Vesti – 27.06.2019.

Svakom loncu poklopac: Ni do diplome bez Vučića!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je juče ceremoniji uručenja ugovora o radu najboljim diplomcima medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola u Srbiji. Ceremonija uručenja ugovora bila je organizovana u Palati Srbija, saopštila je Press služba Predsednika.

Obeležen Međunarodni dan SOS Dečjih sela

Problem dece bez roditeljskog staranja, koja kada napune 18 godina nemaju obezbeđen krov nad glavom, ni posao, mora biti rešen, rekao je u utorak  ministar za rad, socijalna i boračka pitanja finansista Zoran Đorđević, na konferenciji povodom Međunarodnog dana SOS Dečjih sela. Đorđević je rekao da resorno ministarstvo, ali i svaki pojedinac, treba da se bavi ovim problemom, kako deca nikada ne bi osetila da su odbačena od društva.

Predstavljen projekat Podrška reformi predškolskog sistema

Projekat “Podrška reformi sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji” (SUPER), kojim Evropska unija nastavlja da pruža podršku sistemskoj reformi predškolskog vaspitanja i obrazovanja, predstavljen je u utorak u Beogradu. Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Ana Langović Milićević istakla je da je u ovaj IPA projekat uključeno 50 opština i predškolskih ustanova, koje u prethodnom periodu nisu bile obuhvaćene sličnim projektnim aktivnostima.

Popović u Tel Avivu: Zajedno za stvaranje sigurnog sajber ambijenta

Pojedinačno delovanje zemalja nema veliki značaj u oblasti sajber bezbednosti i moramo da radimo zajedno kako bismo se suprotstavili sajber kriminalu, koji je jedan od najvećih izazova današnjice za vlade i ekonomije svih država, izjavio je u utorak  Nenad Popović, ministar za inovacije i tehnološki razvoj. Popović je, na otvaranju konferencije “Forum Sajber lidera” na Univerzitetu u Tel Avivu, ukazao na važnost globalne saradnje i zajedničkog suprotstavljanja sajber kriminalu. “Srbija je spremna da ponudi svoje tehnološke resurse i znanje za partnerstvo koje će voditi stvaranju sigurnog sajber ambijenta kako za biznise, posebno u oblasti digitalne ekonomije kojima je to primarni prostor, tako i za države i obične građane”, rekao je Popović. On je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, naveo da je prošle godine šteta od sajber kriminala u svetu procenjena na više od 1.000 milijardi dolara. “To govori dovoljno koliko je ovo pitanje važno za privredu, ali i za druge sfere društva koje mogu da se nađu na meti sajber napada”, rekao je ministar.

On je dodao da Srbija svakodnevno ojačava svoje kapacitete u oblasti sajber bezbednosti, kroz nabavku novih tehnologija, ali i stvaranje stručnjaka u ovoj oblasti. “Naše državno rukovodstvo razume značaj sajber bezbednosti, a taj značaj sve više razume i srpska privreda koja u sve većoj meri integriše ovu oblast u svoje svakodnevno poslovanje”, naglasio je Popović. Ministar je, između ostalog, rekao i da je sajber bezbednost pitanje etike i zaštite prava na privatnost, kao jednog od osnovnih ljudskih prava. Okrugli sto “Forum sajber lidera” organizovan je u okviru “Sajber nedelje” koja će tokom sledeća dva dana biti održana u Tel Avivu. Forum okuplja globalne lidere u oblasti sajber bezbednosti koji raspravljaju o alternativnim perspektivama u vezi sa nacionalnim pristupima sajber sigurnosti. Ovogodišnji “Forum sajber lidera” bavi se dilemama u vezi sa potrebom da se razviju alati i metodologije za uzajamnu upotrebu u rešavanju hitnih nacionalnih sajber pitanja, kao što su saradnja između država, korišćenje nacionalnih sredstava za obezbeđivanje održivijeg međunarodnog sajber prostora, kao i dinamiku saradnje između vlade i privatnog sektora u ovoj oblasti.

