Čuveni profesor o padu rejtinga BU:
“Naši profesori imaju dobre plate, a ne rade ništa i …mentalno su lenji”

“Trenutni plasman BU nije loš, ali je problem što naši profesori ne rade ništa, iako imaju dobre plate”, kaže čuveni i najcitiraniji srpski profesor matematike Stojan Radenović. Upravo je on svojim objavljenim i citiranim radovima držao visok rejting Begradskom univerzitetu na  Šangajskoj listi, a na kojoj smo sada drastično pali zbog njegovog prelaska na Univerzitet u Saudijskoj Arabiji, koji sada zadovoljno trlja ruke. Komentarišući pad BU na ovoj prestižnoj listi, slavni profesor Radenović kaže da su mentalna lenjost naših akademika i univerzitetskih profesora koji vrlo malo objavljuju i među kojima nema nijedan visokocitiran, jedan je od ključnih razloga što je Univerzitet u Beogradu pao za 100 mesta na Šangajskoj listi. Čuveni naš matematičar u podrumu zgade je napravi radni kutak, jer je stan premali – Da bi se univerzitet podigao na listi, profesori moraju mnogo više da rade. Njihova mentalna lenjost je veliki problem – kaže Radenović, prenose “Večerenje novosti”.

Prof. Radenović među 100 najcitiranijh matematičara na svetu

Čuveni matematičar Stojan Radenović, godinama se nalazi među 100 najcitiranijih naučnika na svetu u oblasti matematike, što je drugi po važnosti kriterijum, odmah iza Nobelove nagrade i Fildsove medalje, za određivanje plasmana nekog univerziteta na Šangajskoj listi. Visoka citiranost profesora Radenovića bila je jedan od razloga što je Beogradski univerzitet 2016. i 2017. bio među 300 najboljih u svetu. BU se prošle godine plasirao među 400, a ove pao za još sto mesta i zadržao se između 400. i 500. pozicije.

Danas, međutim, profesor Radenović “pripada” Univerzitetu kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji, koji ga je angažovao, pa njegovi radovi dižu rejting ove ustanove.

Radna soba u podrumu!

Ovaj, pre svega skromni, penzionisani profesor Mašinskog fakulteta, o kome je “Blic” već pisao, zadatke rešava u podrumu zgrade u kojoj živi, jer u stanu nema prostora za radnu sobu. Kada samo u avgustu 2016. godine, kada je BU bio među privh 300 univertziteta na Šangajskoj listi, pričali sa profesorom Radenovićem, i tada je skromno govorio o sebi: “Uspeh Beogradskog univerziteta jeste veliki, ali daleko od toga da sam samo ja zaslužan za to. On ne bi bio moguć bez rada čitave vojske mlađih istraživača”. Ipak, činjenica je da je njegov rad u oblasti matematike znatno uticao na poboljšanje pozicije Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi, čak za oko sto mesta te godine.

“BU nije mogao ni laptop da mi kupi”

Na pitanje zašto je prešao na univerzitet u Saudijskoj Arabiji, rekao je da su posredi egzistencijalni razlozi. – Ja sam u penziji. Primanja su mi vrlo slaba, porodica mi nije situirana, žena i ćerka ne rade. U Saudijskoj Arabiji mi daju nešto novca, a Beogradski univerzitet nije mogao ni laptop da mi kupi – rekao je Radenković za “Večernje novosti”.

Ekonomski u Nišu pomaže večitim studentima da dođu do diplome

Da nije dovoljno samo produžavati rokove starim studentima kako bi došli do diplome, već da i fakulteti moraju da se uključe i da im pomognu prvi su shvatili na Ekonomskom fakultetu u Nišu, gde je kroz projekat “Završi započeto” za deset meseci diplomiralo 28 studenata. Projekat je pokrenula nova uprava fakulteta, koji su na dužnost stupili od 1. oktobra 2018. godine. Dekan Tadija Đukić kaže da je za to imao podršku celog kolektiva.

