Vesti – 21.08.2019.

O minimalcu bez konkretnog predloga

Prvi sastanak radne grupe Socijalno ekonomskog saveta (SES) na kojem su počeli pregovori o povećanju minimalne cene rada za 2020. godinu završen je u ponedeljak, a da nijedna od strana nije izašla sa konkretnim predlogom za budući “minimalac”, potvrdio je za Tanjug pregovarač Zoran Ristić i objasnio da su sve strane na prvom sastanku konstatovale da ima prostora za povećanje minimalne cene rada.

Prvi sastanak pregovarača o minimalcu protekao je u upoznavanju prisutnih sa vrednostima parametara koji su prema Zakonu o radu osnov za utvrđivanje minimalne cene rada. Predstavnici vlasti ranije su saopštavali da bi povećani minimalac mogao dostići 30.000 dinara a sindikati su podsećali da povećanje mora biti veće kako bi prema sporazumu postignutom u SES-u minimalac 2021. godine dostigao vrednost minimalne potrošačke korpe. Predstavnici poslodavaca povećanje od 30.000 dinara smatraju realnim i ocenjuju da bi svako povećanje preko tog iznosa moralo da bude praćeno ustupcima vlasti oko drugih nameta, poput poreza i doprinosa. Minimalna zarada u Srbiji iznosi oko 27.000 dinara i prima je oko 350.000 zaposlenih.

II krug završnog ispita: Još jedna šansa za “male maturante”

Mali maturanti koji u junu nisu mogli da izađu na završni ispit, novu šansu imaju u drugom krugu od juče do 22. avgusta. Do sada se školama prijavilo oko 600 osmaka za drugi krug završnog ispita. Test iz srpskog (maternjeg) jezika zakazan je za danas, test iz matematike za 21. avgust, dok će kombinovani test (istorija, geografija, fizika, hemija, biologija) biti održan 22. avgusta.

Pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković kaže da na završni ispit u drugom krugu izlaze đaci koji zbog bolesti nisu mogla da izađu na testove u junu, ali i oni koji su osnovnu školu završili po programu za odrasle – uglavnom osetljive društvene grupe. “Zbog pomeranja testa iz matematike na ovogodišnjem završnom ispitu nekoliko đaka, koji su imali zakazano međunarodno takmičenje iz matematike, nisu mogli da izađu na treći test. Oni će u avgustu polagati test iz matematike”, pojasnila je ona. Dodaje da su ti đaci položili prijemni ispit i upisali Matematičku gimnaziju, ali da na završni ispit svi moraju da izađu, jer to predstavlja zvanični završetak osnovne škole.

Drugi krug završnog ispita ne organizuje se u svim osnovnim školama, već u samo u nekoliko koje odrede školske uprave da budu domaćini osmacima. Svi koji žele da nastave školovanje imaće priliku za to jer je u trogodišnjim i četvorogodišnjim srednjim školama ostalo slobodno 8.109 mesta.

Priznavanje stranih osnovnoškolskih i srednjoškolskih isprava

Vlada Republike Srbije 6. septembra 2018. godine, Odlukom 05 broj: 02-7912/2018-02 osnovala je Agenciju za kvalifikacije. Postupak za priznavanje stranih osnovnoškolskih, srednjoškolskih i visokoškolskih isprava i postupak davanja odobrenja za sticanje statusa JPOA, počev od 05. aprila 2019. godine, podnosi se Agenciji za kvalifikacije, koja se nalazi na adresi: Beograd, Ul. Majke Jevrosime broj 51.

Sve dodatne informacije možete dobiti svakog radnog dana od 12,00 do 13,00 časova na telefon 011/33-45-746 ili na imejl adresu: agencija@azk.gov.rs kao i na veb prezentaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Dežurni telefoni u Pokrajinskom sekretarijatu (za informacije o podnošenju zahteva):
Jelena Bjelobaba, tel: 021/487-46-02 i/li  Vojin Jovančević, telefon: 021/487-40-35.

Koji su najteži ispiti na fakultetima?

