Vesti – 02.07.2019.

Vreme raspusta

Upisom „malih maturanata“ u srednje škole ove nedelje i upisom  maturanata na fakultete uglavnom  završiće  se za tu decu i novopečene brucoše (i njihove roditelje) svakako i najvažniji posao u kućama znanja. Iako za ustanove ostaje, isto tako ne manje važan, a za zaposlene  svakako  najvažniji,  posao oko podele časova i utvrđivanja lista za preuzimanje, ažuriranje “Dositeja”, to ni ove godine, nije sprečilo  najveći broj zaposlenih u školama da se i pre okončanja tog  posla “razbeže” iz škola i zakatanče „svoje“ ustanove. Pri tome se ne zna ko je u većim mukama, da li rukovodstva u osnovnim školama koje kubure sa sve manjim brojem đaka ili rukovodstva u srednjim stručnim školama koja su zbog loše upisne politike dovedena u poziciju da su neke od tih stručnih škola bukvalno ostale prazne.  

Bez obzira na okolnosti sugerišemo predsednicima sindikata da budu aktivni oko preraspoređivanja časova kako taj postupak ne bi izmakao kontroli. Sugerišemo apsolutno poštovanje zakonitosti kako bi se izbegli bespotrebni radni sporovi. Nadamo se da će posao oko listi za preuzimanje biti okončani na vreme kako bi se jedan broj kolega uhlebio na slobodan deo norme u drugoj školi i kako se ne bi u sistem  uvodili novi i nepotrebni radnici.

Kao što vidite očekuje nas velik i težak zajednički posao, stoga vam i želimo da se odmorite od nastavne godine koja je iza nas i pripremite za izazove koje nosi naredna školska godina i obećan, utanačen i još uvek na čekanju Zakon o javnoj upravi (sve sa platnim razredima), skidanje zabrane zapošljavanja, novi rok za “večite studenta”.  nove kako reče ministar školski  izmene “školskih zakona”, donošenje Zakona o nauci i bolje dane za mlade naučnike, izmena pravilnika o ceni usluga u školama, jednosmenski rad, obavezno srednjoškolsko obrazovanje  i racionalizacija (optimizacija i/li optimalizacija, šta god to značilo) mreže škola i broja zaposlenih koja je zasad samo kozmetička, …

Poštovane koleginice i kolege, dok ste na zasluženom odmoru na koji ste otpremljeni sa nezasluženo malim primanjima, neki  bez jubilarnih nagrada, mnogi bez  naknade za troškove prevoza, …  obaveštavamo Vas da ćemo sa redovnim dnevnim vestima krenuti  iza 15. avgusta. U međuvremenu ćemo Vas obaveštavati saopštenjima i na našoj fejsbuk stranici ukoliko za to bude potrebe.

Ugodan odmor želi Vam uredništvo sajta!


Od septembra digitalna nastava u 11.000 učionica

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić izjavila je 27. juna da će do septembra za 500 škola biti obezbeđen bežični internet, odnosno da će u narednoj školskoj godini digitalna nastava biti moguća u više od 11.000 učionica za više od 286.000 đaka. Matićeva, koja je danas obišla radove na izgradnji lokalne računarske mreže u Osnovnoj školi „Veljko Dugošević” u Beogradu, prvoj školi u kojoj je započeta realizacija projekta „Povezane škole”, istakla je da je podizanje infrastrukture osnova za opremanje škola odgovarajućom računarskom opremom i digitalnim nastavnim sadržajima, prenosi Tanjug. Državna sekretarka je podsetila da je planirano da do 2020. mreža bude izgrađena u još 500 školskih objekata, odnosno 23.000 učionica. Izgradnja mreže u okviru kapitalnog projekta „Razvoj IKT infrastrukture u ustanovama obrazovanja, nauke i kulture – Povezane škole”, koji zajedno sprovode Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, zvanično je počela 24. juna, a prvi radovi izvode se u još pet škola u Beogradu, kao i u Nišu, Trsteniku i Beloj Palanci. Prethodno je realizovan pilot projekat kojim je obuhvaćeno 27 osnovnih i srednjih škola u 16 gradova u Srbiji: Beogradu, Leskovcu, Vršcu, Lešnici, Topoli, Boru, Ubu, Zaječaru, Kragujevcu, Loznici, Čačku, Valjevu, Negotinu, Užicu, Jagodini, Kruševcu.

