Vesti – 25.06.2019.

Samokritičan, nema šta: Sistem ostao neukaljan!

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je  da je i posle krađe testova za polaganje matematike na maloj maturi prosvetni sistem ostao neukaljan. Šarčević je za nedeljni  “Blic” rekao da je “Ministarstvo spaslo da se matura održi” i da se pred decom nije našao “provaljeni” test, te da se izbeglo poništavanje mature, koja je, prema njegovom mišljenju potrebna, jer nemaju sve škole iste kriterijume pri ocenjivanju. On je naveo da krivac nije iz sistema prosvete i da je sada na policiji da istraži kako je i ko izazvao nestašicu struje i kako je moguće da radnik uzme testove.

Šarčević je ocenio da se u ceo slučaj “zdušno umešala opozicija na razne načine, pa i guranjem dece”. “Radim 40 godina u prosveti. Nije mi prvi put da deca iskazuju nezadovoljstvo. Revolt dece u kojem odrasli moraju da se pravdaju mi je razumljiv, ali pogledajte u šta se sve ovo pretvorilo. Tu su političari, neki odrasli. Stariji su u priči koja je trebalo da bude dečja”, rekao je Šarčević. On je dodao da se protesti održavaju po principu “nemojte da učimo i hajde da ne polažemo”. Upitan o merama koje će preduzeti, ministar je rekao da će tražiti da se za štampanje testova više ne ide na tender, već da se testovi štampaju u Zavodu za izradu novčanica. “Ako treba biću i pored mašine”, istakao je Šarčević.

Srbija se sprema: e-matura od 2021. godine

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je u petak 21. juna da će Srbija 2021. godine biti spremna da uvede elektronsko polaganje mature. Šarčević je novinarima posle obeležavanja 100 dana rada Fonda za nauku kazao da se takav model primenjuje u razvijenim evropskim državama i dodao da je Srbija za to spremna. „Već tri godine imamo više nivoa IT obuka. Prvo su bile za elektronski dnevnik, zatim za informatiku kao predmet, a imali smo i obuke za trenere koji će raditi sa drugim nastavnicima, kao i za one koji rade u specijalizovanim odeljenjima gimnazije“, rekao je Šarčević. On je dodao da je prošle godine, kao pilot projekat, bilo elektronsko testiranje u okviru pisa testiranja. Šarčević je rekao da se tokom leta vrši nabavka za 8.000 digitalnih učionica, a da će do juna sledeće godine biti izvršena za još 10.000 što će, kaže, biti dovoljno da se primeni model elektronskog testiranja. „Promene su da imate softver, a ne 2.000 ruku“, kazao je Šarčević.

Upisali, ne upisali za prijemni ispit i do 120 evra

Budući brucoši, ali i oni koji će pokušati da upišu neki od fakulteta u Srbiji, moraće da izdvoje novac za polaganje prijemnih ispita a za neke fakultete za to će im biti potrebno čak i do 120 evra. Istraživali smo koliko je novca potrebno samo za pokušaj upisa fakulteta na beogradskom, novosadskom, kragujevačkom i niškom univerzitetu. Sudeći po podacima dostupnim na sajtovima fakulteta koji su u sastavu ovih univerziteta, najviše novca moraće da izdvoje oni koji žele da od oktobra pohađaju Univezitet u Beogradu budući da je konkurisanje na fakultetima ovog univerziteta potrebno izdvojiti čak 120 evra, odosno 14.000 dinara, kakav je to slučaj na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja ( DIF). Sa druge strane, oni koji budu želeli da upišu neki od fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, izdvojiće najmanju sumu novca, te će za najskuplje polaganje prijemnog na medicini, pedagodiji i priorodno-matematičkom morati da izdvoje 7.000 dinara

Novosadski univerzitet:  Prijemni od 5.500 do 7.600 dinara

Cene prijemnih ispita na novosadskim fakultetima kreću se od 5.500 do 7.600 dinara. Poslednjih nekoliko godina određeni broj fakulteta povisio je cene prijemnih ispita za oko 1.000, odnosno 2.000 dinara. Najskuplji je polagati prijemni na Pravnom fakultetu u Novom Sadu budući da je neophodno izdvojiti 7.600 samo za prijavu. Polaganje na Ekonomskom fakultetu plaća se 7.300 dinara, a na Filozofskom fakultetu cena je nešto niža i iznosi 7.000 dinara. Medicinski i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu organizovanje prijemnog budućim brucošima naplaćuju 6.600 dinara. Fakultet tehničkih nauka, Prirodno-matematički fakultet i Fakultet sporta i fizičkog obrazovanja polaganje naplaćuju 6.000 dinara,a prijemni na Akademiji umetnosti iznosi 5.500 dinara, dok će na departmanu Dramskih umetnosti pored 5.500 dinara za prvi deo prijemnog ispita, ko položi, platiti još toliko za višednevni rad koji predhodi polaganju drugog dela prijemnog ispita.

