Vesti – 29/30.06.2019.

Propusti u formiranju odeljenja: Tri direktora bez fotelje

Tri škole u Novom Sadu ostale su bez direktora, dok je u još nekoliko škola otkriveno niz propusta u vezi sa formiranjem odeljenja, zbog čega je reagovao i ministar prosvete. Kako za Radio 021 potvrđuju u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, smenjena je direktorka OŠ “Miroslav Antić” iz Futoga, a direktori OŠ “Miloš Crnjanski” i OŠ “Jovan Popović” nisu dobili saglasnost za izbor u zvanje od Pokrajine zbog “učinjenih propusta u vezi sa formiranjem odeljenja”.

Škole su formirale odeljenja sa manjim brojem đaka od dozvoljenog zakonom i pravilnikom koji je doneo ministar Mladen Šarčević. Pojedine škole u Novom Sadu imale su nekoliko odeljenja sa tek dvadesetak učenika, a nije postojala potreba za tolikim brojem odeljenja u odnosu na broj đaka. U Sekretarijatu za obrazovanje pojašnjavaju da je pokrajinska prosvetna inspekcija dobila nalog od odeljenja za inspekcijske poslove ministarstva da, po nalogu ministra, obavi inspekcije nadzore u vezi sa formiranjem odeljenja u ovoj školskoj godini u školama na teritoriji Vojvodine. Prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, pravilniku o kriterijumima i standardima za finansiranje škola, kao i stručnom uputstvu za 2018. godinu, broj odeljenja zavisi od ukupnog broja učenika u određenom razredu, ajedno odeljenje može da ima do 30 učenika.

Škola može izuzetno da ima mali broj učenika u odeljenju, ako je, na primer, u seoskoj sredini ili je reč o isturenom odeljenju. Pri tome,svako formirano odeljenje s više ili manje učenika moralo je da dobije saglasnost školske uprave, tačnije Ministarstva prosvete. U Novom Sadu su rasformirana odeljenja u nekoliko škola. Informacije o tome koje škole se nalaze na ovom spisku Ministarstvo prosvete nije dostavilo našoj redakciji. Nezvanično, reč je o sedam škola.

Ministar Mladen Šarčević već je najavljivao otpuštanje direktora u školama sa ovakvim odeljenjima. Kako je poručio početkom ove godine, 10 direktora škola u Srbiji biće smenjeno jer je”otkriveno da su izmišljali učenike kako bi mogli da prikažu veći broj đaka i izbegli pojavu tehnoloških viškova među kadrom”, dok je nastavu realno pohađalo samo petnaestak đaka.

U petak počela isplata stipendija za izuzetno nadarene učenike

Isplata jedanaeste i dvanaeste mesečne rate stipendija izuzetno nadarenim učenicima, za školsku  2018/2019. godinu,  počela je u petak, 28. juna 2019. godine. Mesečni iznos stipendije za izuzetno nadarene učenike je 15.000 dinara.

Četiri decenije Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment FTN-a

Departman za industrijsko inženjerstvo i menadžment Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu obeležio je 40 godina osnivanja. Prisustvujući svečanosti, ministar za inovacije i tehnološki razvoj, Nenad Popović, istakao je važnost tog fakulteta za predstavljanje naše zemlje na tehnološkoj mapi sveta. Dodao je da je najrelevantnija svetska organizacija za istraživanje iz SAD-a proglasila pet najboljih destinacija za inovacije i start-ap eko sisteme u Evropi, među kojima se nalazi i naša zemlja.

BioSen najuspešniji institut u privlačenju projekata u Evropi

“Do sada je Institut rukovodio ili učestvovao na više desetina najprestižnijih Ervopskih naučnih projekata. Kada gledam unazad, vidim da se neki od njih izdvajaju po posebnom značaju koji su imali za to da BioSens postane ovo što je danas. Prvi je bio FP7 projekat “Inosens” kojim sam Jedan ste od najuspešnijih naučnih Instituta u privlačenju projekata na tlu Evrope, koji su najznačajniji među njima? Do sada je Institut rukovodio ili učestvovao na više desetina najprestižnijih Ervopskih naučnih projekata. Kada gledam unazad, vidim da se neki od njih izdvajaju po posebnom značaju koji su imali za to da BioSens postane ovo što je danas. Prvi je bio FP7 projekat “Inosens” kojim sam rukovodila kao u to vreme najvećim naučnim projekom ikada finasiranim u Srbiji od strane Evropske Komisije. Budžet od 3.000.000 evra utrošila sam da zaposlim nove ljude, dovedem eksperte iz inostranstva, nabavim naučnu opremu kakve nema u širem regionu i da naše mlade istraživače pošaljem na usavršavanja u inostranstvo. Tako su postavljene osnove današnjeg Instituta BioSens”, kaže suosnivačica Instituta BioSense prof. dr Vesna Bengin.