Skupu se prisustvuje isključivo po pozivu, a pored ministra Popovića, na Forumu učestvuju i Ido Moed, direktor izraelskog državnog tela za sajber bezbednost, Klemens Moslinger, direktor Sektora sajber bezbednosti Austrije, Robert Strajer, zamenik pomoćnika sekretara za sajber bezbednost u Birou za ekonomske odnose Stejt dipartmenta, Henri Lerder, šef Sektora tehnologija i digitalnih podstaka u Vladi Francuske, Lim Sun Cia, direktor Agencije za sajber bezbednost Singapura, general Ben Izrael, tvorac izraelske sajber politike kojom je ova država postala svetski lider u ovoj oblasti i drugi.

Poslanici o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima

Poslanici vladajuće većine u Skupštini Srbije pozitivno su u utorak  ocenili predloženi zakon o nauci i istraživanjima, navodeći da se njime obezbeđuje sigurnost za istraživače, jer će se primenjivati kombinovani model finansiranja – budžetski i projektno. Predsednik Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Muamer Zukorlić rekao je da je suštinski iskorak sa zakonom na polju institucionalnog finansiranja, tačnije obezbeđivanja sigurnosti ustanovama i pojedincima koji se bave naukom.

Diplome češće ženama i na državnim fakultetima

U kalendarskoj 2018. godini u Republici Srbiji na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija diplomirao je 45.221 student, objavio je Republički zavod za statistiku. Od ukupnog broja diplomiranih studenata, 40,9 procenata su muškarci, a 59,1 posto su žene. Na državnim i privatnim univerzitetima ukupno je diplomiralo 34.936 studenata, a od toga 78 procenata diplomiralo je na državnim, a 22 procenta na privatnim fakultetima. Diplome visokih strukovnih državnih i privatnih škola prošle godine dobilo je 10.285 studenata, od čega je 10 odsto studenata diplomiralo na privatnim, a 90 odsto na državnim visokim školama. Po načinu finansiranju, među diplomiranima u 2018. godini 36,4 procenta su budžetski finansirani, 49,8 odsto bilo je samofinansirajućih studenata, a 13,8 posto studenata koji su stekli diplome bili su i na budžetu i samofinansiranju.

Koje su veštine potrebne za budućnost?

Skoro 50 odsto svetskih kompanija očekuje da automatizacija pojedinih poslovnih zadataka, pa i čitavih radnih pozicija dovede do značajne redukcije radne snage do 2022. godine. Do 2030. godine roboti mogu da zamene 800 miliona radnika, kažu stručnjaci. Šta dakle mi ljudi možemo da uradimo da ne bismo postali suvišni? Umesto da se fokusiramo na negativne strane, korisnije bi bilo da počnemo da usavršavamo veštine u kojima mašine, bar za sada, ne mogu da se mere sa nama, piše britanski “Metro”.

Socijalna inteligencija

Važan deo poslovanja se često odvija između sastanaka, u hodnicima, u razgovorima u baru. Uklanjanje ljudske interakcije iz kompanija bi drastično ograničilo potencijal za napredak. Razumevanje najboljeg načina komuniciranja u različitim situacijama je sofisticirana veština koja će zahtevati više od algoritma za usavršavanje. “Naša sposobnost da se povežemo sa ljudima i efikasno komuniciramo sa ljudima, ne samo na lokalnom, već na globalnom nivou, tako da cenimo različite kulture, pristupe i snagu koja dolazi iz ove raznolikosti, sve je važnija”, kaže Kolet Rajli, predavač poslovnih veština. Razvojem socijalne inteligencije, odnosno usavršavanjem veštine ophođenja prema drugim ljudima obezbedićete sebi mnogo više opcija za zapošljavanje.

Emocionalna inteligencija

Kompanije počinju da shvataju činjenicu da je emocionalno blagostanje njihovih zaposlenih vitalna komponenta u njihovoj produktivnosti. “Tehnologija je briljantna i omogućiće nam da stvorimo nova radna mesta koja danas ne možemo ni da predvidimo. Međutim, da bi preduzeća i ljudi dobili što više od tehnologije, moramo biti u stanju da prepoznamo, razumemo i upravljamo sopstvenim emocijama, kao i da prepoznamo, razumemo i utičemo na emocije drugih”, rekla je Šeri Bevan, savetnik za karijeru. Prema njenim rečima, u fokusu poslova su još uvek ljudi. Algoritmima su emocije i dalje najteže za imitiranje. Naše emocije su ono što utiče na strast i kreativnost, dve stvari koje najviše pokreću naše karijere.