Najskuplji prijemni na fakultetima Beogradskog univerziteta

Polaganje prijemnih ispita na Beogradskom univerzitetu tradicionalno je najskuplje, a u visini ove naknade prednjače DIF, Fakultet organizacionih nauka (FON) i Učiteljski fakultet, dok je sa druge strane najmanje novca potrebno za polaganje prijemnog na Mašinskom fakultetu. Kako bi maturanti probali da upišu DIF moraće da izdvoje 4.000 dinara za test motoričkih i funkcionalnih sposobnosti, ali i još 10.000 dinara za naknadu za podnošenje prijave na konkurs i upis na osnovne akademske studije. Dakle, samo za polaganje ukupno 14.000 dinara.  Po skupoći polaganja ovaj fakultet u stopu prati i FON koji cenu polaganja prijemnog ispita naplaćuje između 7.000 i 11.000 dinara u zavisnosti od modula za koji se kandidat prijavljuje.

Kandidati Učiteljskog fakulteta moraće da izdvoje 6.000 dinara za prijavu za konkurs, ali i još 4.000 dinara za polaganje provere govornih, muzičkih i fizičkih sposobnosti. Potencijalni brucoši Fakulteta bezbednosti će za prijavu morati da izdvoje 9.400 dinara, dok će za polaganje prijemnih ispita na Saobraćajnom fakultetu, Poljoprivrednom i Stomatološkom morai da izdvoje 8.000 dinara. Zanimljiva je činjenica da je cena prijemnog ispita na Stomatološkom fakultetu 6.000 dinara, plus dodatnih 2.000 dinara za faskciklu u kojoj se nalazi prijava i papiri neophodni za polaganje.

Polaganje prijemnog ispita na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER) iznosi 7.000 dinara, koliko košta i polaganje prijemnog na Šumarskom, Filiološkom i Pravnom fakultetu. Cifru od 6.500 dinara platiće svi zainteresovani kandidati za upis Fakulteta za fizičku hemiju, Matematičkog fakulteta, a svotu od 6.000 dinara moraće da izdvoje zainteresovani za upis Farmaceutskog, Tehnološko-metalurškog, Veterinarskog i Fakulteta političkih nauka (FPN).

Nešto jefitnije će proći kandidati na Rudarsko-geološkom fakultetu, Arhitektonskom, Hemijskom, Biološkom jer njihov prijemni košta 5.000 dinara. Među najjeftinijim prijemnim ispitima izdvajaju se onaj za upis na Građevinski fakultet za koji je neophodno izdvojti 4.000 dinara, dok je najjeftiniji prijemni na Mašinskom fakultetu, te se plaća 3.000 dinara.

Univerzitet u Kragujevcu: Naknade za polaganje prijemnog najjeftinije

Budući brucoši ovog univerziteta imali su sreće, jer su naknade za polaganje prijemnog ispita u ovom gradu najjeftinije. Najskuplje je polagati prijemni ispit na Fakultetu inžinjerskih nauka na kome se predaja dokumenata plaća 5.000 dinara, ali se troškovi upisa naplaćuju još 3.000 dinara. Na Pravnom fakultetu jer prilikom podnošenja dokumentacije morate izdvojiti 7.500 dinara. Nešto jeftinije prolaze kandidati na Medicinskom fakultetu, Prirodno-matematičkom, Filološko-umetničkom fakultetu te je za polaganje prijemnog na ovim fakultetima potrebno izdvojiti 7.000 dinara.

Fakultet pedagoških nauka sa odeljenjem u Jagodini i Pedagoški fakultet u Užicu, koji su deo ovog univerziteta naplaćuju polaganje prijemnog ispita 6.000 dinara, dok Agronomski fakultet u Čačku, Ekonomski fakultet i Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačko Banji polaganje prijemnog ispita naplaćuju 5.000 dinara. Prema dostupnim podacima najjeftinije je polagati prijemni na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku jer sa ovaj postupak plaća 4.500 dinara.

