Vesti – 01.07.2019.

Konferencija EUROCON 2019. od 1. do 4. jula u Novom Sadu

Jedna od najprestižnijih međunarodnih konferencija o “pametnim” tehnologijama u svetu – EUROCON 2019, održaće se od 1. do 4. jula u Novom Sadu. Konferencija EUROCON 2019 je vodeća konferencija u oblasti savremenih tehnologija, modernih izvora energije, naprednih  inženjerskih alata u svim oblastima elektrotehnike, i ove godine se održava po 18. put. Sa istorijom dugom više od 30 godina i sedamnaest vrlo uspešnih prethodnih izdanja, EUROCON je postao najveća svetska platforma za prenos znanja između naučno-istraživačkih institucija, istraživačkih centara i privrede. Na ovogodišnjem EUROCON-u će sa 151 radom učestvovati više od 500 autora iz 30 zemalja širom sveta, sa skoro svih kontinenata. Većinu učesnika čine mladi istraživači sa najprestižnijih svetskih institucija. Izuzev akademskog dela, organizatori ističu da se uz konferenciju EUROCON 2019, po prvi put organizuje i sajam na kome će učešće uzeti više od 10 domaćih i internacionalnih kompanija, koje su prepoznale značaj bliže saradnje između naučno-istraživačkih institucija i privrede.

Svečano otvaranje konferencije biće organizovano 1. jula u Centralnoj zgradi Univerziteta u Novom Sadu u 9.00 časova kada će učesnike i goste pozdraviti prof. dr Jose M.F. Moura, predsednik udruženja IEEE, prof. dr Boris Dumnić, predsedavajući konferencije EUROCON 2019 i direktor Departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije FTN-a, predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, Univerziteta u Novom Sadu i Fakulteta tehničkih nauka.

Organizator konferencije je najveće svetsko udruženje profesionalaca u oblasti tehnike (The Institute of Electrical and Electronic Engineers – IEEE) sa više od 400.000 članova širom sveta. Ovaj put čast da organizuje ovu prestižnu konferenciju pripala je Fakultetu tehničkih nauka čiji su profesori istaknuti članovi udruženja IEEE.

“SUPER”:„Podrška reformi predškolskog vaspitanja i obrazovanja“

Projekat „Podrška reformi sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji“ (SUPER),  kojim Evropska unija nastavlјa da pruža podršku sistemskoj reformi predškolskog vaspitanja i obrazovanja predstavlјen je u utorak u Beogradu. Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Ana Langović Milićević istakla je da je u ovaj IPA projekat uklјučeno 50 opština i predškolskih ustanova koje u prethodnom periodu nisu bile obuhvaćene sličnim projektnim aktivnostima. Ona je navela da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sistemskim i komplementarnim rešenjima doprinosi stvaranju uslova za kvalitetan razvoj predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Jačanjem profesionalnih kapaciteta zaposlenih u predškolskim ustanovama i jedinicama lokalne zajednice, projekat koji predstavlјamo, ima potencijal da značajno doprinese podizanju svesti u zajednici o važnosti šireg uklјučivanja dece u predškolske programe, unapređivanju kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada sa decom primenom savremenih pedagoških pristupa, navela je ona. Langović Milićević zahvalila je Delegaciji Evropske unije na razumevanju i podršci koju pružaju Srbiji u ovim važnim reformskim procesima.

SUPER projekat realizuje se u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Projektom upravlјa Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije. Projektne aktivnosti počele su u martu 2019. i trajaće dve godine. EU finansira projekat sa oko 900.000 evra. SUPER je jedan od projekata kojim EU, kao najveći donator u Srbiji, pomaže celokupnu reformu sektora obrazovanja u zemlјi. Od 2003. Evropska unija donirala je za reformu sektora obrazovanja više od 100 miliona evra – za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja, obrazovanja odraslih,  renoviranje i opremanje škola i fakulteta, inkluziju Roma.