Veliki mali maturanti

piše: Boris Jašović*

Mali maturanti ispred ministarstva prosvete, mali maturanti ušli u zgradu ministarstva prosvete, mali maturanti blokirali Slaviju, mali maturanti u protestnoj šetnji gradom, mali  maturanti traže poništavanje maturskog ispita, mali maturanti zahtevaju ostavku ministra prosvete… Možda bi trebalo učiti od malih maturanata.

Suviše mali da bi bili revoltirani socijalnim beznađem, a opet dovoljno veliki da bi stali uz rame sa aktivnim građanima, mali maturanti su možda onaj neophodan tračak svetla na muljevitom dnu na kojem se kao društvo godinama batrgamo.

Sedam dugih godina životarimo u društvu u kojem prolaze kupljene diplome i falsifikovani doktorati, gde ministarstvom prosvete i školskim upravama defiluju stranački kadrovi, u kojem se direktori škola (čast izuzecima, ako uopšte postoje) postavljaju prema partijskom ključu, gde ministar prosvete napušta televizijski studio kada mu se postavi pitanje koje čak nije ni nezgodno, u kojem se ukidaju humanistička odeljenja u gimnazijama jer se „fah idiotizam” bez širine i dubine promoviše kao poželjna perspektiva za generacije koje dolaze, gde se učenici osposobljavaju da servilno služe kvazikapitalističkom poretku, u kojem studenti dobijaju batine jer pokušavaju da misle sopstvenom glavom – kritički, gde univerzitetski profesori koji uče studente da kritički razmišljaju bivaju zbog toga gađani otrovnim strelicama iz tabloidnih „duvaljki”, u kojem se novac poreskih obveznika „malo više” deli tabloidima i vladinim, a tobože nevladinim organizacijama, a „mnogo manje” etabliranim kulturnim institucijama, gde je tržišno isplativije biti starleta nego učiteljica.

U takvom socio-kulturnom i vaspitno-obrazovnom okviru odrastaju mali maturanti, rastrzani između teorije koja ih uči da sistemu treba verovati, i prakse u kojoj se pomenuta teorija topi kao sladoled od vanile pod uticajem staklene bašte.

Jer šta je mali maturant drugo i mogao pomisliti nakon što se vratio kući sa maturskog ispita, za koji se danima spremao grejući stolicu sveznanja budućeg, a onda čuo na vestima da je procureo test iz matematike? Ništa drugo do da sistem ne funkcioniše kako treba. Šta se u tom trenutku zbivalo u pametnoj glavi malog maturanta? Da li je u njoj preostalo mesta za veru u sistem? I ima li šta gore po državu koja drži do sebe od sumnje koja se javlja u mladom ljudskom biću koje je tek zakoračilo lavirintom društvenih bogaza? Bez obzira na to što je mali maturant još dete.

Vlastodršci se godinama unazad odnose prema građanima kao prema deci. Pored toga što im pričaju bajke, oni im jeftinom demagogijom vređaju i inteligenciju. Greše, međutim, u proračunu jer je opšte poznato da deca lako provale podvale odraslih autoriteta.

Protest malih maturanata, koji po svemu ima formu građanskog protesta, odgovarajuća je reakcija na infantilizaciju društva posredstvom politike iz koje proizlazi nekultura bahatosti na različitim nivoima državno-partijske „nomenklature”.

Takav sistem nije zdrav, i to su mali maturanti osetili. Zatim su zatražili ostavku prvog čoveka prosvete, koji u samoodbrambenom riternu kaže da je curenje testa ispolitizovano. Da je ceo slučaj „politički naduvan”, iz čega nadalje sledi zaključak da su mali maturanti izmanipulisani. No, deca se teško daju izmanipulisati. Ko to ne zna, taj i nije rođen za pedagoga. Jer pedagogija nije demagogija. Štaviše, protest malih maturanata je izvrstan primer otpora manipulaciji.

S druge strane, svaki protest građana je politički po svom karakteru, budući da je država politička zajednica, a da stanovnici dobijaju status građana na osnovu pripadnosti toj istoj državi. To se uči u školi, što znači da su mali maturanti zaslužili veoma uspešan iz građanskog vaspitanja i peticu iz ustava i prava građana. I upravo na takvim samosvesnim i buntovnim glavicsama svet treba da ostane i opstane. Previše je klimoglavaca koji ćute i trpe, pomireni sa ulogom šrafa u mehanizmu sistema bez ljudskog lika.

Za mlade ljude je mala matura prva prečaga na merdevinama društvenog uspinjanja. A kao što vidimo, mala matura može biti i prva prečaga na merdevinama uspinjanja do statusa samosvesnog građanina. Kako bilo, mali maturanti su uspešno položili ispit za velike građane. I to je bitno zbog budućnosti ovog društva.