Univerzitet u Nišu: Cene prijemnih se nisu menjale

Cene polaganja prijemnih ispita na niškim fakultetima se nisu menjale u odnosu na prethodnu i ranije godine. Najvišu cenu drži Filozofski fakultet, 8.000, zatim DIF, 7.500, Pravni, Ekonomski, PMF, Zaštita na radu, 7.000, dok je najjeftinije polaganje na Mašinskom 3.500 dinara. Za polaganje prijemnog na Medicinskom fakultetu neophodno je izdvojiti 6.000 dinara, a za polaganje na Građevinsko-arhitektonskom 5.000 dinara. Na fakultetima objašnjavaju za “Blic” da cene nisu promenjene, i “da su korektne”, a što se troškova tiče, kako kažu, fakulteti ih imaju, jer potrebno je organizovati pripremu testova, komisije, gledanje testova, obradu podataka liste…

Novi Sad: Otvoren “Čitalački kutak”

U Domu zdravlja “Novi Sad” otvoren je juče, 25. juna,”Čitalački kutak” u okviru kampanje UNICEF-a “Pozitivno roditeljstvo-dar za ceo život”. Otvaranje je održano u objektu u Vase Stajića br. 5 u 13 časova, a događaju su  osim domaćina, direktora Doma zdravlja “Novi Sad” prim. dr Veselina Bojata, prisustvovale  ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović kao i gospođa Regina De Dominicis, direktorka UNICEF-a u Srbiji. Tokom kampanje UNICEF-a “Pozitivno roditeljstvo dar za ceo život” biće opremljena dva čitalačka kutka: u objektima u Vase Stajića i na Limanu IV. Međutim, kako grad Novi Sad, snažno i kontinuirano podržava razvoj temeljenih na naučnim saznanjima programa podrške ranom razvoju pod nazivom “Medin čitalački centar” (koje razvijaju članice Novosadske mreže za decu- Centar za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima “Harmonija” i Filozofski fakultet, Novi Sad), u narednom periodu na sličan način biće opremljeni i svi ostali objekti Doma zdravlja “Novi Sad”.

U Čitalačkom kutku naći će se knjige za decu od najranijeg uzrasta – od knjiga za bebe, pa sve do slikovnica za predškolce. Osim toga, kutkovi će biti opremljeni informacijama o tome kako se i zašto čita sa decom od najranijih dana. Istovremeno, pedijatri Doma zdravlja “Novi Sad” uspostavljaju praksu “prepisivanja” recepata za čitanje kojima takođe, informišu roditelje o tome kako se i zašto čita sa decom od prvih dana života. Iza otvaranja “Čitalačkog kutka” je nastojanje da se podigne svest o tome da zdravstveni sistem, ima ulogu ne samo u zdravstvenom zbrinjavanju i praćenju napredovanja dece, već i u praćenju celokupnog razvoja i podizanju kvaliteta podsticaja koje dete ima u svojoj najbližoj okolini.

Čitanje sa detetom je naučno dokazana praksa koja čini značajne pozitivne efekte na celokupan razvoj. Istovremeno, razvoj veština čitanja sa detetom od rođenja je naučno dokazani način podizanja kvaliteta brige o deci. Jedan od načina na koje zdravstveni sistem može da podrži kvalitet stimulacije razvoja i brige o deci, upravo je promocija čitanja sa detetom od najranijih dana i podrška roditeljima u uspostavljanju rutine čitanja.

Knjige za “Čitalačke kutke” tokom ovog meseca, sakupljala su deca iz Predškolske ustanove “Radosno detinjstvo” i nekoliko privatnih predškolskih ustanova. Osim toga, određeni broj knjiga donirao je i Kreativni centar kao podršku razvoju ove kvalitetne roditeljske prakse. Knjige za bebe poklon su Medinog čitalačkog centra.

Kišova supruga zabranila vlastima zloupotrebu njegovog imena

Bivša supruga čuvenog pisca Danila Kiša, Mirjana Miočinović, zahteva od subotičkih vlasti da bespogovorno povuku odluku da se Kišu posthumno dodeli zvanje počasnog građanina Subotice. U otvorenom pismu koje je uputila gradonačelniku i visokom članu Srpske napredne stranke Bogdanu Labanu poručila je da su on i lokalna skupština „nepomirljiva suprotnost svega što predstavlja Danilo Kiš svojim delom i svojim životom“. „Stoga su Vaši motivi nečasni i cilj im je zloupotreba imena Danila Kiša za najprizemnije ciljeve jedne političke partije, čiji ste Vi član, partije koja je svojim destruktivnim delovanjem, uz ostalo, nanela ogromnu štetu kulturi“, navodi u otvorenom pismu Miočinović.  Ona je upozorila da će se obratiti sudu ukoliko njen zahtev ne bude ispoštovan, budući da je testamentarna i sudska naslednica i zaštitnica autorskih prava i svega ostalog što se odnosi na Kišovo delo i ličnost, piše Nova ekonomija. Kako je navela, njen zahtev je „motivisan razlozima moralne, umetničke i ideološke prirode“, a dodala je i da smatra da Laban i sastav gradske skupštine ne zadovoljavaju „nijedan kriterij na kojem se zasniva pravo odlučivanja o stvarima koje su plod dara i čestitosti“.