Bengin ističe da je kruna rada Biosense konferencija na kojoj je učestovalo oko 200 učesnika Zatim je sledio “Antares 1” u kom smo moj tim i ja imali godinu dana da do detalja osmislimo kako da BioSens preraste u vodeći Evropski centar naučne izvrsnosti. Razvili smo jedinstvenu naučnu strategiju, plan investicija, plan razvoja ljudskih resursa, a posebnu pažnju posvetili smo tome kako da naučne rezultate što pre stavimo u službu društva u kom živimo.

I kao kruna našeg rada, u konkurenciji od oko 200 najjačih naučnih centara iz cele Evrope, uključujući i Oksford, Kembridž, Fraunhofer i druge, osvojili smo “Antares 2” kao prvoplasirani na nivou cele Evrope. Ovaj sedmogodišnji projekat vredan je 28 miliona evra i predstavlja najveće pojedinčano ulaganje u nauku u Srbiji ikada. Institut je sa petnaestak porastao na 90 zaposlenih, stvaramo brojne naučne rezultate, gradimo zgradu, otvorili smo digitalnu farmu kao mesto na kom poljoprivrednici mogu da iz prve ruke nauče o digitalnim tehnologijama. Projekat je sada u svojoj trećoj godini i ponosna sam da nas vrlo često pozivaju u Brisel kao najbolji primer na evropskom nivou. Postali smo uzor drugim istraživačkim centrima što je izuzetan uspeh za naučnike iz Srbije.

Šta vas očekuje u nastavku ovog projekta? Sada pokrećemo BioSens akcelerator koji za cilj ima da domaći IT sektor preokrene od autsorsinga ka stvaranju svojih proizvoda. Na taj način želimo da obezbedimo da novostvorena vrednost ostaje u našoj zemlji, i da imamo veći ekonomski rast. Sa druge strane, jake IT kompanije posvećene poljoprivredi doneće brojne benefite i našem agraru, ali i naučnim institucijama koje će u njima imati ozbiljnog partnera za komercijalizaciju svojih naučnih rezultata.

Zahvaljujući projektu “Antares”, BioSens je postao i zvanični centar Evropske svemirske agencije i mi besplatno distribuiramo satelitske snimke svim zainteresovanima, ne samo poljoprivrednicima, što je još jedan način da se pokrenu novi biznisi.rukovodila kao u to vreme najvećim naučnim projekom ikada finasiranim u Srbiji od strane Evropske Komisije. Budžet od 3.000.000 evra utrošila sam da zaposlim nove ljude, dovedem eksperte iz inostranstva, nabavim naučnu opremu kakve nema u širem regionu i da naše mlade istraživače pošaljem na usavršavanja u inostranstvo. Tako su postavljene osnove današnjeg Instituta BioSens.

Bengin ističe da je kruna rada Biosense konferencija na kojoj je učestovalo oko 200 učesnikaZatim je sledio “Antares 1” u kom smo moj tim i ja imali godinu dana da do detalja osmislimo kako da BioSens preraste u vodeći Evropski centar naučne izvrsnosti. Razvili smo jedinstvenu naučnu strategiju, plan investicija, plan razvoja ljudskih resursa, a posebnu pažnju posvetili smo tome kako da naučne rezultate što pre stavimo u službu društva u kom živimo.