Vizionarsko liderstvo

Lideri koji imaju viziju i koji inspirišu zaposlene su od suštinskog značaja za uspeh svake firme. Mogu li roboti to da budu? Za ovakvo liderstvo je potreban kontakt očima, potreban je neko ko može da čita sobu, neko ko može intuitivno da razume šta motiviše njihov tim. “Čak i robotima su potrebni lideri vizionari. To su oni koji mogu uspešno da inspirišu, motivišu i ostanu verni viziji kompanije i u teškim vremenima kao i u dobrim vremenima”, rekla je Šeri Bevan.

Kopirajting

Sposobnost da se povežete sa publikom samo kroz reči je od vitalnog značaja u prodaji, oglašavanju, marketingu i izveštavanju. Ne radi se samo o pisanju tačnih rečenica koje imaju smisao gramatički, već se radi o evokaciji emocija. Već su postojala istraživanja u kojima su roboti pisali skoro savršenu kopiju vesti za veb stranice, ali kada su u pitanju ljudske priče, i dalje im je neophodan “ljudski dodir”. Dobri kopirajteri za sajtove i društvene mreže će uvek biti potrebni kako bi se sadržaju koji se prodaje dao “ljudski sadržaj”.

Sposobnost prilagođavanja

S obzirom na to brzinu promena koje donose nove tehnologije, neophodno je za sve zaposlene da budu spremni da se prilagode promenljivoj radnoj okolini. Želja za znanjem i posvećenost nastavku učenja i nakon formalnog obrazovanja će vam pomoći da dobijete prednost da sačuvate postojeći posao ili prilikom traganja za novom pozicijom. Zato je važno da naučite kako da učite efikasno i da budete spremni da uložite vreme u učenje novih veština. Kombinacija učenja novih veština sa karakteristikama koje su jedinstene za ljude daće nam više mogućnosti da radimo zajedno sa tehnologijama, umesto da se sa njima takmičimo.

Kritično razmišljanje, kreativnost i kolaboracija (tri K)

Kako kažu stručnjaci za “Metro”, važno je da ljudi razmišljaju o veštinama koje su komplimentarne sa automatizacijom, umesto da razmišljaju kako da je pobede. Zato su neophodni empatija, sposbnost timskog rada, kritičnog razmišljanja i kreativnost. “Neki zadaci će biti bolje izvedeni sa budućim upotrebama tehnologije, ali drugi su mnogo teži za automatizaciju. Naučiti kako da se radi zajedno sa tehnologijom će postati kritična veština i primena “tri K” će biti ključna za to”, rekao je Dominik Etkinson, osnivač agencije “Stay Nimble” koja se bavi savetovanjem u karijeri. On je posebno istakao značaj kritičnog razmišljanja u eri dezinformacija. Iako će obrazovanje i kvalifikacije i dalje biti važni u budućnosti, stručnjaci kažu da ono što učimo i kako pristupamo obrazovanju treba da se promeni. Dakle neophodno je da što pre steknete praktično radno iskustvo. “Ljudima će i dalje biti potrebne kvalifikacije, ali u budućnosti, oni će morati da pruže potencijalnim regrutima dokaze o svojim kompetencijama, atributima i veštinama razvijenim kroz stvarna radna iskustva”, kaže Ian Bordman, šef razvoja karijere i zapošljavanja na Univerzitetu Salford.

(Ne)poznati Vuk: Mason, robijaš i otac trinaestoro dece

 “Reformator” srpskog jezika i nesporno  fascinantna lično Vuk Karadžić je rođen 6. novembra 1787. godine.  Nedavno je snimljen klip sa   deset manje – više  nepoznatih činjenica o njemu: 1. Imao je 13 dece. Nažalost svega dvoje je nadživelo njega i suprugu Anu – Mariju Kraus,  2. Bio je gradonačelnik Beograda. Na tom mestu zadržao se svega godinu dana, jer mu se nije dopalo, 3. “Piši kako govoriš, a čitaj kako je  napisano” nije Vukov citat, 4. Vuk je iskoristio princip nemačkog filologa Johana Kristofa Adelunga za reformu jezika  5. Nikad nije preboleo Ružu. Prvi  srpski ustanak i  bolest razdvojile su ga od Ruže – njegove ljubavi iz mladosti. Ipak nije ju zaboravio , pa je decenijama kasnije spasio njezine sinove koje je Miloš Obrenović želeo da pogubi jer su bili pristalice Karađorđevića, 6. Bio je u zatvoru. Vuk je robijao zbog zbirke erotskih pesama “Crveni ban”, 7. U srpski jezik je uveo neke od najsočnijih psovki, koje se i dan-danas koriste, 8. Bio je mason, 9. Prodao je najstariju srpsku knjigu Rusima. Vuku je 1858. godine zatrebao novac jer je kupovao imanje u Tršiću. Za  “Rujansko četvorojevanđelje” dobio je 300 rubalja u srebru, 10. Srbi nisu prihvatili njegove ideje. Knez Miloš ga je ograničavao, a mnogi učenjaci napadali i kritikovali. Ipak, Vukova reforma je pobedila, a on je obogatio srpski jezik sa više od 26000 reči i učinio ga ovakvim kakav je danas. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/vuk-karadzic-tajne-misterije/kybwnq1

