Vesti – 28.06.2019.

Vučić mladim medicinarima: Ostajte ovde!

Ugovori o radu u zdravstvenim ustanovama širom zemlje u sredu su u palati Srbija svečano uručeni najuspešnijim diplomcima srednjih medicinskih škola i medicinskih fakulteta. Najboljima je ugovore uručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji ih je pozvao da ostanu u Srbiji. On je najavio i ozbiljno povećanje plata lekara i medicinskih sestara, najmanje za 10 odsto. Ugovore će dobiti 102 diplomca medicinskih fakulteta univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Prištini i Kragujevcu. “Pred vama će biti izbor u nekom trenutku – da li da napustim svoju zemlju ili da ostanem ovde. Ja ću zato da vas molim uz Šantićeve stihove – ostajte ovde. I ne samo da vas molim, već da pokušam da vas obavežem da ostanete u svojoj zemlji, jer vi koji ste najbolji, vi ste najodgovorniji deo društva”, poručio im je predsednik.

Kako je rekao, za njih, za najbolje, nema “lako ću”, kao što nijedan ispit ili kontrolni u školi nisu tako shvatali, jer je za najbolje uvek teško, a samo za one koji uvek gube, neodgovorne sve je uvek lako. “Nemojte da budete nesrećni što je to tako, budite srećni što ste odgovorni i što želite da budete najbojli. To je odlika najboljih”, podvukao je predsednik Srbije. Vučić je dodao da je Srbiji potrebno još nekoliko godina za malo strpljenja da podstigne još viši standard.

Poručio im je da nemački standard nećemo moći da dostignemo, ali ćemo da mu se približavamo i to ozbiljno. Vučić je dodao i da današnja ceremonija uručenja ugovora najboljim mladim lekarima, sestrama i tehničarima nije jedna od uobičajenih, već jedna od najvažnijih svečanosti koje su dobre i važne za državu, nemaju veze sa strankama i izborima već samo sa budćošću Srbije. Sve što danas država može da uradi je zahvaljujući teškim ekonosmkim reformama, dodao je on. Do sada je ugovore o radu dobilo oko 300 mladih lekara, najboljih diplomaca u svojoj generaciji, a u okviru nastojanja države da im obezbedi posao i zadrži visokoobrazovane kadrove u zemlji, a danas će im se, pored još 102 mlada lekara, pridružiti, po prvi put, i najbolje medicinske sestre i tehničari. https://www.youtube.com/watch?v=nwaZ9tH-l1Y

Dr Zlatibor: Država s ovakvom mladošću i pameću neće imati problema!

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar, poručio je u sredu najboljim diplomcima medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola, da država veruje u njih i daje im šansu da unaprede zdravstveni sistem Srbije. Lončar je rekao da mu je čast da može da pozdravi naše najbolje lekare, medicinske sestre i tehničare, koji dobijaju danas ugovore o radu i započinju svoje profesionalne karijere. Ministar im je čestitao na tome i poželeo puno sreće i uspeha. “Dobijate danas i posao i specijalizaciju i plaćene doktorske studije”, naveo je Lončar i dodao da će oni moći da uče od naših najboljih stručnjaka priznatih u Evropi i svetu, ali i od stručnjaka u inostranstvu. Kako je rekao, oni su prošli puno toga da bi došli dovde, ali i da znaju šta država očekuje od njih u budućnosti. “Presrećan sam, jer država koja ima ovakvu mladost, pamet i energiju i ulaže u njih neće imati problem u budućnosti. Danas od vas zavisi da li će zdravstveni sistem Srbije da bude bolji. Zato vama dajemo šansu da ga menjate i da bude još bolji. Vi to možete, pokazali ste rezultatima da možemo da računamo na vas”, poručio je Lončar. Doprinećete da zdravstveni sistem, kako je rekao, bude bolji i da građani budu sigurniji. Napomenuo je da je do sada puno već urađeno na unapređenju zdravstvenog sistema koji je sada najbolji u regionu. “Ali, možemo još bolje i to zaslužuju naši građani”, naglasio je Lončar i zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću što je to omogućio. Lončar navodi da su i ranije predstavnici vlasti pričali o tome kako treba da se zapošljavaju lekari, sestre i tehničari, ali da nikada to nije bilo urađeno. Precizirao je da je do sada primljeno nešto manje od 300 lekara, da se danas prima 158 sestara i tehničara, kao i da će u vrlo kratkom periodu još 400 sestara i tehničara dobiti ugovore. Tako pokazujemo da nismo oni koji samo pričaju, već imaju i rezultate. Imate ozbiljnu i svetlu budućnost i država stoji iza vas, poručio je Lončar.