Ko položi Srpsku književnost 20. veka i Sintaksu srpskog jezika na Filološkom fakultetu, Farmakologiju na Farmaciji, Geografiju Srbije na Geografskom, Fiziologiju na Hemijskom, Analizu 1 i Analizu 2 na Matematičkom, Filozofiju na Pravoslavno-bogoslovskom, može da računa da je završio fakultet. Ovako studenti opisuju „bauk predmete”, gde je prolaznost na ispitima mala, koje prenose iz godine u godinu, zbog kojih su ostali „zaglavljeni” na fakultetima, studiraju duže i po nekoliko godina, a neki čak i odustaju od fakultetske diplome. U Rektoratu Univerziteta u Beogradu kažu da problem postoji i da su još u oktobru tražili da im svi fakulteti dostave podatke kolika je prolaznost na ispitima na nivou školske godine.„Fakulteti na različite načine prikazuju izlaske i prolaznost na ispitima, tako da nismo mogli da sagledamo pravu situaciju”, kaže za Tanjug prorektor UB profesor Petar Bulat. Uska grla na fakultetima predstavljaju oni ispiti gde je prolaznost tokom čitave školske godine manja od 30 odsto. Skoro da nema državnog fakulteta koji nema jedan ili dva takva predmeta.

Studenti kažu da je problem obimno gradivo, ali i zahtevni profesori. Sintaksa srpskog jezika Filološkom fakultetu glavobolju zadaje brojnim studentima. I.S. kaže da se ispit sastoji iz testa, kolokvijuma, pismenog i usmenog dela. „Meni je problem predstavljao kraći test iz interpunkcije koji se radi u okviru kolokvijuma. Dozvoljene su dve greške u suprotnom padate, odnosno ne možete na kolokviju”, priča I.S. koji kaže da mu je ostao samo taj ispit i da ga „vuče” više godina.  Priča da su očajne i ostale kolege, da se dešavalo da student položi test, kolokvijum i pismeni deo ali da na usmenom, koji se sastoji iz tri dela, ne zablista i da opet mora sve iz početka u narednom roku.

Profesor Petar Bulat kaže da reaguje na svaku prijavu studenata ukoliko problem postoji sa nekim predmetima, a kao primer naveo je Geografski fakultet gde su se studenti žalili na malu prolaznost, stroge kriterijume na predmetu Geografija Srbije kod profesora Mile Pavlović. „Poslednjih šest rokova bio sam na ispitima kod Mile Pavlović i istina je negde na sredini. Imali smo situaciju da ispit prijavi 40 studenata, izađe na ispit 18, od tih koji izađu u prvih pet minuta prazan papir preda pola. Onda kažete kod Mile Pavlović se teško polaže. Naravno da se teško prolazi kada ne napišete ništa”, rekao je Bulat. On je dodao da će Univerzitet i u buduće reagovati na sve primedbe studenata, da je žalba stigla studenata sa Filološkog fakulteta i da će nakon godišnjih odmora i tu proveriti kakva je situacija.

Student prorektor UB Danilo Potparić naglašava da je ključni problem preopterećenost studenata i da treba uraditi podrobniju analizu predmeta koji imaju prolaznost ispod 30 odsto. „Treba videti šta je problem da li preobimnost predmeta ili nedovoljan broj kolokvijuma kojima se studenti oslobađaju dela gradiva ili je u pitanju nešto treće”, naveo je Potparić za Tanjug. On je naglasio da predstoji novi ciklus akreditacije fakulteta i da su uputili zahtev Senatu BU da predstavnici studenata učestvuju kao članovi komisije za akreditaciju studijskih programa. „Nadam se da ćemo na taj način svi zajedno uspeti da rešimo problem prolaznosti na pojedinim predmetima kroz studijske programe koji se akredituju”, rekao je on.

Studenti Mašinskog fakulteta nekada su se mučili da polože matematiku, fiziku, mehaniku, a dekan tog fakulteta prof. Radivoje Mitrović kaže da više nemaju predmete gde je prolaznost manja od 30 odsto i da je uprava na tome intenzivno radila prethodnih godina. „Godinama smo radili na tome da se sa profesorima koji predaju te predmete iznađe način da kroz dodatnu nastavu, kroz više samostalnih zadataka, studenti lakše savladaju gradivo i da bude veća prolaznost na ispitima „, rekao je Mitrović.

