Vesti – 24.06.2019.

Protest  “1 od 5 miliona” posvećen problemima u obrazovanju

Dvadeset i deveti protest “1od 5miliona” u Beogradu je održan u subotu, 22. juna, a zbog letnjih vrućina, kao i prethodne nedelje, početak protesta zakazan je za 19 časova, saopštili su organizatori. Kod Terazijske česme građanima se obratila portparolka Sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost” Vesna Vojvodić Mitrović i predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti Savo Manojlović, a jedan od organizatora protesta, student Martin Bežinarević govorio je o mladima i njihovoj poziciji i perspektivi u državi lažnih diploma. Protest u subotu je posvećen problemima obrazovanja, koji u velikoj meri utiču na urušavanje moralnih vrednosti u društvu i iz kojih se bez dvoumljenja može uočiti nebriga vlasti o mladima.

Organizatori su najavili da će u subotu ispred RTS-a rukovodstvu te medijske kuće ostaviti fotografije svih pretučenih građana i studenata, kao i fotografije uhapšenih mladih ljudi sa pitanjem zbog čega niko od njih nije gostovao na medijskom javnom servisu i govorio o pritiscima i nasilju koje su trpeli.

Đilas: Nastavnici i profesori, branite decu od tabloida

U Kragujevcu je u subotu uveče održan miting „Srbija na nogama“, na kome su govorili lideri opozicije Dragan Đilas, Boško Obradović, Zoran Lutovac, kao i Sergej Trifunović, Srđan Milivojević i Vladimir Gajić.

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas podsetio je da Srbija danas ima istu politiku koju je sprovodio Vojislav Šešelj pre 30 godina. Naš odgovor na to je vizija kakva Srbija treba da bude u budućnosti. Zamislite tu Srbiju u kojoj svako dete koje ide u školu ima besplatan obrok i udžbenike, u kojoj svaki lekar kad završi školu ima platu najmanje 1.000 evra a nastavnik 600, zamislite zemlju u kojoj su kriminalci u zatvoru. Takvu Srbiju mi hoćemo i takvu Srbiju mi možemo da napravimo, rekao je Đilas. On je rekao da su ljudi koji vode političke organizacije svakodnevno na naslovnim stranama tabloida, ali da su se već navikli na to, ali da je problem kad na naslovnim stranama završe deca od 15 godina, kada se laže o njima da su navodno sa fantomkama na glavi palili nečije slike.

Đilas je pozvao profesore da brane decu, a predsednika Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) da objasne narodu šta se u ovoj zemlji dešava. Ako ne na ulici, onda u zgradi SANU da kažete gde je danas Srbija. Branite vašeg akademika Matiju Bećkovića kome Goran Vesić pripisuje da želi rat i hoće Srbiju da vrati u srednji vek. Pokrenite se i kažite istinu, branite decu i profesora Radonjića koji je hrabro rekao da se u Srbiji drži narod u siromaštvu kako bi se njime manipulisalo, rekao je Đilas.

Optimizam bez pokrića: Digitalizacija mature – ispit bez neregularnosti?

Dugo očekivana digitalizacija male mature u Srbiji mogla bi da postane stvarnost do 2021. To će, kažu premijerka i ministar prosvete, sprečiti, između ostalog, i krađe testova. Sa druge strane, deo stručne javnosti ne nada se previše jer se, objašnjavaju, najave često koriste kao sedativ do nekog narednog problema. Ovaj prizor trebalo bi za dve godine da ode u istoriju. Tada će prema najavi nadležnih mala matura doživeti digitalizaciju, a 2000 ruku, kako kaže ministar prosvete, zameniće softver, testiran tokom Međunarodnog programa procene učeničkih postignuća.

Premijerka Srbije kaže da joj je žao što novi metod nije uveden ove godine, ali je uverena da će dugo najavljivana modernizacija svesti na minimum mogućnost propusta, poput onih od pre nekoliko dana. “I svakako, sve što je elektronski vi imate mnogo, mnogo bolji uvid u to šta se dešava, mnogo bolju kontrolu i mnogo veću transparentnost”, navodi Ana Brnabić, predsednica Vlade.

“Digitalizacija koja bi mogla učiniti sistem male mature funkcionalnim, efikasnim i kvalitetnim ne bi trebalo da bude  poverena i stavljena u ruke onim ljudima koji su se do sada već pokazali kao nedovoljno sposobni da realizuju jedan takav projekat”, kaže Vesna Vojvodić iz Sindikat prosvetnih radnika “Nezavisnost”. Vojvodić smatra da uvođenje novih alata ne znači automatski i da propusta poput “curenja” testova neće biti. “Ja strepim da se nešto tako dogodi u budućnosti, odnosno da će sistem da bude ranjiv s obzirom na činjenicu da je i sada najavljivano, kako je za proces male mature nemoguće da bilo šta krene po zlu”, dodaje Vojvodić.