Skupština grada Subotice odlučila je 18. juna da posthumno dodeli zvanje počasnog građanina Danilu Kišu, a više od 160 javnih ličnosti podržalo je zahtev teatrologa Mirjane Miočinović da vlasti u Subotici povuku tu odluku. Kako se navodi u peticiji, potpisnici smatraju da je „neprimereno i neprihvatljivo“ donošenje ove odluke na predlog gradonačelnika Subotice Bogdana Labana, „koji svojim delovanjem nije pokazao da razume i prihvata niti umetničke niti moralne kvalitete Kišovog književnog dela“. „Naprotiv, sadašnja subotička skupštinska većina sprovodi ne samo kulturnu, nego i sve druge javne politike koje ni po čemu nisu bliske osnovnim Kišovim svetonazorima“, navodi se u otvorenom pismu skupštini grada Subotice. Među potpisnicima su književnik Filip David, glumac Branislav Trifunović, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravka Stojanović, muzičar Vasil Hadžimanov, glumac Nikola Đuričko, karikaturista Predrag Koraksić i istoričarka Branka Prpa.

Danilo Kiš rođen je u Subotici, a gradska skupština  je odbila 2003. godine predlog da se po njemu nazove jedna ulica u Gradu.

Subotički gradski oci nisu čuli ni za Konstantinovića

Slično Kišu je prošao još jedan čuveni Subotičanin – Radomir Konstantinović  koji je, zbog lokalnog  politikanstva, 2013. godine po drugi put (prvi put je nominovan 2005, tada članovi Komisije za dodelu gradskih priznanja “nisu ni čuli za Konstantinovića”) ostao bez priznanja “Počasni građanin” u rodnom gradu. Doduše, kasnije je došlo do izvesne  “rehabilitacije” ovog filozofa i književnika pa je u rodnom gradu dobio spomen ploču, a Grad dodeljuje i nagradu imena Radomira Konstantinovića,  a Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića i Zavod za kulturu Vojvodine dodeljuju godišnju nagradu “Biće i jezik” u čast Konstantinovića. Konstantinović je inače jedan od najvećih, ne samo ovdašnjih savremenih mislilaca.

Vremeplov: Umrla prva srpkinja doktor nauka

Prva srpkinja doktor nauka je Vu­ko­sa­va Mar­ja­no­vić To­mić (23. ja­nu­ar 1887 – 25. jun 1979), ko­ja je zva­nje dok­to­ra na­u­ka, iz obla­sti he­mi­je, ste­kla 1913. godine u Že­ne­vi. Na­ša  pr­va dok­torka na­u­ka ne­pra­ved­no je za­bo­ra­vlje­na i umesto nje navodi se ime dr Kse­ni­je Ata­na­si­je­vić, pr­ve že­ne ko­ja je na Uni­ver­zi­te­tu u Be­o­gra­du od­bra­ni­la svo­ju dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju iz fi­lo­zo­fi­je 1922. go­di­ne. (Više u našem Informatoru br. 116-117.)

Vremeplov: Umro Žak Kusto

Na današnji dan 25. juna 1997. godine umro je francuski okeanograf Žak Iv Kusto, član Francuske akademije, veliki borac za zaštitu čovekove okoline. Za podvodna snimanja zainteresovao se u Indokini tridesetih godina 20. veka kao mornarički oficir, posle završene Pomorske akademije u Brestu. Prvi dokumentarni film “Deset hiljada metara pod morem” snimio je 1943. i od tada je napravio mnoštvo dokumentarnih filmova i televizijskih serija o životu u morima i okeanima, krstareći svetom svojim brodom-laboratorijom “Kalipso”. Za film “Svet tišine”, koji je snimio s francuskim režiserom Lujom Malom, 1956. je na festivalu u Kanu dobio “Zlatnu palmu”. Dobitnik je tri Oskara. Napisao je više knjiga, uključujući “Putovanje ‘Kalipsa'” i “Kroz 18 metara vode”. Ostali filmovi: “Svet bez sunca”, “Zlatna riba”.

Vremeplov: Rođen Džordž Orvel

Na današnji dan 25. juna 1903. godine rođen je engleski pisac Erik Artur Bler, poznat kao Džordž Orvel. Najpoznatiji je po delima koje su vizija mogućne totalitarne budućnosti sveta, ali i satira modernih totalitarizama. Otatak njegovog književnog stvaralaštva je nepravedno zapostavljen. Dela: romani “1984”, “Životinjska farma”, “Burmanski dani”, “Niko i ništa u Parizu i Londonu” eseji “U kitu”, “Kritički eseji”, “Lov na slona”, “Engleska, vaša Engleska”, knjiga o Španskom građanskom ratu “Kataloniji s ljubavlju”.