Delegacija EU u Srbiji: Podrška reformi obrazovanja u Srbiji

Štefan Hudolin iz Delegacije Evropske unije u Srbiji rekao je da će EU nastaviti da pruža podršku reformi obrazovanja u Srbiji. On je istakao da je do sada EU uložila više od 100 miliona evra u ovaj sektor i da će tokom projekta SUPER više od 1.000 vaspitačica proći različite obuke. Kvalitetni programi predškolskog vaspitanja i obrazovanja doprinose razvoju svih potencijala deteta i imaju važan uticaj na kasniji društveni život. Srbija još uvek ima jednu od najnižih stopa učešća dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju u poređenju sa zemlјama EU. Oko 50 odsto sve dece uzrasta 3 do 5,5 godina uklјučeno je u vrtiće. Novim projektom „Podrška reformi sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja“ (SUPER), koji je predstavlјen na konferenciji u Beogradu, Evropska unija nastavlјa da pruža podršku sistemskoj reformi predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji kao osnove celoživotnog učenja. U projekat je uklјučeno 50 lokalnih samouprava i predškolskih ustanova u Srbiji sa kojima će se raditi na razvijanju profesionalnih kompetencija vaspitača i stručnih saradnika u predškolskim ustanovama za kvalitetno inkluzivno predškolsko vaspitanje i na jačanju profesionalnih kapaciteta zaposlenih u lokalnim samoupravama, kao i na unapređivanju zakonskog okvira za predškolsko vaspitanje i obrazovanje.

Pored toga, EU obezbedila je i donaciju za opremanje predškolskih ustanova koje su uklјučene u SUPER projekat, za didaktičku, IT opremu i nameštaj, u iznosu od oko milion evra, što će dodatno doprineti kvalitetnom inkluzivnom predškolskom vaspitanju i obrazovanju.

Udovičić: Usavršavanje ključ velikih uspeha

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić u Palati Srbija u četvrtak 27, juna je bio učesnik omladinskog dijaloga na temu “Uloga građanskog obrazovanja u kreiranju škole/društva po meri dece i mladih”. Udovičić je pred velikim brojem mladih savetovao da je danas neophodno usavršavanje u svakoj profesiji kako bi postali vrhunski u toj delatnosti i saslušao ih na sva pitanja. “Uvek je najveći izazov naći pravu komunikaciju među ljudima, kao i pravu putanju kako mlad čovek da se izrazi, ali i kako da se na pravi način iskaže i pomogne na razvoju celokupnog društva. Mi moramo da slušamo mlade ljudi, zajedno da učimo i radimo. Mladi ima drugačiju energiju, znanje i na izvoru su svakodnevnih inovacija u odnosu na nas”, obradio se Udovičić mladima. On je obrazložio da zato na mlade gledamo kao na jedinstvene partnere i najjaču snagu društva. “Iz tog razloga od njih tražimo odgovornost, da ne prećute, već da se govore i savetuju. Zajedničkim snagama da uradimo najbolje za društvo”, poručio je ministar Udovičić.

Prema njegovim rečima, plan da je na teritoriji cele Srbije kroz rad u kancelarijama za mlade i omladinske klubove omoguće prvi koraci, odnosno uči i predaju razna iskustva. “Životno učenje i usavršavanje je ključ uspeha u svakoj profesiji. Doktori, sportisti i drugi traže ne može da ostane na istom nivou da bi bio vrhunski, uvek mora da se edukuje i bude gladan i žedan za upijanjem znanjem”, rekao je Udovičić, koji je dodao da je cilj da se kroz ovakav projekat iskažu sve želje i razviju sve mogućnosti. “Svi ste sadašnjost, nemamo vremena da pričamo o budućnosti i generacijama, već o početku”, poručio je ministar, naglasivši da niko ne bi smeo da bude zadovoljan prosekom.

Direktorka UNICEF-a za Srbiju Ređina De Dominićis takođe je istakla značaj ove teme.

“Ovaj vid dijaloga među mladima je jedan od projekata UNICEF-a u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini sa željom da se pojača kohezija i mir u svetu. UNICEF blisko sarađuje sa ministarstvom omladine i sporta i prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sa ciljem učešća mladih i razvoja veštine u školskom i ostalom obrazovanju”, zaključio je De Dominićis.

Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, produbila je temu sa mladima iz dela prosvete i zahvalila se ministru Udovičiću na veliki projektima i saradnji.