I kao kruna našeg rada, u konkurenciji od oko 200 najjačih naučnih centara iz cele Evrope, uključujući i Oksford, Kembridž, Fraunhofer i druge, osvojili smo “Antares 2” kao prvoplasirani na nivou cele Evrope. Ovaj sedmogodišnji projekat vredan je 28 miliona evra i predstavlja najveće pojedinčano ulaganje u nauku u Srbiji ikada. Institut je sa petnaestak porastao na 90 zaposlenih, stvaramo brojne naučne rezultate, gradimo zgradu, otvorili smo digitalnu farmu kao mesto na kom poljoprivrednici mogu da iz prve ruke nauče o digitalnim tehnologijama. Projekat je sada u svojoj trećoj godini i ponosna sam da nas vrlo često pozivaju u Brisel kao najbolji primer na evropskom nivou. Postali smo uzor drugim istraživačkim centrima što je izuzetan uspeh za naučnike iz Srbije.

Prof. dr Vesna Bengin, dobitnica je nagrade “She’s Mercedes” koju kompanija Mercedes dodeljuje ostvarenim i inspirativnim ženama.

BioSens: Nastavak  projekta Antares

Sada pokrećemo BioSens akcelerator koji za cilj ima da domaći IT sektor preokrene od autsorsinga ka stvaranju svojih proizvoda. Na taj način želimo da obezbedimo da novostvorena vrednost ostaje u našoj zemlji, i da imamo veći ekonomski rast. Sa druge strane, jake IT kompanije posvećene poljoprivredi doneće brojne benefite i našem agraru, ali i naučnim institucijama koje će u njima imati ozbiljnog partnera za komercijalizaciju svojih naučnih rezultata. Zahvaljujući projektu “Antares”, BioSens je postao i zvanični centar Evropske svemirske agencije i mi besplatno distribuiramo satelitske snimke svim zainteresovanima, ne samo poljoprivrednicima, što je još jedan način da se pokrenu novi biznisi.

Udovičić sa mladima: Usavršavanje ključ velikih uspeha

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić u Palati Srbija u četvrtak  je bio učesnik omladinskog dijaloga na temu “Uloga građanskog obrazovanja u kreiranju škole/društva po meri dece i mladih”. Udovičić je pred velikim brojem mladih savetovao da je danas neophodno usavršavanje u svakoj profesiji kako bi postali vrhunski u toj delatnosti i saslušao ih na sva pitanja. On je obrazložio da zato na mlade gledamo kao na jedinstvene partnere i najjaču snagu društva. “Iz tog razloga od njih tražimo odgovornost, da ne prećute, već da se govore i savetuju. Zajedničkim snagama da uradimo najbolje za društvo”, poručio je ministar Udovičić.

Prema njegovim rečima, plan da je na teritoriji cele Srbije kroz rad u kancelarijama za mlade i omladinske klubove omoguće prvi koraci, odnosno uči i predaju razna iskustva. “Životno učenje i usavršavanje je ključ uspeha u svakoj profesiji. Doktori, sportisti i drugi traže ne može da ostane na istom nivou da bi bio vrhunski, uvek mora da se edukuje i bude gladan i žedan za upijanjem znanjem”, rekao je Udovičić, koji je dodao da je cilj da se kroz ovakav projekat iskažu sve želje i razviju sve mogućnosti. “Svi ste sadašnjost, nemamo vremena da pričamo o budućnosti i generacijama, već o početku”, poručio je ministar, naglasivši da niko ne bi smeo da bude zadovoljan prosekom.

Direktorka UNICEF-a za Srbiju Ređina De Dominićis takođe je istakla značaj ove teme. “Ovaj vid dijaloga među mladima je jedan od projekata UNICEF-a u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini sa željom da se pojača kohezija i mir u svetu. UNICEF blisko sarađuje sa ministarstvom omladine i sporta i prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sa ciljem učešća mladih i razvoja veštine u školskom i ostalom obrazovanju”, zaključio je De Dominićis.

Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, produbila je temu sa mladima iz dela prosvete i zahvalila se ministru Udovičiću na veliki projektima i saradnji.

Nagrade najboljim pančevačkim studentima

I ove godine dodeljene su novčane nagrade najboljim pančevačkim studentima koji su tokom svih godina studiranja imali prosečnu ocenu najmanje 9. Grad je za ovu namenu izdvojio više od pola miliona dinara. Više od decenije Pančevo nagrađuje najbolje studente. Ovoga puta pojedinačan iznos od 30 hiljada dinara dobilo je njih 19. Uslov je bio da su 2018. prvi put upisali završnu godinu studija na fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija i da su tokom svih godina studiranja imali prosek najmanje 9. Dušan Dragutinović završava Prirodno matematički fakultet u Beogradu i ima prosečnu ocenu 10. Teodora Marković ima prosečnu ocenu 9,19 i ostala su joj još dva ispita da završi Pravni fakultet. Natalija Filipović studira srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu, a prosek joj je 9,28.