Bečej: Dom učenika neophodan za održanje broja đaka

Povodom aktuelnih pitanja povezanih sa racionalizacijom mreže škola na području Bečeja, javnosti su se na konferenciji za novinare održanoj u Gimnaziji, obratili direktori tri ovdašnje srednje škole. Oni su istakli da 40 odsto učenika u njihovim ustanovama dolazi iz drugih opština i udalјenih naselјa, što nameće potrebu da se otvori učenički dom, što je uslov da ove škole održe neophodnu brojnost učenika. Direktori su predstavili i plan upisa u nastupajuću školsku godinu. U poslednjih nekoliko godina broj učenika u osnovnim školama smanjio se za 600, a prognoze, na osnovu broja novorođene dece, kazuju da će u naredne četiri godine isto toliko učenika biti manje u klupama osnovnih škola. I dok se broj učenika drastično smanjuje, škole ne smanjuju broj odelјenja, veštački održavajući privid da sve funkcioniše, a sa stanovišta državnih troškova, to je neracionalno. Pri tom se, po oceni direktora, ne dobija odgovarajući kvalitet. – Dobili smo saglasnost resornog ministarstva da otvorimo odelјenje za učenike sa posebnim sposobnostima iz informatike, ali na testu su samo dva kandidata pokazala potrebno znanje. Poražavajuće. To na najbolјi način oslikava kakvo se znanje stiče u ovdašnjim osnovnim školama. Naravno da smo odustali od otvaranja tog odelјenja i sada ćemo upisati samo tri prva razreda – rekao je direktor Gimnazije mr Miodrag Minja Basarić.

Dva odelјenja prvaka bečejske Gimnazije biće na srpskom, društveno – jezičko i prirodno – matematičko, a na mađarskom jeziku je odelјenje opšteg smera. Najbrojnija je Ekonomsko – trgovinska škola, koja će od septembra imati devet odelјenja prvih razreda. Na srpskom jeziku u četvorogodišnjem trajanju obrazovaće se finansijski administrator, komercijalista i službenik u osiguranju, a u trogodišnjem obrazovanju novi profil modni krojač i mešovito odelјenje kuvar -trgovac. Dva odelјenja će biti na mađarskom jeziku, finansijski administrator i poslastičar-kuvar.

-Direktor sam od 2001. godine i sećam se da je već naredne pokrenuta inicijativa da Bečej izraste u Regionalni srednjoškolski centar, ali se isprečilo to što nemamo dom za smeštaj učenika sa strane – rekla je direktorka Ekonomsko – trgovinske škole Gordana Kovačev. – Nekoliko zgrada je bilo u opticaju, ali je uvek nešto zapinjalo, pa ni dan danas nemamo preko potreban objekat, koji bi brojnim putnicima iz okolnih mesta omogućavao da se više posvete nastavnim i vannastavnim aktivnostima. Odustali smo od turističkog smera, jer nismo bili sigurni kako bi funkcionisao u dualnom obrazovanju, a otvorili smo smer modni krojač, pošto će deca imati gde da odlaze na praksu.