Ministar u Sevojnu: Srbija hvata korak sa razvijenim svetom

Ministar prosvete Mladen Šarčević prisustvovao je  20. avgusta početku radova na izgradnji sportske sale pri Osnovnoj školi Aleksa Dejović u Sevojnu, koja se finansira sredstvima Ministarstva i grada Užica. Vrednost investicije je 467.000 evra, a rok za završetak radova je kraj marta 2020. godine. Ministar Šarčević je istakao da je infrastruktura tek prva faza razvoja modela celodnevnog vida nastave za koju je i škola “Aleksa Dejović” aplicirala i jedna je od deset zainteresovanih za taj pilot projekat iz užičkog kraja. “Moramo da stvorimo bezbedne uslove za odvijanje takvog vida nastave koji podrazumeva 50 dodatnih pedagoških sadržaja, učenje u školama što rasterećuje roditelje plaćanja dodatnih časova, a nastavnike rasterećuje brige za radno mesto usled smanjenja nataliteta”, rekao je Šarčević. On je naglasio da treba insistirati na učenju jezika, matematike, informatike, preduzetništva, što je uslov za savremeno društvo zasnovano na znanju za razvoj startap zajednica i tehnoloških parkova.

Šarčević je istakao da reforme u obrazovanju teku u kontinuitetu. “Radi se još 8.000 digitalnih učionica, a naredne godine dodatnih 10.000. Od ove godine počinje permanentno opremanje kabineta informatike za šta je opredeljeno oko 900 miliona dinara u budžetu za narednu godinu. Želimo da obnovimo kabinete prirodnih nauka, a očekuju se i novine u strukovnom obrazovanju. Srbija hvata korak sa razvijenim svetom, a u nečemu smo čak i ispred”, istakao je Šarčević.

Gradonačelnik Užica Tihomir Petković zahvalio je Šarčeviću i na podršci za razvoj visokog školstva u Užicu i najavio otvaranje novih programa. “U saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada i Visokom poslovno tehničkom školom iz Užica otvoriće se Odeljenje informacionih tehnologija u okviru objekta u bivšoj kasarni u Krčagovu, koji se trenutno renovira sredstvima Vlade i u tom prostoru će biti i Inovacioni startup centar”, rekao je gradonačelnik Užica. Petković je najavio da će studentski dom, u čiju izgradnju je Ministarstvo prosvete uložilo više od dva miliona evra, od oktobra primiti prvih 270 studenata.

Šarčević: Više mesta u domovima

Šarčević je istakao da će se u Srbiji raditi na povećanju smeštajnih kapaciteta u domovima u Beogradu za 3.000 mesta, 800 u Nišu i 500 u Novom Sadu.”Svi studenti imaće odlične uslove. Nedostaje nam još učeničkih domova, a uslov za to je da zakonom obezbedimo obaveznost srednjoškolskog obrazovanja”, poručio je Šarčević.

Obogaćene jednosmenske organizacije rada osnovne škole

Tokom školske 2019/2020. godine u uzorku osnovnih škola biće realizovan pilot projekat čiji je glavni cilј pružanje dodatne obrazovno-vaspitne podrške u učenju i razvoju učenika kroz različite modele obogaćenog jednosmenskog rada u osnovnoj školi. Širom Srbije, u ukupno 204 osnovne škole i u dodatnih 111 izdvojenih odelјenja ovih škola biće proveravan kvalitet autentičnih obrazovno-vaspitnih sadržaja koje su programirale škole imajući u vidu potrebe svojih učenika i ukupan kontekst u kome se učenici razvijaju.

Izabrani sadržaji biće ponuđeni svim učenicima od prvog do osmog razreda. U zavisnosti od profesionalnih i prostornih kapaciteta škola, učenici mogu biti u objektima sve vreme posle nastave (gde će imati ručak) ili će posle obroka i odmora kod kuće dolaziti na izabrane aktivnosti u školi, koje su za njih besplatne. 

Pilot projekat će biti praćen i evaluiran, a rezultati će biti iskorišćeni u pripremi novog strateškog dokumenta za razvoj nacionalnog sistema obrazovanja u narednoj deceniji. Jedan od budućih cilјeva je i povećanje broja škola koje će raditi u jednoj smeni, čime se stvara još veći prostor za pružanje ukupne podrške učenicima. 

