkih problema kod dece. Naime, takav pritisak dovodi do kontraefekata i izaziva reakcija poput depresije, povlačenja dece u sebe, a dolazi i do povećanja agresivnosti koja u najgorim slučajevima ova situacija može da se završi i tako što deca dignu ruku na sebe.

“Dešava se i da deca dobiju panične napade jer moraju imati prosek 5,00 – kaže za “Blic” Dragana Stanković školski psiholog u Gimnaziji i Tehničkoj školi Vlasotince. Neki od njih, dodaje, znaju da reaguju još većim otporom prema učenju, uz stav da ih nije briga za ocene, što je zapravo vrlo čest psihološki odbrambeni mehanizam. – A određena grupa njih vrlo teško prihvata loše ocene pa čak ponekad deca bivaju sklona pokazivanju reakcija poput depresije, povlačenja, gubitka samopoštovanja, agresivnosti i psihosomatskih tegoba, a nekad se odlazi toliko daleko da dolazi i do samoubista – upozorava Stanković.

Kako navode stručnjaci, roditelji u težnji da njihova deca budu najbolji đaci vrlo često umeju da preteraju u kritikama, pa čak idu toliko daleko da ih kažnjavaju zbog nemogućnosti da ostvare odličan uspeh sa svim peticama. – Roditelji bi trebali da se suzdrže od kritikovanja, prekidanja komunikacije ili kažnjavanja deteta dok se ocena ne popravi jer to može stvoriti ogroman pritisak. Zato je bolje primeniti druge, pozitivne metode poput slušanja, ohrabrivanja, prihvatanja, poštovanja. Kada se očekuje od deteta da postigne prosek 5,0, a ono ne uspeva, to osim što frustrira dete, narušava i odnose između roditelja i dece zbog prevelikih očekivanja – kaže psihološkinja Stanković i dodaje da detetu treba jasno reći da roditelji očekuju da loša ocena bude ocena bude popravljena.

Šta deca rade u ovakvim situacijama?

Kakva će reakcija dece biti u ovakvim situacijama zavisi od njihovog samopouzdanja i sposobnosti da se izbore sa ovim problemom, ali takođe način njihovog reagovanja zavisi i od uslova u kojima odrastaju. – Osnovci su vezaniji za roditelje, više ih slušaju, pa shodno tome mirnije reaguju na pritisak da poprave ocene, dok srednjoškolcima primarna grupa postaju vršnjaci tako da se najčešće identifikuju sa njima, ali znaju burnije da odreaguju na pritisak roditelja jer je adolescentsko doba izazovno samo po sebi. Najčešće se pad za jednu do dve prosečne ocene događa u petom razredu osnovne škole ili u prvom srednje, kada dete menja učiteljicu i razredno odeljenje, školu, a uz to u tim periodima dolazi i do razvojnih promena. U takvim slučajevima veoma je važna saradnja roditelja i deteta uz neki normalan stav – objašnjava ova psihološkinja.

Prema mišljenju psihologa roditelji besni na svoje dete u situaciji kad je on nemoćan da popravi uspeh u školi mogu samo još više da ga uznemire i umanje njegovo samopouzdanje, jer đaci čak i jednu jedinicu u dnevniku mogu da shvate vrlo tragično i da misle kako se nalaze u bezizlaznoj situaciji. – To je često slučaj sa vrednom i odgovornom decom, koja misle da su sa jednom jedinicom izneverila očekivanja roditelja – navodi psihološkinja Stanković.

Muče decu da bi ostvarili svoje ambicije

Sudeći po mišljenjima stručnjaka, roditelji u velikom broju slučajeva upotebljavaju svoju decu kao sredstva za ostvarivanje svojih ambicija, te ih zbog toga primoravaju da po svaku cenu imaju sve petice čak i onda kada deca nemaju želje, a ni mogućnosti da postignu ovakav uspeh. “Oni smatraju da dete mora biti uspešno i ukoliko nije tako dolazi do problema. Često se roditelji između sebe takmiče čije će dete biti bolje, uspešnije, talentovanije, pa to više nije stvar samog deteta. Ukoliko roditelji realno ne sagledaju mogućnosti deteta onda se ono nađe u raskoraku između svojih postignuća i njihovih očekivanja” – objašnjava psihološkinja Stanković. Nisu retki slučajevi u kojima roditelji putem svoje dece pokušavaju da steknu ugled u društvu, ili napreduju prikazujući taj dečji uspeh na način da su oni najzaslužniji, zanemarujući zaslugu deteta. – Dešava se i da deca trpe različite neprijatnosti od strane roditelja kada ne ispune njihova očekivanja. Nekada se čak radi i o fizičkom nasilju, psihičkom maltretiranju koje mogu imati nesagledive posledice i tragičan ishod – ističe ovaj školski psiholog.

Kako sprečiti pritisak, a učiniti da dete bude odličan đak?

Saveti, rad i pomoć detetu prilikom savladavanja gradiva su metode koje psiholozi preporučuju i dodaju da podrška detetu bez obzira da li se radi o osnovcu ili srednjoškolcu je ključna, te roditelji moraju da “ubiju” svoje ambicije i oslušnu potrebe i želje svog deteta. “Ako roditelji žele da deca poprave ocenu onda bi taj proces učenja trebao da se odvija uz roditeljsku pomoć, bez razočarenja ili ljutnje na dete, jer oni često svojim stavom mogu nametnuti detetu stres pa zbog prevelikih očekivanja izazovu kontraefekt. Iako su ocene bitne za dalje školovanje, roditelji treba da znaju da vrednost deteta nikako ne određuju njegove školske ocene, već da se radi o osobi s nizom sposobnosti, koja vredi i kada ima loše ocene”, zaključuje psihološkinja.

Ispred banjalučkog vrtića eksplodirao automobil

U banjalučkom naselju Obilićevo  u petak rano ujutro odjeknula je eksplozija, a zatim je buknuo požar na automobilu parkiranom ispred zgrade u Krfskoj ulici u blizini vrtića. RTRS nezvaničnosaznaje da je u pitanju automobil lokalnog fudbalskog trenera. Vatrogasci su u rekordnom vremenu uspeli da ugase požar i spreče širenje vatre na druga parkirana vozila, a na zapaljenom automobilu pričinjena je znatna materijalna šteta. Navodi se da je u toku uviđaj koji bi trebalo da utvrdi uzrok požara, a kako RTRS nezvanično saznaje, do požara je došlo zbog dotrajalih instalacija. “Oko 3.45 sati probudila me detonacija, a kada sam izašao na prozor video sam da gori automobil. Zatim je usledila još jedna eksplozija”, ispričao je stanar tog naselja koji je želeo da ostane anoniman.

About the Author

admin