Prema rečima ministra Šarčevića treneri koji će raditi sa nastavnicima već su prošli obuku. Najavljuje da će tokom ovog i narednog leta učionice biti dodatno opremljene kompjuterima, što će omogućiti da i matura u Srbiji dobije predznak “e”.

Šarčеvić: Prеdlog Zakona o nauci i istraživanjima u utorak prеd poslanicima

Ministar prosvеtе, naukе i tеhnološkog razvoja Mladеn Šarčеvić najavio jе u petak  da ćе sе počеtkom narеdnе sеdmicе prеd poslanicima Skupštinе Srbijе naći Prеdlog zakona o nauci i istraživanjima koji prеdstavlja krovni zakon u toj oblasti. Ministar jе dodao da sе tim zakonom urеđujе sistеm naukе i istraživanja u Rеpublici Srbiji i obеzbеđujе kvalitеt i razvoj naučnoistraživačkog rada. „Mi ulazimo u parlamеnt u utorak. Svе jе prošlo i javnе raspravе i sеdnica Vladе Srbijе i na kraju dolazimo do tog zakona gdе ćеmo imati priliku da svе vidovе naukе finansiramo na dva načina, ali da nе kočе jеdni drugе,“ rеkao jе Šarčеvić u Jugoslovеnskoj kinotеci u Bеogradu gdе jе danas održana svеčanost povodom 100 dana rada Fonda za nauku Rеpublikе Srbijе. Tom prilikom objavljеn jе i poziv za prvi program Fonda za nauku koji jе namеnjеn mladim naučnicima, a ministar Šarčеvić pohvalio jе svе što jе taj fonduradio u prvih 100 dana rada.

Prеdsеdnica Vladе Srbijе Ana Brnabić izjavila jе da sе Srbija mеnja i da svi u svеtu to prеpoznaju, navodеći da ova vlast radi da Srbija budе zеmlju “u kojoj sе ostajе i gdе mladi nе sanjaju snovе, vеć ih ostvaruju”. “Ulaganjе u nauku i kulturu jе najbolji, najеfikasniji način invеstiranja u budućnost. U poslеdnjе čеtiri godinе budžеt za nauku jе povеćan čak 36 odsto, značajno ćе sе povеćati vеć slеdеćе godinе u odnosu na ovu”, rеkla jе Brnabić. Ona jе, govorеći o rеzultatima u toj oblasti, istakla da jе ponosna što jе Srbija u CERN-u, kad to nisu ni svе članicе Evropskе unijе, da sе trеnutno gradе dva naučno tеhnološka parka, u Novom Sadu i Nišu, proširujе Fakultеt organizacionih nauka, Institut za fiziku, kao i da ćе sе u Novom Sadu graditi еvropski Cеntar za izvrsnost, kakvih jе malo u Evropi.  Brnabić jеiskoristila priliku da “zahvali još jеdnom” ministru prosvеtе Mladеnu Šarčеviću i njеgovom timu na svim “uspеsima a posеbno na tomе što su bili hrabri da krеnu u rеformu i sprovеdu za tri godinе nеšto što vеćini drugih nе bi bilo dovoljno ni dеsеt godina”.

Na svеčanosti jе govorila i v.d. dirеktorka Fonda za nauku Milica Đurić Jovičić koja jе rеkla da jе poziv koji jе danas otvorеn namеnjеn svim mladim naučnicima i da nе postojе zadatе tеmе. Prеma njеnim rеčima, rеč jе o programukoji ćе biti otvorеn do 2. sеptеmbra, a koji jе namеnjеn istraživačimakoja su na počеtku svojе karijеrе, dok ćе projеktni budžеti biti do 200.000 еvra.Milica Đurić Jovičić dodala jе da jе maksimalno trajanjе projеkata dvе godinе. „Očеkujеmo počеtak rеalizacijе 15. novеmbra, ako nе i prе toga, a planirani dvogodišnji projеkti ćе sе završiti do 15. novеmbra 2021. godinе: Tokom lеta ćеmo organizovati radionicе kojе su posvеćеnе pisanju projеkata, kao i odgovaranjе na sva pitanja koja budu imali mladi istraživači“, navеla jе ona.

