Vesti – 26.06.2019.

Preliminarni rezultati “male mature”: Najteža matematika

Ove godine na završnom ispitu najteži je bio test iz matematike, na kome su učenici u Srbiji osvojili u proseku 10,4 poena, od mogućih 20. Na kombinovanom testu imali su prosečno 11 bodova, a iz maternjeg jezika 11,79, pokazuju preliminarni rezultati male mature koje smo dobili u Ministarstvu prosvete. U odnosu na prošlu godinu, rezultati se značajnije razlikuju samo iz kombinovanog testa koji je lane bio nešto lakši, pa je prosečan broj poena bio 12,60. U osnovnim školama nakon žalbi još uvek sabiraju rezultate, a direktori sa kojima smo razgovarali slažu se da su na nivou očekivanih i da postignuća na testovima završnog ispita generalno odgovaraju đačkim ocenama.

Olivera Korošec, direktorka OŠ „Milena Pavlović Barili“, kaže da su ove godine rezultati na sva tri testa gotovo izjednačeni. Prema preliminarnim rezultatima, učenici ove škole iz srpskog su u proseku osvojili 11,50 poena, iz matematike 11,48, a iz matematike 11,8. Nijedan učenik nije osvojio maksimalan broj poena. Najbolji rezultat iz matematike i srpskog je 19 poena, a 16,5 na kombinovanom testu.

Prema preliminarnim rezultatima učenici OŠ „Ujedinjene nacije“ najbolje su uradili srpski, na kome je prosečan broj poena 14,4. Iz matematike su imali u proseku 13 bodova, a na kombinovanom 12,8. Direktorka škole Vesna Radovanović Penevski ističe da je ovogodišnja generacija malih maturanata postigla bolji rezultat iz srpskog i matematike od prethodne, ali da im je kombinovani test bio nešto teži. Devet đaka imalo je maksimalan broj poena iz srpskog jezika, a njih 10 ima po 19,5 poena. Najuspešniji učenik na kombinovanom testu ima 19,5 poena i on je đak generacije. Direktorka kaže da se rezultati na završnom ispitu u velikoj meri poklapaju sa uspehom učenika, što je pokazatelj da su nastavnici dobro ocenjivali.

I u OŠ „Svetozar Marković“ zabeleženi su rezultati iznad proseka Republike. Najbolje je urađen test iz srpskog jezika sa prosečnih 14 poena, dok je rezultat iz druga dva testa ujednačen sa prosečnih 12,8 bodova. Direktorka ove osmoletke Ivana Orolicki navodi da su rezultati očekivani, ali za nijansu slabiji nego lane. – Imali smo grupu učenika je dosta dobro uradila sva tri testa, ali i grupu koja je imala iuspod 10 poena, pa je to spustilo prosek – kaže Orolicki.

Direktor U OŠ „Rajak Pavićević“ u Bajinoj Bašti Dragan Resimić rekao nam je da statistička analiza uspeha na završnom ispitu još nije završena, ali da je prema prvim pokazateljima uočena velika korelacija između školskih ocena i postignuća na završnom ispitu. Osam učenika imalo je maksimalnih 20 bodova na testu iz srpskog jezika, a dosta njih ima 19,5 i 19 poena.

Miomir Dragaš, direktor beogradske OŠ „Ivan Goran Kovačić“ ističe da je ova generacija osmaka nešto slabija od prošlogodišnje, ali da je generalno zadovoljan kako su uradili završni ispit. Đaci ove škole iz srpskog su u proseku imali 14,24 iz matematike 12,45, a na kombinovanom testu 12,26 poena. Troje đaka imalo je po 20 poena na testu iz srpskog.

Zakon o nauci i istraživanjima pred poslanicima

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavio je ranije da će se u utorak pred poslanicima Skupštine Srbije naći Predlog zakona o nauci i istraživanjima koji predstavlјa krovni zakon u toj oblasti. Ministar je dodao da se tim zakonom uređuje sistem nauke i istraživanja u Republici Srbiji i obezbeđuje kvalitet i razvoj naučnoistraživačkog rada. “Mi ulazimo u parlament u utorak. Sve je prošlo i javne rasprave i sednica Vlade Srbije i na kraju dolazimo do tog zakona gde ćemo imati priliku da sve vidove nauke finansiramo na dva načina, ali da ne koče jedni druge”, rekao je Šarčević 