Vremeplov: Počeo Korejski rat

Napadom severnokorejskih snaga na današnji dan 25. juna 1950. godine počeo je Korejski rat, a svet se našao na ivici izbijanja Trećeg svetskog rata. Posle kapitulacije Japana, Sovjetski Savez je zaposeo severni a SAD južni deo Koreje, s granicom na 38. paraleli. SAD su u Koreji intervenisale pod zastavom UN, što je bio prvi slučaj oružane intervencije svetske organizacije. Posle maratonskih pregovora, rat koji je vođen s promenljivom srećom okončan je 27. jula 1953. a Korejsko poluostrvo podeljeno je duž 38. paralele na Severnu i Južnu Koreju.

Vremeplov: Umro Ernst Hofman

Na današnji dan 25. juna 1822. godine umro je nemački pisac Ernst Teodor Amadeus Hofman, čija su dela, puna grotesknog humora, fantazije, hipnoze, telepatije, otuđenosti i strave, znatno uticala na evropsku književnost. Sadržaj tih priča kompozitor Žak Ofenbah koristio je kada je stvarao svoja operska dela. Dela: “Fantastične slike u Kaloovom maniru”, “Đavolji eliksiri”, “Serpionova braća”, “Životni nazori mačka Mura”.

Vremeplov: Usvojena Arhuska konvencija

Arhuska konvencija, jedan od međunarodnih instrumenta zaštite životne sredine usvojena je na današnji dan 25. juna 1998. godine. Konvencija je nazvana po danskom gradu Arhusu u kojem je usvojena tokom održavanja IV Konferencije “Životna sredina za Evropu”. Konvencija je međunarodni ugovor u oblasti životne sredine koji povezuje ljudska prava sa  procedurama i instrumentima u oblasti životne sredine. Na V Konferenciji održanoj u Kijevu 2003. tadašnja SCG primljena u članstvo, a Srbija je Zakon o potvrđivanju Konvencije donela maja 2009. godine.

Vremeplov: Umro Majkl Džekson

Na današnji dan 25. juna 2009 godine umro je američki muzičar afroameričkog porekla Majkl Džozef Džekson. Rođen je u porodici muzičara i debitovao je na profesionalnoj sceni sa svega jedanaest godina kao član grupe “Džekson 5”. Samostalnu karijeru započeo je 1971. Pet njegovih albuma spadaju među najprodavanije u istoriji  muzike: “Off the Wall” (1979.), “Thriller” (1982.), “Bad” (1987.), “Dangerous” (1991.) i “HIStory” (1995.). Ukupno, njegovi albumi prodati su u više od 750 miliona primeraka. Spada među retke koji su u “Rokenrol hol slavnih” uvršteni u dva navrata. Vlasnik je i Ginisovog rekorda za “Najuspešnijeg zabavljača svih vremena”  kao i 13 “Gremi” nagrada. Džekson, neretko nazivan “Kraljem popa”, bio je, između ostalog, poznat i po izuzetno ekstravagantnom životu.

Vesić: Poplavljeno 20 obdaništa,6.000 domaćinstava bez struje

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je u  nedelju uvečeras da je, posle obilnih padavina koje su pogodile prestonicu, poplavljeno 20 obdaništa, kao i da je 6.000 domaćinstava bez struje. Vesić je, nakon sastanka predstavnika gradskih službi i MUP u Skupštini grada, rekao da će Sekretarijat za dečju zaštitu raspodeliti decu u druge vrtiće dok se objekti ne saniraju.

Isplivalo telo studenta: Pronađen na majčin rođendan…

Telo Pavla Grujića (21) iz Loznice, studenta novosadskog fakulteta FTN, isplivalo je u nedelju  nešto posle 14 časova iz Dunava na divljoj plaži na Oficircu u Petrovaradinu. Nakon što je telo pronađeno, otac tragično nastadalog mladića identifikovao ga je, a telo je preneto i preneto na obdukciju na Institutu za sudsku medecinu. Inače, da tuga bude još veća, nesrećan mladić, sin jedinac, pronađen je na majčin rođendan.