Student Računarskog fakulteta osvojio bronzu na međunarodnom takmičenju iz programiranja

Student Računarskog fakulteta Aleksa Plavšić osvojio je treće mesto u seniorskoj konkurenciji na prestižnom međunarodnom takmičenju iz programiranja CODEIT održanom u Sofiji, javila je 28. juna Brainz TV. Pored Alekse takmičari iz Srbije bili su: Duško Obradović, profesor somborske gimnazije, Viktor Lučić, učenik četvrtog razreda somborske gimnazije i Nemanja Majski, učenik sedmog razreda Osnovne škole iz Sombora, koji je u juniorskoj konkurenciji osvojio treće mesto, piše Brainz.

Rezultati koje su naši takmičari postigli su najveći uspeh srpskih timova na ovom tradicionalnom takmičenju. O kakvom uspehu je reč, svedoči i činjenica da je od ukupno 17 finalista u Sofiji, Srbija imala četiri predstavnika, a da se za mesto u finalu od oktobra do maja, borilo čak 183 učesnika iz 19 zemalja.

“Građenje jedne kontrainstitucije”

Ko želi rušiti Institut za filozofiju i društvenu teoriju, biće kriv što srpskog naroda neće biti. Vlast, ne samo u Srbiji, već i u regionu od Mađarske do Hrvatske, između vlastitih privilegija i propasti naroda, bira ovo drugo – poručio je u petak filozof i profesor Lino Veljak, izazvavši odobravanje u prepunoj sali Medija centra. Veljak je kao prijatelj Instituta prisustvovao promociji knjige „Građenje jedne kontrainstitucije. Istorija Instituta za filozofiju i društvenu teoriju“ autora Igora Cvejića, Olge Nikolić i Mihala Sladčeka.  Hrvatski filozof prisetio se osnivanja Centra za filozofiju i društvenu teoriju, preteče Instituta, davne 1981. godine. – Svi ti ljudi prognani sa Univerziteta dolazili su kod mene kući, kao i ja kod njih. Bili smo prijatelji ali sa nekima sam se davno udaljio, zbog društveno političkih okolnosti i razlika u mišljenjima – napomenuo je Veljak. On je naglasio da je značaj Instituta posebno vidljiv ako se u knjizi obrati pažnja na popis konferencija i tribina od 1992. godine.

– Na tim tribinama bili su prisutni svi ugledni filozofi iz regiona, intelektualci, nevezano za politička opredeljenja. Institut je otvorio prostor pluralističkog dijaloga. U periodu duhovne, političke i socijalne regresije, uspeo je da okupi sve misleće ljude – naglasio je Veljak, ističući značaj Instituta za filozofiju i društvenu teoriju tokom ratno-političkih previranja devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije.

Igor Cvejić, jedan od autora knjige, naglasio je da je istorija Instituta specifična, počev od njegovog nastanka nakon dugogodišnje borbe. – Država nije planirala da napravi ništa slično današnjem Institutu, ali je on osnovan usled velike borbe ljudi koji su se zalagali za njegovo formiranje, kao i pritiska međunarodnih institucija i organizacija rada. Pisane su knjige, koje su potom zabranjivane, organizovani su, pa otkazivani skupovi. Ljudi koji su osnovali i čine Institut sve ove godine su pre svega kritični, kako prema sebi, tako i prema društvenim pojavama – naglasio je Cvejić.

Recenzent knjige Đorđe Pavićević nadovezao se istakavši da su osnivači Instituta ljudi koji nisu trpeli autoritete i negovali su duh i otpor prema nametanju svakome ko nema dovoljno legitimiteta da bude autoritet.

Pudar Draško o novim generacijama u Institutu

Saradnica Instituta, Gazela Pudar Draško, rekla je da u ovoj instituciji stasavaju nove generacije koje se takođe opiru autoritetu, ali neguju kolegijalnost. – Današnji angažman nas 33 istraživača i istraživačica nije prevashodno politički, kako je to bilo ranije, već društveno kritički. Trudimo se da damo doprinos i imamo viziju demokratskog, slobodnog i pravednog društva – zaključila je Pudar Draško.

Studenti  osnovcima predstavili osnove francuskog jezika i kulture

Umetnički projekat „Neobična putovanja” započeo je  programom „Da se predstavim”, koji je bio  organizovan u prostorijama „Zmajevih dečjih igara”. Tokom interaktivne radionice, studenti Odseka za romanistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu su učenicima Osnovne škole „Sonja Marinković” predstavili osnovne pojmovi fancuskog jezika i pisma. – Program nosi naziv „Neobična putovanja” jer je naša ideja da putujemo kroz francuski jezik i kulturu i na taj način stignemo do nekih zanimljivih tačaka koje nas spajaju, kao i do nekih isključivo francuskih specifičnosti – objasnila je producentkinja projekta „Neobična putovanja” Milica Dondur Miškov.