I studenti na tom fakultetu su se organizovali i pomažu jedni drugima. Danas na tom fakultetu, tvrdi dekan, nema više predmete gde je prolaznost manja od 30 odsto. Dešava se, kaže, da studenti prijavljuju, a da ne izlaze na ispite. Zbog toga su uveli da četiri puta može besplatno da se prijavi ispit, a da peti i svaki naredni put student mora da plati po 600 dinara. „Dešavalo nam se da u januaru njih 600 prijave sve ispite, a da izađe svega 100 studenata. Problem je što mi odredimo 30 asistenata da dežuraju, 15 ili 20 učionica za polaganje, a njih dođe za dve sale. Maltretirali smo ljude bez potrebe. Nije cilj da oglobimo bilo koga, već da podignemo odgovornost na viši nivo”, zaključio je on.

Prof. Radenović: Pad na Šangajskoj listi posledica lenjosti profesora

Mentalna lenjost srpskih univerzitetskih profesora koji vrlo malo objavljuju i među kojima nema nijedan visokocitiran, jedan je od ključnih razloga što je Univerzitet u Beogradu pao za 100 mesta na Šangajskoj listi, tvrdi matematičar Stojan Radenović. Profesor Radenović, koji se godinama nalazi među sto najcitiranijih naučnika u svetu u oblasti matematike, smatra da nije loš trenutni plasman Univerziteta u Beogradu između 400. i 500. pozicije na Šangajskoj listi, ali da je problem što profesori “ne rade ništa, iako primaju dobre plate”. “Da bi se Univerzitet podigao na listi profesori moraju mnogo više da rade. Njihova mentalna lenjost je veliki problem”, kaže Radenović.

Danas profesor Radenović, koji je u penziji, kako navode “Večernje novosti”, pripada Univerzitetu kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji, koji ga je angažovao, pa njegovi radovi dižu rejting ove ustanove. Kriterijum citiranosti je, kako navodi list, drugi po važnosti kriterijum, odmah iza Nobelove nagrade i Fildsove medalje, za određivanje plasmana nekog univerziteta na Šangajskoj listi. List ističe da je visoka citiranost profesora Radenovića bila jedan od razloga što je Univerzitet u Beogradu 2016. i 2017. godine bio među 300 najboljih u svetu. Prošle godine Univerzitet u Beogradu se plasirao među 400, a ove pao za još sto mesta i zadržao se između 400. i 500. pozicije. Kriterijumi za rangiranje na Šangajskoj listi su broj dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje, broj naučnih radova objavljenih u najcitiranijim naučnim časopisima – američkom “Sajens” i britanskom “Nejčr”, citiranost istraživača, i broj radova u časopisima sa lista SCI i SSCI.

Univerzitet u Beogradu nema nobelovce, koji nose 30 odsto poena, više nema ni najcitiranije naučnike, koji nose 20 odsto poena, a loše je pozicioniran i po radovima u dva najprestižnija časopisa, što je još 20 odsto bodova. S druge strane, Univerzitet u Beogradu odlično je kotiran po broju radova objavljenih u časopisima sa SCI i SSCI liste.

Originalni Teslini govori iz Beograda: Kako je govorio o svom poreklu?

Hrvati će na Svetskoj izložbi Dubai Ekspo iduće godine još jednom prisvojiti Nikolu Teslu kao svog naučnika i predstaviti njegovo delo u okviru svog paviljona. A šta je Tesla govorio o svom poreklu? O tome se i u Srbiji malo zna. “Bit pacova je trostruko razbacivanje koje transcedentalno izvire u svetskom projiciranju pacova ili u kanalizaciji”, stoji u “Psećim godinama” Gintera Grasa, pisca koji je potkraj života otkrio svoj mladalački greh, pripadnost SS jedinicama. “Istina, pacov truli i bez pacovštine, ali nikada pacovluk ne može da bitiše bez pacova”, kaže jedan njegov junak, “zakopano sećanje je ko zakopana kost za koju ne znamo u koju smo je rupu zakopali”. Ali vreme oglođe i tu “kurjačku spilju” pamćenja i sve, nekako, izađe na videlo. Gras je u godini tri devetke dobio Nobelovu nagradu za književnost, a mi smo dobili bombe (redosled je obrnut) koje je taj pisac opravdao svojim govorom 26. marta u Gradskoj biblioteci, u okviru sajma knjiga u Lajpcigu.