*sociolog, kolumnista lista Danas

Svaki deveti učenik završi trogodišnju srednju stručnu školu

Srednju školu u Srbiji prošle godine završilo je 57.478 učenika, od toga svaki četvrti završio je gimnaziju, a trogodišnju srednju školu završilo je 11,5 odsto učenika, objavio je danas Republički zavod za statistiku. Posmatrano prema područjima rada, srednjoškolci najčešće završavaju obrazovne profile za ekonomiju, pravo i administraciju, slede zdravstvo i socijalna zaštita, elektrotehnika, trgovina i turizam pa mašinstvo i obrada metala. Među devojčicama uz ekonomiju, pravo i administraciju najbolje je kotirano obrazovanje za zdravstvo i socijalnu zaštitu. Kod dečaka na prvom mestu je elektrotehnika, slede mašinstvo i obrada metala pa ekonomija, pravo i administracija.

Učiteljski fakultet na mađarskom jeziku uskoro samostalno pravno lice

Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici mogao bi već ove godine postati samostalno pravno lice. Razgovori na tu temu između nadležnog pokrajinskog sekretara i rukovodstva fakulteta nastavljeni su proreklih  dana. Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku stigao je veoma blizu kraja jednog velikog i dugotrajnog posla. Fakultet bi već ove godine mogao da postane samostalno pravno lice. Ova obrazovna ustanova ima preko 20 nastavnika koji su u naučnom zvanju, ima odgovarajuću infrastrukturu, a na taj način bi fakultet dobio i redovnog dekana. “Sada je već formirano jedno radno telo, jedna radna grupa koja će pogledati koje su obaveze Fakulteta, koje su obaveze Univerziteta i naravno koje su obaveze osnivača. Nakon postavljanja tih stepenica, preduzeće se svi koraci da bi se što pre došlo do samostalnog pravnog lica, što se tiče Učiteljskog fakulteta”, kaže dr Sabolč Halaši, docent Učiteljskog fakulteta.

Pravno usaglašavanje statusa Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku u porodici drugih fakulteta Novosadskog Univerziteta značajan je uspeh, rekao je prilikom boravka u Subotici pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević. “Veliki uspeh AP Vojvodine, države Srbije, svih nas koji smo bili strpljivi, da jedan višegodišnji rad intelektualaca, ali i onih koji su posvećeni pre svega kontinuitetu obrazovanje i vaspitanja mađarske zajednice, zapravo danas zaokružimo jedan proces, a to je konstituisanje Učiteljskog fakulteta na mađarskom jeziku u punom pravnom kapacitetu”, navodi Milošević.

Pokrajinski sekretar je posetio i Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera u Subotici, gde je sa rukovodstvom, pored kadrovskih i pitanja od značaja za upis, razgovarao i o pitanjima za oblik organizovanosti visokih škola strukovnih studija na području Vojvodine. https://www.youtube.com/watch?v=LKEtIKqInko

Ima posla za studente u Srbiji – dnevnica najmanje 1.600 dinara

Posla ima za svakog studenta u Srbiji koji bi da radi preko leta, a mogu dobro i da zarade, kažu u Omladinskoj zadruzi “Bulevar”, koja ima kancelarije na teritoriji cele Srbije. Ove sezone ponuda poslova je raznovrsna, cena sata je od 200 ili 230 dinara pa naviše, tako da za jedan dan može da se zaradi minimum 1.600 dinara, rekla je za Tanjug direktorka Zadruge Breda Milić. “Ove sezone imamo izuzetnu ponudu, od administrativnih poslova pa do onih najjednostavnijih, podele letaka. U ovom trenutku imamo više od 30 pozicija, poslove pakovanja, lepljenja deklaracija, kol centri su vrlo aktuelni, sve ono što je vezano za turizam, ugostiteljstvo, razne promocije. Jako je dobra ponuda”, kaže Milićeva. Navela je da su studenti zainteresovani za rad, ali da je ove sezone primetan njihov priličan odlazak u zemlje regiona, pre svega u Hrvatsku, Crnu Goru i Grčku, gde rade u ugostiteljstvu. “Svi oni koji su zainteresovani, ostaju u Beogradu i u Srbiji, ‘Bulevar’ radi u celoj Srbiji, sigurno će moći da nađu rešenje i ima zaista dovoljno posla ove sezone”, kaže Breda Milić.