– Razgovaraćemo o francuskoj poeziji i prozi, umetnosti tišine, odnosno pantomimi koja je nastala u Francuskoj, a pokušaćemo da napravimo i jednu zanimljivu radionicu Teatra senki pri kojoj deca sama osmišljavaju pozorište u kući. Takođe ćemo izaći u prirodu i s decom u Dunavskom parku i Zmaj Jovinoj ulici, kao toponimima Novog Sada, razgovarati na francuskom jeziku da bismo ih inspirisali da shvate važnost očuvanja kulturne baštine, ali i jezika i umetnosti. Projekat „Nebična putovanja” trajaće do oktobra, biće realizovan jednom mesečno, a uključiće mladu publiku od predškolaca do srednjoškolaca i omogućiće im da, pri upoznavanju s francuskom kulturom, umetnošću i jezikom, učestvuju u umetničkim aktivnostima. Svi programi su besplatni i realizovaće se dvojezično, na srpskom i francuskom jeziku.

 – Decu smo za početak upoznali s nekim najjednostavnijim pojmovima na francuskom jeziku, poput životinja i boja, predstavljanja, potom i s karakterističnim motivima Francuske, kao što su Ajfelov toranj i glavni grad Pariz, a sve kroz crteže koje su bojili – navela je studentkinja francuskog jezika Milica Krpež. – Nakon toga, slušali su i jednu kratku, melodičnu francusku pesmu, čije su stihove pokušali da zapamte i otpevaju. Mora se priznati da ih sve to interesuje, zaista lepo sarađuju i uspešno su savladali prve korake, što nam je veoma drago jer je korisno da u što mlađem dobu nauče neki strani jezik.

U interaktivnoj radionici su učestvovali učenici trećeg razreda OŠ „Sonja Marinković”, koji su pre toga bili učesnici sličnih radionica italijanskog i španskog jezika, a većina njih, po rečima studenata, već zna engleski.

Projekat „Neobična putovanja” organizuje Međunarodni centar književnosti za decu „Zmajeve dečje igre” u saradnji s Francuskim institutom u Srbiji.

BioSens: Kretanja najboljih naučnika mogu biti i u obrnutom smeru

“Kao univerzitetskog profesora, bolelo me da vidim brilijantne studente koji su prolazili kroz fakultet, a mi nismo imali finasija da ih zadržimo u zemlji. Tada sam se orijentisala na evropske projekte. Danas na BioSensu imamo stalno otvorene konkurse za prijem u radni odnos, kako za najbolje mlade istraživače, tako i za eksperte seniore. Oko četvrtine naših zaposlenih su stranci, i to ne samo povratnici nego i ljudi koji su napustili svoje zemlje i sa porodicama došli iz Francuske, Grčke, Velike Britanije, Austrije, Singapura, SAD da žive i rade u Srbiji. Oni donose dragocenu naučnu ekspertizu kakve nema u našoj zemlji, ali i jedan drugačiji mentalitet i odnos prema radu. Sa druge strane, mladi istraživači od prvog dana bivaju uključeni u najsavremenije tokove svetskih istraživanja, i to ih posebno inspiriše”, kaže prof. dr Vesna Bengin.

“Ljudi su naš najdragoceniji resurs i ni jedna naučna oprema ili zgrada ne mogu da zamene ambiciju i želju istraživača za saznanjem. Ali istraživači ne mogu da budu uspešni ako brinu o svojoj materijalnoj egzistenciji, o tome da li ima dovoljno hemikalija ili da li mogu da priušte put na najveću svetsku konferenciju na kojoj im je prihvaćen rad. Moj zadatak kroz projekat Antares je da stvorim jedno dobro institucionalno okruženje, okruženje koje ih podržava i profesionalno i privatno. Uz multidisciplinarne pravce istraživanja koje smo osmislili, to je siguran put da postanemo deo svetske nauke”, kaže profesorka Bengin.

“Srbija nije tipična naučna destinacija, ali danas, kada naši istraživači odu u inostranstvo, u Brisel, Tel Aviv, Čikago ili Istanbul, i kada kažu da su sa BioSensa, kolege im odgovore da znaju za nas i naše rezultate. To nam govori da smo na dobrom putu. I sve nas čini izuzetno ponosnima”, kaže ona.