Spisak škola u kojima će se realizovati pilot projekat obogaćene jednosmenske organizacije rada možete preuzeti sa sajta http://www.mpn.gov.rs/godina-pilotiranja-obogacene-jednosmenske-organizacije-rada-osnovne-skole

Osmaci će na fizičkom učiti o pravilnoj ishrani

Osmaci će od 1. septembra dobiti dva nova predmeta, dok će im časovi fizičkog vaspitanja biti dopunjeni i teorijskom nastavom iz zdravstvene kulture, najavljuje za „Politiku” Mladen Šarčević, ministar prosvete. Novine neće zaobići ni srednjoškolce, a pored potpuno reformisanog plana i programa u drugom i šestom razredu, najveća novost u osmoletkama od predstojeće jeseni biće uvođenje jednosmenske nastave u trista škola. One će biti samo predvodnice ovog načina rada, prilagođenog savremenom načinu života, u kojem roditelji sve više vremena provode na poslu, a prema Šarčevićevim rečima, planirano je da u budućnosti sve osmoletke, njih blizu 1.300, pređu na takav sistem poslovanja.

Ministar pojašnjava da je sve spremno za celodnevnu nastavu u okviru koje će đaci posle obaveznih časova u prepodnevnoj smeni imati pauzu, a zatim obrok i mogućnost izbora između dodatnih pedagoških sadržaja, učenja stranih jezika, sportskih i umetničkih programa.

– Većina aktivnosti, poput časova engleskog jezika, plivanja ili tenisa, koje su roditelji do sada plaćali privatnim školama po 3.000, 4.000 dinara mesečno, deca će u osmoletkama sa jednosmenskim radom uglavnom dobijati potpuno besplatno, u zavisnosti kako se škola organizuje – najavljuje ministar Šarčević.

Časovi fizičkog u osmom razredu biće dopunjeni nastavom iz zdravstvene kulture, pa će se na njima učiti o značaju pravilne ishrane, koliko su duvan, alkohol i opojne supstance štetni po zdravlje, ili kako vežbe utiču na ljudski organizam. – Đaci će onda moći da primene naučeno u svakodnevnom životu i da ono što saznaju na fizičkom povežu sa znanjima iz biologije. Nadamo se da će ova novina kod dela malih maturanata razviti ljubav prema medicini i pomoći im onda da se opredele za srednje medicinske škole. Tu i dolazimo do poente čitave reforme školstva koju sprovodimo već nekoliko godina, a to je da đaci nauče da povezuju gradivo koje su saznali na različitim časovima. Onda očekujemo da naša zemlja počne visoko da se kotira na PISA testiranju, koje je najveća međunarodna provera postignuća učenika tog uzrasta – naglašava prvi čovek srpske prosvete.

Za dve i po nedelje nastava u završnom razredu osnovne škole biće obogaćena sa dva nova predmeta, tako što će dosadašnje tehničko i informatičko obrazovanje biti podeljeno na dve nastavne celine. Od tog predmeta nastaće informatika i računarstvo, koji će već u osnovnoj školi đacima doneti znanja iz programiranja. Drugi, novi predmet biće tehnika i tehnologija, na kojem će osmaci praktično upoznavati stvari sa kojima se susreću u svakodnevnom životu, a vezane su za te dve oblasti. – Na ovim časovima saznaće, na primer, kako bi trebalo održavati kućne instalacije, na koji način uštedeti električnu energiju, ili kako se svakodnevno koriste i kako rade električni aparati. Ove novine usvojene su 2017. godine, ali tek će od 1. septembra zaživeti u nastavi – najavljuje Mladen Šarčević.

Što se tiče novosti koje prvi školski dan donosi srednjoškolcima, one će biti najvidljivije u drugom razredu gimnazija, u kojem će se učiti prema reformisanom planu rada, koji pored dosadašnjih klasičnih predmeta u nastavu uvodi i izborne programe, a na đacima je da ih odaberu prema interesovanjima i opredeljenjima za buduća zanimanja. Ovakav reformisani sistem već je prethodne školske godine zaživeo u prvom razredu gimnazija. Još jedna novina koja je u drugom polugodištu prethodne školske godine već zaživela u srednjim školama, od 1. septembra važiće za oba polugođa. Uvedena je u saradnji sa Ministarstvom odbrane. – Planirano je da u toku školske godine razredni starešina srednjoškolcima u četvrtom razredu održi četiri časa na kojima će ih učiti o odbrani, civilnoj zaštiti i reagovanju u slučaju elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa. Odbrana i zaštita neće biti redovan školski predmet, a poželjno je da škole za ove časove angažuju i goste iz Ministarstva odbrane – navodi ministar Šarčević.