Pored studenata, posao traže i srednjoškolci koji krajem nedelje odlaze na raspust, a Milićeva kaže da u poslednjih nekoliko dana mnogi od njih dolaze da se prijave. “Sigurno oko 100 studenata i učenika dođu u toku jednog dana da se prijave”, dodaje ona. Milić kaže da su studenti zadovoljni zaradom koja je, navodi, veća nego prošle godine, a naročito u odnosu na 2017. godinu. “Sada su već cene sata od 200 ili 230 dinara pa naviše, što nije malo. Može za jedan dan da se zaradi i 1.600, 1.800 dinara najmanje što je za studentski budžet prilična svota novca”, rekla je Milić.

Studentkinja psihologije Isidora Jakšić rekla je za Tanjug da je u Omladinskoj zadruzi “Bulevar” počela da radi u februaru ove godine i da planira tu da ostane sigurno do kraja leta, kada će nastaviti da uči za polaganje ispita. “Moja zaduženja ovde su učlanjenja novih omladinaca kojima tražimo poslove”, ispričala je Jakšićeva. Kaže da je jako zadovoljna uslovima, te da radi s mladim kolegama koje se dobro slažu. “Uslovi su odlični. Sarađujemo s raznim firmama tako da mnogo toga može da se nauči, stalno komuniciramo s novim ljudima, s novim omladincima, interesantno je, nikada nije dosadno. Uvek ima posla, tako da i vreme brzo prođe”, rekla je Jakšićeva, koja kaže da je zadovoljna i zaradom.

Student mađarskog jezika i književnosti Dušan Barna rekao je za Tanjug da će sigurno raditi preko leta za razne firme. “Ne radim ništa na duže, samo kraće dnevne honorarne poslove”, rekao je Barna, koji je zadovoljan i uslovima i zaradom. Uglavnom, kaže, radi fizičke poslove, ali ponekad pomogne na konferencijama i sastancima na koje dolaze stranci pošto govori engleski jezik.

Do kraja godine sportska oprema za 250 fiskulturnih sala

Ministar sporta i omladine Srbije Vanja Udovičić izjavio je 29. juna u Veterniku da će do kraja ove godine biti obezbeđena sportska oprema za 250 fiskulturnih sala u Srbiji. Današnjom posetom fudbalskim klubovima u Begeču, Futogu i Osnovnoj školi ‘Marija Trandafil’ u Veterniku, gde smo doneli simboličnu donaciju, sportsku opremu, želimo da pošaljemo jasnu poruku da ćemo obezbediti jednake sportske uslove za svu decu, bez obzira da li žive u urbanim sredinama, gradovima ili manjim mestima”, rekao je Udovičić. “Najbolji način da vidite kako lokalni klubovi žive i dišu jeste da dođete u te lokalne klubove i u to se uverite, i vidite kakve dobre projekte oni imaju. Zato sam danas ovde. Istinski heroji Srbije su naši najmlađi sportisti, koji na najbolji način promovišu naše gradove, pokrajinu i našu zemlju”, rekao je ministar. On je, zajedno s gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem, školi u Veterniku, uručio donaciju resornog ministarstva i Saveza za školski sport Srbije – 40 lopti za odbojku, rukomet, košarku i fudbal, dva gola za fudbal i dva koša i table. “Nastavljamo akciju doniranja sportske opreme, jer želimo time da našoj deci, ali i njihovim nastavnicima fizičkog vaspitanja, obezbedimo što bolje uslove za treniranje, da ih podstaknemo da sa više motivacije pohađaju časove fizičkog”, rekao je Udovičić, posebno pohvalivši mere Grada Novog Sada u oblasti školskog sporta. “Jedan dinar više uložen u sport je tri dinara manje uloženih u zdravstvo u budućnosti”, rekao je Udovičić.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da se raduje kada vidi decu na terenima, i naglasio da je politika Grada usmerena na podršku predškolskom i školskom sportu.

Direktorka Osnovne škole “Marija Trandafil” u Veterniku Milijana Grahovac Prole zahvalila je ministru Udovičiću na donaciji, naglasivši da ta škola promoviše sport – odbojku, karate, gimnastiku i sve druge sportove, i da uspešno realizuje projekat “Škole u sport”, uz podršku Grada Novog Sada.