Prof. dr Vesna Bengin je suosnivačica Instituta BioSense iz Novog Sada i rukovodilac najvećeg naučnog projekta ikada finansiranog u Srbiji pod nazivom “Antares”.

Vremeplov: Izašao prvi broj “Serbskog narodnog lista”

U Pešti je na današnji dan 1. jula 1835. godine izašao prvi broj “Serbskog narodnog lista”, ilustrovanog književnog nedeljnika. Pokrenuo ga je kulturni i nacionalni radnik, publicista i urednik “Letopisa” Matice srpske Teodor Pavlović. List je s kraćim prekidima izlazio do 1848.

Vremeplov: Umro Dejan Medaković

Dejan Medaković, srpski istoričar umetnosti, istoriograf, književnik, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1999. do 2003. umro je je na današnji dan 1. jula 2008. godine. Rođen je u Zagrebu, tada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, u porodici koja je dala niz velikana srpske kulture. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima. Od 1942. radio je u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture, potom u Istorijskom institutu SAN (1952-1954). Doktorirao je tezom “Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka” 1954. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu do penzionisanja 1982. U Matici srpskoj rukovodio je istraživanjima iz oblasti istorije umetnosti. Uređivao je “Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske”.

Bavio se širokim rasponom tema, od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali najviše – srpskim barokom, srpskim kulturnim prilikama u 18. v. i srpskim slikarstvom 19. v. Autor je i nekolicine književnih dela i više zbirki poezije. Rukovodio je i osnovao (ili obnovio) niz kulturnih i naučnih projekata, poput “Vukove zadužbine”. Od 1995. redovni je član Evropske akademije sa središtem u Salcburgu, a redovni član Lajbnicovog društva (Berlin) i počasni član Rumunske akademije postao je 2001. Dobitnik je nagrade za životno delo (Sedmojulske), austrijske Gindeldz nagrade, Herderove nagrade. Bio je počasni građanin Sremskih Karlovaca. Dela: “Beograd na starim gravirama”, “Srpski slikari 18. veka”, “Putevi srpskog baroka”, “Svedočenja”, “Istraživači srpskih starina”, “Barok kod Srba”, “Savina”, “Sent Andreja”, “Letopis Srba u Trstu”, “Srbi u Beču”, koautor “Istorije srpskog naroda” 1-10 SKZ, “Hilandar”, sećanja: “Efemeris” 1-5.

Vremeplov: Rođena Žorž Sand

Na današnji dan 1. jula 1804. godine rođena je francuska književnica Armandina Oror Lusil Dipen, baronica Didevan, poznatija pod pseudonimom Žorž Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih romana i priča. Ostavila je i obimnu prepisku i memoare. Dela: “Indijana”, “Lelija”, “Konsuelo”, “Đavolja bara”, “Nahoče Fransoa”, “Mala Fadeta”, “Ona i on”, “Markiz de Vimer”, “Majstori trubači”, “Povest mog života”.

Vremeplov: Letnje Univerzitetske igre u Beogradu

Na današnji dan 1. jula 2009 godine u  Beogradu su započele Letnje Univerzitetske igre, 25. po redu, na kojima se okupilo oko 8.500 studenata-sportista iz 145 zemalja sveta.

Vremeplov: Rođen Joca Vujić

Jovan Vujić – Joca, kolekcionar umetnina, bibliofil, veliki dobrotvor srpskog naroda rođen je na današnji dan 1. jula  1863. godine. Rodom iz Sente, filozofiju i istoriju studirao je u Beču, a diplomirao je i agronomiju. Bio je veleposednik i vremenom je stvorio ogromnu zbirku umetničkih dela, starina, vrednih knjiga. Posedovao je biblioteku od oko 20.000 knjiga važnih za srpsku kulturu i istoriju, oko 3.000 autografa, pisama, povelja, kao i zbirku starog novca i oružja. Stvorio je i veliku zbirku dela srpskih slikara od 18. do 20. veka. Svoju zbirku poklonio je Beogradskom univerzitetu uz dogovor da se pored Univerzitetske biblioteke podigne Galerija Joce Vujića, što nikada nije urađeno.