Vršac: Veliko interesovanje za polovne udžbenike

U četvrtak 20. juna  je u Vršcu održan prvi ovogodišnji Sajam polovnih udžbenika. Ovakav vid razmene udžbenika u Vršcu, Turistička organizacija prvi put je organizovala 2016. godine, i iz godine u godinu sve je veći broj izlagača, ali i posetilaca sajma. Dok se školarci raduju što do septembra nema povratka u školske klupe, roditelji se već sada hvataju za glavu zbog nabavke knjiga i pribora. Kako je i ove godine za nove komplete knjiga, u zavisnosti od razreda, potrebno izdvojiti i više od 15 hiljada dinara, ni malo ne čudi sve veće interesovanje za razmenu polovnih udžbenika. Ovo je četvrta godina kako Turistička organizacija Grada Vršca organizuje Sajam polovnih udžbenika. Uobičajena praksa je da se organizuju dva sajma godišnje, na samom kraju školske godine. Štandovi će tako još jednom biti postavljeni u dvorištu Doma vojske, pa oni koji ovoga puta nisu pronašli potrebne udžbenike ili nisu mogli da posete ovonedeljni sajam, imaće za to priliku ponovo za sedam dana. https://www.youtube.com/watch?v=EEKUrd-_tJg

RTV Vojvodine: “Ja biram“ Pekar

Tehnička škola “Pavle Savić“ u Novom Sadu već godinama školuje učenike veoma traženog zanimanja – pekar. Zahvaljujući školskoj pekari, učenici se tokom trogodišnjeg školovanja sreću sa realniim uslovima proizvodnje peciva, hleba, kolača i ostalih pekarskih proizvoda. Tokom završne godine veliki broj učenika dobija ponude i za mesečne stipendije, a kasnije u tim pekarama najčešće i nađu stalan posao. U novoj emisiji emotovanoj na RTV1 u nedelju 23. 6. 2019. tinejdžerka Mila i Sara proveravale su i kakvi nas sadržaji za mlade tokom leta očekuju u Kulturnoj stanici Svilara. U ulogama tinejdžerki  Mila Pajić i Sara Makragić.

Akademac: Ljubav u vreme studija

Nova epizoda kultne emisije za mlade  RTV “Akademac”  je emitovana u nedelju 23.  06. 2019.  na  Prvom kanalu u 13.30  Teme su bile: Ljubav i studiranje? Može li? Kako izbalansirati a ne uvrediti? Koliko je važna ta paralelna “gradnja” na intelektualnom, emotivnom i partnerskom nivou? Da li je održiva veza izmedju studenta i osobe koja ne studira? Razlikujete li nasilje od ljubavi? Pitali ste vi u vaše i u ime kolega studenata!

U redovnoj rubrici govorilo se o studentkinji koja je brendirala marame – koje mogu takođe nastajati iz ljubavi.

Sa studentima UNS razgovarala je  Nina Racić, psihološkinja. Urednica serijala Tamara Burević, a  reditelj: Manuel Srbin. Emisija se može pogledati i na odloženo.

Zajednički protiv teških bolesti

Roditeljska kuća u Novom Sadu 19. juna je obeležila šest godina postojanja. Ta zadužbina porodice Kostić pruža podršku desetinama porodica čija se deca leče od malignih bolesti. Deci koja obolevaju od raka, da bi pobedila na tom putu, najveća podrška, osim lekara su njihovi roditelji. Zbog materijalnih uslova, roditelji su često daleko od dece i zbog toga su u Nurdoru inicirali potrebu za roditeljskom kućom.”Tu sam nekako naučila sa drugim roditeljima da život jednostavno ne staje posle dijagnoze nego da treba da nastavimo dalje… U kući se naša deca mnogo bolje osećaju, mnogo je dugačije nego kada ste u bolnici, kada su tu bolnički kreveti, kada je sve zatvoreno”, kaže Neda Piljić. “Mislim da ove kuće nije bilo, ja stvarno ne znam šta bi mi, pošto je Lazar bio jako loše tokom terapija, mislim da bi odlasci kući bili mnogo teži i gori za njega i njegovo zdravlje“, kaže Dragana Matijević. „Ova kuća im pruža ono što možda ni kod kuće svoje rođene nemaju, bolnički sobe ili boksevi su skučeni i veoma je depresivno biti mesecima, čak i nekoliko godina. Za oporavak, znate, nisu važni samo citostatici i lekovi, mnogo je važna podrška i ljubav i okruženje u kojem će se oni dobro osećati, a i psihosocijalna podrška gde mi to njima ovde u Roditeljskoj kući to pružamo“, kaže Jolanda Korora, predsednica udruženja „Nurdor” Novi Sad.