Stvaranje stručnjaka koji odlaze je promašena investicija

Prema podacima Organizacije za ekonomsku bezbednost i saradnju od 2000. godine iz zemlјe je otišlo više od 650.000 građana Srbije, najviše mladih i radno sposobnih. Srbija nema tačne podatke koliko njenih građana godišnje ode u inostranstvo pa se procene kreću od 35.000 do 49.000 lјudi, među kojima su i oni koji se više ne ubrajaju u mlade, ali su radno sposobni i imaju zanimanje koje se u mnogim evropskim državama traži i smatra deficitarnim. Demografska slika Srbije upravo zbog odlaska njenih državlјana u inostranstvo već godinama je nepovolјna i zbog toga se o njoj znatno češće raspravlјa u javnosti nego o činjenici da svaki obrazovani državlјanin Srbije koji se uputi na rad u drugu zemlјu “odnosi” sa sobom i novac koji je u njega uložen kako bi stekao određeno znanje. Institut za razvoj i inovacije u saradnji sa Westminister fondacijom sproveo je veliko istraživanje “Troškovi emigracije mladih” kako bi pokazala ekonomska strana i ekonomski gubitak Srbije zbog odlaska u inostranstvo.

Obrazovanje, ma koliko se u to verovalo, nije besplatno i njega plaća država odnosno građani putem poreskog sistema ili porodica koja uloži u svoje potomstvo. Kada se mladi lјudi u Srbiji , o trošku države, školuju i postanu stručnjaci, a potom odu na rad u inostranstvo, sa stanovišta ekonomije to je promašena investicija. Međutim, dok je ekonomska situacija takva kakva jeste i plate u Srbiji tolike kolike jesu, teško je očekivati da će trend odlazaka mladih oslabiti.

Odliv mozgova: Godišnje gubimo 685,3 miliona €

Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović  objašnjava da dobijeni podaci prate gubitke u obrazovanju, potencijalnom BDP-u i trošak po potencijalnom zaposlenom koji je otišao u inostranstvo.  Iz istraživanja proizilazi da je generisani godišnji gubitak bruto dodatne vrednosti zbog odlaska mladih oko 897,3 miliona evra, što čini oko 2,1 odsto BDP  za 2018.godinu.  – Koristeći se prosečnim iznosom po radniku dolazimo do oportunitetnog troška u pogledu izgublјene bruto dodatne vrednosti u iznosu od 685,3 miliona evra. Ovo predstavlјa direktan negativan efekat na nivou potencijalnog BDP-a – ojbašnjava Jevtović.- Imajući u vidu da odlazak ovog broja lјudi, a ovo istraživanje se baziralo na podacima OECD-a koji kažu da godišnje 49.000 lјudi ode iz Srbije, značI i smanjenje ukupne potrošnje odnosno pad argegatne tražnje koja će u krajnjoj liniji uticati na obim i proizvodnju i usluga, a samim tim i na bruto dodatne vrednosti odnosno BDP-a dolazimo do indirektnog uticaja od 151,1 milion evra.

Pored direktnog i indiretnog uticaja u makroekonomskim analizama se često govori i o takozvanom indikovanom uticaju. Budući da se pod njim podrazumeva veliki broj posrednih refleksija na pri­vredne tokove procenili smo ga na 60,1 miliona evra. Kada se svi ti uticaji saberu dolazi se generisanog godišnjeg gubitka bruto dodatne vrednosti zbog odlaska mladih od oko 897,3 miliona evra. Najdirektniji troškovi sa kojima se društvo susreće jeste gubitak  uloženih sredstava u obrazovanje svakog građanina Srbije  koji je iz nje otišao. Zbog toga je istraživanje o troškovima  emigracije mladih  posebno pozabavilo izračunavanjem sredstvima koja država tokom školovanja ulaže u svako lice koje odluči da život i radno mesto potraži u inostranstvu. – Rezultati dobijeni primenom metodologije istraživanja po­kazuju da je u školovanje našeg sugrađanina od predškolskog uzrasta, preko osnovne i četvorogodišnje srtednje škole do kraja akedemskih studija koje su u proseku trajale pet godina i okončane lane, uloženo oko 34.000 evra. Pri tom , troškovi sredškolskog obrazovanja koje je trajalo četiri godine i završilo se 2018. iznosili su blizu 21.000 evra, dok su troškovi osmogodišnjeg osnovnog obrazovanja oko 13,5 hilјada evra. Procenu troškova školovanja lica sa stečenom diplomom doktora nauka značajno otežava nedostupnost podatka po potrebnim strukturama. Na osnovu raspoloživih informacija dolazimo do grupe aproksimacije od oko 55.000 evra prosečnog troška ukupnog školovanja jednog doktora – kaže Jevtović.

Zbog nemogućnosti da se odlazak naših građana u inostranstvo zaustavi, jer je reč o problemu sa kojim se susreću skoro sve evropske države, istraživanje je izračunalo i izgublјenu bruto dodatnu vrednost po potencijalnom zaposle­nom. Čelnik Instituta za razvoj i inovacije objašnjava da je po jednom zaposlenom direktan efekat 14.851 evro, indirektan još 3.247 evra, dok je indikovan 1.321. Tako se ukupno dođe do sume od 19.446 evra samo za jednog potenijalnog zaposlenog koji ode u inostranstvo.