Đake u septembru čekaju digitalne učionice

U novoj školskoj godini većina prvaka radiće u digitalnim učionicama. Plan je da u naredne dve godine ovaj moderan program zaživi u svim školama i svim razredima. Za desetak dana, u školske klupe, sešće oko 67 hiljada đaka prvaka. Većina od njih, na početku školovanja, susrešće se sa učenjem koje uključuje korišćenje računara, video bimova, pametne table, ali i testove koji se obavljaju na računaru. U novosadskim školama, trenutno su u toku radovi na uvođenju brzog interneta, koji je neophodan za rad po novom sistemu. Nakon završenih obuka, novosadska osnovna škola “Đura Daničić”, osposobiće 27 nastavnika za rad po digitalnom sistemu. Za projekat digitalnih učionica, Vlada Srbije izdvojila je 100 miliona dinara, a nakon prvih, drugih, petih i šestih razreda, osnovnih škola, cilj je da se do 2020. digitalna nastava uvede i u sva četiri razreda gimnazije. https://www.youtube.com/watch?v=1O7Agif03vA

Podstanarstvo sve skuplje

Mnogi studenti smeštaj traže u privatnim stanovima. U ovom periodu nije lako pronaći stan po meri, ali i kada ga pronađete ne možete unapred da znate da li ćete imati prijatno ili neprijatno iskustvo, bez obzira na to da li vi iznajmljujete stan ili ste stanodavac. Svedoci smo i toga da cene idu na gore, kako u kupoprodaji, tako i u izdavanju stanova. Kako se naši sugrađani suočavaju sa tim i da li imaju korektne odnose sa vlasnicima stanova?         https://www.youtube.com/watch?v=9q4–MBoKPM

U 3 škole u Novom Sadu od 2. septembra nastava u samo jednoj smeni

Tri novosadske škole, od 2. septembra, kada počinje školska godina, nastavu će imati u jednoj smeni. U pitanju je deo od ukupno 204 osnovne škole u Srbiji koje učestvuju u ovom pilot-projektu. Đaci će u popodnevnim satima imati slobodne aktivnosti, a Ministarstvo prosvete osmislilo je 50 aktivnosti na koje će učenici moći da utroše popodne. Svaka škola odlučivaće kojim aktivnostima će se baviti učenici, a to će zavisiti od interesovanja đaka i mogućnosti da se obezbedi nastavni kadar. Dodatnu nastavu moći će da pohađaju sva deca od prvog do osmog razreda, ukoliko to žele.

“Jednosmenska nastava biće organizovana u 200 osnovnih škola i ukupno 300 objekata. Novi model nastave biće organizovan u svim školama u kojima postoje uslovi za to. Mnoge već ispunjavaju uslove, a u nekim objektima u toku su građevinski radovi, kako bi prostor bio prilagođen novim potrebama. Recimo, u nekim školama učionice su ogromne, imaju po sto kvadrata, pa će prostorije biti pregrađene i tako ćemo dobiti više učionica. Gde su radovi mali, škole ih izvode uz pomoć lokalnih samouprava, a za veće radove sredstva obezbeđuje Ministarstvo prosvete”, navodi za “Novosti” ministar prosvete Mladen Šarčević.

Šarčević je ranije rekao da je Ministarstvo imalo u vidu radno vreme roditelja koji u velikom broju rade od devet do 17 časova, a nekada i duže, pa će ovaj model pomoći da deca budu “zbrinuta” dok su im roditelji na poslu, a imaće i mogućnost da nešto dodatno nauče.