Pravo vreme i pravo mesto za komandu jednog pisca! U Lajpcigu je “Vuk, Stefanov sin, Srbin”, piše veliki Gete u članku “Srpska književnost”, “u godinama 1823. i 1824. štampao tri sveske narodnih pesama u originalu”… koje se “mogu se staviti uz Pesmu nad pesmama”. Tako je Gras u tom gradu faktički dao pokriće “besnilu” novih gospodara sveta, i to baš u vreme kada je u Hrvatskoj ustaško-nacistički program “trećinu Srba pobiti, trećinu pokrstiti, trećinu prognati” po svemu sudeći ostvaren kao “konačno rešenje” za Srbe.

Hrvatska je slavila dva jubileja: godišnjicu rođenja Nikole Tesle (rođen u Smiljanima, u tadašnjoj Austro – ugarskoj, a današnjoj Hrvatskoj) i, sa većom pompom, godišnjicu vojnih akcija “Bljesak” i “Oluja” u kojima su prognali 250.000 sunarodnika istog tog Nikole Tesle kojeg prisvajaju kad god mogu i gde god mogu, uprkos tome što je dobročinitelj čovečanstva, kojem savremena civilizacija odaje zahvalnost, u Beogradu 2. juna 1892. godine, u Velikoj školi (danas zgrada Rektorata Univerziteta u Beogradu), jasno rekao da pripada “srpskom imenu” i “srpskom narodu, iz čije sam sredine i ja ponikao”.

Subotica: Zgrada hemijsko-tehnološke škole ponovo dobija stari sjaj

Jedna od najznačajnijih pojedinačnih investicija u Subotici, u poslednjih nekoliko godina je svakako obnova zgrade hemijsko-tehnološke škole. Vladina kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, izdvojila je za ovaj posao 156 miliona dinara. Zgrada izgrađena pre više od 120 godina dobila je stari sjaj. Ovaj objekat, građen u stilu eklektike sada je ne samo lep, nego posle dugo vremena, opet je potpuno bezbedan za đake i profesore. https://www.youtube.com/watch?v=cKvV9k3oIKU

Ekskurzije: Sva deca u autobusu moraće da stave pojas ili neće ni krenuti

Autobusi koji budu vozili decu na ekskurzije i druga putovanja moraće da ispune kriterijume propisane novim pravilnikom, koji treba da stupi na snagu od 1. septembra. Mere bezbednosti biće povećane, a novina je i to da će svako dete morati da bude vezano pojasom. Imamo li i takve autobuse? Svako dete moraće da veže pojas ili autobus neće krenuti. Novi pravilnik donosi strože provere kako bi deca na putu bila bezbedna. Predviđa da svaki autobus mora da ima registracionu nalepnicu i potvrdu o tehničkoj ispravnosti staru do 30 dana, licencu za prevoz, oznaku za organizovani prevoz dece, sigurnosne pojaseve za sva sedišta, uređaj za zagrevanje, hlađenje i provetravanje, tapacirana sedišta, pribor za čišćenje, obaveštenja o ulazu, izlazu, slobodne prolaze između sedišta i svih izlaza. Takođe, svaki autobus mora imati bar jedan aparat za gašenje požara, opremu za pružanje prve pomoći i ostalu propisanu opremu poput rezervnog točka i trougla.

Po pravilniku, vozač mora da bude psihofizički sposoban da upravlja vozilom, ima fotokopiju lekarskog uverenja staru do godinu dana, odgovarajuću vozačku dozvolu najmanje tri godine, dokaze o aktivnostima vozača, kvalifikacionu karticu za obavljanje poslova profesionalnog vozača i ugovor o radu. Privatni prevoznici očekuju da će rok za ispunjavanje nekih odredbi biti produžen. “Kao što su farbanje vozila, takođe imamo jednu odredbu koja govori da će vozila morati da prelaze svaki mesec tehnički pregled. Tu bi trebalo videti, jer neka od tih vozila prelaze oko 50 kilometara dnevno da taj rok bude duži. To je i finansijsko opterećenje i izdvaja se i vreme da bi se vozilo zakazalo za tehnički pregled”, objašnjava Drago Tošić, direktor konzorcijuma privatnih prevoznika.