Prijem kod Karađorđevića za najbolјe maturante iz Srbije i Srpske

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević prisustvovao je 21. juna u Belom dvoru u Beogradu tradicionalnom prijemu za više od 600 najbolјih učenika završnih razreda srednjih škola iz Srbije i Republike Srpske. Svaka srednja škola u Srbiji i Republici Srpskoj bira đaka generacije, osamnaestu godinu zaredom, kome Fondacija Aleksandra Karađorđevića za obrazovanje i kulturu dodelјuje pohvalnicu i poklon u znak priznanja za izuzetne rezultate postignute u srednjoj školi. Svečanosti je prisustvovala i ministarka prosvete i kulture Republike Srpske Natalija Trivić.

Krneta: Nastavnik je autonoman u ocenjivanju

Roditelji se često žale da su kriterijumi nastavnika koji ocenjuju njihovu decu nerealni. Marija Krneta iz Ministarstva prosvete kaže da kriterjume propisuje stručno veće svake škole, ali da se na kraju za ocenu ipak pita nastavnik. Ističe da ukoliko se desi da na kontrolnom testu više od polovine budu slabe ocene, nastavnik je dužan da ga poništi. Ona kaže da za kriterjume propisuje Stručno veće svake škole i da oni postoje u pravilnicima.

Kriterijumi: Različito od škole do škole

“Kriterijumi ne treba da se razlikuju od škole do škole, a resorno ministarstvo je propisalo koji nivo znanja treba da postignu učenici u određenom periodu svog obrazovanja”,   navodi Marija Krneta iz Ministarstva prosvete. Sa druge strane, u praksi stvari stoje drugačije. Ističe da je sam nastavnik autonoman u ocenjivanju. – Zbog toga su među nastavnicima najtraženiji seminari o ocenjivanju, jer često na istom nivou školovanja mogu se uočiti različiti kriterijumi- napominje Krneta.

“Da li je za dvojku potrebno 50 ili 60 odsto tačno urađenog testa, zavisi od težine zadataka koje je nastavnik na kontrolonom testu zadao – kaže Krneta. Navela je da postoje tri nivoa težine koje učenici moraju da postignu: osnovni, srednji i napredni. – Ako je reč o proveri znanja samo osnovnog nivoa, prag može biti i 80 odsto tačno rešenih zadataka – dodaje Krneta. Kada je reč o iznenadnim petnaestominutnim testovima, Krneta kaže da tada nastavnik proverava da li su učenici usvojili gradivo predavano tokom časa – Ocena sa takvog testa ne treba da bude deo konačne ocene”,   poručuje Krneta.

Najava kontrolnog bar pet dana ranije

Kako je istakla Marija Krneta iz Ministarstva prosvete, prave provere znanja najavljuju se pet dana ranije, i učenik mora da zna šta će se od njega tražiti. Krneta ukazuje da ukoliko se desi da na kontrolnom testu više od polovine budu slabe ocene, nastavnik je dužan da ga poništi. I đaci nezadovoljni ocenama mogu da traže ponavljanje testa.  Prema njenim rečima, odeljenske starešine treba da reaguju ako ima mnogo učenika sa slabim ocenama iz određenog predmeta. Poručuje da je svrha ocenjivanja da se učenik motivše na učenje, a ne da se đak blokira i isfrustrira.

Projekat FTN o Novom Sadu „pametnom gradu“

Ideja je da Novi Sad u narednom periodu bude mapiran kao tzv. „pametan grad“ na mapi evropskih gradova, rečeno je danas na prezentaciji projekta održive mobilnosti „Smart plan“,koju je uradio Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, uz finansijsku podršku gradske uprave za saobraćaj. „Jedan od prvih kriterijuma da bismo se našli na mapi “pametnih gradova“ jeste pravljenje strateških planova, poput „Smart plana“, koji danas predstavljamo. Tokom ovog istraživanja najpre smo formirali efikasnu bazu podataka, istraživanja u javnom prevozu, potom o bezbednosti saobraćaja, anketu sa stanovništvom, kako bismo utvrdili svrhu putovanja i brojna druga istraživanja koja će nam pokazati kakva je generalno situacija u najvažnijim oblastima, kada je saobraćaj u pitanju“, rekao je Vuk Bogdanović, sa Fakulteta tehničkih nauka.