Vremeplov: Umro Bakunjin

Ruski revolucionar Mihail Aleksandrovič Bakunjin, najznačajniji mislilac anarhizmaumro je  na današnji dan 1. jula1876 . Posle vojne akademije služio je dve godine u gardi, a zatim je od 1841. do 1847. putovao po Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj, istupajući protiv carskog samodržavlja i kmetstva u Rusiji. Carska vlada mu je naložila da se vrati u zemlju, a kada je to odbio lišila ga je plemićke titule i oduzela svu imovinu. U revoluciji 1848. je učestvovao u praškom ustanku, a 1849. je rukovodio ustankom u Drezdenu. Posle propasti ustanka uhapšen je i osuđen na smrt, ali mu je kazna zamenjena doživotnom robijom, posle čega je izručen ruskim vlastima i prognan u Sibir. Odatle je uspeo da pobegne i u Zapadnoj Evropi se povezao s tajnom organizacijom ruskih revolucionarnih demokrata “Zemlja i sloboda”, a 1869. je osnovao tajnu organizaciju “Alijansa socijalističke demokratije”. Na Haškom kongresu 1872. isključen je iz Prve internacionale. Dela: “Državnost i anarhija”, “Knutogermanska imperija i socijalna revolucija”.

Vremeplov: Umro Stiv Tešić

Na današnji dan 1. jula 1996. godine umro je  Stojan Stiv Tešić, srpsko američki književnik, filmski scenarista, dobitnik Oskara. Rođen je u Srbiji, kao dete doseljen je u SAD, diplomirao je na Univerzitetu Indijana, a na Kolumbija univerzitetu je napisao svoje prve komade. Njegova dramska dela doživela su veliki uspeh, između ostalog, nagrađen je i Oskarom za scenario filma “Četiri druga”. Ministarstvo za dijasporu vlade republike Srbije ustanovilo je 2005. Nagradu Stojan Stiv Tešić, kojom se nagrađuju pisci srpskog porekla koji pišu na drugim jezicima. Filmovi: “Breaking Away”, “Eyewitness”, “Four Friends”, “The World According to Garp”, “American Flyers”, “Eleni”. Igrani komadi: “Nourish The Beast”, “The Carpenters”, “Division Street”. Romani: “Summer Crossing”, “Karoo”.

Vremeplov: Umro Mika Oklopdžić

Srpski književnik Milan Mika Oklopdžić umro je na današnji dan 1. jula 2007 godine. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti gde je izvesno vreme i predavao. Svoje američko iskustvo – u SAD je magistrirao zajedno sa Semom Šepardom – pretočio je u prvi roman “CA bluz”. Objavljen 1981. ovaj roman postao je hit, doživeo je brojna izdanja i prodat je u tiražu većem od 100.000. Oklopdžić je autor pet romana, sedam pozorišnih predstava i oko 20 radio i TV drama. Poslednje dve decenije živeo je u SAD.

Vremeplov: Srpski referendum o ustavu i višestranačkim izborima

Na današnji dan 1. jula 1990. godine u Srbiji je, na referendumu, odlučeno da se donese nov ustav i raspišu višestranački izbori. Na referendum je izašlo 75,2 odsto birača od kojih je 96,8 odsto glasalo “za”.

Vremeplov: Umro Mahmud II

Turski sultan Mahmud II, koji je tokom vladavine od 1808. do smrti sproveo niz reformi u nastojanju da da sputa razne separatne tendencije umro je na današnji dan 1. jula 1839  godine. Godine 1826. uništio je janičare. Surovo je gušio srpske, grčke i rumunske oslobodilačke pokrete, ali nije uspeo da suzbije težnje Srba, Grka i Rumuna ka stvaranju nezavisnih država. Posle Tursko-ruskog rata od 1806. do 1812. Bukureštanskim mirom je amnestirao učesnike Prvog srpskog ustanka, pod pritiskom Rusije, i obećao je Srbiji izvesnu autonomiju, što je potom izigrao. Posle novog Tursko-ruskog rata od 1828. do 1829. priznao je Jedrenskim mirom autonomiju Srbiji, Vlaškoj i Moldaviji, a Grčka je postala nezavisna.