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo je u poslednjih šest godina izdvojio 48 miliona dinara za roditeljsku kuću, a kako ističu, nastaviće tim putem na istom humanom zadatku. „Smatramo da smo na ovaj način doprineli unapređenju lečenja dece od maligne hemopatije i ostalih onkoloških bolesti, njihovoj što boljoj socijalizaciji i modernizaciji rehabilitacije u jednim toplim, porodičnim uslovima“, kaže Ivanka Savić, zamenica pokrajinskog sekretara za zdravstvo.

Bilo da se radi o osnivanju zadužbina, novčanim donacijama, ili drugim dobrim delima, važno je da kao društvo ostanemo na putu pravih vrednosti, poručuju iz MK grupe. „Dužnost je svakog pojedinca, kompanije, institucije da bude human, da u skladu sa svojim mogućnostima doprinese rešavanju problema pojedinaca ili društvenih grupa“, kaže Jovan Purar, direktor MK grupe. Osim u Novom Sadu, postoje tri Roditeljske kuće u Beogradu i jedna u Nišu.           https://www.youtube.com/watch?v=dRiSQhTE-io

Konkurs pesnika za “Matićev šal”

Narodna biblioteka “Dušan Matić” iz Ćuprije i Savet 38. kulturne manifestacije “Matićevi dani 2019.” raspisali su 14. juna konkurs za književnu nagradu “Matićev šal” za najbolju prvu zbirku pesama pesnika iz Srbije starih do 27 godina. Na konkursu mogu učestvovati knjige pesama objavljene u periodu od 1. septembra 2018. do 31. avgusta 2019. godine, saopšteno je iz biblioteke. Konkurs je otvoren do 31. avgusta, a konkurisati mogu pojedinci, izdavačke kuće i ustanove kulture. Reč je o tradicionalnoj nagradi manifestacije “Matićevi dani” a sastoji se od rucno pletenog šala, unikatne povelje i novčanog iznosa, a, po tradiciji, laureatu će biti uručena na završneom delu manifestacije polovinom septembra.

“Matićevi dani” posvećeni su velikanu srpske književnosti, nadrealisti, esejisti, diplomati, akademiku Dušanu Matiću (1898-1980), rođenom u Ćupriji, povodom njegovog rođendana 13. septembra. Nagrada će biti uručena u Narodnoj biblioteci koja se nalazi u rodnoj kući Matića u Ćupriji.

Svratište sigurna luka tokom cele godine

Novosadsko Svratište za decu i mlade, mnogima predstavlja sigurnu luku tokom cele godine. Mladi uzrasta do 19 godina imaju mogućnost da zadovolje potrebe lične higijene, redovnih obroka i zdravstvene pomoći. Iz tog razloga, svaka pomoć i human gest su dobrodošli. Garderoba, školski pribor i obroci samo su neke od stvari koje su potrebne novosadskom svratištu, koje, i tokom leta, nastavlja da radi punim kapacitetom. Pored standardnih aktivnosti, za decu se organizuju različite radionice, putovanja i odlazak u pozorište. „Mi smo dnevna usluga. Deca mogu da dođi i da odu kad hoće, a s obzirom da provode kod nas većinu svog dana mislim da su zadovoljni kako obavljamo svoj posao i samim tim se vraćaju. Tako da to dovoljno govori o njihovom stavu o našoj usluzi“ Svakodnevno imamo u proseku između 25 do 30 dece u letnjem periodu. Tako da mi ispunjavamo naše kapacitete redovno“, kaže Vuk Kockar, koordinator Svratišta za decu i mlade.

Kako dodaju iz svratišta, građani Novog Sada velika su podrška još od osnivanja te institucije, i poručuju da svi zainteresovani, koji mogu i žele, osim letnje garderobe, mogu da doniraju i jesenju u periodu od 8 do pola 9 radnim danima, a vikendom od 10 do 17 časova.  https://www.youtube.com/watch?v=8guyMVFJ6Ps

Roditelji odgovorni za razvoj empatije kod deteta

Stručnjaci tvrde da svi imamo određene genetske predispozicije za empatiju, ali da to koliko ćemo biti saosećajni umnogome zavisi od obrazaca koje ćemo usvojiti iz primarnog okruženja. Deca o tome najviše uče od roditelja, pa odrasli ne bi imali prava da se u kasnijim godinama ljute što njihovi naslednici nisu dovoljno empatični i ne umeju da ih saslušaju i pomognu im – zaključak je istraživača koji su radili studiju o ovoj temi na 1.200 ispitanika. “Saosećajno dete ćete prepoznati po tome što primećuje brige svojih vršnjaka, priča o njima, skreće ostalima pažnju na njih sa zabrinutim izrazom lica, grli drugove kada vidi da su tužni, šalje im srca u porukama ili im ih crta”, objašnjava Majkl Koks, vođa tima.  Roditelji su za razvoj dečje empatije najviše odgovorni, pa kada ih vaspitavaju rečenicama: “Baš te briga za druge, vodi računa samo da je tebi dobro, nemoj da se opterećuješ njihovim problemima” – definitivno odgajaju mališane u neempatične ljude.