Đuričin: Novi investicioni ciklus, dobra poruka mladima

Najavljeni novi investicioni ciklus u Srbiji dobra je poruka države mladima, posebno zbog toga što je kroz nova ulaganja u infrastrukturu moguće zadržati omladinu da ne odlazi van zemlje, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin. Profesor Đuričin kaže za Tanjug da je Srbiji razvoj potreban zbog održivosti fiskalne ravnoteže, koja je ostvarena u prethodnom periodu.

Prijem i nagrade učesnicima konkursa “Vojnik – ponos Srbije

U Studentskom odmaralištu “Radojka Lakić” u Beogradu juče je održan je svečani prijem i dodeljene su nagrade učesnicima na konkursu „Vojnik – ponos Srbije”, koji ima za cilj promociju vojnog poziva, a koji je raspisalo Ministarstvo odbrane u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Na svečanom prijemu nagrađenim učenicima obratio se načelnik Odeljenja za moral i psihologiju u Upravi za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije pukovnik Miroljub Mićić i istakao koliko je važno razvijati patriotsku svest i ljubav prema otadžbini kod naše dece.

Vršac: Odmor i oporavak dece iz socijalno ugroženih porodica

U odmaralištu Crvenog krsta na vršačkom bregu trenutno boravi druga grupa dece iz socijalno ugroženih porodica. Odmor i oporavak dece iz socijalno ugroženih porodica sprovodi se svakog leta u odmaralištu Crvenog krsta na vršačkom bregu,jednom od omiljenih mesta za rekreaciju najmlađih. Cilj ovih kampova je socijalizacija i poboljšanje statusa najugroženijih. Dobro organizovano vreme ,ispunjeno sadržajima primerenim za dečiji uzrast a ujedno dovoljno edukativni i zabavni dobitna su kombinacija: Sledi im sedam dana odmora i zabava tokom kojih će obići Vršac i okolinu ,dobro se odmoriti i oporaviti na čistom vazduhu i pre svega držiti sa svojim vršnjacima.

Beograd: Šarčević i Đukić Dejanović na Danu Geografskog

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvojaMladen Šarčević  prisustvovao je danas na Geografskom fakultetu svečanosti povodom obeležavanja dana te institucije. On je ocenio  da je reč o dobrom fakultetu koji ima dugu tradiciju i istakao da se intenzivno radi na rešavanju problema koje ta ustanova ima zbog nedostatka prostora. Intenzivno radimo da rešimo ne samo infrastrukturne probleme Biološkog fakulteta, Geografskog i Fakulteta za bezbednost, već radimo i projekat koji je obuhvatio sve fakultete. Infrastruktura na visokom obrazovanju je nešto čime treba da se pozabavimo, rekao je ministar. Šarčević je rekao da je sve što se radi u cilјu podizanja kvaliteta nastave.

Dekan Geografskog fakulteta Dejan Filipović rekao je da je jedna od najznačajnijih aktivnosti ove ustanove u proteklih godinu dana dobijanje akreditacije za master akademske studije – geografski informacioni sistemi. On je ocenio da za taj smer trenutno postoji veliko interesovanje.

Svečanosti je prisustvovala i ministarka bez portfelјa zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.

Nikad nije pao na ispitu, prosek 10

Najbolji student Univerziteta u Kragujevcu je Nemanja Vučićević (22). Student je na Institutu (katedri) za matematiku i informatiku. Iz sela je Zabojnica, koje pripada opštini Knić. Prosek ocena mu je 10. Nikada nije pao ispit. On potiče iz porodice poljoprivrednika, u kojoj se niko nije bavio nikada matematikom. Ali, dar od boga za nauku, nije ga odvojio od sela. On radi na njivi, u štali. I uspeva da pronađe vremena za sve. – Nisam planirao da upišem matematiku. U osmom razredu osnovne škole sam počeo više da se zanimam za nju, tu sam pronašao sebe. Imam dve sestre bliznakinje koje su u srednjoj školi, i one nemaju afiniteta prema matematici. Niko nije u porodici išao tim putem. A ja sam zavoleo taj predmet. Upisao sam Prvu kragujevačku gimnaziju, specijalno matematičko odeljenje. Roditelji me u početku nisu podržali, hteli su da upišem neku opštu školu. Ali ja se nisam dao, priča Nemanja Vučićević.