Nedeljković: U odnosu na 2018, najgore urađen kombinovani test

Mali maturanti ove godine su, u odnosu na prošlu, najgore uradili kombinovani test, izjavila je u sredu  pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Vesna Nedeljković. Nedeljković je za TV Prvu rekla da su mali maturanti uradili ove godine matematiku bolje nego lane, dok su na testu iz srpskog jezika postigli rezultat sličan prošlogodišnjem. Međutim, kako je navela, maturanti su, ako se gledaju pojedinačni rezultati ovogodišnjih testova, najmanje poena ove godine imali iz matematike. Nedeljković je, ipak, naglasila da je to uobičajeno. “Uvek matematika daje najlošije rezultate u školi, deci je najteže da urade matematiku”, rekla je Nedeljkovićeva, dodajući da treba promeniti pristup u učenju matematike. Ona je dodala da u školama ima dobrih profesora matematike, ali je navela da je potrebno preispitati program i stručna usavršavanja zaposlenih u školama, a decu naučiti da ne uče napamet. Nedeljkovićeva je navela da je ove godine podnet uobičajen broj žalbi, od dve-tri do 12 žalbi po školi, najviše na 18. zadatak iz matematike. Na pitanje da li je odlaganje testa iz matematike poremetilo male maturante, ona je rekla da ne veruje, dodajući da su rezultati pokazali da su test iz matematike deca uradila bolje nego prošle godine. “Razgovarala sam s decom, oni kažu da su imali vremena da provežbaju još malo i da je test iz matematike bio lakši nego što su očekivali”, navela je Vesna Nedeljković.

Konačni rezultati male mature, spušta se granica za upis

U osnovnim školama širom Srbije danas će biti objavljeni konačni rezultati male mature, a pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković kaže da su oni bolji nego prošle godine. Srpski, odnosno maternji jezik, u rangu je prošlogodišnjeg testa, matematika je urađena za čitav bod bolje, dok su rezultati kombinovanog testa najlošiji, gde je prosek oko 11 poena, navela je Nedeljković za RTS. Pomoćnica ministra prosvete dodaje da je ponavljanje testa bila prava odluka, jer su na taj način deca koja imaju strože kriterijume u školama imala šansu da ostvare visok rezultat na završnim testovima i tako dopune uspeh iz škole. Donja granica bodova za upis smanjiće se za 0,8 poena ili jedan poen u odnosu na prošlu godinu. Informacije o donjem pragu za sve škole mogu se pronaći u Informatoru ili na sajtu www.upis.mpn.gov.rs. Što se tiče popunjavanja liste želja, koje se predaju sutra i u subotu, Nedeljkovićeva savetuje roditeljima da to urade sa decom kod kuće i da se iz Konkursa dobro i pravilno prepišu podaci, jer se mogu desiti greške pri unosu tih podataka u bazu.

Prema rečima pomoćnica ministra prosvete, prva, druga i treća želja na listi treba da budu realne, jer statistika pokazuje da više od 90 odsto učenika upiše jednu od prve tri želje. Ukoliko deca imaju dovoljan broj bodova za upis prve škole na listi želja, a kvota nije popunjena, deca će biti upisana u željenu školu. Nedeljkovićeva kaže i da je bolje da se popuni cela lista, pošto pojedini đaci neće “upasti” u željenu školu, ali da je moguće prevazići taj problem posle raspoređivanja đaka. “Uvek je bolje ući u prvom upisnom krugu gde god. Nekad to nije željena škola. Uvek postoje načini da određenom molbom pređete u željenu školu. Ništa nije ni konačno, ni presudno”, navela je Nedeljkovićeva. Kada je reč o “provaljenom” testu iz matematike, Nedeljkovićeva kaže da je to jedan “neprijatan i ružan događaj koji nikako nije smeo da se dogodi”.