Podsetimo, u utorak, 18. juna, Pavle je sa drugom ušao u reku Dunav, na Keju Žrtva racije, nedaleko od spomenika “Porodica” u Novom Sadu. Njih dvojica su plivali i kada su se vraćali ka obali, drug se u jednom trenutku okrenuo da vidi gde je Pavle, ali ga nije ugledao, pa je pomislio da se popeo na obližnji splav. Drug se, raspitivao kod ljudi na splavu, koji su pretražili plovilo u potrazi za studentom. Odmah je obaveštena policija, koja je zajedno sa žandarmerijom krenula u potragu. Pavlova majka Maja, tog dana je rekla, da ih je o Pavlovom nestanku obavestila je novosadska policija, a da je Pavlov otac, odmah otišao u Novi Sad. Pavle je, kako je rekla majka, zbog studija živeo u Novom Sadu, a iznajmljeni stan je delio sa jednim drugom.

Peticija za smanjivanje rijaliti programa

Od 23. juna počelo je sakupljanje potpisa za inicijativu za smanjivanje emitovanja rijaliti programa na tri sata dnevno, ukidanje uživo rijaliti programa i uvođenje pola sata kulturnog programa kao i programa za decu i tinejdžere, rekao je danas na protestu “Jedan od pet miliona” predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti Savo Manojlović. Manojlović smatra da su rijaliti programi jedan od razloga rasta vršnjačkog nasilja, jer se mladi, kako je kazao, ugledaju na ono što vide u toj vrsti programa. “Hoćemo Jovana Jovanovića Zmaja, a ne Zmaja od Šipova, hoćemo Mikija Mausa, a ne Mikija iz Kupinova”, rekao je na protestu ispred Terazijske česme Manojlović.

Na protestu se obratila i portparolka sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost” Vesna Vojvodić-Mitrović, koja se osvrnula na nedavnu krađu testova iz matematike, i upitala kako možemo da verujemo da je Ministarstvo prosvete sposobno da organizuje elektronsku malu maturu kad nije bilo sposobno da “teškom stražom” sačuva materijale za maturu. Kaže da su nastavnici pod pritiskom, da se od njih traže edukacija i korelacija, a da, kako dodaje, “ne mogu da nam uvedu kanalizaciju”. Vojvodić je ukazala da petina škola u Srbiji nema elementarne uslove za rad, odnosno uređen sanitarni čvor, fiskulturnu salu…

Posle skupa kod Terazijske česme, protestna šetnja kretala se ulicom Kralja Milana do Londona, potom kroz Kneza Miloša i Takovsku do zgrade RTS. Ulazna vrata RTS oblepljena su nalepnicama “stop lažima, budi normalan” i slikama studenata koji su fizički napadnuti u Novom Sadu.

Šta mladi smatraju nepravdom i kako joj se odupiru?

Psiholozi adolescenciju smatraju najuzbudljivijim životnim periodom, jer je karakterišu brojne promene i izazovi. Mladom čoveku svojstveno je da emotivnije reaguje na manje prijatne situacije. Zbog toga je važno utvrditi šta mladi danas smatraju kao nepravdu i protiv čega prvo dižu glas? https://www.youtube.com/watch?v=DFs0xZHSoh4

Mlad čovek prepušten džungli

Psiholozi adolescenciju smatraju najuzbuljivijim životnim periodom, jer je karakterišu brojne promene i izazovi. Mladom čoveku svojstveno je da emotivnije reaguje na manje prijatne situacije. Zbog toga je važno utvrditi šta to mladi danas smatraju kao nepravdu i protiv čega prvo dižu glas, a zatim i pokušati da se nađe zajednički jezik sa odraslima i premostiti čuveni “generacijski jaz”. Velika očekivanja porodice, školske obaveze i stvaranje puta individualnosti – svakodnevica su svake mlade osobe. Srednjoškolci u Kikindi sa kojima smo razgovarali ističu da balansiranje između životnih prioriteta najčešće dovodi do naizgled bezizlaznih situacija pa tada počinju da se bore protiv nepravde. “Mlad čovek je danas prepušten džungli i on, da bi opstao, mora da se pronađe. Uzmimo primer da je mlad čovek klackalica i sa jedne strane je ozbiljnost, a sa druge neozbiljnost. Zato ne može da nađe balans, ne može da se pronađe i zbog toga je nezadovoljan, ne može da se pronađe”, kaže Marko Matejin.