Nisu propustili direktori bečejskih srednjih škola da naglase da je njihov rad ocenjen najvišim ocenama eksterne evaluacije resornog ministarstva, kao i to da bi kvalitet znanja bio viši kad bi postojao Učenički dom i deca imala više vremena da se posvete učenju. Kako na teritoriji najveće potiske opštine ove godine malu maturu završava 360 učenika, znači da su srednje škole u direktnoj zavisnosti od osmaka iz okolnih sredina. Predstoji borba za svakog učenika u predstojećem upisnom roku. Bečejci smatraju da im je prednost, u odnosu na škole u okolini, tradicija, uslovi školovanja i kvalitetan nastavni kadar. Kada bi imali učenički dom, to bi bio način da se privuku učenici i iz drugih sredina.

Učiteljica Teodori držala časove preko Skajpa dok se lečila

Na pitanje šta je najbitnije u životu, odgovori su najčešće isti – zdravlje i deca. A baš te dve vanvremenske dimenzije ljudskog postojanja u jedno je spojila učiteljica Gorica Dimitrijević iz Kragujevca podučavajući svoju teško obolelu učenicu Teodoru Vranješević. Ova učiteljica OŠ „Svetozar Marković“ Teodori je dala snagu tako što joj je, dok je devojčica bila na lečenju u Nemačkoj zbog transplantacije koštane srži, sve vreme držala časove putem Skajpa. Ostale učenike, svojim primerom, naučila je kako se voli, pazi i daje za druge. Čas humanosti, koji je trajao pune dve godine, ni oni, ni cela Srbija, neće zaboraviti. – Časove sam Teodori držala svakodnevno, pre ili posle nastave u školi, preko Skajpa od kuće. Uklapale smo termine prema Teodori, kada nema kontrolne preglede. Ja sam, uglavnom, sve svoje obaveze odlagala u tom periodu i svoje slobodno vreme prilagođavala Teodori. Značajnu ulogu u svemu tome ima i moja porodica, koja mi je sve vreme davala podršku – priča učiteljica Gorica Dimitrijević.

Strepnja, briga i neizvesnost nisu uspeli da ometu ovu humanu ženu da se u potpunosti posveti svom poslu, čak i kada je to izgledalo nemoguće. Njeni časovi su kretali najpre razgovorom o tome kako je Teodora, šta ima novo, kako se oseća… Onda su postepeno prelazile na nastavu. – Teodora je prihvatala sve da radi i na moje pitanje da li nešto može, uvek je potvrdno odgovarala, pa je čak i sama tražila koji zadatak više. Obnovile smo treći razred, pošto ga je završila u Beogradu.

Vrlo brzo smo prešle na gradivo četvrtog, jer je ona veoma inteligentna devojčica. Tu je počela da se zanima dokle su joj stigli drugari. Bila je toliko motivisana da ih stigne, pa smo brzo prelazile gradivo, te sam se često šalila da ćemo tim tempom preći u peti razred. Mnogo joj je značilo kada je stigla drugare i radila iste kontrolne vežbe i pismene zadatke – priča učiteljica. Dodaje da ju je rad sa Teodorom ispunjavao i činio zadovoljnom, ma koliko da je bila umorna. – To je bio moj jedini način da joj na neki način olakšam lečenje. Tada nisam ni znala da su naši časovi i razgovori pomogli da se izvuče iz psihičke krize. To saznanje me čini još srećnijom, jer se ta moja mala “žrtva” isplatila. Teodoru sam podučavala, a od nje naučila da se uvek treba boriti do poslednjeg atoma snage – kaže Gorica.

Mala Teodora završila je na ovaj nesvakidašnji način razred sa svim peticama. Teodora sada ide u peti razred, zajedno sa drugarima koje je zbog bolesti napustila u drugom. Danas je, nakon dve godine teške borbe sa bolešću, zdrava, lepa i nasmejana devojčica. Heroina života, koja daje nadu i podršku drugoj deci da se izbore sa teškoćama. – Moja učiteljica Gorica je bila moj lek. Kada sam u oktobru 2017. godine izašla iz sterilnog bloka, bilo mi je veoma teško. Terapije su bile jake, bila sam bez volje. Nisam pričala ni sa kim. Gledala sam kako druga deca oko mene pate. A onda me je pozvala učiteljica. Počeli smo nastavu, i to mi se svidelo. Osećala sam se kao da sam sa drugarima, u učionici. Bilo mi je odmah lakše. Neću to nikad zaboraviti i svima ću da pričam kakvu učiteljicu imam – kaže Teodora.