“To su mladi pametni ljudi koji su najveće blago ovoga grada i ovo je jedan od vidova kako da im se odužimo. Ali glavno je da učinimo napor da ti mladi ljudi sutra nastave ovde svoj život i doprinesu razvoju grada jer je njihov intelektualni potencijal veliki”, kaže Nemanja Rotar, gradski većnik zadužen za kulturu i informisanje. Iz budžeta grada Pančeva ove godine za nagrade najboljim studentima izdvojeno je 570 hiljada dinara. https://www.youtube.com/watch?v=pZuRZV5gVIQ

Milica:  Saobraćajka mi je u potpunosti promenila život

Banaćanka Milica Knežević (25), rodom iz Česterega, pre deset godina imala je saobraćajnu nezgodu koja joj je promenila život naglavačke i doživotno je prikovala za invalidska kolica. Uprkos tome što je tada imala utisak da je svim njenim snovama i ambicijama došao kraj, Milica je shvatila da plakanje između četiri zida čini stvar još gorom te je danas studentkinja završne godine softverskog inženjeringa na zrenjaninskom fakulteteu „Mihajlo Pupin”, zaposlena je, srećno zalјublјena i dobila je titulu „Najžena za 2018. godinu”, koju dodelјuje „Blic žena”. – Budući da nisam rođena s invaliditetom, detinjstvo i tinejdžerski period sam bila kao sva ostala deca, a 2009. godine sam imala saobraćajnu nezgodu koja je u potpunosti promenila moj život i sve planove – priseća se naša sagovornica.

Šta je si tad želela i koliko se to razlikuje od tvojih trenutnih želјa? – U prvom periodu kad mi se sve to dogodilo, mislila sam da nema više ništa od mojih želјa. Trenirala sam odbojku pre nezgode i to je bila moja velika lјubav, jedina stvar koju sam volela da radim, a više nisam mogla. Tada je sve to delovalo poprilično loše, ali vremenom sam našla način da se vratim životu i da nastavim da radim stvari koje volim i želim, tako da, danas se moje želјe ne razlikuju mnogo, u smislu da sam većinu njih već ostvarila. Sad je jedina razlika u tome što sam i sazrela i nastavila dalјe.

Šta te je motivisalo da ne odustaješ, već da samo preoblikuješ svoje cilјeve? – Prva stvar je ta što nisam imala neki izbor. Jer, kad se nađete u takvoj situaciji da možete da se zatvorite u četiri zida i plačete zbog svega što se desilo, prosto vidite da to ne daje nikakve rezultate već se samo osećate gore. Jedino možete tražiti način da popravite stvari i da nastavite dalјe. Tako sam i krenula. Mnogo mi je značila podrška porodice i prijatelјa, i sve to mi je davalo vetar u leđa. Kad ostvarite ono za šta se trudite, to je dodatna motivacija da uradite nešto dalјe.

Sada si ti neko ko motiviše druge i daje im podršku. Kolika je odgovornost imati takvu ulogu? – Iskreno, većinu stvari koje radim, ne radim da bih motivisala druge. Drago mi je što to motiviše i osobe s invaliditetom i sve ostale mlade lјude da žive svoj život i da ne dozvole da ih prepreke zaustave u ostvarivanju svega što žele.

U tom smislu, koliko je danas teško motivisati mlade? – Mislim da uvek zavisi od osobe i toga koliko ona želi da se motiviše i bude motivisana. U suprotnom, ništa ne vredi. S druge strane, ima mnogo mladih lјudi koji su volјni da urade mnoge stvari.

Postoji li mogućnost da ti neka operacija ili neke druge intervencije povrate hod ili da, makar, dođe do nekog pomaka? – Većina lјudi koja me ne poznaje ne zna da sam ja sad u hilјadu puta bolјem stanju nego u periodu nakon nezgode. Povreda je takva da je teško postići bilo kakav pomak, treba mnogo vremena i mnogo rada. Nažalost, ne postoji nikakav lek ili opercija koja će rešiti da se sve vrati kao što je nekad bilo. I verovatno se tako nešto nikad neće ni desiti. Ja jesam mnogo bolјe nego što sam bila i svakodnevno radim na tome da održim svoje stanje i da sve unapredim.