Na putu ka svetu odraslih, problemi se najčešće javljaju u školi i u porodici. Kako ističu mladi Kikinđani, uzrok tome su prevelika očekivanja i nerazumevanje. “Previše traže od nas. Nekad možemo to da ispunimo, a nekad ne. Ipak je u pitanju naše odrastanje, naš mlad život koji treba da provedemo kako mi želimo. U većini slučajeva, roditelji žele da ga provedemo kako oni odrede”, kaže Makitan. Mladi ljudi ne plaše se da se bore protiv nepravde. Važan im je i način na koji to rade. “Pokušam na lep, fin način, jer svađom ne postižemo ništa. Naravno, uvek treba izneti svoje mišljenje, jer drugačije nećeš imati ni svoj stav. Isto tako, moramo da prihvatimo šta kažu drugi, jer imamo različita mišljenja”, ističe. Pogrešni izbori i postupci sastavni su deo života i procesa sazrevanja. Zbog toga struka savetuje da u takvim situacijama ne treba biti grub prema mladoj osobi. “Ja mislim da mladim ljudima treba dati podršku, ali im u isto vreme treba ukazivati na ponašanja koja nisu dobra i voditi ih ka tome da sagledaju posledice nekog ponašanja koje oni praktikuju, a nisu uvidelo do kakvih negativnih ishoda to može da ih dovede”, kaže Miljana Kitanović, školski psiholog. Zato probleme mladih nikada ne treba potcenjivati. Ipak, važno je da i oni sami shvate osećanja drugih osoba sa “životne klackalice”, pa će doći i do balansa.

Srpski đaci pobedili na takmičenju iz hrvatskog jezika

Trojica šampiona iz hrvatskoj jezika su sedamnaestogodišnji Srbi, a njihova nastavnica Mira Bićanić je pobednica čuvenog kviza „Milijunaš”. I da priča bude još neobičnija, učenici Đorđe Subotić, Siniša Nenadović i Aleksandar Medić su učenici Srpske pravoslavne gimnazije „Kantakuzina – Katarina Branković” koju je 2005. godine osnovala Mitropolija zagrebačko-ljubljanska.  U elitnom zagrebačkom naselju Sveti duh gimnazija podseća na velelepnu tvrđavu, okruženu vilama i teniskim terenima, a već nekoliko godina, slovi za jednu od najpoželjnijih u čitavoj Hrvatskoj, pa je upisuju i đaci koji nisu pravoslavne veroispovesti. Momcima nije bilo teško da rasture na kvizu koji je, tokom punih sedam meseci organizovala zagrebačka Gradska knjižnica, ali je njihov uspeh bio takva senzacija u hrvatskoj javnosti, da su u naselje na obodu Zagreba poslati reporteri vodećih medija.

Sedamnaestogodišnji Đorđe Subotić,  poreklom iz Knina, ponajbolje je opisao neočekivani uspeh učenika pravoslavne gimnazije: – Ako neko može dobro znati engleski, a engleski mu nije ni blizu maternji jezik, zašto mi ne bismo znali hrvatski – kazao je Đorđe za „Slobodnu Dalmaciju” odmah po neočekivanoj vesti. Đorđe je odlučio da upiše školu SPC na predlog prijatelja. – Osnovnu školu sam završio u Kninu. Sada sam učenik 3. razreda. Ove godine učestvovao sam  na dva županijska takmičenja iz istorije i geografije. Inače, posebno me zanima  biologija i hemija i razmišljam o upisu farmaceutskog fakulteta – kaže on za „Politiku”. Jedva smo ga ulovili, jer je već spakovao kofere i otišao kući, na raspust.

Njegov drugar Siniša Nenadović je rodom iz sela Donji Borki, u okolini Daruvara. Porodični prijatelj mu je preporučio da upiše školu. Osnovnu je završio u selu Sirač. – Osim ovog kviza, tekuće školske godine učestvovao sam na školskom takmičenju iz istorije. Nakon završetka gimnazije razmišljam o studijama na pravnom fakultetu ili političkim naukama – reče Siniša pa pobeže. Na raspust, naravno.

Treći član tima Aleksandar Medić rodio se u Crnoj Gori mada su njegovi roditelji poreklom iz Knina. Osnovnu školu i prvi razred gimnazije završio je u Herceg Novom, a za Srpsku pravoslavnu gimnaziju u Zagrebu odlučio se nakon pogledane video prezentacije o školi. Ove godine učestvovao je na županijskim takmičenjima iz biologije i geografije. – Rezultat ostvaren na županijskom takmičenju iz geografije kvalifikovao me je na državno takmičenje održano početkom maja u Trogiru. Sledeće godine bih želeo da upišem medicinski fakultet – priča Aleksandar pakujući kofere. Razume se da klinci nisu ni svesni da je njihov uspeh daleko važniji nego što oni misle. I dobro je što se iščuđavaju medijskoj pažnji koju su izazvali, neopterećeni etničkim tenzijama u Hrvatskoj. Nonšalantno objašnjavaju da su na kvizu bile četiri grupe pitanja: hrvatska književnost, svetska književnost, opšta kultura i gramatika. Nisu se nešto naročito ni pripremali. Došli, pobedili i otišli na raspust.