Teodorini drugari su bili oduševljeni kada su čuli da se ona ponovo vodi kao đak njihovog odeljenja. Slali su joj slike, video-poruke, pravili čestitke, pisali joj… Nisu zaboravljali ni njen rođendan. Za njen povratak u školu, u peti razred, pripremili su dobrodošlicu. Njenu buduću učionicu su okitili balonima, a na katedri ju je čekao poklon.

Vanja: Najbolјe se uči kad radiš više od traženog

Stav da se sve može postići ako želimo i da je nedostatak vremena samo izgovor u potpunosti definiše 23-godišnju sugrađanku Vanju Ilić, studentkinju animacije u inženjerstvu na Fakultetu tehničkih nauka, odnedavno najmlađu članicu tima svetske, a naše firme „3Lateral”, koja se proslavila zahvalјujući svojoj tehnologiji za kompletnu digitalizaciju lјudskog lika. Tražeći zapravo praksu, koja je obavezan deo četvrte godine studija, a imajući pri tom visoke estetske standarde, na umu je imala samo taj svojevrsni kreativni i istraživački centar, koji joj je predložio da pošalјe svoj portfolio. Budući da je njihova praksa regrutovanje mladih talenata, posle izvesnog vremena usledila je ponuda za posao 3D modelara. – Ne znam čime sam ih „kupila”, možda time što sam mnogo volontirala u inostranstvu, preko organizacije „Mladi istraživači Srbije” – kaže skromno Vanja Ilić. – Zasitio me je školski sistem koji insistira na teoretskom znanju i bilo mi je potrebno da radim bilo šta. Istovremeno volim da putujem, tako da su kampovi bili idealni za sticanje iskustva.

Tako je Vanja obišla Polјsku, Belgiju, Litvaniju i druge evropske države, a zalјubila se u Island. – I pre nego što sam saznala nešto konkretnije o Islandu, privlačio me je kao magnet – dodaje ona. – A toliko je zanimlјivih detalјa iz te zemlјe, poput običaja da na Badnje veče razmene knjige i sednu da čitaju! I u prilično krutom obrazovnom sistemu naša sagovornica je pronašla prostor da se izrazi, pre svega preko brojnih projekata, posebno kad ih vode asistenti širokih vidika. – Nikad mi nije bio cilј samo da ispunim obavezu već sam uvek gledala da uklopim svoje ideje – objašnjava. – Najbolјe se uči kad radiš više od traženog. Ako je zadatak da demonstriramo jednu od veština animacije, a neko pored toga želi da se bavi osvetlјenjem, teksturama, specijalnim efektima, ne izostane podrška. Nije to potreba za dokazivanjem, već želјa da se realizuje vizija.

Neretko u projektima iskoristi i elemente plesa, koji joj je hobi. – Zadatak je bio da animiramo sportski pokret jer ima zanimlјivu dinamiku – kaže Vanja. – Želeći da kao glavnog aktera upotrebim neko nadlјudsko biće iz Tolkinovog sveta, kojim sam opčinjena, odlučila sam se za vilenjaka. Međutim, nisam ga videla u bilo kojem klasičnom sportu, tako da je njegova kretnja bila nešto između zamaha koplјem i plesa, poput čudne piruete kojom bi sasekao svoje neprijatelјe. 

Kada ne čita Stivena Hokinga niti razmišlјa o postanku sveta, naša sagovornica voli da pravi unikatne poklone za svoje bližnje. – Mnogo toga, doduše, započnem i ostavim jer me ne pokreće misao da pravim nešto za sebe, ali kad uvidim da bi se svidelo nekom iz mog okruženja, potpuno sam predana. Nekad izrada traje dugo, posebno ako nemam odgovarajući alat pa se dovijam s onim što pronađem. Rekord u tome drži drveni medalјon-slagalica iz filma „Iluzionista”, koji je nastajao godinu dana, a uspeo je iz petog pokušaja – s osmehom kaže Vanja Ilić. 

Najveća borba za mesto na FON-u i Stomatološkom

Budući brucoši najzainteresovaniji su za Fakultet organizacionih nauka (FON), a veliko interesovanje ove godine vlada i za upis na Stomatološki i Mašinski fakultet. Najpopularnija višokoškolska ustanova je Stomatološki fakultet, gde je na jedno mesto za upis konkurisalo skoro četvoro srednjoškolaca.