Ovom vanserijskom studentu je ostalo još četiri ispita do diplome. Do sada je položio više od 30 ispita. Svaki je položio iz prvog puta. Na svakom je dobio desetku. A kako je do toga došao, objašnjava jasno. – Talenat je bitan. Ali, najvažniji je rad. Potrebno je dosta vremena i odricanja. Da se posvetite određenim sadržajima koji nisu obavezni, i zainteresujete za ono što volite i što vas interesuje. Zavisno od dana do dana, u proseku nakon predavanja, nalazim vreme od nekoliko sati za učenje. To izgleda ovako – ujutru ustanem, doručkujem, bacim pogled na to što imam danas na predavanju, vidim šta je profesor rekao da obratimo pažnju. Idem na predavanja, i nakon toga učim. To traje oko četiri i više sati u noć. Kada je vreme ispita, onda se uči mnogo više. Meni to nije opterećenje, već zadovoljstvo. Drago mi je što učim ono što volim, i nije mi teško, kaže Nemanja.

Slobodno vreme najbolji student koristi kao i svi njegovi drugari. Za izlaske, druženje. Kaže da voli da ode kući, na selo, kod svojih. Tu se najbolje opušta. – Pomažem roditeljima kada idu u njivu da rade. I oko stoke. Sve znam da radim jer sam dete sa sela. Ne smeta mi to mada su me ove godine pozvali da radim kao student demonstrator na fakultetu iz dva predmeta. Na praktikumu programiranja i na osnovama programiranja. Lepota matematike je u tome što je matematika svuda. A danas u najpopularnijem IT sektoru, neophodno je da se zna matematika. Svi izbegavaju matematiku jer je teška nauka, a ja je baš zbog toga volim, kaže Nemanja Vučićević.

Ovaj vanserijski student nema želju, za razliku od većine, da napusti Srbiju. Želja mu je da se bavi naučnim radom u svojoj državi. Da jednog dana napreduje do profesora, i da se bavi naučnim radom.

Porast broja prijavljenih za upis na Mašinski fakultet

Za upis u prvu godinu osnovnih akademskih studija na beogradski Mašinski fakultet prijavilo se 1.113 brucoša, što je za 100 kandidata više nego prošle godine, kaže se u saopštenju Mašinskog fakulteta. Navodi se da su inovacije u nastavnom procesu, kao i uvođenje novih studijskih programa, poput informacionih tehnologija u mašinstvu, doprineli porastu interesovanja za taj fakultet.

Vremeplov: Umro Janko Veselinović

Srpski pisac Janko Veselinović umro jena današnji dan 26. juna1905. godine. Opisivao je njegovu rodnu Mačvu, s mnogo ljubavi, idealizujući tradicionalni život njegovih zemljaka. Bio je sjajan znalac srpskog jezika i vešto je koristio njegove mogućnosti u romanima, pripovetkama i pozorišnim komadima. Dela: romani “Hajduk Stanko”, “Junak naših dana”, “Borci”, zbirke pripovedaka “Slike iz seoskog života”, “Od srca srcu”, “Rajske duše”, “Zeleni vajati”, “Male priče”, “Seljanka”, pozorišna igra s pevanjem “Đido” (s Dragomirom Brzakom), komad “Potera” (s Čiča-Ilijom Stanojevićem).

Vremeplov: Umro Miloš Blagojević

Miloš Blagojević, srpski istoričar, član SANU  preminuo je 26. juna 2012. Rođen je u Miletićevu, Banat. Završio je Vojno pomorsku akademiju u Splitu, pa Filozofski fakultet u Beogradu. Doktorirao je 1966. tezom “Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji”. Bio je profesor na katedri za Istorijsku geografiju. Član SANU postao je 2000. Najviše se bavio istorijom privrede srednjovekovne Srbije, ali i državno pravnom ideologijom Srbije u srednjem veku. Dela: “Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji”, “Srbija u doba Nemanjića”, “Srpski narod i srpske zemlje u srednjem veku”.

Vremeplov: Rođen Vladimir Laskarev

Na današnji dan 26. juna1869. godine rođen je srpski geolog i paleontolog ruskog porekla Vladimir Dimitrijevič Laskarev, specijalista svetskog glasa za kenozojske periode, posebno za neogen i kvartar, profesor univerziteta u Odesi i Beogradu, član Srpske Kraljevske akademije. Objavio je oko 40 radova, uglavnom o neogenim i kvartarnim naslagama srpskih terena, s prikazom i analizom njihove fosilne faune i tektonike, i o kongerijskim slojevima i njihovom značaju za tektoniku. Dela: “Fauna Buglovskih slojeva Volinije”, “Geološka ispitivanja u jugozapadnoj Rusiji”, “O stratigrafiji kvartarnih naslaga Vojvodine”, “O ekvivalentima gornjeg sarmata u Srbiji”.