Kad se već dotičemo budućnosti, kakvi su ti planovi za dalјe? – Uvek imam mnogo planova, nikad ne znam šta se može ostvariti, a šta ne jer ne ide sve onako kako planiramo i hoćemo. Uvek imam neku ogromnu listu. Svakako da planiram da ove godine zvaršim fakultet u roku, počela sam da radim, tako da se nadam da ću uspeti da napredujem i kad je reč o karijeri. Društveni aktivizam mi dosta znači i na tom polјu. Sad sam deo mentorskog programa za žene s invaliditetom.

U tom kontekstu, kako bi ocenila kakva je situacija osoba s invaliditetom u Srbiji, naročito kada je reč o ženama? – Mislim da je generalno loša u svakom pogledu. Diskriminacija, nepoštovanje zakona… i meni lično, kao korisnici invalidskih kolica, pre svega gotovo nepostojeća arhitektonska pristupačnost. Problemi su na svakom koraku, i oko zaposlenja, ostvarivanja prava, uopšte ravnopravnosti…

Ali, ti si svakako simbol promene i pomaka. Ove godine si osvojila i priznanje „Najžene 2018” od „Blic Žene”? – Prošle godine sam dobila priznanje Egzit fondacije i NIS-a. Osvojila sam prvo mesto u oblasti društvenog aktivizma kao mladi heroj Srbije. Obe nagrade su u vezi sa svim što radim i čime sam doprinela i -drugim lјudima. Znači mi što su lјudi to prepoznali i odlučili da nagrade, a i što su dali prostora da se moja priča čuje i da dođe do drugih lјudi.

Vremeplov: Rođen Petar Kočić

Na današnji dan 29. juna 1877. godine rođen je srpski pisac Petar Kočić, jedan od najistaknutijih srpskih realista, nacionalni borac protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Po povratku sa studija slavistike u Beču i službovanja u Srbiji i Skoplju, dugo je bio bez posla, osuđivan je i tamnovao je u Banjaluci i Tuzli. U Banjaluci je pokrenuo list “Otadžbina” koji je zabranjivan. Počeo je pesmama, ali je ubrzo prešao na prozu. Jedrim i sažetim pripovedanjem i svežim poetskim jezikom, snažno je prikazao planinski zavičaj, život u njemu i sudbinu seljaka, a u satirama je britko kritikovao prilike u kojima su živeli bosanski seljaci pod austrougarskom okupacijom. Dela: satire “Jazavac pred sudom”, “Sudanija”, zbirke pripovedaka “S planine i ispod planine”, “Jauci sa Zmijanja”.

Vremeplov: Regionalni naučni centar u Novom Sadu

  Regionalni naučni centar u Novom Sadu, organizaciona jedinica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda otvoren je na današnji dan 29. juna 2016. godine. Novoustanovljeni regionalni centar utemeljen je s ciljem organizacije naučnog rada, naučnih skupova i tribina u Novom Sadu i širom Vojvodine.

Vremeplov: Rođen Vasko Popa

Srpski  pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka rođen je na današnji dan 29. juna 1922. godine. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom. Dela: zbirke pesama “Kora”, “Nepočin-polje”, “Sporedno nebo”, “Uspravna zemlja”, “Vučja so”, “Živo meso”, “Kuća nasred druma”, “Rez”, antologija narodnih umotvorina “Od zlata jabuka”, antologija poetskog humora “Urnebesnik”.

Vremeplov: Rođen Rober Šuman

Na današnji dan 29. juna 1886. godine rođen je francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman, tvorac “Šumanovog plana” 1950, na osnovu kojeg su 1952. Belgija, Holandija, Luksemburg, Zapadna Nemačka, Italija i Francuska stvorile – Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, preteču sadašnje Evropske unije. Bio je ministar finansija 1946, predsednik vlade od 1947. do 1948, šef diplomatije od 1948. do 1953. i ministar pravde od 1955. do 1956.