Deca će posle redovne nastave moći da se posvete nekoj aktivnosti koju škola bude izabrala: radionice iz programa “Škola bez nasilja”, prevencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, prevencija zavisnosti od video-igara i interneta, radionice o reproduktivnom zdravlju… Takođe, biće organizovani dodatni časovi obaveznih nastavnih programa, dopunska nastava, pripreme za takmičenja, priprema za polaganje završnog ispita, škole crtanja, stranih jezika, sporta, lepog pisanja i izražavanja…

Moći će da formiraju manji zoo-vrt za životinje koje mogu da žive u školskom dvorištu, da ih hrane i brinu o njima. U nekim školama sadiće biljke u dvorištu, moći će da odlaze u bližu okolinu, pešače, orijentišu se u prostoru, snalaze se pomoću mape…Oni koji vole film moći će da rade spotove, kratke filmove, panoe i fotografije, promovišući zdrav život, nenasilje i još mnogo toga.

Načelnica Odeljenja za koordinaciju rada školskih uprava Ministarstva prosvete Jasmina Đelić ranije je rekla da će sa lokalnim samoupravama ili sa školom biti napravljen dogovor da se deci obezbedi obrok, koji će biti besplatan. Škole u kojima će se primenjivati novi koncept, a koje pripadaju Školskoj upravi Novi Sad: OŠ “Žarko Zrenjanin” – Obrovac, OŠ “Đorđe Natošević”, Novi Slankamen, OŠ “D. Radosavljević Narod” – Mačvanska Mitrovica, OŠ “Sava Šumanović” – Erdevik, OŠ “Petefi Šandor” – Bečej, OŠ “Branko Radičević” – Savino Selo, OŠ “P. Petrović Njegoš” – Vrbas, OŠ “Milica Stojadinović Srpkinja” – Vrdnik, OŠ “Branko Radičević” – Kuzmin,  OŠ “23. oktobar” – Golubinci, OŠ “Milan Hadžić” – Vojka, OŠ “Vuk Karadžić” – Adaševci, OŠ “Sremski front” – Šid, OŠ “Jovan Popović” – Novi Sad,  OŠ “Veljko Vlahović” – Novi Sad i OŠ “Vuk Karadžić” – Novi Sad.

Vremeplov: Rođen Pavle Jurišić Šturm

Na današnji dan 22. avgusta 1848. rođen je srpski general pruskog i lužičkosrpskog porekla Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, veoma zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U srpsku vojsku primljen je 1876. kao dobrovoljac u činu poručnika i već u Srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U Srpsko-turskom ratu 1877-1878. veoma uspešno je komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu 1914. kao komandant Treće armije primio je prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom je komandovao i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.

Vremeplov: Iz zatvora u S. Mitrovici pobegla 32 zatvorenika

Iz zatvora u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu na današnji dan 22. avgusta 1941. pobegla su 32 zatvorenika, većinom komunisti. Prilikom bekstva kroz podzemni kanal pomogao im je učenik srednje tehničke škole u Novom Sadu, partizan s Fruške Gore Boško Palkovljević-Pinki, kasnije proglašen za narodnog heroja, koji ih je odveo u partizanski odred.

Vremeplov: Rođen Milan Obrenović

 Milan Obrenović, srpski knez (1872-82) i kralj (1882-89) rođen je na današnji dan 22. avgusta 1854. godine. Za vreme njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje (na Berlinskom kongresu 1878). U spoljnoj politici oslanjao se na Austro-Ugarsku sa kojom je sklopio Tajnu konvenciju 1881. Zapamćen je kao autokrata, a za njegovu ličnost vezani su brojni skandali po evropskim prestonicama koje je posećivao. 

Vremeplov: Rođen Debisi

Na današnji dan 22. avgusta 1862. godine rođen je francuski kompozitor Klod Debisi, tvorac muzičkog impresionizma i jedan od utemeljivača moderne muzike (“Popodne jednog fauna”, “Nokturno”). 

Vremeplov: Umro Turgenjev

U Parizu je, na današnji dan 22. avgusta 1883. godine, umro ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana “Očevi i deca”, “Lovački zapisi”, “Uoči novih dana”, “Prolećne vode”.

Vremeplov: Umro Fred Hojl

Britanski astronom i matematičar Fred Hojl, jedan od najvećih naučnika 20. veka umro je na današnji dan 22. avgusta 2001. godine. S Tomasom Goldom i Hermanom Bandijem postavio je teoriju o konstantnoj gustoći svemira (steady-state theory, 1948). Pored naučnih dela namenjenih popularizaciji astronomije, pisao je i romane naučne fantastike (“Crni oblak”, “A kao Andromeda”).