Vremeplov: Međunarodna konvencija o signalu SOS

Na današnji dan 1. jula 1908 godine stupila je na snagu odredba uključena u drugu Međunarodnu radiotelegrafsku konvenciju o upotrebi signala SOS, Morzeovom azbukom, u slučaju nevolja na morima. Krajem 20. v. signal SOS je odbačen, ali tokom 20. v. njegova upotreba je spasla hiljade života pomoraca.

Vremeplov: Umro  Marlon Brando

Američki glumac Marlon Brando umro je  na današnji dan 1. jula 2004  godine. Karijeru je započeo u pozorištima na Brodveju, ali su mu svetsku slavu donele filmske uloge “mladih gnevnih ljudi” pedesetih godina 20. v. Nagrađen je Oskarom za glavnu ulogu u filmu “Na dokovima Njujorka”, ali je 1973. odbio da primi Oskara za glavnu ulogu u filmu “Kum”, protestujući tako protiv politike vlade SAD prema Indijancima. Umesto da ode na ceremoniju dodele nagrade, poslao je jednu indijansku glumicu da opiše patnje američkih Indijanaca. Ostali filmovi: “Tramvaj zvani želja”, “Viva Zapata!”, “Julije Cezar”, “Mladi lavovi”, “Jednoooki Džek”, “Pobuna na brodu Baunti”, “Grofica iz Hongkonga”, “Odsjaj u zlatnom oku”, “Poslednji tango u Parizu”, “Apokalipsa sada”.

Akcija “Prestani pre nego što počneš!“ u Novom Sadu

U sklopu obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge, u sredu, 26. juna 2019. godine, Centar za psiho-socijalnu rehabilitaciju i resocijalizaciju obolelih od bolesti zavisnosti “Zemlja živih“ sproveo je akciju pod nazivom “Prestani pre nego što počneš!“, podržanu od strane Gradske uprave za zdravstvo Grada Novog Sada. Štićenici i oni koju su uspešno završili program delili su  promotivne flajere sa njihovim ličnim porukama građanima Novog Sada u periodu od 10 do 13 časova na kupališu Štrand i od 18 do 20 časova na platou ispred SPENSA ( kod restorana “ŠEĆER I SOUL“). Na taj način organizatori su želeli  da deluju preventivno i da kroz neposredan razgovor sa građanima ukažu na pogubnu štetnost zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ali istovremeno i ukažu na mogućnost izlečenja onima kojima je pomoć neophodna.

Malošište: Đacima deljene knjižice na pijačnoj tezgi

Đacima nižih razreda osnovne škole u Malošištu knjižice su za kraj školske godine podeljene na pijačnim tezgama, pošto je prethodno došlo do tuče predsednika Mesne zajednice i Udruženja invalida oko toga ko ima prvenstvo korišćenja prostorija Doma kulture. Podela knjižica je bila planirana u Domu kulture pošto se škola renovira. Predsednik Mesne zajednice pustio je u lokalni Dom kulture učitelje i učiteljice kako bi održali roditeljske sastanke i podelili đacima knjižice, prenose Južne vesti navode doljevačkog Radija Koprijan.

Međutim, na istom mestu se pojavio predsednik Udruženja invalida sa namerom da održi sastanak penzionera. “Pozvale su me učiteljice i rekle da je došao predsednik penzionera i rekao da ne mogu tu da drže roditeljski, jer on mora da održi sastanak penzionera. Te prostorije nisu  prostorije Udruženja invalida rada, već ih koriste i druge organizacije i udruženja. Ušao sam i prostoriju i pokušao da na ljudski i kulturan način dogovorim nastavak roditeljskih sastanaka”, rekao je za Radio Koprijan predsednik Mesne zajednice i dodao da predsednik Udruženja invalida nije pristajao da ode.

Došlo je do sukoba između dvojice muškaraca, a predsednik Mesne zajednice tvrdi da je zadobio dva udarca flašom u glavu. Radio Koprijan prenosi da članovi porodice predsednika Mesne zajednice kažu da je on završio u KC Niš na lečenju. Međutim, predsednik Udruženja kaže da je prvi napadnut i da flašu kao oruđe za tuču nije koristio. “Mene niko nije obavestio da će u ovoj prostoriji biti održan roditeljski, zato sam, misleći da je prazna, zakazao sastanak. Nakon toga, došao je predsednik MZ Malošište, koji je počeo da viče i cela situacija je eskalirala. On me je napao, počeli smo da se rvemo i tvrdim da ga nisam udario flašom. Ja trenutno osećam bolove u predelu kičme jer smo pali na pod, oborili nameštaj i rvali se po podu”, ispričao je svoju verziju predsednik Udruženja.