Rezultati ove studije su pokazali da čak 65 odsto ljudi reaguje u svakodnevnoj situaciji bez empatije. Ispitanici su dobili zadatak da pregledaju fotografije osoba, među kojima su bila i nasmejana i zabrinuta lica. Trebalo je da opišu šta vide na slikama koje su izabrali i kažu šta osećaju prema ljudima na njima. Većina ispitanika se pokazala kao hladna i bezosećajna, čak i kod onih fotografija koje prikazuju srećne ljude. Kao objašnjenje su naveli da im je tako bilo lakše, jer sam opis zahteva manje mentalnog napora, pa su procenili da su manje šanse da će pogrešiti u izvršenju zadatka.

Odbor za standardizaciju: Srpski obavezan predmet na fakultetima

Odbor za standardizaciju srpskog jezika uputio je Konferenciji univerziteta Srbije (Konus) predlog da se na fakultete uvede srpski jezik kao obavezan predmet, pišu “Večernje novosti”. “Sve je vidljivija niska jezička kultura, čak i kod fakultetski obrazovanih građana. Takvo stanje je logično sa ovakvim statusom srpskog jezika u našem obrazovanju, s malim brojem časova u osnovnoj i srednjoj školi i bez izučavanja srpskog jezika na univerzitetu”, navodi se u pismu koje je upućeno Konusu. Odbor predlaže da učenje srpskog jezika na univerzitetima traje najmanje godinu dana. Programe primerene profilu fakulteta uradili bi predstavnici fakulteta zajedno sa stručnjacima sa katedri za srpski jezik i Odbora za standardizaciju.

“Fakultetsko obrazovanje ne podrazumeva i funkcionalnu pismenost, što znači da studenti ne znaju način tipične upotrebe jezika u tipičnim situacijama, a sve je veći broj ljudi koji direktno učestvuju u komunikaciji i ne razmišljajući o tome da li su dovoljno obrazovani za to”, navode u Odboru. Oni smatraju da postoje fakulteti na kojima je izučavanje našeg jezika neminovno, pa navode: “Srpski jezik nije obavezan predmet čak ni na stranim filologijama, gde se obrazuju budući profesori i prevodioci, a sasvim izostaje na drugim nastavničkim fakultetima, gde je jezik struke praktično neminovan.

Na drugoj strani, studije novinarstva, scenskih umetnosti, o pravu da ne govorimo, nezamislive su, a realizuju se, bez izučavanja srpskog jezika. Ovo je razlog što i mnogi fakultetski obrazovani ljudi vrlo slabo poznaju srpski jezik i što su, po pravilu, funkcionalno nepismeni. U Odboru kažu da je teško shvatiti da su svi fakulteti shvatili nužnost da se na njima izučavaju strani, a da poznavanje srpskog jezika, koji je svima primarni jezik komunikacije u struci i društvu – nije važno.

Prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, veruje da će se većina ozbiljnih ljudi složiti da se naš jezik uvede na fakultete i da će to biti realizovano. On kao dobar primer navodi dekana Mašinskog fakulteta u Beogradu Radivoja Mitrovića, koji je, iako sa tehničkih nauka, veliki zagovornik uvođenja srpskog jezika na sve fakultete, pišu “Novosti”.

Unapređena pristupačnost ustanovama kulture

Kako bi ustanove kulture i njihovi sadržaji bili jednako dostupni svima, pa tako i osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama, u okviru projekta „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture” u saradnji sa stručnjacima, izrađen je „Vodič za unapređenje pristupačnosti ustanova kulture sa smernicama i preporukama za ostvarivanje standarda”. Vodič se bavi probleme pristupačnosti, koja vrlo često, kako je pokazala analiza, nije dovoljno dobro protumačena i čiji se standardi ne primenjuju u potpunosti, što je od velike važnosti za javne ustanove koje ostvaruju svakodnevan kontakt sa građanima kao svojom publikom. „U Novom Sadu postoji znatna razlika u stepenu ostvarenosti standarda pristupačnosti, što smo utvrdili analizom pristupačnosti kulturnih ustanova. Prevazilaženje arhitektonskih barijera, adaptacija objekata i opremanje tehnologijom je obaveza i zadatak kome se mora posvetiti velika pažnja. Unapređenje komunikacije sa svim građanima, odnosno publikom, je realan cilj koji se može postići edukacijom zaposlenih i usvajanjem normi”, rekla je Mirjana Isakov iz ŠOSO „Milan Petrović”, koja je radila na izradi Vodiča.