Potrebno vreme za opremanje autobusa pojasevima

Iz konzorcijuma kažu da im je potrebno više vremena za opremanje autobusa pojasevima i ostalom opremom. Sa grupom od tridesetoro dece moraće da ide najmanje jedan grupni pratilac, dok uz veću gurpu moraju ići najmanje dva. Oni će biti dužni da obezbede mir i disciplinu tokom vožnje. Najkasnije dva dana pred put organizator prevoza će morati da obavesti MUP o prevozniku, mestu i vremenu polaska, broju autobusa, vozača i dece i ostalih osoba koje putuju. Pre polaska, policajac će prekontrolisati autobus i vozač će uraditi alko-test. “Ono što je jako bitno za velike gradove kao što je Beograd, Novi Sad, Kragujevac ne moraju organizatori putovanja da čekaju taj poslednji trenutak, 48 sati, bolje da ekskurziju najave ranije kako bismo imali dovoljno vremena da organizujemo pregled svakog autobusa”, ističe Aleksandar Radenković, kapetan policije.

Naglašava da se dešava da pregledaju autobuse pre nego što dođu roditelji i deca, tako da je autobus svakako pregledan. “Nijedan autobus, ako je ekskurzija prijavljena, neće krenuti bez da bude pregledan”, dodao je Radenković. Ako policajac posumnja da autobus nije tehnički ispravan, vozilo se upućuje na kontrolni tehnički pregled. Ako se prilikom kontrole utvrdi da neki od uslova nije ispunjen, autobus neće krenuti dok nedostaci ne budu otklonjeni.

Kako preživeti septembar?

Osim početka školske godine koja je mnogima asocijacija na septembar, u tom mesecu se planira budžet za predstojeći period. Osim pripreme đaka za početak školskih dana, aktuelne su i teme poput pripreme zimnice i drva za grejanje. Istraživali smo koliko sve to košta i u kojoj meri je septembar teret za budžet Budžet roditelji đaka prvaka u septembru je na teretu. Oni uglavnom prolaze sa više troškova jer kupovina školske torbe, svezaka i pribora košta od 6 do 8 hiljada dinara. Za nih je jeftinija kupovina knjiga, koplet knjige košta oko 3 hiljade dinara, dok knjige za srednjoškolce koštaju i do 13 hiljada.

Iako leto kalendarski traje još mesec dana, kupovina ogreva takođe je stavka koja se planira za septembarski budžet. Uprkos tome što cene ne rastu rapidno, primećuje se njihova neznatna promena iz godine u godinu. Iako je nezaobilazan komentar naših sugrađana da bi sve moglo biti jeftinije, ipak kažu da uz određivanje prioriteta uspevaju da isfinansiraju kupovinu bitnih stvari. Koristi se i opcija kupovine polovnih udžbenika, stvari na akcijama. Ponuda voća i povrća ovog leta je na pijacama mnogo raznovrnija nego u marketimaa, a ljudi su za kvalitet hrane spremni da izdvoje novac-potvrđuju prodavci.    https://www.youtube.com/watch?v=hnLCOu63cV0

Nacionalni dan davanja: Donacije za osnovne škole

Osnovne škole i školarci biće glavni korisnici donacije povodom Nacionalnog dana davanja, koji će ove godine biti obeležen 9. oktobra. Sve donacije prikupljene tokom ove kampanje biće upotrebljene za nabavku savremenih učila za đake u više od 60 škola u 30 opština širom Srbije. Osnovne škole koje su obuhvaćene kampanjom, biće opremljene novim pametnim tablama, laptop računarima, projektorima i učilima za najmlađe, uključujući i „bee bot“ robote.  Nacionalni dan davanja se obeležava pod pokroviteljstvom Saveta za filantropiju, kojim predsedava premijerka Ana Brnabić. 

„Nacionalni dan davanja slavi filantropiju i doprinos zajednici. To je potpuno razumljivo u Srbiji, zemlji koja je poznata po velikodušnosti svojih građana. Ovaj dan predstavlja lep povod da pomognemo onima kojima je pomoć potrebna, a ove godine se fokusiramo na najmlađe članove naše zajednice“, izjavila je Dragana Jovančević, izvršna direktorka Srpskog filantropskog foruma. „Naš cilj je da uključimo što veći broj građana i kompanija, i ujedinimo ih u ovoj plemenitoj misiji. Zajedničko ulaganje donosi bolje rezultate nego kada svako od nas deluje pojedinačno. Zbog toga želim da pozovem kompanije, medije i sve građane da nam se pridruže, doniraju svoj novac ili vreme ili osmisle svoju inicijativu na lokalnom nivou. U svakom slučaju, potrebno je da udruženim snagama radimo na postizanju cilja koji smo zajedno postavili.”