Vremeplov: Umro Tomas Haksli

Engleski  biolog i filozof Tomas Henri Haksli, vatreni pobornik teorije Čarlsa Darvina umro je na današnji dan 29. juna 1895. godine. Snažno se protivio tradicionalnoj teologiji i skovao je termin “agnosticizam” (nije spoznao) da bi opisao sopstvenu poziciju. Od 1883. do 1885. bio je predsednik Kraljevskog društva (Akademija nauka). Evolucionistička shvatanja je izložio u delu “Mesto čoveka u prirodi”. Ostala dela: “Evolucija i etika”, “Nauka i kultura”, “Priručnik komparativne anatomije kičmenjaka”.

Vremeplov: Rođen Ljubomir Klerić

Na današni dan 29. juna 1844. godine rođen je srpski matematičar i pronalazač Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo je više naprava s primenom u rudarstvu. Bavio se uglavnom teorijskom mehanikom, napisao je više naučnih radova i univerzitetski udžbenik “Teoriska mehanika”.

Vremeplov: Rođen Sent Egziperi

Francuski pisac Antoan Mari Rože de Sent Egziperi, autor “Malog princa”, jednog od najlepših dečjih romana u svetskoj književnosti rođen je na današni dan 29. juna 1900. Literata koji je odisao aristokratskim duhom u delima je veličao moralnu snagu lične žrtve i herojstva. Dela: “Pošta za Jug”, “Zemlja ljudi”, “Ratni pilot”, “Mali princ”.

Vremeplov: Prvi demokratski ustav u Srbiji

Na današni dan 29. juna 1869. godine Skupština Srbije usvojila je Ustav koji su posle smrti kneza Mihaila Obrenovića 1868. sačinili Milivoje Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović, namesnici kralja Milana Obrenovića (tada kneza). Bio je to prvi demokratski ustav u Srbiji, s nizom ograničenja, što je bilo uobičajeno u tadašnjoj ustavnoj praksi Evrope. Brojne evropske zemlje u to vreme nisu ni imale ustav, a većina onih koje su ga posedovale je imala bitno konzervativnije ustrojstvo od Srbije.

Vremeplov: JAR započela sa aparthejdom

Južnoafrička Republika (tada Unija) započela je na današni dan 29. juna 1949. godine  sprovođenje specifičnog političkog modela po imenu – aparthejd. Zvanično, taj sistem je značio razdvojen život različitih rasnih grupacija u toj zemlji, u stvarnosti on je značio teorijsku racionalizaciju za strogi rasizam i obespravljenost, na svim poljima, stanovnika koji nisu evropskog porekla.

Vremeplov: Umro Branko Radičević

Srpski pisac Branko Radičević, romantičarski lirski pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa umro je 30. juna 1853. godine. Kao oduševljeni pristalica jezičke reforme Vuka Karadžića, prvi je počeo da peva na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesme su mu pune vedrine, vitalnosti i uživanja u prirodi. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beču, gde je studirao prava i medicinu i ušao u najuži krug Karadžićevih pristalica i prijatelja. Mladost je proveo u Sremskim Karlovcima, čije su lepote, posebno uzvišenje Stražilovo, bile njegova lirska inspiracija. U najpoznatijoj pesmi “Đački rastanak” opevao je Karlovce i đačke radosti. Dubinu i misaonost je iskazao u pesmi “Tuga i opomena”, a protivnike Vukovih reformi je ismejao u satiričnoj pesmi “Put”. Umro je veoma mlad, bolestan od tada neizlečive tuberkuloze, tako da pojedina njegova dela govore o bliskoj smrti. Njegovi posmrtni ostaci su 1883. preneti iz Beča i sahranjeni na Stražilovu.

Vremeplov: Umro Milan Rakić

Srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić, reformator stiha i veliki znalac jezika, član Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog PEN kluba umro je 30. juna 1938. godine. Posle završenih studija prava u Parizu, radio je u Beogradu kao činovnik, a od 1904. bio je u diplomatskoj službi. Pojavio se 1903. zbirkom “Pesme” kao potpuno izgrađen pisac, misaon i osećajan, pesnik unutrašnjih nemira i sukoba. Objavio je 1912. zbirku “Nove pesme” i 1936. “Pesme”. Pedesetak pesama, koliko je ukupno napisao, odlikuju se elegancijom i savršenstvom forme i spadaju u vrh srpske lirike 20. veka, poput “Na Gazimestanu”, “Jefimija”, “Dolap”, “Simonida”, “Napuštena Crkva”, “Orhideja”, “Ljubavna pesma”. Pozorišne kritike koje je pisao, po opštoj oceni, veoma su pouzdane i odraz su izuzetne lične kulture.