Vremeplov: Rođena Perl Bak

Američka  književnica Perl Bak, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1938.  godine rođena je na 26 juna 1892. Autor je serije dela iz života Kine. Pisala je i knjige za decu kao i eseje. Kao kćerka misionara dugo je živela u Kini. Posle Drugog svetskog rata osnovala je fondaciju “Perl Bak” za pomoć deci američkih vojnika koji su služili u Aziji. Fondaciji je 1967. zaveštala najveći deo prihoda od knjiga – više od sedam miliona dolara. Dela: romani “Dobra zemlja”, “Sinovi”, “Zmajevo seme”, “Rastureni dom”, “Majka”, “Izgnanstvo”, “To ponosno srce”, “Obećanje”, “Paviljon žena”, “Božur”, “Skriveni cvet”.

Vremeplov: Dogovor sa Leopoldom za borbu protiv Turaka

U Beogradu, na Kalemegdanu, na današnji dan 26. juna 1690. godine održan je veliki srpski narodno-crkveni sabor na kom je odlučeno da bude prihvaćen poziv austrijskog cara Leopolda na zajedničku borbu protiv Turaka, ali sa teritorije Ugarske.

Vremeplov: Knez Milan sa Austro-Ugarskom zaključio “Tajnu konvenciju”

Na današnji dan 26. juna 1881. godine srpski knez Milan Obrenović zaključio sa Austro-Ugarskom “Tajnu konvenciju” kojom se Srbija obavezala da će prestati sa agitacijom u Bosni i Hercegovini i da neće zaključiti nijedan međunarodni sporazum suprotan interesima Beča. Zauzvrat dobio podršku u proglašenju kraljevine i nezavisnost Srpske pravoslavne crkve od Carigradske patrijaršije.

Vremeplov: Streljan Apis i drugovi

Na Solunskom polju na današnji dan 26. juna 1917. godine  streljani su generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin Dimitrijević Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić, koji su pred vojnim sudom osuđeni na smrtnu kaznu zbog navodnog atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića.

Vremeplov: Dekodirano 85 odsto ljudskog genoma

Naučnici iz 18 zemalja dekodirali su na današnji dan 26. juna 2000. godine  85 odsto ljudskog genoma, čime je otvorena nova era u ljudskoj medicini. U naučnim krugovima u svetu ocenjeno da dešifrovanje ljudskog genoma predstavlja najveće otkriće u istoriji čovečanstva. 

Prebijanja studenata: Mlako objašnjenje RTV kao izvinjenje

Dve nedelje posle skandaloznog izveštavanja Javna medijska ustanova RTV Vojvodine uputila je nešto kao izvinjenje čitaocima i gledaocima koji su se osetili uvređenim zbog objavljivanja na sajtu te medijske ustanove teksta tabloida „Kurir“ povodom protesta zbog prebijanja trojice studenata u Novom Sadu. „Dana 11. juna portal JMU RTV Vojvodine je pod naslovom „Protest studenata u znak solidarnosti“, preneo tekst objavljen na portalu dnevnih novina „Kurir“. Svakodnevno prenosimo kao portal vesti iz drugih medija, što smo uradili i ovog puta bez ikakve namere da omalovažimo ili uvredimo bilo kog našeg čitaoca ili gledaoca. U objavljenoj vesti u više navrata je jasno istaknuto da se radi o tekstu objavljenom na portalu „Kurira“ i da su sve iznete tvrdnje u tom tekstu stav „Kurira“, a ne Radio-televizije Vojvodine. Ukoliko se bilo ko od naših čitalaca ili gledalaca osetio uvređenim ili povređenim zbog navedenog teksta, ili mu je pričinjena bilo kakva neprijatnost, JMU RTV Vojvodine upućuje najiskrenije izvinjenje, jer nikakve namere nije bilo“, navedeno je u „objašnjenju“ pokrajinskog javnog medijskog servisa.