Kovinski đaci obeležili Dan asteroida

Već pet godina učenici kovinske Osnovne škole “Jovan Jovanović Zmaj” koji su zainteresovani za astronomiju okupljaju se u virtuelnom prostoru grupe “Astro Zmaj” u kampanji Dana asteroida. Ove godine pridružilo im se i više od 200 nastavnika škola doakademskog nivoa iz osam zemalja Jugoistočne Evrope, Pakistana i Turske, učesnika međunarodnog projekta “Snimam nauku”. Dan asteroida je globalna kampanja širenja svesti i znanja o asteroidima, pretnji koju asteroidi predstavljaju za našu planetu, kao i o načinima kojima možemo da se zaštitimo od budućih udara asteroida u Zemlju. Obeležava se svake godine poslednje junske sedmice, odnosno 30. juna, na godišnjicu Tunguske eksplozije iz 1908. godine, najvećeg udara asteroida na Zemlju u novijoj istoriji i zvanično je podržan od strane Ujedinjenih Nacija. Inicijativu za njegovo pokretanje pokrenuli su poznati umetnici, naučnici i astronauti, među kojima su i Brajan Mej, astrofizičar i gitarista grupe Queen, Gregorij Rihter, filmski reditelj i Brajan Koks, poznati fizičar i popularizator nauke.

“Projekat “Snimam nauku” je četvoromesečna interaktivna radionica u virtuelnom prostoru sa ciljem promovisanja primera dobre nastavne prakse kreativnih i inovativnih nastavnika u oblasti stvaranja kvalitetnog obrazovnog videa. Otvoren je za sve nastavnike, bez obzira na državu i jezik. To je oblik nestandardne komunikacije nastavnika i njihovih učenika, ali i samih kolega. Tako je programom projekta, između ostalog, obuhvaćena i veoma provokativna tema iz oblasti astronomije, obeležavanje Dana asteroida, koja je pružila priliku da se ova problematika sagleda i prezentuje na više načina”, kaže autor i voditelj projekta profesor Dejan Kreculj, pedagoški savetnik kovinske “Zmajeve” osnovne škole.

Radojičić đacima generacije uručio darove

Gradonačelnik Beograda dr Zoran Radojičić primio je u Starom dvoru đake generacije osnovnih i srednjih škola u glavnom gradu i uručio im laptop računare, tablete i knjige. Događaju su prisustvovali i pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vesna Nedeljković, član Gradskog veća Slobodan Šolević, gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak, podsekretar ovog sekretarijata Igor Raičević, predsednici gradskih opština, direktori osnovnih i srednjih škola i roditelji nagrađenih učenika. Radojičić je naglasio da je dodela priznanja najboljim đacima jedan od najlepših događaja u Starom dvoru. „I ove godine sam imao sreću, privilegiju i čast da najboljoj deci, zajedno sa sekretarom za obrazovanje i dečju zaštitu Slavkom Gakom dodelim nagrade za ovu godinu. Nagrade je primilo 197 dece iz osnovnih škola i 87 dece iz srednjih škola. Radujem se da imamo takvu decu, nastavnike i roditelje i što smo svi zajedno mogli da proslavimo njihov uspeh”, kazao je Radojičić.

On je istakao da je za naš grad i zemlju veoma važno da imamo ovako uspešnu decu ali da je to dobra prilika da se pošalje poruka da nam je njihov uspeh važan i da ćemo u njih ulagati. „Pokloni kojim smo ih nagradili su mali doprinos da znaju da cenimo njihov uspeh. Inače, iz budžeta Grada Beograda ove godine opredeljeno je 190 miliona evra za obrazovanje i dečju zaštitu, što je duplo više nego 2012. godine. Ovaj novac ulažemo u kapitalne projekte poput škole u Leštanima čija je izgradnja u toku a za koju su Grad Beograd i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima uložili oko četiri miliona evra”, rekao je Radojčić.

Grad je, kazao je, obezbedio i 190 stipendija za ovu školsku godinu za najbolje srednjoškolce i studente u vrednosti od 20 miliona dinara. „ Važno je da Grad Beograd pošalje dobru poruku da je spreman da podrži najbolje đake i da želi da očuva sistem vrednosti koji ih je doveo do velikog uspeha”, kazao je Radojičić, prenosi Tanjug.

Pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vesna Nedeljković istakla je da da joj je bila čast da danas, na poziv gradskih vlasti pozdravi najbolje đake beogradskih škola.

„Privilegija je živeti u Beogradu, koji brine o svojim školama i đacima. Biti đak generacije znači da ste vredno učili, osvajali nagrade na takmičenjima ali najvažnije od svega znači da ste bili dobri drugari i dobri mladi ljudi. Želim vam da ostanete i dalje uspešni, nadasve dobri i da imate sreće u profesionalnom i ličnom životu”, rekla je Nedeljković, saopšteno je iz Gradske uprave.

Vremeplov: Umro Žan Žak Ruso

Na današnji dan 2. jula 1778.  godine umro je francuski filozof, pisac i kompozitor Žan Žak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno “Deklaracije o pravima čoveka i građanina”. Njegova politička filozofija bitno je uticala na Kanta, Fihtea i Hegela. Smatrao je da je čovek po prirodi pravičan i dobar, ali da njegovu prirodu guše nepravični, iskvareni i nerazumni sistemi vladavine i egiostični nagoni. Tvrdio je da su ljudske ustanove prolazne, ali da su trajnije ako su zasnovane na principima uma i na načelima društvenog ugovora koji jednako obavezuje vladare i podanike. Idealizovao je prvobitno “prirodno stanje”, uzrokom nejednakosti je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u pedagoškom romanu “Emil”. Religiozni deo tog dela, “Ispovest savojskog vikara”, ražestio je Parlament (u Francuskoj vrhovni sud) koji je naložio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao je operu “Seoski vrač”, melodramu “Pigmalion” i napisao je “Muzički leksikon”, “Disertaciju o modernoj muzici”, “Pismo o francuskoj muzici”. Ostala dela: “Društveni ugovor”, “Rasprava o naukama i umetnostima”, “Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima”, “Julija ili Nova Eloiza”, “Pismo Dalamberu”, “Pisma sa planine”, “Ispovesti”.

Vremeplov: Zabranjen rad dece ispod devet godina

Drugog jula 1819. godine u  Ujedinjenom Kraljevstvu zakonom je zabranjen rad dece ispod devet godina u tekstilnoj industriji, a rad dece mlađe od 16 godina ograničen je na 12 časova dnevno.

Vremeplov: Rođen Herman Hese

Na današnji dan 2. jula 1877. godine rođen je nemački pisac Herman Hese, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946, jedan od najznačajnijih književnika 20. veka. Pisao je i poeziju, pojedine njegove pesme su antologijske vrednosti. Osnovna tema njegove proze je nesklad između kontemplativnog i čulnog. Specifična neprilagođenost normama savremenog građanskog poretka učinila ga je šezdesetih godina 20. veka idolom omladine na Zapadu. Dela: romani “Peter Kamencind”, “Pod točkom”, “Gertruda”, “Roshalda”, “Demijan”, “Sidarta”, “Stepski vuk”, “Igra staklenih perli”, “Narcis”, “Zlatousti”.

Vremeplov: Ubio se Ernest Hemingvej

Drugog dana jula 1961 godine samoubistvom je okončao život američki pisac Ernest Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954. U Prvom svetskom ratu učestvovao je na italijanskom frontu i sećanja na taj period opisao je u romanu “Zbogom oružje”, iskustva iz Španskog građanskog rata u romanu “Za kim zvona zvone”, a na putu po Africi nastali su “Snegovi Kilimandžara” i “Zeleni bregovi Afrike”. Nastojao je da reporterski beleži činjenice, što je karakteristika “škole” pisaca koju je predvodio između dva svetska rata. Isticao je snagu osnovnih ljudskih nagona i duboku žudnju za intenzivnim životom. Ostala dela: romani “Starac i more”, “Pokretni praznik”, “Prolećne bujice”, “Sunce se ponovo rađa”, “Smrt u popodnevu”, “Imati i nemati”, “Preko reke pa u šumu”, drama “Peta kolona”.

Vremeplov: Umro Borislav Pekić

Srpski pisac Borislav Pekić, romansijer sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje, psihološku i društvenu analizu, prožetu ironičnim odnosom prema svetu umro je na današnji dan  2. jula 1992. godine. Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji “Savez demokratske omladine Jugoslavije” posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke 1989. godine. Dela: romani “Vreme čuda”, “Hodočašće Arsenija Njegovana”, “Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana”, “Kako upokojiti vampira”, “Zlatno runo”, “Atlantida”, “Novi Jerusalim”, “Argonauti”, “Pisma iz tuđine”, “Godine koje su pojeli skakavci”, “Besnilo”, drame “Kako zabaviti gospodina Martina”, “Na ludom belom kamenu”, scenario za film “Dan četrnaesti”.