Đaci i učiteljice su izašli napolje i roditeljski sastanak preselili na pijacu. Policija je Južnim vestima potvrdila da im je u četvrtak 27. juna prijavljen slučaj i da je u Malošištu došlo do verbalnog, pa fizičkog sukoba dvojice muškaraca i da je o svemu obavešteno Osnovno javno tužilaštvo.

Mlađan Đorđević tužio Kseniju Vučić za milion dinara

Sonja i Mlađan Đorđević, roditelji osmaka za koga je na televiziji Pink rečeno da je palio sliku ministra prosvete Mladena Šarčevića tokom protesta đaka zbog afere sa testovima za malu maturu, saopštili su danas da su podneli tužbu protiv te televizije i urednice Pinka Ksenije Vučić, jer su, kako se navodi, neistinito okrivili njihovog sina za delo koje nije učinio. Navodeći da su u tužbi podneli zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od milion dinara, roditelji dečaka su ukazali da njegovo ime nije smelo biti javno saopšteno pošto je maloletan i ocenili da je „lažno okrivljen samo zato što je sin Mlađana Đorđevića“, koji je ranije obavljao funkciju savetnika nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. „Na ovaj način je politika podela i razračunavanja, kojom se vrlo uspešno već osmu godinu bavi Aleksandar Vučić, dostigla novi nivo, a to je javno proglašavanje maloletne dece političkim protivnicima“, naveli su roditelji u pismu. Ksenija Vučić  je bivša supruga predsednika Srbije.

U Podgorici napadnuti osnovci zato što su Srbi

Učenici srpske nacionalnosti su verbalno ali i fizički napadnuti u Osnovnoj školi „Dragiša Ivanović” u Podgorici, a uprava škole i nastavnici nisu na to reagovali. Glavni akter neprimerenog ponašanja je učenica osmog razreda K. P, koja je prvo pevala ustašku pesmu „Čavoglavi” ispred zbornice, i to u prisustvu dežurnog nastavnika M. B, koji nije reagovao, prenosi IN4S. Ona je u školu donela i nož koji je stavila pod grlo učenici J. P, pa je nastavnica prekinula čas i pozvala razrednu.  Učenica K. P. je, takođe, napala učenike J. P, B. I, P. Š. i J. J. koje je udarala pesnicama i nogama, pa su narednog dana u školu došli roditelji napadnutih učenika, ali umesto da se situacija smiri, došlo je do konflikta sa roditeljima K. P. Učenica je napala verbalno i učenika D. Đ. kome je zapretila: „Videćeš ti, Srbine, šta te čeka”. Učenica je u školu donosila i improvizovane letke, rukom pisane, koje je delila po razredu, a na kojima piše: „Marš, Srbi, napolje. Crnom Gorom upravljaju Hrvati”.

Crnogorsko tužilaštvo proverava incident u podgoričkoj školi

Više državno tužilaštvo u Podgorici proverava navode iznete u tekstu koji je u petak  objavljen na portalu IN4S o navodnom incidentu u OŠ „Dragiša Ivanović” u Podgorici kada su učenici srpske nacionalnosti bili verbalno i fizički napadnuti, saopšteno je iz Višeg državnog tužilaštva, javlja RTCG a prenosi Tanjug. Nakon utvrđivanja svih relevantnih činjenica, kako su kazali, tužilaštvo će, u okviru svoje nadležnosti, preduzeti sve mere i radnje propisane zakonom.  Oglasila se i crnogorska vlada koja je osudila, kako tvrdi, lažne medijske napise koji imaju za cilj širenje mržnje i netrpeljivosti, izmišljotina i podvala o navodnom incidentu u jednoj podgoričkoj školi, te pozvala tužilaštvo da odlučno reaguje. Lažnu informaciju je, kako se navodi, objavio podgorički portal IN4S, kao „osmišljenu propagandu usmerenu protiv Crne Gore i svih njenih građana”. Vlada je pozvala Tužilaštvo da reaguje, a reagovalo je i Ministarstvo prosvete Crne Gore saopštenjem da, prema informacijama dobijenim iz škole, nikakvog incidenta te vrste nije bilo.

About the Author

admin