Osim nje, svojom stručnošću Vodiču su doprinele i Snežana Nikolić iz Saveza slepih Vojvodine, Milesa Milinković iz Kreativno afirmativne organizacije PARNAS i Marija Vrebalov, savetnica za pristupačnost.

U okviru Vodiča, koji ima svoje štampano i elektronsko izdanje, predstavljene su smernice kojima bi ustanove kulture trebalo da se vode i omoguće osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama pristup, ne samo po pitanju nesmetanog kretanja, već i vizuelnu pristupačnost, pristupačnost publikacija, programa, internet prezentacija i drugih sadržaja. „S obzirom na to da je obaveza institucija da primene standarde pristupačnosti, ova publikacija treba da posluži kao jedan od alata pomoću kojih će se planirati, realizovati i proveravati ostvarenost standarda i omogućiti ravnopravno uključivanje svih građana u kulturni život Grada Novog Sada, a čitaće se i u drugim gradovima” istakla je Isakov.

Izdavanje ovog Vodiča i analize, koja mu je prethodila, deo je Akcionog plana kulturnog razvoja Grada Novog Sada za period 2019 – 2020. godine. Gradska uprava za kulturu u saradnji sa Timom za pristupačnost kroz saradnju sa ustanovama kulture predložiće naredne korake koje će osnivači finansirati kroz redovna finasiranja ustanova. Vodič za unapređenje pristupačnosti ustanova kulture možete pogledati na  https://bit.ly/2IeHxgs

Vremeplov: Umro Mika Antić

Na današnji dan 24. juna 1986. godine umro  srpski pisac Miroslav Antić, “večiti dečak” srpske literature, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, poeta srpske Vojvodine. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga i radio na filmskim projektima “Sveti pesak”, “Doručak s đavolom”. Dela: zbirke pesama “Ispričano za proleća”, “Plavo nebo”, “Roždestvo tvoje”, “Psovke nežnosti”, “Garavi sokak”, “Koncert za 1001 bubanj”, “Kikinda”, pesme za decu “Plavi čuperak”, “Poslednja bajka”, Nasmejani svet”, “Šašava knjiga”, “Prva ljubav”, “Svašta umem”, radio drame “Otužni marš”, “Povečerje”.

Vremeplov: Umrla Olja Ivanjicki

Srpska  slikarka Olja Ivanjicki umrla je 24. juna 2009.  godine. Rođena je u Pančevu 1931. u porodici “belih” Rusa. Završila je vajarstvo na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, ali se bavila slikarstvom. Bila je među osnivačima grupe “Mediala”, samosvojne pojave koju je osnovala grupa potpunih posvećenika umetnosti (Leonid Šejka, Milovan Vidak, Svetozar Samurović, Kosta Bradić, Siniša Vuković, Milić od Mačve i dr). Uživala je svetski ugled i njena dela nalaze se u brojnim muzejima i galerijama sveta, poput “Metropoliten”-a u Njujorku.

Vremeplov: Umrla Vilhelmina Karadžić

Na današnji dan 24. juna  1894. godine umrla je srpska slikarka Vilhelmina Mina Karadžić-Vukomanović, kćerka Vuka Karadžića. Prevodila je na nemački srpske narodne pripovetke i napisala “Putovanje po Srbiji” i “Uspomene na Branka Radičevića”. Bila je udata za profesora književnosti Liceja u Beogradu Aleksu Vukomanovića.

Vremeplov: Pogubljen Riga od Fere

Turci su u Beogradskoj tvrđavi pogubili na današnji dan 24. juna 1798. godine  grčkog pisca i patriotu Fereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kao Riga od Fere, i još sedam njegovih sledbenika. Rigas je bio osnivač i vođa tajnog društva koje se borilo za oslobođenje Grčke od turske vlasti.

Vremeplov: Prva izložba Pikasa

U Parizu je na današnji dan 24. juna 1901. godine otvorena prva izložba 19-godišnjeg španskog slikara Pabla Pikasa, koja je oduševila likovne kritičare. 