Tokom prošlogodišnjeg Nacionalnog dana davanja, prikupljena su sredstva za nabavku spektrometra za Istraživačku stanicu Petnica.  Za više informacija o Nacionalnom danu davanja, tome kako možete dati svoj doprinos kampanji i donirati, molimo Vas da posetite www.dandavanja.rs.

Nacionalni dan davanja organizuje se u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Za više informacija o Projektu unapređenja okvira za davanje, obratite se Sonji Nenić Andreev na sonja.andreev@divac.com  ili na +381 62 77 87 96. Za više informacija o USAID-u, obratite se Mirjani Vukši-Zavišić na mvuksa@usaid.gov  ili + 381 65 316 45 30.

Petković posetio decu sa KiM i RS koja letuju u Grčkoj

Grupu od 106 dece sa Kosova i Metohije i iz Republike Srpske, koja do 25. avgusta borave u letnjem Kampu svetog Andreja kod Atine, juče su posetili pomoćnici direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković i Slađana Marković Stojanović. Petković je rekao da su dečja sreća u očima i osmesi na licima najbolji pokazatelj da smo bar na trenutak uspeli da veselim bojama obojimo veoma tešku i sumornu realnost naše dece koja žive na KiM.

Škole dobile novi inventar

Četiri škole u ponedeljak su od Opštine Gračanica na poklon dobile novi inventar za opremanje učionica i prostorija. Opremu su uručili predsednik opstine Srđan Popović i direktorka Brankica Nićić, a nove klupe, stolice, table, radne stolove, katedre i ormare dobile su osnovne škole „Miladin Mitić“ iz Lapljeg Sela i „Knez Lazar“ iz Donje Gušterice, Poljoprivredna škola u Lepini i Predškolska ustanova „Naša radost“ iz Ugljara.

Vremeplov: “Privilegij” za Srbe na teritoriji Austrije

Austrijski car Leopold I doneo je na današnji dan 21. avgusta 1690. godine ukaz, poznat kao”Privilegij” kojim su Srbi na teritoriji Austrije dobili određene povlastice. “Privilegij” je garantovao slobodu vere, upotrebu Julijanskog kalendara i pravo izbora arhiepiskopa i drugih sveštenika.

Vremeplov: Rođen Jernej Kopitar

Na današnji dan 21. avgusta 1780. godine rođen je slovenački slavista Jernej Bartol Kopitar. Za srpsku kulturu značajan kao pomagač i zaštitnik Vuka Stefanovića Karadžića kog je podstakao da skuplja narodne umotvorine i da napiše gramatiku i rečnik srpskog jezika. 

Vremeplov: Umro Stevan Hristić

Srpski  kompozitor i dirigent Stevan Hristić, jedan od osnivača Muzičke akademije u Beogradu, šef Beogradske filharmonije, dirigent u Narodnom pozoristu, direktor Opere, član Srpske akademije nauka i umetnosti i prvi predsednik Savez kompozitora Jugoslavije umro je na današnji dan 21. avgusta 1958. godine. 

Vremeplov: Umro Tagore

Na današnji dan 21. avgusta 1941. godine umro Rabindranat Tagore, indijski pisac i filozof, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. 

Vremeplov: Trupe Varšavskog pakta okupirale Čehoslovačku

Trupe članica Varšavskog pakta, izuzev Rumunije, na današnji dan  21. avgusta 1968. godine okupirale su Čehoslovačku. Oko 200.000 vojnika zauzelo je sve značajne punktove u zemlji. Time je ugušeno “Praško proleće”, pokušaj Komunističke partije ČSR sa Aleksandrom Dubčekom na čelu da reformiše sistem. Ovom okupacijom ustoličen je princip “ograničenog suvereniteta” istočnoevropskih komunističkih zemalja.

Vremeplov: Jeruzelski se izvinio zbog intervencije u Čehoslovačkoj

Na današnji dan 21. avgusta 2005. godine bivši poljski predsednik general Vojčeh Jeruzelski izvinio se, prvi put posle gotovo četiri decenije, što je naredio poljskim vojnicima da učestvuju u intervenciji Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968. godine.