Članovi Programskog saveta RTV Vojvodine Miloš Katić, Aleksandra Bosnić Đurić i Srđan Arsenijević ocenili su da je skandalozan način na koji je RTV izvestila o protestu studenata u kampusu novosadskog Univerziteta, kada se pozvala na tabloid „Kurir“, medij koji je među rekorderima u kršenju kodeksa novinara. „Kurir“ je objavio da se radi o tuči huligana koje je opozicija iskoristila za napad na vladajući režim. Navedena su imena opozicionih lidera, novinara i pojedinih organizatora protesta „1 od 5 miliona“ koji su označeni kao organizatori te navodne prevare. A kao da to nije bilo dovoljno, Kurir je „poentirao“ da su se opozicioni lideri tog dana sastali sa pomoćnikom državnog sekretara SAD Metjuom Palmerom.

Članica Programskog saveta kulturološkinja Aleksandra Bosnić Đurić kaže za Danas da je to izvinjenje najmanje što je RTV Vojvodine dugovala svojim gledaocima. „Budući da ovo nije prvi put da se na portalu javnog servisa ukrštaju vesti koje oni serviraju kao javni servis i vesti koje serviraju tabloidi, koji imaju senzacionalistički i huškački prizvuk, mnogo je važnije da se sa takvom praksom prestane. Kurir i slične vrste tabloida ne mogu biti referentan izvor uz sve ograde koje potom iznese javni servis RTV“, kaže Đurić Bosnić.

Ona je ranije u razgovoru za Danas rekla da „takva vrsta kadriranja nečega što se zaista dogodilo i onoga što je tumačenje, odnosno falsifikat stvarnosti i realnosti, gde se žrtve proglašavaju sumnjivim osobama, u startu diskredituju i diskvalifikuju, praktično onemogućava da građani dođu do elementarne informacije o tome šta se dešava u društvu u kome žive“.

Među onima koje je „Kurir“ označio kao ljude koji učestvuju u „prevari“ oko prebijanja studenata pomenut je i novinar Dinko Gruhonjić, koji je i profesor na Filozofskom fakultetu. RTV je objavila njegovo reagovanje. „Prenošenje tabloidnih lažnih vesti, sročenih kao javne optužnice, ne samo da je ispod svakog profesionalnog nivoa kojeg bi i po slovu zakona morao da se pridržava pokrajinski javni medijski servis, već predstavlja i kršenje krivičnih i drugih propisa o zaštiti integriteta ličnosti, časti i ugleda. Prenošenje lažnih vesti i neprofesionalno i tendenciozno izveštavanje pokrajinskog javnog servisa posebno je opasno jer, sem kršenja Zakona o javnim medijskim servisima, Radio-televizija Vojvodine ovim ulazi u kampanju javnog blaćenja pojedinaca i njihovog zastrašivanja, te promocije nasilja i opravdavanja nasilnika“, naveo je Gruhonjić.

U saopštenju RTV Vojvodine se ne navodi zašto se tek sada pojavilo objašnjenje o tome kako je objavljena „Kurirova“ konstrukcija, ali ne i zašto se to dogodilo. Aleksandra Bosnić Đurić smatra da se „izvinjenje“ pojavilo jer je rukovodstvu JMU RTV Vojvodine „skrenuta pažnja od onih koji se inače bave uređivačkom politikom javnog servisa, što je verovatnije, ili su sami shvatili da je ono što su učinili ovoga puta ne samo skandalozno nego postalo javni medijski skandal“.

„Univerzitetska podrška“ osudila kampanju protiv profesorke Popović

Pokretači inicijative Univerzitetska podrška #1 od 5 miliona istakli su, pridružujući se kolegama s Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bezrezervnu podršku profesorki Danici Popović, zbog, kako su naveli, sramne kampanje koja je pokrenuta protiv nje. U otvorenom pismu javnosti, naveli su da se kampanja vodi kako bi se dovela u pitanje akademska čestitost Danice Popović, koja je i potpisnica Univerzitetske podrške #1 od 5 miliona, u cilju smanjenja njenog ugleda i časti u javnosti. Oni su oštro osudili učestale napade pripadnika partije na vlasti i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na pojedine profesore Univerziteta u Beogradu koji su javno iskazali svoj kritički stav prema režimu.