Vremeplov:Prvi republikanski ustav

Na današnji dan 24. juna 1793. godine u Francuskoj je usvojen prvi republikanski ustav kojim je izvršna vlast podređena skupštini.

Potraga za studentom: Rekao da ide da prepliva Dunav i nestao

Pavle Grujić (21), iz Loznice, student novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, nestao je u utorak po podne u Dunavu kod Novog Sada. On je sa drugom ušao u reku na Keju Žrtva racije, nedaleko od spomenika “Porodica”, da pliva, a onda je u jednom trenutku nestao i nije isplivao. Od tada traje potraga za njim, a pored policije, uključeni su i ronioci Žandarmerije koji pretražuju reku. Pavle, student druge godine informacionih tehnologija, tog popodneva je do Dunava, prema rečima majke Maje, otišao sa prezimenjakom Ognjenom, drugom iz srednjoškolskih dana. – Njih dvojica su zajedno ušli u vodu da plivaju – plačnim glasom priča Pavlova majka Maja. – Zajedno su bili u vodi, a onda se drug u jednom trenutku okrenuo da vidi gde je moj sin, ali ga nije ugledao, pa je pomislio da se popeo na obližnji splav. Zabrinut što nema Pavla, drug se, prema rečima majke, raspitivao kod ljudi na splavu, koji su pretražili plovilo u potrazi za studentom. – Nažalost, mog sina jedinca tu nisu pronašli – tiho je rekla. Kako je dodala, odmah je obaveštena policija, koja je zajedno sa žandarmerijom krenula u potragu, koja i dalje traje. – Još nikakvih informacija nemamo. O njegovom nestanku obavestila nas je nvoosadska policija, a moj suprug, Pavlov otac, odmah je otišao u Novi Sad. Od tada nemamo mira, ali se nadamo da je živ – rekla je ona za Novosti. Pavle je, dodaje majka, zbog studija živeo u Novom Sadu, a iznajmljeni stan je delio sa jednim drugom. Taj mladić u trenutku tragedije nije bio sa njim u društvu. – Naš sin nije imao nikakvih zdravstvenih problema. Nikada nije primio nijednu injekciju, nije morao da popravlja nijedan zub – kaže očajna majka i dodaje da je Pavle bio dobar plivač. – Visok je skoro dva metra i bavi se košarkom. On je dobar student, izuzetno dobro dete. Samo da saznamo šta mu se dogodilo – rekla je ona.

Pavlovi roditelji, majka Maja i otac Milan, mole sve koji imaju ikakve informacije o njihovom sinu jedincu, ili mogu da pomognu u potrazi za njim, da se jave na broj telefona 061-636-2960.

Osumnjičeni za krađu testova se branio ćutanjem: Pritvor do 30 dana

Osumnjičeni za krađu testova I. S. branio se ćutanjem na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koristeći svoje pravo da ne iznosi odbranu, izjavio je za Tanjug njegov branilac Dimitrije Ilić, prenose beogradski mediji. Njemu je određen pritvor do 30 dana, zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da će ometati postupak uticajem na svedoke. I.S. se tereti da je izvršio krivično delo “povreda tajnosti podataka”, sa krivičnim delom “oduzimanje tuđe stvari”. Policija je ranije saopštila da se on sumnjiči da je iskoristio nepažnju svojih kolega u štampariji u kojoj su štampani testovi za završni ispit učenika osmog razreda, i tom prilikom ukrao test iz matematike, kako bi ga odneo sinu maturantu, a da su ga sa drugim roditeljima podelili preko aplikacije Vajber.

Otrovali se srednjoškolci u Novoj Varoši, 19 u bolnici

Zbog sumnje da su se otrovali hranom, 19 srednjoškolaca iz Nove Varoši zadržano je na bolničkom lečenju u Prijepolju i Užicu, a niko nije životno ugrožen. Deca su, kako je prenela RTS, jela hranu iz objekta u blizini škole u Novoj Varoši. Sva zbrinuta deca imaju povišenu temperaturu, žale se na bolove u potiljačnom delu, kostima i mišićima i imaju stomačne tegobe, naveli su lekari. Sanitarna inspekcija zatvorila je objekat, a užički Zavod za javno zdravlje utvrdiće uzrok trovanja dece. https://www.youtube.com/watch?v=Hmai62xh59U