Dodaje da Ministarstvo prosvete u tom slučaju ne snosi nikakvu vrstu odgovornosti, osim što je deo lanca. “Sistem male mature je takav da se eksterno štampaju testovi, što je najveća greška u okruženju. Uvek postoji ispitni centar, to je jedno mesto odakle potiču testovi. Desilo se u Engleskoj, skoro se desilo i u Hrvatskoj. Nažalost, takve stvari se dešavaju. Ovde je pojedinac odgovoran”, rekla je Nedeljkovićeva. Navela je i da će mala matura sigurno doživeti promene. “Radna grupa je dala predloge užem timu na razmatranje. Mala matura mora biti sastavni deo državne, velike mature. Moraju se podudarati u konceptima”, kazala je Nedeljkovićeva.

Podrška strategijama pametne specijalizacije i transferu tehnologije u jugoistočnoj Evropi

Napredak, rezultati i izazovi u vezi sa razvojem i implementacijom uspešnih strategija pametne specijalizacije, inovacionih ekosistema i kapaciteta za transfer tehnologije bile su glavne teme konferencije o pametnim specijalizacijama i transferu tehnologija koja je 18. juna održana na Politehničkom Univerzitetu u Bukureštu. Konferenciju je organizovao objedinjeni istraživački centar Evropske komisije (JRC) i rumunsko Ministarstvo za istraživanje i inovacije i Izvršna agencija za visoko obrazovanje, istraživanje, razvoj i finansiranje inovacija.

Državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedovićučestvovao je u dve panel sesije ”Uklјučivanje aktera inovacionog ekosistema u pametnu specijalizaciju u zemlјama Zapadnog Balkana” i „Unapređenje inovacionih politika u Jugoistočnoj Evropi putem strategija pametne specijalizacije i tehnološkog transfera“, na kojima je predstavio proces izrade Strategije za pametne specijalizacije Republike Srbije. On je, između ostalog, istakao da je u maju 2019. godine završen proces preduzetničkog otkrivanja kroz javno-privatni dijalog koji je uklјučivao veliki broj klјučnih predstavnika iz privrednog, akademskog, civilnog i vladinog sektora. Nedović je naveo i da je proces koji je sproveden Evropska komisija ocenila kao primer dobre prakse i  predstavlјen  je drugim državama i regionima kao primer kako treba da se radi.

Zamenica generalnog direktora Objedinjenog istraživačkog centra Evropske komisijeČarlina Vičeva je u uvodnom obraćanju pohvalila proces izrade Strategije za pametne specijalizacije Republike Srbije. Navela je da se ostvarivanjem dijaloga istraživačke zajednice, vladinog, privrednog i civilnog sektora mogu utvrditi mogućnosti poslovanja u pojedinim oblastima privrede u odgovarajućem regionu. Na taj način investiranjem u inovacije u prepoznatim prioritetnim oblastima dolazimo do ekonomske transformacije i privrednog rasta.

Rasprava o Zakonu o nauci i istraživanjima

Skupština Srbije počela je 25. juna raspravu o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima koji je obrazložio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, uzevši u obzir brojne nagomilane probleme, kao i činjenicu da je velika većina istraživača u naučnoj zajednici nezadovolјna postojećim zakonskim okvirom, odlučilo da sprovede kompletnu reformu sistema finansiranja naučnih istraživanja – prelazak sa nekompetitivnog projektnog finansiranja na institucionalno i suštinski kompetitivno projektno finansiranje, rekao je ministar prosvete. On je dodao da je prvi konkretan korak u toj reformi je već učinjen time što je Skupštini Srbije početkom decembra 2018. godine usvojen Zakon o Fondu za nauku.