Vremeplov: Noć dugih noževa

Na današnji dan 30. juna 1934. godine uz podršku vojnih krugova, vođa nacista Adolf Hitler je, pod optužbom da su pripremali zaveru, naredio je likvidaciju stotina svojih bliskih saradnika (“Noć dugih noževa”), među kojima i Ernsta Rema i Gregora Štrasera.

Vremeplov: Jugoslovenska štampa objavila Rezoluciju  Informbiroa

Jugoslovenska štampa objavila je  na današnji dan 30. juna 1948. godine Rezoluciju Informacionog biroa komunističkih i radničkih partija (Informbiro) o stanju u Komunističkoj partiji Jugoslavije i odgovor Centralnog komiteta KPJ kojim se odbacuju optužbe iznete u Rezoluciji. Usledilo je hapšenje i zatvaranje članova KPJ koji su se opredeli za stavove Informbiroa koji je bio pod uticajhem sovjetskog vođe Staljina.

Vremeplov: Sprečeno održavanje prve “Gej parade” u Srbiji

Na današnji dan 30. juna 2001. godine grupa huligana i političkih ekstremista pretukla je na Trgu Republike u Beogradu nekoliko homoseksualaca i lezbijki i time sprečila održavanje prve “Gej parade” u Srbiji.

Da li vrediš onoliko koliko imaš?

Autor: Nataša Jovanović Ajzenhamer

Slučaj zlostavljanja trinaestogodišnjeg dečaka iz Bačke Topole potresao je javnost i reaktuelizovao pitanje zašto je vršnjačko nasilje tako žilav fenomen protiv koga se teško boriti. Reč je o zaista kompleksnoj priči, koja se može posmatrati iz više uglova. Međutim, u ovom slučaju naročito „upada u oči” da je dečak bio psihofizički maltretiran zato što potiče iz siromašne porodice. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti apelovala je na nadležne institucije da odmah preduzmu sve raspoložive mere kako bi mu se pružila zaštita i obezbedili adekvatni uslovi za život ugroženog deteta. Rekla je i da su slučajevi diskriminacije na osnovu imovnog stanja retki i da stoga treba posebno podržati one koji je prijavljuju.

A ako se zapitamo zašto se ovaj vid stigmatizacije retko prijavljuje, odgovor nije zato što se ona retko dešava, već zbog toga što se siromaštvo u današnjem društvu percipira kao sopstvena krivica i, samim tim, kao sramota. Drugim rečima, oni koji trpe ovaj vid nasilja najčešće će to sakriti jer ih je stid zato što nemaju. To je još vidljivije kada je reč o ekstremno ranjivom, dečjem uzrastu. No, dečje ponašanje ne treba posmatrati kao izolovan fenomen, već kao jedan od pokazatelja dominantnih društvenih vrednosti. Stoga uzroke diskriminacije zbog siromaštva u školama treba tražiti upravo u ukorenjenim obrascima ponašanja i propagiranim idealima u svetu odraslih. Ovo je priča o tome kako je posedovanje mobilnog telefona zamenilo ideal drugarstva u đačkom dobu. A ideal drugarstva nije baš tako davno bio naša realnost.

Socijalizam je idealizovao klasnu jednakost i stoga se o razlikama koje su među društvenim slojevima realno postojale, najčešće nije javno govorilo. Ako gledamo dečji kontekst, socijalizam je plasirao priču o tome da je drugarstvo vrednost samo po sebi, da se užina na odmorima deli i da se o drugarima ne formira mišljenje na osnovu materijalnog stanja porodice iz koje potiču. Devedesete su bile godine šokantne distorzije vrednosnog sistema, pa je u školskim klupama, u sklopu opšte kriminalizacije društva, ultimativna vrednost postala marka patika koje dete nosi (i bez kojih na ulici lako može ostati). Iako je 21. vek doneo nadu da će se društvo promeniti nabolje, logika kapitalizma koji je na velika vrata ušao u Srbiju sve snažnije i odraslima i deci poručuje da vrediš samo onoliko koliko imaš.