Vremeplov: Valensa napustio “Solidarnost”

Leh Valensa, legendarni vođa “Solidarnosti”, prvog slobodnog sindikata komunističkog sveta, napustio je na današnji dan 22. avgusta 2006. godine  tu organizaciju. “Solidarnost” je igrala ključnu ulogu u rušenju komunizma u Poljskoj i čitavoj Evropi krajem 1989. godine.

Decu od prvog dana škole treba učiti kako da sede

Polazak u školu predstavlјa prekretnicu u životu, rastu i razvoju svakog mališana. Vreme nekada predviđeno za igru sada dele na vreme za sedenje, učenje, domaće zadatke i boravak u školi. Od njih se mnogo očekuje, i, osim školske torbe, na nejaka leđa padne i veliki broj obaveza. Stoga Odelјenje fizikalne medicine i rehabilitacije Doma zdravlјa „Novi Sad” ima nekoliko saveta za roditelјe kako da sačuvaju prava i zdrava leđa svojih prvaka. Sedenje je aktivnost koju prvaci sve češće praktikuju, a logično je da pronalaze način da to sebi olakšaju. Sedenje na visokoj ili niskoj stolici, s jednim laktom na stolu, s prekrštenim nogama ili brade naslonjene na prekrštene ruke, samo su neki od primera „kreativnosti” mališana. Takvi položaji, ako se zauzimaju duži period i ponavlјaju u vidu obrasca, mogu uzrokovati bolove, loše držanje tela, slabost muskulature i deformitete kičmenog stuba.

Osim što nepovolјno utiču na koncentraciju i pažnju deteta, doprinose razvoju loših životnih navika i ometaju pravilan rast i razvoj. Ukoliko neko iz porodice ima urođene deformitete kičmenog stuba ili druge bolesti kostiju mišića i zglobova, potrebni su dodatni oprez, korekcija i praćenje navika dece.

Postoje načini da se to spreči, a kako navode iz Doma zdravlјa, radni prostor treba prilagoditi deci: stolica treba da je odgovarajuće visine, oba lakta na stolu i leđa ispravlјena. Radni prostor treba da je osvetlјen prirodnim svetlom, a po potrebi dopunjen veštačkim, da bi bio dovolјno zanimlјiv, ali ipak funkcionalan i stimulativan za učenje. Bilo bi dobro nabaviti im rotacionu stolicu da bi češće menjali položaj, a s vremena na vreme stolicu zameniti pilates loptom i sedenje učinite zanimlјivijim, ali i malo zahtevnijim.

Školska torba je takođe nešto o čemu roditelјi treba da vode računa prilikom kupovine. Puna je prosečno teška od 4,5 do 6,5 kilograma i varira u veličini, te iz Doma zdravlјa savetuju roditelјima da prvacima maksimalno olakšaju teret i pažlјivo odaberu torbu, nauče ih da izbace suvišne stvari i spakuju je na odgovarajući način. Veće knjige i sveske treba pakovati u zadnji deo torbe, bliži leđima, a one lakše i manje slagati napred.

Školski pribor treba da je od što lakšeg materijala i sve ono što se ne upotreblјava taj dan ne treba da zauzima mesta u torbi. Patike i oprema za fizičko treba da stoje u posebnoj kesi, kao i blok za crtanje i bojice. Ručak i užina mogu se nositi u posebnoj vrećici ili u torbi, ako nemaju preveliku masu.

Prilikom kupovine, treba voditi računa o tome da težina torbe bude najviše 15 odsto od telesne mase deteta. Ukoliko se previše optereti kičmeni stub đaka prvaka, nekada nije u mogućnosti da se izbori s pritiskom i nema odgovarajuću podršku muskulature, a većina dece tog uzrasta već ima loše držanje tela, čemu nošenje tereta od nekoliko kilograma ne ide u prilog.