To je nov zakon za novu instituciju, kakva postoji u skoro svim državama koje imaju razvijenu nauku. Zakon o Fondu je prvi nov zakon donet u ovoj oblasti posle 12 godina, podsetio je ministar. Prema njegovim rečima, drugi, klјučni korak u reformi sistema je izrada novog, krovnog Zakona o nauci i istraživanjima, koji je nakon usvajanja na Vladi Republike Srbije, danas pred poslanicima u parlamentu. Ovim zakonom se rešava institucionalno finansiranje istraživača, da ne zavise, kao do sada, od toga da li su prošli na nekom projektu ili ne. I to je već dugo zahtev naučne zajednice, naveo je ministar. On je istakao da je o predloženom zakonu javna rasprava sprovedena od 3. decembra 2018. do 3. januara 2019. godine u više gradova u Srbiji.

Govoreći o rezultatima resornog Ministarstva u oblasti Šarčević je podsetio da je Srbija postala 23. punopravna članica Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN). Paralelno sa tim, primlјeno je na projekte 1157 talentovanih mladih istraživača, sa prosečnom ocenom iznad 9, a koji su rođeni 1988. i kasnije. Time smo poslali jasnu poruku da mlade želimo u sistemu, da hoćemo da ostanu kod nas i ovde se razvijaju, naveo je Šarčević. Istakao je i da je ustanovlјeno šest instituta od nacionalnog značaja. Ministar je dodao i da se kontinuirano ulaže u infrastrukturu. 23.9 miliona evra za park u Novom Sadu, 10 miliona za park u Nišu. Zatim, 5.2 miliona za izgradnju i opremanje lamele Elektronskog fakulteta u Nišu.  5.6 miliona za 210 stanova za Univerzitet u Kragujevcu. Kao i 14 miliona za izgradnju instituta Biosens u Novom Sadu, naveo je Šarčević.

Više od 150 đaka iz 13 zemalјa na Matematičkom kupu u Beogradu

U Beogradu je 25. juna otvoren sedmi kup Matematičke gimnazije na kojem će znanje iz oblasti matematike, fizike i informatike pokazati oko 150 učenika iz 13 evropskih zemalјa. Na međunarodnom takmičenju koje traje do 29. juna učestvovaće đaci iz Belorusije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Rusije, Velike Britanije, Nemačke, Slovenije… Međunarodno takmičenje otvorio je specijalni  savetnik ministra prosvete Aleksandar Pajić koji je izrazio zadovolјstvo što je Beograd domaćin takmičenja u oblastima koje su prepoznate kao važne u 21. veku. Matematička gimnazija je institucija od posebnog nacionalnog značaja. Imamo učenike koji su završili ovu školu, školovanje nastavili u velikim svetskim školama, neki su tamo ostali, a neki se vratili u Srbiju i danas ovde predaju nekim novim đacima, rekao je Pajić. On je izrazio nadu da će ubuduće na takmičenju učestvovati i učenici zemlјa van evropskog kontinenta.

Učesnicima kupa su se obratili i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović. Održavanje kupa podržali su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

Šarčević: Dobra saradnja Ministarstva i Britanskog saveta

Ministar  prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif istakli su danas da su zadovolјni načinom na koji se u Srbiji realizuje projekta „Škola za 21. vek“. Reč je o regionalnom programu Britanskog saveta za podršku razvoja kapaciteta škola u zemlјama Zapadnog Balkana čiji je cilј da učenici unapredili digitalne veštine i stekli veštine koje su od suštinskog značaja za ostvarivanje pozitivnog doprinosa kulturi i privredi 21. veka. Šarčević je naveo da postoji kontinuirana dobra saradnja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sa Britanskim savetom. Ministar prosvete kazao je da je nedavno posetio Triniti koledž u Kembridžu, a sagovornici su se saglasili da je u toj instituciji zapažen uspeh studenata iz Srbije. Sastanku su prisustvovale i pomoćnica ministra prosvete za osnovno obrazovanje i vaspitanje Vesna Nedelјković,  savetnica ministra za digitalizaciju Bilјana Marić, kao i direktorka Britanskog saveta za Zapadni Balkan Kler Sirs.