Podgorička škola: Potpuno neistinite informacije

Uprava crnogorske osnovne škole „Dr Dragiša Ivanović” je demantovala informacije o navodnom napadu na učenike srpske nacionalnosti u toj školi. U demantiju škole dostavljenom Tanjugu piše da se on odnosi na „informacije, a zapravo dezinformacije o navodnom incidentu” za koji navodi da se „uopšte nije desio” u toj školi, prenosi Tanjug. „Naime, pomenuti događaj se uopšte nije desio u našoj školi, i plasirane informacije nisu istinite. Nadamo se da će mediji u cilju objektivnog informisanja javnosti, a posebno u cilju zaštite maloletne dece, ubuduće mnogo više povesti računa da tekstovi koje plasiraju budu tačni i provereni iz relevantnih izvora”, piše u demantiju.

U njemu se dalje ocenjuje da je „plasiranje potpuno neistinitih informacija strašno, a još strašnije kada su u njega upletena deca”. „Zato apelujemo kako na medije tako i na sve nadležne organe da zaštite škole od plasiranja neistinitih informacija, koje ugrožavaju naš rad i dobrobit dece. Slažemo se da na nasilje treba hitno reagovati, ali ukoliko se desi. U našoj školi deca su bila i biće zaštićena u delu naših nadležnosti, ali bi svi, pa i predstavnici medija, takođe decu trebalo da štite. Od sebe samih, pa nadalje”, zaključuje se u demantiju. On je upućen povodom vesti portala in4s.net da su učenici srpske nacionalnosti verbalno, ali i fizički napadnuti u osnovnoj školi „Dragiša Ivanović” u Podgorici, a da uprava škole i nastavnici nisu na to reagovali.

Majka ne odustaje: Stvar je otišla predaleko!

Majka učenika D.Đ. rekla je za IN4S da je ovakvo ponašanje za svaku osudu i da je nedopustivo pasivno ponašanje uprave škole i nastavnog kadra.  – Posljednji je čas da reaguju nadležne inspekcije i resorna ministarstva, dok posljedice ne budu još veće. Stvar je otišla predaleko, posebno što se dešava u OŠ. Konflikti iz društva se prenose na škole, a posebno su ugrožena djeca srpske nacionalnosti – napominje majka ovog učenika.  Ona je pozvala i Ambasadu Srbije u Podgorici da pomno prati ovaj slučaj.

Brza hrana „ krivac” za gojaznost londonskih đaka

Broj prodavnica brze hrane drastično je uvećan u blizini engleskih škola. Prema podacima centra za dijetu i istraživanja Univerziteta Kembridž, koje je objavio „Gardijan”, u okolini više od 400 škola u Velikoj Britaniji nalazi se najmanje po 20 objekata brze i nezdrave hrane, a najgora situacija je u Londonu. Stručnjaci za zdravlјe upozoravaju da otvaranje prodavnica brze hrane pored obrazovnih ustanova i te kako utiče na sve češću gojaznost kod dece, koja je glavni uzročnik pojave teških bolesti. Gradonačelnik Londona Sadik Kan nedavno je objavio pravila kojima bi se sprečilo otvaranje novih objekata brze hrane na udalјenosti manjoj od 400 metara od osnovnih i srednjih škola u glavnom gradu Velike Britanije. Ipak, ovim merama nisu obuhvaćeni lanci p o p ul a r n i h restorana brze hrane kojih u Londonu ima dosta. Stručnjaci pozdravlјaju odluku Kana, međutim, ima i onih koji smatraju da to nije dovolјno jer u gradu već postoje restorani brze hrane na svakom koraku, naročito oko obrazovnih institucija. Situacija nije mnogo bolјa ni u drugim gradovima Velike Britanije – u Brajtonu, na primer, pored osnovne škole nalazi se 67 objekata brze hrane.  Prema podacima u publikaciji „Zdravlјe Engleske”, trećina dece uzrasta između dve i petnaest godina ima višak kilograma. U Londonu čak 40 odsto mališana postaje gojazno pre nego što završi osnovnu školu. Lekari smatraju da je brza hrana jedan od glavnih uzročnika drastičnog povećanja kilograma u dečjem uzrastu. Gojaznost je bolest današnjice, a deblјina u detinjstvu znači loše zdravlјe u odraslom dobu. Višak kilograma može dovesti do pojave povišenog krvnog pritiska ali i srčanih obolјenja, dijabetesa, infarkta srca i mozga.

About the Author

admin