Orban udario i na akademske slobode: MTA pod “šapom” vlade

Predlog vlade Viktora Orbana da Mađarsku akademiju nauka (MTA) stavi pod kontrolu vlade izazvao je nezadovoljstvo naučnih krugova i ponovne proteste demonstranata. Prošle nedelje vlada je poslala u parlament na odlučivanje predlog zakona koji će joj, kako tvrde nezadovoljni naučnici i istraživači, obezbediti finansijsku i kontrolu u odlučivanju nad velikom mrežom istraživačkih instituta koji su u okviru Mađarske akademije nauka. Međutim, vlada je nezadovoljna učinkom akademije, a ministar, prošle godine osnovanog Ministarstva za inovacije i tehnologiju, Laslo Palkovič prilikom predstavljanja nacrta zakona u sredu u parlamentu rekao je da bi novi zakon obezbedio „raspodelu resursa na temelju rezultata”. Instituti MTA trenutno zapošljavaju oko 5.000 ljudi širom Mađarske, uključujući i oko 3.000 istraživača koji pokrivaju širok spektar oblasti: od filozofije, nauke, muzike, stočarstva i poljoprivrede do istraživanja u svemiru. Mađarska akademija je osnovana 1825. godine i najveća je i najstarija naučna institucija u Mađarskoj.

Prema predlogu zakona, o kome bi već iduće nedelje moglo da se glasa i da stupi na snagu u septembru, nova institucija sa članovima odbora koje bi imenovala vlada izdvajala bi sredstva za istraživanja. Predviđeno je da novo institucionalno telo koristi imovinu i deo vladine administracije. Orban smatra da bi Mađarska trebalo da poveća svoj učinak u međunarodnom rangiranju inovacija i da na osnovu naučnih istraživanja obezbedi državi i veći ekonomski priliv. Ministar za inovacije je naglasio da bi reforme trebalo da pomognu da istraživači „efikasnije pomažu mađarskoj ekonomiji”. Ali ove poteze mađarski naučnici smatraju ugrožavanjem akademskih sloboda i ukazuju da je to „alarmantan plan”. Predsednik MTA Laslo Lovas tvrdi da je ovakav potez protiv evropskih principa finansiranja istraživanja i da neuravnotežena uloga vladinih prioriteta i kontrole u nauci može da postane alarmantan primer koji bi mogle da slede i druge vlade članica EU koje žele da utiču na istraživače. U otvorenom pismu premijeru, MTA je navela da bi novi zakonski amandmani efikasno osigurali potpunu vladinu i političku kontrolu nad istraživačkom mrežom.

Predsednik akademije je rekao u parlamentu da su najavljene reforme uzbunile ogromnu većinu naučnika i da je izmena zakona planirana zbog toga što su stručnjaci s MTA poslednjih godina kritikovali vladinu politiku. S druge strane, vlada je optužila MTA da se „angažuje u politici”. Predlog ovog zakona je usledio nakon što se Orban „obračunao” s Centralnoevropskim univerzitetom, koji je osnovao Džordž Soros i čiji je najveći broj fakulteta prebačen u Beč. Predsednik akademije je u sredu tokom rasprave o nacrtu ovog zakona rekao da se MTA ne može preseliti u Beč i da bi Mađari trebalo da ih podrže. Deo mađarske smatra da Orban od 2010. godine uvećava svoju političku moć nad većinom ključnih institucija u Mađarskoj, uključujući medije, pravosuđe i sektor obrazovanja.

Prvo izdanje “Postanka vrsta” prodato za pola miliona $

Prvo izdanje “Postanka vrsta” Čarlsa Darvina prodato je za rekordnih pola miliona dolara, objavila je aukcijska kuća Bonhams. Knjiga stara 160 godina prodata je za 500.075 dolara anonimnom kupcu putem interneta. To je dvostruko veći iznos od onoga kojem se Bonhams nadao.   Knjiga punog naziva “Postanak vrsta prirodnim odabirom” izvrsno je očuvana i bila je u privatnoj zbirci poslednjih sto godina, objavila je izdavačka kuća.   Darvin, britanski prirodnjak i biolog koji je razvio teoriju evolucije, knjigu je objavio 1859. Njegova revolucionarna naučna teorija prekretnica je u istoriji nauke jer se sukobila s religijskim uverenjem u stvaranje.  

Knjiga koju je Bonhams prodao bila je među nekoliko iz prvoga izdanja koje su poslate prijateljima i porodici. Njen izvorni vlasnik bio je nemački botaničar Robert Kaspari, Darvinov saradnik.   Kasparijev primerak prodat je početkom 20. veka Edvardu Bredfordu Titčeneru, profesoru na njujorškom univerzitetu Kornel. Nasledio ju je potom donedavni vlasnik, koji nije imenovan.

About the Author

admin