Iako slepa, svira klavir, komponuje i osvaja nagrade

Četrnaestogodišnjoj Petri Spasojević, rodom iz Kuršumlije, slabovidost ne predstavlja problem da svira klavir i osvaja nagrade. Upravo je, kao apsolutni pobednik festivala “Isidor Bajić”, sinoć od 19 časova imala čast da u Gradskoj kući otvori 11. Svetsku pijanističku konferenciju. https://www.youtube.com/watch?v=6v6oBtujPGQ

Pokrenute aktivnosti “Slavimo raznolikost”

U Šidu i Obrenovcu, gde se nalaze prihvatni centri za migrante, 26. juna su pokrenute aktivnosti pod sloganom “Slavimo raznolikost”, uz podršku Evropske unije, saopštila je Fondacija Ana i Vlade Divac. U prihvatnom centru Obrenovac trenutno boravi oko 640 migranata, dok ih u Šidu ima 115, uglavnom porodica i maloletne dece, od kojih 25 dece školskog uzrasta uspešno pohađa škole u Šidu zajedno sa lokalnom decom. U prihvatnim centrima kod Šida, Principovac i Adaševci, boravi još 639 migranata. U svim prihvatnim centrima za azil u našoj zemlji smešteno oko 3.100 migranata od kojih većina čeka da ode dalje, uglavnom u zemlje Zapadne Evrope. Uz druženje i razgovor sa migrantima i izbeglicama, stanovnicima Šida, predstavnicima nadležnih institucija i organizacija u Šidu su predstavljene ove aktivnosti koje se realizuju u obliku sportskih događaja, eko akcija i medijskih događaja, pre svega – živih knjiga. “Verujem da svaka ljudska priča zaslužuje da se čuje i razume i to sa svim kompleksnostima i raznolikostima koje nosi. Izabrali smo interesantan pristup – žive knjige, koji će nas uvući u svet priča i razgovora. Okupili smo se danas ovde da pomognemo da se čuje glas onih koje često niko ne čuje i da njihove priče podelimo i sa predstavnicima medija“, izjavila je Brigite Kuhar, predstavnica Delegacije Evropske unije u Srbiji. Miroslav Luburić iz Fondacije Ana i Vlade Divac, koja sprovodi aktivnosti pod sloganom „Slavimo raznolikost“ istakao je ulogu Evropske unije u pomoći Srbiji kada je u pitanju rešavanje izazova u vezi sa migrantskom krizom. Aktivnosti pod sloganom “Slavimo raznolikost“ koje podrazumevaju sportske i eko akcije kao i „žive knjige“ počele su u junu 2019. godine i imaju za cilj da ojačaju zajedništvo i stvore zajednički prostor za migrante i izbeglice i lokalno stanovništvo u Srbiji, sa manje predrasuda, a više razumevanja i saradnje.

Prof. Bengin: “Na kraju, ono što zaista želite ćete i ostvariti”

Suosnivačica Instituta BioSense iz Novog Sada i rukovodilac najvećeg naučnog projekta ikada finansiranog u Srbiji pod nazivom “Antares”, prof. dr Vesna Bengin, dobitnica je nagrade “She’s Mercedes” koju kompanija Mercedes dodeljuje ostvarenim i inspirativnim ženama. Bengin je posvećenq tome da Institut koji se bavi istraživanjima i razvojem informacionih tehnologija u biosistemima pretvori u Evropski centar naučne izvrsnosti, deo je grupe za nano i mikroelektroniku koja radi na razvoju najmodernijih senzora koji se primenjuju u poljoprivredi, prehrambenom sektoru i praćenju životne sredine. Uz posvećenost razvoju novih tehnologija, Bengin je i majka troje dece, doktorka nauka, redovni profesor na fakultetu, naučni savetnik i aktivan borac protiv odliva mozgova iz Srbije. Kada je devedesetih uz sve ponude iz inostranstva odlučila da ostane i pokuša da takve uslove za rad stvori ovde, kaže da su joj govorili da je “luda”, no danas ne samo da je uspela da zadrži naše naučnike nego u “BioSens” dovodi i najbolje istraživače iz stranih zemalja. – Često me mlade koleginice pitaju da li sam se susrela sa pitanjem karijera ili porodica. Kao samohrana majka troje dece, nikad nisam zastala i razmišljala o izboru, nego sam jednostavno gurala napred, želela sam i jedno i drugo. Na kraju, ono što zaista želite to ćete i ostvariti, treba odbijati binarne izbore. Postavljane takvih dilema pred žene uopšte nije fer. Važno je da budu sigurne u sebe, da budu hrabre i vredne, da prate svoje snove. I uspeh će doći – kaže profesorka Bengin.