Merdare: Krijumčarili devojčicu u prtljažniku

Policija u Prokuplju saopštila je da je uhapsila državljane Nemačke S.F. (42) i njegovog 17-godišnjeg sina, poreklom iz okoline Podujeva, zbog sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi. Oni su uhapšeni na Merdaru, kada su prilikom redovne kontrole, u vozilu “krajsler” ispod stvari pronašli devetogodišnju devojčicu koju su najverovatnije pokušali da prokrijumčare u Nemačku, gde se nalazi njena majka.

Dečak odrastao u komi dobio novu šansu

Nakon šest godina kome, u kojoj se Vuk Erceg (16) nalazi nakon pada kroz zaštitnu ogradu na Tašmajdanu, konačno se pojavila šansa za izlečenje. Dečak je od prekjuče ujutru smešten u moskovskom institutu “Sklifasovski” gde bi trebalo da bude operisan i svi se nadaju da će konačno biti izlečen od infekcije mozga sa kojom vodi borbu već godinama. Ruski neurohirurzi sa ove klinike koji su nakon posete “Tiršovoj” gde se Vuk nalazio sve do juče, kao i posle detaljnog uvida u njegovo stanje, izrazili su želju da mu operišu glavu, uklone infekciju i urade još nekoliko operacija. – Vuka su juče i danas pregledali lekari instituta i očekujemo da uskoro odrede datum operacije koja će biti izvedena jako brzo kako bi sprečili širenje infekcije mozga koju Vuk ima – kaže za “Blic” Irena Petrović, Vukova majka i dodaje da se Vuk sada oseća dobro.

Nakon što infekcija bude sanirana, kako kaže, Vuk će moći da se punom snagom bori protiv primarnog problema, a to je koma u kojoj se nalazi već šest godina. To do sada nije bio slučaj, budući da on veći deo snage ulaže u borbu sa infekcijom. Vuk poput pravog borca ne odustaje i u svojoj tišini bije bitku sa vremenom – Imali smo mali problem nakon vožnje avionom, budući da je ovo prvi put da je Vuk nakon šest godina napustio prostorije “Tiršove” ali sada je sve u redu. Non-stop sam sa njim, kao i moja sestra i njegov tata. Lekari i sestre baš vode računa o njemu i paze ga jednako kao i mi – navodi Irena.

Ima nade za rešenje Vukovog problema

Kako za “Blic” ističe Vukova majka, lekari su optimistični, te se nadaju da će oba problema sa kojima se bori ovaj dečak biti rešena. – Jedan od Vukovih lekara mi je ispričao slučaj čoveka koji je posle pet pet godina izašao iz kome i da je njegovo stanje sad mnogo bolje, da živi normalno. Nadam se da će i moj Vuk tako, jer je on veliki borac. Uvek ima svetla na kraju tunela, pa tako i za nas – ističe Irena. Dodaje i da veruje u izlečenje svoga sina, posebno sada kada se nalazi u gradu gde je rođen. – Vuk je rođen u Moskvi i tamo je živeo sedam godina, te se on sada vratio u svoj rodni grad i nadam se da će ovde i ozdraviti – kaže Irena. Vuk je već šest godina u komi Iako nije izvesno da hirurški zahvati mogu da povrate dečaka iz komatoznog stanja, ruski lekari bi trebalo da otklone opasnost od širenja infekcije i stabilizuju njegovo zdravstveno stanje.

Odrastao spavajući

Vuk je kao desetogodišnji dečak propao kroz oštećenu zaštitnu ogradu na Tašmajdanu bežeći od pčele, nakon čega je pao sa litice visoke oko 15 metara i dobio ugnječenje velikog i malog mozga. Pored teških povreda koje je zadobio nakon pada, njegovo stanje se zakomplikovalo infekcijom mozga i usne duplje i komom u kojoj se Vuk već punih šest godina nalazi. Vuk je sada u Moskvi u klinici u kojoj ga čeka operacija Vuk koji je sada već mladić nakon pada počeo je da spava dubokim snom u sobi poluintezivne nege Univerzitetske dečje klinike u Tiršovo,j koju su njegovi roditelji oblepili brojnim motivacionim porukama i njegovim fotografijama.