Tenfor Drumska Strela predstavila svoju osmu formulu

Studentski formula tim Tenfor Drumska Strela premijerno je u utorak  predstavio svoje osmo trkačko vozilo pred prepunim amfiteatrom Mašinskog fakulteta u Beogradu. Drumska strela 2019 je, kako kažu, najmoderniji prototip trkačkog automobila po ugledu na Formulu 1 do sada. Ona je inovativnija, brža, lakša i pouzdanija, a ubrzanje od 100 kilometara na čas dostiže za manje od četiri sekunde, saopštio je Mašinski fakultet.

Otvoreni novi dečji park i igralište u Novom Badovcu

Predsednik Opštine Gračanica Srđan Popović otvorio je u utorak  novi dečji park i igralište u Novom Badovcu. Novootvoreni park prostire se na površini od 12 ari i sadrži moderne rekvizite za igru najmlađih – vrtešku, tobogan, ljuljaške, klackalice, teretanu, dok će stariji imati mesto za odmor jer su postavljene klupe i stolovi.

Vremeplov: Rođen Ivan Sarić

Na današnji dan 27. juna 1876. godine rođen je Ivan Sarić, prvi čovek iz Srbije koji je poleteo avionom. Letelicu je sam konstruisao i izradio. Ovaj let je izveden 16. oktobra 1910. s hipodroma u Sarićevoj rodnoj Subotici. Uspešan javni let posmatralo je, čak, sedam hiljada Subotičana Sarić je inače bio svestrani sportista, a pošto je godinu dana ranije u Parizu upoznao je Luja Blerioa koji je prvi preleteo Lamanš, to ga je podstaklo da se i sam posveti vazduhoplovstvu.

Vremeplov: Donet  Zakon o radničkom samoupravljanju

U FNR Jugoslaviji je 27. juna 1950. godine donet  Zakon o radničkom upravljanju privredom, koji se smatra početkom “samoupravnog modela”, po kojem se jugoslovenski socijalizam razlikovao od sovjetskog.

Vremeplov: Umro Ivan Tabaković

Na današnji dan 27. juna 1977. godine umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Minhenu, Budimpešti, Zagrebu i Parizu. Pripadao je grupama “Zemlja”, “Dvanaestorica” i “Šestorica”. Dobio je “Gran pri” za slikarstvo na međunarodnoj izložbi u Parizu 1937. i Zlatnu medalju na međunarodnoj izložbi keramike u Pragu 1962.

Vremeplov: Umro Džuls Ejer

Engleski filozof Džuls Alfred Ejer, čija je knjiga “Jezik, istina i logika” svojevrstan manifest logičkog pozitivizma umro je na današnji dan 27. juna 1989. godine. Ostala dela: “Zasnivanje empirijskog znanja”, “Problem saznanja”, “Pojam osobe”

Vremeplov: Umro Džejms Smitson

Engleski hemičar Džejms Smitson (James Smithson) umro jena današnji dan 27 juna 1829. godine. Njegovim zaveštanjem osnovan je “Smitsonov institut” (1846), jedna od najvećih institucija u svetu koja se bavi popularizacijom nauke i kulture.

Vremeplov: Sida usmrtila 19 miliona ljudi

Na današnji dan 27. juna 2000. godine  Ujedinjene nacije su objavile da je sida usmrtila 19 miliona ljudi u svetu, i procenile da će od te bolesti umreti polovina tinejdžera najsiromašnijih afričkih zemalja.

Apatin: Nastavnik uhapšen zbog dečje pornografije

Nastavnika u školi u okolini Apatina S. M. (40) uhapšen je zbog sumnje da je duže vreme pristupao sadržajima nastalim iskorišćavanjem maloletnika u pornografske svrhe, ali i da je pribavljao fotografije i video materijal sa dečjom pornografijom koji je dalje distribuirao i razmenjivao sa drugim korisnicima.

Prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje osumnjičeni koristi, pronađeni su i oduzeti računar, eksterni hard disk, fotoaparat sa više od 90 gigabajta materijala, među kojima su fotografije i video zapisi koji su nastali iskorišćavanjem dece i maloletnih lica u pornografske svrhe, saopštila je policija.