Direktor Srpske pravoslavne gimnazije u Zagrebu je protojerej stavrofor Slobodan Lalić, dok je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije predsednik Školskog odbora gimnazije. Porfirije svakodnevno prati rad škole i učenici ga svakodnevno susreću. Pre nekoliko godina, kada sam sa koleginicom Jelenom Čalijom obišao gimnaziju, mitropolit je sa učenicima igrao basket i svakoga od učenika znao po imenu. – Iako smo mala škola, sa svega šezdesetak učenika, postižemo zapažene rezultate na županijskim školskim takmičenjima, a godinama pojedini učenici su redovni učesnici državnih takmičenja iz predmeta geografija i istorija – kaže direktor gimnazije. U zbornici, na centralnom mestu, nalazi se portret patrijarha srpskog Irineja. Otvaranjem ove srednjoškolske ustanove nastavljena je tradicija postojanja obrazovno-vaspitnih ustanova pri Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini zagrebačkoj, još od početka 19. veka.

Kako kaže direktor Lalić, „otvaranje gimnazije su svakako podstakle prilike sa kojima je suočena naša zajednica u Republici Hrvatskoj poslednjih decenija, a procenjeno je da su najranjiviji u procesu odrastanja upravo adolescenti”. – Ove godine 11. generacija maturanata okončava svoje srednjoškolsko obrazovanje u našoj gimnaziji. Za njih 14 u toku je polaganje ispita državne mature. Uspesi i rezultati prethodnih generacija potvrđeni su prilikom njihovih upisa na željene fakultete u Hrvatskoj, Srbiji, Engleskoj, Rusiji Turskoj, Danskoj. Istovremeno, to je najbolja preporuka za upis novih generacija, ali i najveće priznanje radu stručnih i izuzetno posvećenih nastavnika gimnazije. Uz sve pomenute uspehe, na koje smo ponosni, škola neguje pravoslavnu duhovnost i nacionalno-kulturni identitet, te po završetku gimnazijskog obrazovanja naši učenici odlaze kao osnažene ličnosti koje znaju da konzumiraju svoja prava i obaveze, što je s obzirom na vreme u kome živimo od izuzetne važnosti. Posebno je dragocena podrška koju polaznici imaju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i sveštenstvu zagrebačke parohije. Troškove školovanja svih đaka, kao i njihov boravak u zagrebačkim domovima, plaća mitropolija zagrebačko ljubljanska. I na taj način, naša Gimnazija biva sve vidljivija u društvenom životu Zagreba – objašnjava Lalić.

Gimnazija je dobila odobrenje za rad prema nastavnom planu i programu za opšte gimnazije Ministarstva znanosti i obrazovanja Republike Hrvatske, a prema „modelu A”, koji podrazumeva izvođenje nastave na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Iako, zadani model privlači ponajviše naše sunarodnike, upravo kvalitetan rad i dobar glas o gimnaziji svake godine motiviše na upis i vršnjake koji nisu srpske nacionalnosti ili pravoslavne veroispovesti. – U našoj školi ravnopravno učimo srpski i hrvatski jezik. Uvereni smo da je, uz kvalitetna predavanja naših nastavnika, posebno profesorke Mire Bičanić, upravo zastupljenost jezika i književnosti u redovnoj nastavi u tako bogatom fondu časova, razlog našeg uspeha. Budući da smo škola sa manjim brojem učenika, ovakva takmičenja su nam neka vrsta orijentira za stečeno znanje u odnosu prema našim vršnjacima. Dogodine, kao obavezne predmete na ispitima državne mature, polažemo između ostalih hrvatski i srpski jezik. Nadamo se da ćemo dobre rezultate ponoviti – napominje direktor Pravoslavne gimnazije.

Osim srpskog jezika, u programu ove škole u okviru predmeta geografije, istorije, likovne i muzičke umetnosti, obrađuje se deo sadržaja koji se odnose na nacionalnu istoriju, geografiju i umetnost. Redovan predmet u gimnaziji je, naravno, pravoslavna veronauka.

Kad slave ruski maturanti

Ruski praznik maturanata “Vatrena jedra” održan je u nedelju uveče 51 put. Nakon velikog koncerta u kojem su učestvovale mnoge ruske zvezde, održan je spektakularni vatromet koji je trajao 20 minuta. Praznik “Vatrena jedra” u Sankt Peterburgu u prošlosti se obeležavao svake godine u čast sovjetskih, a sada se slavi u čast ruskih maturanata srednjih škola, po pravilu u prvu subotu pred početak belih noći (između 18. i 25. juna, isključujući 22. jun). Praznik je prvi put održan 27. juna 1968. godine. Tog dana, lenjingradski učenici su prvi put na Nevi videli brigantin sa crvenim jedrima, koji je kasnije postala obilježje praznika. https://www.youtube.com/watch?v=J3g4Rah2KcI

About the Author

admin