Suđenje u slučaju Vukove nezgode

Vukova majka Irena Petrović tvrdi da za slučaj njenog sina nije kriva samo pčela od koje je Vuk bežeći pao, ni litica koja je bila strma, već krivi tadašnje gradske vlasti protiv kojih je podnela krivičnu prijavu. Kako ona navodi između svake šipke na toj kobnoj ogradi razmak je bio 14 centimetara, a Vuk je pao na mestu gde su nedostajale dve, te je praznina bila široka skoro 30 centimetara. – Za ovaj propust gradske vlasti još niko nije odgovarao iako su medicinski veštaci ustanovili da moje dete ima stopostotan invaliditet – rekla je ona u ranijem razgovoru za naš list. Kako je tada ispričala, postiji spor i sa doktrokom neurohirurgom – Zbog propusta doktorke neurohirurga, nije na vreme uočen epiduralni hematom, te se mom sinu, ne zbog urođene patologije, već ljudskih faktora i greške, prekinulo normalno detinjstvo. Još se pitam zbog čega ovaj spor još nije rešen – rekla je Irena nedavno za “Blic”.

PO: Krivična prijava protiv maloletnika zbog krađa

Policija u Požarevcu je po nalogu nadležnog tužilaštva podnela krivičnu prijavu protiv dvojice petnaestogodišnjaka iz tog grada, zbog sumnje da su izvršili više krađa. Sumnja se da su oni u prethodnom periodu na požarevačkom bazenu od petoro građana ukrali torbice sa ličnim dokumentima, novcem i mobilnim telefonima, saopštio je MUP.

Sahranjena devojčica koja se utopila na Vlasinskom jezeru

Mila Janković (2), koja je preminula prošlog četvrtka u surduličkoj bolnici, nakon što joj je pozlilo na Vlasinskom jezeru, sahranjena je u ponedeljak na groblju Barunovac u svojoj rodnoj Rumi.  U nemoj koloni prema grobnom mestu, gde je, kako je rekao sveštenik koji je služio opelo, mala Mila pronašla večnu kuću, koračali su rodbina, prijatelji, komšije, kolege njenog oca. Majka Biljana, pridržavajući se za mali beli kovčeg, jecajući, tiho joj je izgovarala ime, dok je uz nju bio suprug Miroslav, Milin otac. – Velika tragedija za porodicu. Druga ćerka, Milina sestra bliznakinja Lena, stalno pita za sestru, gde je, kada će doći… Malo je to dete da bi razumelo šta se desilo – priča jedna od komšinica porodice Janković.   Miroslav se kasno oženio, posle mu je umrla majka, pa nisu mogli odmah da imaju dece. Kada se Biljana porodila, od njih niko nije bio srećniji, baš su pazili na devojčice, one su im bile sve u životu – tužno priča žena za Novosti. Komšije iz Pavlovačke ulice, gde živi ova porodica, govore da su se Jankovići radovali odmoru, ne sluteći šta će se desiti. – Devojčice su tih dana bile vesele, niko od njih nije primetio da Mila ima nekih zdravstvenih problema. Da jesu, sigurno bi roditelji odložili put – priča jedna od žena.

Prvi rezultati obdukcije, o kojima je obavešteno vranjsko Više javno tužilaštvo, pokazuju da je dvogodišnjakinja preminula od vode u plućima i da nema tragova nasilne smrti.

Ispituju reakciju hitne

Povodom ovog slučaja, dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, izjavio je da će do kraja biti ispitana reakcija Službe hitne pomoći. Kako je rečeno u Domu zdravlja u Crnoj Travi, nisu mogli da izađu na teren po pozivu jer nisu imali adekvatno sanitetsko vozilo, a i dežurni lekar nije smeo da napušta ordinaciju.

Obamin srednjoškolski dres prodat na aukciji za 120.000 $

Dres bivšeg predsednika SAD Baraka Obame iz srednjoškolskih dana kada je igrao košarku pojavio se tokom vikenda na aukciji u Dalasu i prodat je za 120.000 dolara. Kupac ovog izuzetno skupog dresa želeo je da ostane anoniman, a prema prvim informacijama deo prihoda će otići u obrazovne svrhe, prenosi CNN. Organizatori aukcije istakli su da je za Obamin dres bilo 27 ponuda. Obama je 1979. godine igrao za košarkašku ekipu Punahou iz Honolulua, koja je postala državni prvak na Havajima. Bivši predsednik SAD Barak Obama poznat je kao veliki obožavalac košarke.

About the Author

admin