Ukoliko se đak prvak žali na bolove u ramenima, glavobolјe, trnjenje u rukama, zamor i nije koncentrisan, ne prati nastavu ili ne može dugo da obavlјa određenu aktivnost, s Odelјenja fizikalne medicine i terapije savetuju da se obratit pažnja na njegovo držanje, način sedenja, nošenja torbe, kao i na pojavu bilo kakvih deformiteta stopala, kolena, kukova ili kičmenog stuba. Decu treba motivisati da se bave nekom fizičkom aktivnošću da bi se prevenirala većina poremećaja koji se javlјaju u tom uzrastu. Malim đacima treba omogućiti da pravilno rastu i razvijaju se, a najveća obaveza roditelјa je da, zajedno s njima, uživaju u čitavom procesu sazrevanja.  

Rizici za deformitet kičme

Ukoliko roditelјi ne vode računa prilikom kupovine, može se desiti da dete razvije deformitet kičmenog stuba. Dom zdravlјa navodi više rizika koji mogu dovesti do pomenutog problema, poput preteške ili loše spakovane školske torbe, nošenja školske torbe na jednom ramenu ili u jednoj ruci. Neodgovarajući radni prostor i radna stolica takođe spadaju pod rizike za razvoj deformiteta, a navodi se i fizička neaktivnost.

Torba s pojasom oko struka

Odelјenje fizikalne medicine i rehabilitacije dalo je smernice šta podrazumeva odličan izbor prilikom kupovine školske torbe za đake prvake. Osim što treba da bude odgovarajuće boje ili ima sliku određenog crtanog junaka, bilo bi dobro da ima široke i mekane bretele, ne bude od kože, već od laganog i izdržlјivog materijala, ali i da ima ojačanje na leđima i pojas koji se kopča oko struka. Takođe je neophodno voditi računa o tome da bude odgovarajuće veličine, tako da dno ne ide ispod struka, a gornji deo ne ide iznad linije ramena i ima više pregrada da bi sadržaj bio dobro raspoređen.

Lončar o smrti devojčice: Hitna u Surdulici intervenisala brzo

Ministar zdravlјa Zlatibor Lončar izjavio je danas da je Hitna pomoć iz Surdulice do devojčice kojoj je pozlilo na Vlasinskom jezeru, a koja je nakon toga preminula u bolnici, intervenisala brzo i naveo da su stigli za 12 minuta. Lončar je kazao da bi u tom roku hitnoj pomoći teško bilo i u Beogradu i u većim gradovima da stignu bez obzira na veći broj ekipa i vozila.  Ministar je naveo da je deo nalaza sa obdukcije gotov, ali da se čeka i drugi deo nalaza, te da se prema prvim nalazima može zaklјučiti da je devojčica bila u teškom stanju. “To je bila izuzetno ozbilјna i teška situacija. Postavlјa se pitanje da se dete našlo u najsavremenijoj beogradskoj i evropskoj bolnici šta bi tada moglo da se učini. To je ono što možemo reći prema prvim nalazima”, rekao je Lončar odgovarajući na pitanja novinara u Leskovcu gde je obišao Opštu bolnicu.

Lončar je istakao da devojčicina smrt nema nikakve veze sa funkcionisanjem sistema rada u zdravstvu, kao i da je nemoguće da se desi da neko odbije da izađe na teren kada primi poziv da je dvogodišnjoj devojčici pozlilo. “Nije ovo posao kao neki drugi da ste u mogućnosti da nalazite opravdanja u nekim zakonima, pogotovu kada se radi o lјudskim životima, a ni zakoni ne mogu sve da urede”, kazao je ministar zdravlјa i istakao da nema opravdanja da se ne pomogne detetu koje je zdravstveno ugroženo, jer je to lјudski.Konstatovao je da je svakako potrebna bolјa organizacija rada hitnih službi, te najavio da će od sledeće godine kada domovi zdravlјa pređu u nadležnost Republike postojati jedinstven sistem i da će se u svakom trenutku znati gde su kola Hitne pomoći kako bi najbliža ekipa bez obzira kojoj teritoriji pripada stigla na lice mesta da pomogne.

Njujorški MOMA muzej radi u državnoj školi

Najpoznatiji američki muzej savremene umetnosti, njujorški Muzej moderne umetnosti (MOMA), zatvoren je do 21. oktobra, a za to vreme organizuje izložbe u javnoj osnovnoj školi PS1.U nekadašnjoj školi postavljena je instalacija Džuli Beker, slike Đine Bivers i radovi umetnika koji su gosti Studio muzeja iz Harlema.