Droga sve dostupnija đacima

Svaki šesti srednjoškolac uzrasta od 15 do 18 godina probao je neku od droga, pri čemu po učestalosti marihuana, ekstazi i amfetamini čine 80 odsto dostupnih narkotika, dok je samo marihuana zastupljena u 54 odsto slučajeva, pokazalo je istraživanje Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti “Vita”. Prema podacima iz istraživanja, čak 66 odsto srednjoškolaca poznaje nekog u svom neposrednom okruženju ko koristi droge, a njih 43 odsto bilo je direktno ponuđeno sa nekom drogom do svoje 18 godine, što govori o dostupnosti i visokom nivou izloženosti drogama u ovom razvojnom periodu, navedeno je u saopštenju. Autori istraživanja upozoravaju na brojne zablude i predrasude kod mladih o drogama “koje se ogledaju u rizičnim stavovima da je drogu moguće kontrolisano uzimati bez težih i dugoročniji posledica ili u opravdavanju podele droga na ‘lake’ i ‘teške’ u 57 odsto slučajeva”.

Ako bi poredili ovo istraživanje sa nekim od prethodnih istraživanja ove bolnice vidimo da je najveći deo ovih rizika prisutan već u tom srednjoškolskom uzrastu do 18. godine, ukazao je direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti “Vita” Milan Vlaisavljević. On je, navodeći podatke iz ranijih istraživanja na uzorku uzrasta od 15 do 30 godina, rekao da je drogu u tom uzrasnom dobu, probalo oko 28 odsto ispitanika, a narkotikom je direktno ponuđeno 59 odsto, dok njih 74 odsto poznaje nekoga u svom okruženju ko koristi drogu.

To, u odnosu na uzorak od 15 do 18 godina, gde je 16,5 odsto njih probalo drogu, 43 odsto je bilo direktno ponuđeno ili njih 66 odsto imaju konkretan primer u svom okruženju, pokazuje deo je de ovih rizika prisutan već u srednjoškolskom uzrastu do 18. godine. Istraživanja o upotrebi alkohola pokazuju da je čak 92,7 odsto srednjoškolaca do svoje 18. godine imalo iskustva sa alkoholom, a njih 69,5 odsto je pilo ili imalo iskustvo pijanstva. Te vrednosti rezultata su za oko 10 odsto uvećani u odnosu na slično istraživanje od pre četiri godine, navedeno je u saopštenju.

Alkohol “manje-više redovno” konzumira 58,5 odsto srednjoškolaca, mahom u vreme izlazaka u grad vikendom, a prvi kontakt sa alkoholom – u oko 60 odsto slučajeva – mladi su imali u društvu vršnjaka, dok je njih 40 odsto alkohol prvi put probalo u okviru porodice, pokazala je statistika bolnice “Vita”. Ispitivanje je sprovedeno na uzorku od 480 učenika drugih i trećih razreda srednjih škola, navedeno je u saopštenju.

Veštačka inteligencija neće zameniti ljude

Skladištima Amazona uvek će biti potreban ljudski kadar, izjavio je 11. juna 2019.  za BBC glavni robotički tehnolog kompanije Taj Brejdi. Kompanija je saopštila da je rasporedila više od 200.000 robota koji rade u skladištima na oko 50 lokacija. Međutim, uprkos tome što Amazon ulaže velika sredstva u naprednu robotiku, Taj Brejdi je rekao da centri kompanije nikada neće doći do tačke u kojoj bi mogli biti potpuno automatizovani. “Nikako. Nijedan atom mog tela to ne vidi “, rekao je on. “Način na koji ja razmišljam o ovome je simfonija ljudi i mašina koji rade zajedno, treba vam i jedno i drugo”, istakao je Brejdi.

“Izazov koji imamo pred sobom je kako da pametno dizajniramo naše mašine da bismo proširili ljudske sposobnosti”, naveo je on. Brejdi je dao izjavu za BBC na Re:Mars, događaju u organizaciji Amazona, koji je imao za cilj da prikaže najnovije radove firme u mašinskom učenju, automatizaciji, robotici i svemiru. On je rekao da je sugestija da će robotika i veštačka inteligencija zameniti ljude “mit”. “To je preoblikovanje vašeg odnosa sa mašinama, zar ne?”, rekao je Brejdi. “Proširujete ljudske sposobnosti. A kada steknete produktivnost, onda imate sposobnost da stvorite nova radna mesta koja su bila nezamisliva pre pet godina”, naveo je Brejdi.

About the Author

admin