 „Smatramo da ovom kampanjom vlast nastoji da pretnjama i progonima zastraši ne samo profesorku Popović, već i sve druge koleginice i kolege na univerzitetima širom Srbije“, navodi se u pismu. Svakoj odgovornoj vlasti moralo bi da bude jasno da se gušenjem slobode govora i kritičkog mišljenja kao ključnih vrednosti na kojima počiva akademska zajednica dovode u pitanje ne samo opstanak univerziteta već i opstanak slobode i demokratije, zaključili su pokretači inicijative. Nekoliko medija i tabloida prenelo je ranije izjave studenta koji optužuje Danicu Popović, ne argumentujući svoje tvrdnje, za korupciju i plagijat, a kojeg je zbog toga disciplinska komisija kaznila strogim ukorom.

Saudijski mač

Piše: Borivoj Erdeljan*

Murtaja Kureiri, osamnaestogodišnji mladić, čeka odluku suda da li će biti predat saudijskom državnom dželatu da mu mačem odrubi glavu (uobičajen način izvršenja presuda u vahabijskoj sredini) – što je na prvom suđenju prošlog avgusta zatražio tužilac. Proveo je četiri godine u zatvoru da bi postao punoletan (uhapšen je kao trinaestogodišnjak), kako bi sve bilo po zakonu. Maloletnicima se ne izriče smrtna kazna, a krivica tinejdžera za koju sada odgovara je što je kao dečak od deset godina sa grupom biciklista učestvovao u demonstracijama šiita protiv vlade, uz bacanje Molotovljevih koktela, i prisustvo na sahrani brata Alija ubijenog na protestu 2011. u vreme Arapskog proleća.

„Užasavajuće je da se Murtaja suočava sa ovakvom sudbinom, dok saudijske sunitske vlasti ostvaruju mučan rekord upotrebom smrtne kazne kao političkog oružja protiv neistomišljenika, svojih građana i učesnika protesta iz progonjene šiitske manjine, uključujući i decu“, poručuje u svom apelu Lin Maaluf, direktorka istraživanja kretanja na Bliskom istoku organizacije Amnesti internešenel. Proletos je pogubljeno trideset sedam (skoro svi su bili šiiti, pripadnici diskriminisane manjine ) „osuđenih za terorizam i kriminal“, a beživotno telo jednog je bilo javno izloženo – kao opomena. Ugledni šiitski religiozni prvak šeik Nimr al Nimr ubijen je 2016. Ovakvo ponašanje Amnesti internešenel osuđuje kao „alarmantnu eskalaciju upotrebe smrtne kazne i nipodaštavanje ljudskih života“.

Prema objavljenim podacima, od početka 2019. godine u Saudijskoj Arabiji je najteža kazna izvršena nad nešto više od stotinu građana, uz zvanično navođenje njihovih različitih smrtnih grehova – kako Amnesti navodi „mahom na nefer suđenjima“ – uključujući špijuniranje u korist Irana, podrivanje ugleda monarhije i podršku demonstracijama nezadovoljnih podanika.

U 2018. obavljeno je 149 egzekucija. Prema pouzdanim izvorima bogata pustinjska država autoritarnog režima je među pet država na svetu sa najviše obavljenih smrtnih presuda. Kina je, inače, na prvom mestu, a slede Iran, Irak i Vijetnam. Na listi Amnesti internesenela za 2018. pominje se čak dvadeset zemalja sa 690 slučajeva (bez podatka iz Pekinga), što je ipak za trećinu manje nego godinu dana ranije.

Lin Maaluf poručuje Rijadu da odmah mora da „obustavi krvavu praksu, ustanovi moratorijum na egzekucije, kao prvi korak da potpunog ukidanja smrtne kazne“.

Platforma Bliskoistočno oko je – pitajući i zašto je tako malo međunarodne kritike dvora u Rijadu – istovremeno prenela da Saudijska Arabija upravo priprema pogubljenje trojice uvaženih i umerenih verskih propovednika, „intelektualne snage koja teži reformama“.

Ugledna akademska grupa od osamdeset islamskih mislilaca iz sveta, međusobno različitih i udaljenih ideoloških uverenja, uputila je i pre ovog SOS poziva molbu saudijskoj vlasti da poštedi živote trojke nosilaca promišljene kritike stanja u kraljevini, u domaćoj javnosti predstavljene kao teroristička opasnost.