Suosnivačica BioSens-a najbolja žena u našoj nauci

“Mercedes ovom nagradom želi da istakne uspešne žene u svim oblastima i segmentima života, od biznisa, preko nauke do umetnosti, sa ciljem da inspiriše, poveže i ohrabri devojke i žene da teže ka uspehu. Izuzetno mi je drago da se kompanija Mercedes u Srbiji fokusirala na oblast nauke. Nauka je veoma bitna, kod nas negde još ne postoji potpuno razumevanje činjenice da uspeh i ekonomski razvoj jednog društva počivaju baš na nauci. Nauka je ta koja stvara novu vrednost, nove proizvode, koja čini da ljudi žive lakše i bolje. Ona nije trošak, već ulaganje. Nadam se da će fokus Mercedesa na oblast nauke pomoći da se ovo shvati. Naravno, velika mi je čast da je Mercedes od svih naučnica u Srbiji baš mene prepoznao kao uzor drugima”, kaže prof. dr Vesna Bengin.

Počelo Novosadsko Big dečje leto

Novosadsko Big dečje leto, koje je organizovano 9. put, održava se na nekoliko lokacija u gradu i trajaće do 30. avgusta. Ulaz je besplatan za skoro sve radionice, a 24. juna su održane prve. https://www.youtube.com/watch?v=Mqf56phqWNA

Vremeplov: Bitka na Kosovu polju

Na današni dan 28. juna 1389. godine na polju Kosovu odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, čak ni ko je pobedio. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan Bajazit I) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca. Kralj “Srbljem i Bosni” Tvrtko I Kotromanić, koji je knezu Lazaru pritekao u pomoć odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića, pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. godine o pobedi nad Turcima. Slično pismo je Tvrtko poslao i u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke.

U bici su poginula oba vladara: Lazara su Turci zarobili i posekli, a Murata I je ubio srpski ratnik Miloš Obilić. Nesporna posledica bila je da je Srbija ubrzo postala vazalna država. Kosovska bitka postala je predmet legende, prvo kod čuvenog pisca srednjovekovne Srbije Konstantina Filozofa u “Životu despota Stefana Lazarevića”, zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbina u delu “Il Regno degli Slavi” (Kraljevstvo Slovena) objavljenom 1601 – koje je u stvari prva prava istorija Srba, a najviše preko ciklusa srpskih narodnih epskih pesama.

Vremeplov: Vidovdanski sabor ispred Skupštine SRJ

U organizaciji opozicionog Demokratskog pokreta Srbije (DEPOS) u Beogradu, na današni dan 28. juna 1992. godine,   ispred zgrade Skupštine SRJ počeo je Vidovdanski sabor. Učesnici dotada najvećeg opozicionog skupa u Srbiji, koji je trajao neprekidno osam dana, zahtevali su ostavku predsednika Srbije Slobodana Miloševića, raspuštanje Narodne Skupštine i formiranje vlade nacionalnog spasa.

Vremeplov: Na Gazimestanu obeležena 600-godišnjica Kosovske bitke

Na današni dan 28. juna 1989. godine na Gazimestanu, na Kosovu obeležena je 600-godišnjica Kosovske bitke. Centralni događaj na skupu, kojem je prisustvovalo oko milion ljudi, bio je govor tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića kojim je počeo meteorski uspon ovog srpskog političara.

Vremeplov: KPJ isključena iz Informbiro-a

Na sastanku u Bukureštu Komunistička partija Jugoslavije isključena je, na današni dan 28. juna 1948. godine,  iz Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro). To je značilo i formalni raskid odnosa sa zemljama komunističkog bloka. Blokada Jugoslavije i kampanja protiv jugoslovenskog rukovodstva, koje su usledile, trajale su do 1955. godine.

Vremeplov: Princip ubio Franca Ferdinanda

Pripadnik organizacije “Mlada Bosna” Gavrilo Princip ubio je, na današni dan 28. juna 1914. godine , u Sarajevu austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju. To je bila varnica za početak Prvog svetskog rata.