Kapitalizam nije samo ekonomski sistem, već je i konglomerat vrednosti i stilova života. Potrošnja nije samo puko kupovanje robe, ona je način komunikacije. Proizvodi koji se kupuju ne služe samo, pa ni prvenstveno, za zadovoljenje neke potrebe, već su sredstvo uz pomoć kojeg se (samo)definišemo i komuniciramo sa drugima. A da bi se funkcija formulisanja identiteta kroz potrošnju održavala, „u pomoć” uskaču razni, kako to neki sociolozi kažu, sporedni igrači. Na mesto nekadašnjih glavnih junaka iz oblasti popularne kulture (glumačke i pevačke zvezde), dolaze anonimni ljudi koji samo reklamiranjem različitih potrošačkih navika postaju popularni (reč je o novim zanimanja poput infulensera, jutjubera…). Njihova uloga je da kroz slike idealno lepih života i idealno lepih tela navode na što veću potrošnju. Na taj način potrošnja postaje sekundarna proizvodnja – proizvodnja ličnog identiteta, u čijem je središtu roba koju posedujemo. Marke mobilnog telefona ili odeće šalju poruku o tome ko je ko, kojim društvenim grupama ko pripada i kojim stilom živi. Kroz konzumerizam se otvaraju intimna pitanja (ko smo i kako nas drugi vide), a kako je odgovor na ta pitanja u kapitalizmu isključivo kupovina popularne robe, sistem ostvaruje svoj cilj – gomila se profit (u džepovima malog broja ljudi).

Jezik potrošnje deca odlično razumeju. Raste broj artikala koje treba imati, uvećava se broj slika na društvenim mrežama koje prikazuju lažan svet idealnih i skupih tuđih života, dok u realnosti mali broj roditelja može da istrči tu maratonsku potrošačku trku. To, naravno, nije situacija samo u Srbiji, ali se zbog ne tako daleke socijalističke prošlosti dobar deo stanovništva seća i nekih drugih poruka koje su dobijali u dečjem uzrastu i vrednosnih obrazaca u kojima su vaspitavani. Upravo zato slika diskriminacije zbog siromaštva mnoge iznenađuje. Naravno da je vest o tome da maloletnici maltretiraju vršnjaka zbog toga što je siromašan šokantna, međutim, ako se ima na umu širi vrednosni sistem, koji normalizuje stravične klasne razlike, siromaštvo definiše kao lični poraz, a potrošnju pretvara u sredstvo komunikacije i samodefinisanja, onda ne treba da iznenađuje fenomen stigmatizacije siromaštva u ranom uzrastu. Na početku sam rekla da je vršnjačko nasilje veoma složena tema, koja podrazumeva analizu više aspekata i traži posebno osetljiv pristup i žrtvama i počiniocima. Ipak, stalno treba imati na umu da se taj fenomen mora posmatrati i u sklopu opštih društvenih procesa, i to i na lokalnom i na globalnom nivou.

asistentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Podgorica: Srpskim đacima nož pod grlo  “Marš napolje, Crnom Gorom upravljaju Hrvati”

Učenici srpske nacionalnosti su verbalno ali i fizički napadnuti u Osnovnoj školi “Dragiša Ivanović” u Podgorici, a uprava škole i nastavnici nisu na to reagovali. Glavni akter neprimerenog ponašanja je učenica osmog razreda K. P, koja je prvo pevala ustašku pesmu “Čavoglavu” ispred zbornice, i to u prisustvu dežurnog nastavnika M. B, koji nije reagovao, prenosi in4s. Ona je u školu donela i nož koji je stavila pod grlo učenici J. P, pa je nastavnica prekinula čas i pozvala razrednu. Učenica K. P. je, takođe, napala učenike J. P, B. I, P. Š. i J. J. koje je udarala pesnicama i nogama, pa su narednog dana u školu došli roditelji napadnutih učenika, ali umesto da se situacija smiri, došlo je do konflikta sa roditeljima K. P. Učenica je napala verbalno i učenika D. Đ. kome je zapretila: “Videćeš ti, Srbine, šta te čeka”. Učenica je u školu donosila i improvizovane letke, rukom pisane, koje je delila po razredu, a na kojima piše: “Marš, Srbi, napolje. Crnom Gorom upravljaju Hrvati”. Niko od nadležnih u školi i crnogorskom ministarstvu prosvete nije se, zasad, oglasio o tom slučaju, navodi portal.

About the Author

admin