Londonski dnevnik San, nabrajajući postojeće metode kažnjavanja u Saudijskoj Arabiji zapaža da zemlja nema krivični zakon, što sudovima pruža nekontrolisano kažnjavanje. Žalba osuđenih je jedino moguća obraćanjem kralju, koji kao vrhovni sudija odlučuje o životu i smrti.

„Skidanje glave“ udarcem u vrat mačem teškim sedam kilograma, ostaje najčešća forma saudijske pravde i tradicionalno se obavlja, na glavnom trgu, posle velike molitve petkom, oko devet časova ujutro. Neposredno pre brutalnog čina porodici žrtve ili oštećenog se postavlja pitanje da li osuđeniku želi da oprosti krivicu bogatom naplatom tako ugovorenog samarićanstva.

Nije retkost da se, po naloga suda, telo ubijenog raspne i izloži na uvid narodu „na izvesno vreme“, kao neka vrsta lekcije. Kamenovanje je kazna ženama za bračno neverstvo. Šibanje, nije nepoznato ni vađenje oka („oko za oko“, kao kazna), a amputacije ruke ili noge se primenjuju za uhvaćene u krađi ili sitnoj pljački.

Muhamed Saad el Beši, po svim poznatim izvorima, godinama je – kako ga Bi-Bi-Si predstavlja – „vodeći izvršilac“ najtežih sudskih odluka. Porodičan čovek, po sopstvenim rečima „okružen ljubaznošću i ljubavlju“, rođen 1961, otac sedmoro dece, kojoj „dozvoljava da mu pomažu kad kasnije čisti mač“, prvi put je dužnost dželata obavio 1998. („Glava se otkotrljala nekoliko metara.“) Sam je ispričao da je 22-godišnjeg sina Musaeda „naučio zanatu“ da jednim udarcem usmrti čoveka koji je postavljen da kleči. Počeo je kao zatvorski čuvar u Taifu, gde je stavljao okove i vezivao oči u pripremi za pogubljenja. Kasnije je poželo da napreduje, prijavio se i dobio mesto cenjenog državnog dželata. U retkom, davno datom intervjuu se ispoveda: „Nema razlike da li su pred mene izvedena dvojica ili deset osuđenih, sve dok obavljam volju Alaha.“

Sveža proročka opomena Elizabet Majers, profesorke prava iz Vašingtona je: „Represivne mere mogu da deluju na kratak rok; one tipično služe suprotnom, seju razlike i podele u društvu, ali one mogu zapravo da podstaknu pokrete kakve smo posle dugo vremena videli u Alžiru i Sudanu.

Moćni prestolonaslednik Mohamed bin Salman al Saud pristalica je mača kao oslonca u vođenju Saudijaca u dvadeset prvi vek.

*kolumnista lista “Danas”

Sveštenici u Poljskoj spalili Harija Potera

Katolički sveštenici u Poljskoj spalili su knjige za koje tvrde da predstavljaju svetogrđe, među njima i nastavke iz serijala “Hari Poter” britanske autorke Džej Kej Rouling. “Mi poštujemo reč”, rekli su sveštenici na nalogu na Fejssbuku na kome su postavljene fotografije na kojima se vide kako gore knjige i citira Stari zavet. U jednom pasusu podstiču se vernici da unište neprijatelje Boga uz zapoved “spalite njihove idole u vatri”. Poruka koja je objavljena na stranici kojom upravlja katolička evangelistička grupa “SMS sa nebesa” izazvao je kontroverze.

Na fotografijama se vide tri sveštenika kako kroz crkvu nose korpe pune knjiga i drugih predmeta uključujući afričku masku, koje bacaju u vatru ispred bogomolje. Sveštenici se mole oko vatre u kojoj gore i predmeti kao što je kišobran “Helou Kiti” i hinduistička figura. Knjige su paljene u nedelju 31. aprila, nakon mise u 11.00 sati, rekao je neimenovani vernik u crkvi u poljskom gradu Gdanjsku za televizijski kanal TVN24. Od vernika je zatraženo da donesu predmete koji se vezani za “negativnu energiju” i sujeverje, uključujući amajlije. Serija knjiga “Hari Poter” govori o epskoj borbi između dobra i zla, a radnja romana fokusirana je na istoimenog mladog čarobnjaka koji se bori protiv mračnog čarobnjaka Lorda Voldemora. Serijal je i ranije izazivao kritiku verskih i konzervativnih krugova jer se, kako kažu, fokusira na veštičarenje, podseća AFP.

About the Author

admin