Vremeplov: Rođen Henri VIII

Na današni dan 28. juna 1491. godine rođen je engleski kralj Henri VIII, koji je tokom vladavine (od 1509. godine) proširio vlast na Vels, Škotsku i Irsku. Sukobio se sa papom koji nije hteo da poništi njegov brak sa jednom od šest žena i proglasio se za poglavara novoosnovane Anglikanske crkve (1534).

Vremeplov: Umro Ivan Tabaković

Srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti umro je na današni dan 28. juna 1977.  godine. Jedan je od najznačajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva. Studirao je u Budimpešti, Zagrebu i Minhenu.

Vremeplov: Rođen Rubens

Flamanski slikar Peter Paul Rubens, jedan od najvećih majstora baroka rođen je na današni dan 28. juna 1577. godine Sjedinio je najbolje tradicije severnjačkog i italijanskog slikarstva. Stvarao je dela puna dramatike, čulnosti, raskoši kostima i sjaja boja. Radio je istorijske, verske i mitološke kompozicije, seoske i galantne scene, portrete i pejzaže. Živeo je pretežno u Antverpenu, ali je radio i u Francuskoj i Španiji, gde je uticao na španskog slikara Velaskeza. Pošto je imao brojne porudžbine, neretko dela velikih dimenzija, deo posla prepuštao je učenicima, među kojima su najznačajniji flamanski slikari Anton van Dajk i Jakov Jordans.

Vremeplov: Rođen Žan Žak Ruso

Na današni dan 28. juna 1712. godine rođen je francuski filozof, pisac i kompozitor Žan Žak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno “Deklaracije o pravima čoveka i građanina”. Njegova politička filozofija bitno je uticala na Kanta, Fihtea i Hegela. Idealizovao je prvobitno “prirodno stanje”, uzrokom nejednakosti je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u pedagoškom romanu “Emil”. Religiozni deo tog dela, “Ispovest savojskog vikara”, ražestio je Parlament (u Francuskoj vrhovni sud) koji je naložio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao je operu “Seoski vrač”, melodramu “Pigmalion” i napisao je “Muzički leksikon”, “Disertaciju o modernoj muzici”, “Pismo o francuskoj muzici”. Ostala dela: “Društveni ugovor”, “Rasprava o naukama i umetnostima”, “Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima”, “Julija ili Nova Eloiza”, “Pismo Dalamberu”, “Pisma sa planine”, “Ispovesti”.

Vremeplov: Mir u Aleu

Mirom u Aleu okončana je, na današni dan 28. juna 1629. godine,  pobuna hugenota (protestanata) u Francuskoj, ali time nisu okončani njihovi progoni, koji su imali vrhunac u “Bartolomejskoj noći” 1572. kada je po naređenju Katarine Mediči ubijeno preko 20.000 njihovih pristalica. Punu ravnopravnost sa katolicima oni su stekli tek nakon Francuske revolucije.

Vremeplov: Umro Ilija Garašanin

Na današni dan 28. juna  1874. godine umro je srpski političar Ilija Garašanin, jedan od vođa ustavobranitelja, ministar unutrašnjih poslova i predsednik vlade kneževine Srbije (1861-67). Njegovo delo “Načertanije” (1844) je prvi nacionalni program Srbije nakon oslobođenja od turske vlasti i bilo je temelj srpske spoljne politike sve do Prvog svetskog rata.

Vremeplov: Rođen Luiđi Pirandelo

Italijanski pisac Luiđi Pirandelo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934. godine, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka rođen je na današni dan 28. juna 1867. godine. Napisao je 44 drame, sabrane pod naslovom “Gole maske”. Isprva je izazvao revolt i zabunu publike, ali je ubrzo stekao opšte priznanje i otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Dela: pripovetke “Priče za jednu godinu”, “Smrt na leđima”, romani “Pokojni Matija Paskal”, “Njen muž”, drame “Đakomino”, “Henri IV”, “Šest lica traže pisca”.