Naučnici odredili gornju granicu ljudske izdržljivosti

Američki naučnici su otkrili gornju granicu ljudske izdržljivosti – tada je potrošnja energije 2,5 puta veća od osnovnog metabolizma. Naučnici su istraživali sportiste koji se bave ekstremnim sportovima i koji su pet meseci trčali širom SAD. Ljudi su, po tako visokoj granici, jedinstveni među primatima. To je nešto što smo nasledili od lovaca tokom dva miliona godina, smatraju naučnici, prenosi naučni časopis Sajens advansiz. U tekstu se napominje da se granica ljudske izdržljivosti meri u odnosu na osnovni metabolizam – reč je o količini kalorija koje organizam sagoreva u minutu, da bi funkcionisalo u mirovanju.

Profesor evolucione antropologije sa Univerziteta Djuk Herman Poncer, postavio je gornju granicu na 2,5 puta veću potrošnju kalorija od osnovne. U ekstremnim disciplinama poput triatlona ili maratona ljudi mogu da povećaju potrošnju energije pet ili čak i 10 puta iznad metaboličke potrošnje u mirovanju, ali samo nakratko. Naučnici su pratili pet muškaraca i jednu ženu tokom trčanja po SAD, kada su oni pretrčali oko pet hiljada kilometara od Los Anđelesa do Vašingtona. Svi su gubili na težini i trošili unutrašnju energiju brže nego što su je nadoknađivali. Naučnici su zabeležili da ljudi mogu da proizvedu oko 4.000 kalorija dnevno, koje mogu da potroše. Trkači su unosili osam litara vode dnevno i trošili oko 6.000 kalorija. Ako trošite više od 4.000 kalorija gubite svaki dan na težini, tako da to dugoročno nije održivo, objašnjavaju naučnici.

Holandija: Pronađena knjiga stara 400 godina ukradena iz Amerike

Ženevska Biblija, jedna od nekoliko stotina retkih knjiga ukradenih iz biblioteke u Pitsburgu pronađena je u Holandiji. FBI je ovu 400 godina staru knjigu 26. aprila vratio biblioteci, javio je AP. Biblija je bila među više od 300 retkih knjiga, mapa, atlasa i još mnogo predmeta ukradenih iz biblioteke Karnegi prošle godine. Bivši radnik biblioteke i prodavac retkih knjiga optuženi su za krađu tih knjiga i predmeta. FBI kaže da je Biblija objavljena 1615. godine otkrivena u Američkom muzeja hodočasnika u Lajdenu, oko 70 kilometara od Amsterdama. Direktor tog muzeja radio je sa holandskom policijom na vraćanju Biblije Sjedinjenim Državama.

Nagrada od milion $ kenijskom nastavniku koji plate deli siromašnima

Nastavnik iz Kenije Peter Tabiči dobitnik je ovogodišnje Nagrade za najboljeg nastavnika i čeka u vrednosti od milion dolara, a reč je o nastavniku koji se odrekao većine svojih primanja kako bi ih donirao siromašnoj deci. Prestižno priznanje “Global Teacher Prize” dodeljeno je u Dubaiju, a voditelj programa bio je poznati glumac Hju Džekmen. Nagrada i ček od milion dolara uručeni su Tabičiju koji radi kao nastavnik u državnoj srednjoj školi u udaljenom i nerazvijenom mestu Pvani. Tabiči je kazao da je prvi put putovao avionom i da mu nagrada predstavlja veliku čast, ali i obavezu da se nastavi brinuti za decu u školi u kojoj ima samo jedan kompjuter, a učenici su uglavnom deca bez roditelja. Najavio je da će novac od nagrade takođe iskoristiti da unapredi uslove rada u školi i da pomogne siromašnim u Keniji. Uporedo s njegovom humanošću, Tabiči je izuzetno kvalitetan nastavnik o čemu ponajbolje svedoči i činjenica da njegovi učenici iz škole bez biblioteke, laboratorija i adekvatnog pristupa internetu, redovno osvajaju takmičenja u Keniji i na regionalnom nivou. Predsednik Kenije Uhuru Keniata čestitao je dobitniku i poručio kako Tabičijeva priča prestavlja priču Afrike i nadu za nove generacije.

By admin