U Čačku uhapšen osumnjičeni za napad na ženu i devojčicu

Policija u Čačku uhapsila je M. S. (28) iz okoline Merošine, jer se sumnja da je pretprošle noći napao i lakše povredio 14-godišnju devojcicu, a potom i 45-godišnju ženu, saopšteno je iz MUP-a. Osumnjičenom se na teret stavlja da je izvršio dva krivična dela nasilničko ponašanje. Određeno mu je zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužiocu na saslušanje. https://www.youtube.com/watch?v=BN-cuLLUEqE

Izbirljiva deca – izazov za roditelje

U pojedinim evropskim zemljama poteškoće prilikom hranjenja dece i njihove izbirljivosti, odavno se tretiraju kao jedan od većih izazova roditeljstva. Kod nas se “deca izbirljivci“ najčešće smatraju razmaženima, a UNICEF je tokom juna, u sklopu obeležavanja meseca odgovornog roditeljstva, označio taj problem kao prisutan, opravdan i rešiv.        https://www.youtube.com/watch?v=z2n4imPw5v4

Prva robotska ruka koja se kontroliše samo pomoću uma

Oni koji pokrete neke robotske ruke žele da kontrolišu samo uz pomoć uma trenutno imaju dve opcije – ili mogu da ugrade moždani implant koji omogućava konstantnu i stabilnu kontrolu nad robotom, ili mogu da zaobiđu rizičnu operaciju, te se odluče za uređaj koji tumači moždane talase, ali daje kontrolu koja nije uvek precizna. Tim sa Carnegie Mellon univerziteta odlučio je da smanji jaz između ove dve opcije, te je kreirao prvu neinvazivnu robotsku ruku koja se kontroliše samo uz pomoć uma, čime se čovečanstvo približilo budućnosti u kojoj bi tehnologijom moglo da se upravlja samo na ovaj način. U izveštaju koji je izašao u magazinu Science Robotics naučnici su opisali kombinaciju intuitivnih tehnologija, te mašinskog učenja uz pomoć kojih su kreirali moždano-kompjuterski interfejs (BCI) koji može da uhvati signale duboko u mozgu, a u slučajevima kada ispitanici nose EEG kape. Tokom testiranja su od subjekata tražili da rukom upravljaju tako da prati kursor koji se pojavljivao na ekranu, a pokazalo se da je ruka zadatak svaki put obavila precizno i bez odlaganja

I dok se do sada u kontekstu robota i mehaničkih udova kojima se upravlja samo uz pomoć uma razmišljalo uglavnom o korisnicima koji imaju poteškoće u kretanju, eksperti se sve više okreću ovakvoj vrsti tehnologije koja bi bila namenjena svim članovima društva, te bi neinvazivni moždani signali mogli da postanu budućnost upravljanja tehnologijom.     https://www.youtube.com/watch?v=RSgnJZfna-A

Veštačka inteligencija neće zameniti ljude

Skladištima Amazona uvek će biti potreban ljudski kadar, izjavio je 11. juna 2019.  za BBC glavni robotički tehnolog kompanije Taj Brejdi. Kompanija je saopštila da je rasporedila više od 200.000 robota koji rade u skladištima na oko 50 lokacija. Međutim, uprkos tome što Amazon ulaže velika sredstva u naprednu robotiku, Taj Brejdi je rekao da centri kompanije nikada neće doći do tačke u kojoj bi mogli biti potpuno automatizovani. “Nikako. Nijedan atom mog tela to ne vidi “, rekao je on. “Način na koji ja razmišljam o ovome je simfonija ljudi i mašina koji rade zajedno, treba vam i jedno i drugo”, istakao je Brejdi. “Izazov koji imamo pred sobom je kako da pametno dizajniramo naše mašine da bismo proširili ljudske sposobnosti”, naveo je on. Brejdi je dao izjavu za BBC na Re:Mars, događaju u organizaciji Amazona, koji je imao za cilj da prikaže najnovije radove firme u mašinskom učenju, automatizaciji, robotici i svemiru. On je rekao da je sugestija da će robotika i veštačka inteligencija zameniti ljude “mit”. “To je preoblikovanje vašeg odnosa sa mašinama, zar ne?”, rekao je Brejdi. “Proširujete ljudske sposobnosti. A kada steknete produktivnost, onda imate sposobnost da stvorite nova radna mesta koja su bila nezamisliva pre pet godina”, naveo je Brejdi.


About the Author

admin