Vesti – 23.08.2019.

Škola lјudskih prava za studente UNS-a u Vršcu

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i ove godine je za studente Univerziteta u Novom Sadu organizovao školu lјudskih prava. Škola se  održava u Vršcu, od 21.  do 23.  augusta i u njenom radu učestvuju 22 studenta društvenih nauka. Ove godine škola je  posvećena nediskriminativnim politikama, a polaznici su u prilici da se upoznaju i upotpune znanje o pojmu i oblicima diskriminacije, ulozi nezavisnih i ustavno-sudskih institucija u zaštiti od diskriminacije, sa nediskriminativnim politikama u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina, dece i roda, kao i sa zločinom iz mržnje.

Predavači su vrsni poznavaoci problema diskriminacije, eksperti u pojedinim oblastima i dokazani borci za lјudska prava: poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković; akademik Tibor Varadi, sudija Ustavnog suda Tamaš Korhec, ekspertinje za pitanje roda i bezbednosti Zorica Mršević i Svetlana Janković. Svim polaznicima škole biće dodelјene diplome, a organizator se potrudio i da ih snabde odgovarajućom literaturom, među kojom se nalaze izdanja Pokrajinskog ombudsmana i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. Škola lјudskih prava je organizovana zahvalјujući razumevanju i podršci Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Misija u Srbiji.

Besplatne radionice “Raspustilišta” za najmlađe Novosađane

Crtanje, brzo čitanje, kao i učenje kroz igru, samo su neke od aktivnosti koje su priređene polaznicima letnjeg “Raspustilišta”. Radionice se održavaju svakog dana od 10 do 12 časova i trajaće do kraja nedelje. Ulaz je slobodan.  Već 36. godinu, organizovane su radionice Raspustilišta za decu uzrasta od 5 do 12 godina. Oko stotinu razigranih polaznika, učestvovalo je na radionicama koje će trajati do kraja nedelje. Dečija graja, ponovo je krasila Radničku ulicu. Da bi aktivirali decu, takve radionice na otvorenom, pružaju priliku deci da probude znatiželju i da svoje slobodno vreme iskoriste na kreativan način. Ova nedelja Raspustilišta, odvija se po redovnom programu, a polaznici mogu da očekuju raznovrstan program. Među njima je i oko kamere i žvakalica sa sto lica, gde uče osnove pravilne ishrane. “Dakle u isto vreme se dešava paralelno nekoliko radionica, pa tako danas imamo likovni atelje gde otkrivamo šta je to apstraktna slika, učimo brzo čitanje i mudro učenje, igramo se na radionici igra bez granica, vežbamo toleranciju, timski duh, liderstvo, učimo kako da budemo vođe u onome što radimo”, kaže Aleksandra Lukić, v.d. direktorka Novosadskog dečijeg kulturnog centra.

Od 26. do 30. avgusta u organizaciji Novosadskog kulturnog dečijeg centra, a u saradnji sa udruženjem Kreativni pogon, osmišljen je program koji se nastavlja u malo drugačijem formatu. Zbog velike zainteresovanosti i ograničenog broja mesta, prijave za radionicu cirkuskih aktivnosti i savremenog pokreta su obavezne, te ih možete poslati na adresu cirkoneo@gmail.com. https://www.youtube.com/watch?v=HKdDToF8GjM

U nedelju obeležavanje Evropske noći slepih miševa u Novom Sadu

Evropska noć slepih miševa biće obeležena u nedelju, 25. avgusta u arboreutumu Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.  Ovom prilikom deca predškolskog i školskog uzrasta upoznaće se sa slepim miševima. Imaće priliku da otkriju kako se slepi miševi kreću, čime se hrane, o eholokaciji, a čeka ih i oslikavanje lica.    Od 19 časova moći će da nauče kako uz pomoć detektora za slepe miševe da odrede o kojoj vrsti je reč, a Andrej Čonti, master ekolog, održaće predavanje o ovim tajnovitim životinjama.   Ulaz je slobodan, a u arboretum se ulazi iz dela ulice koja vodi do vrtića “Vilenjak”.    

Futog: Praksa u polјoprivrednoj školi važan segment školovanja đaka

Samo je kroz praktičan rad moguće proširiti usvojeno znanje kod dece, osposobiti ih za dalјi rad i profilisati budućeg stručnjaka u polјoprivredi. Ne treba potceniti apstraktno znanje, ali kada se ono dopuni sa praktičnim radom, dobija se mlad obrazovan čovek sa neograničenim mogućnostima. Školska ekonomija Polјoprivredne škole u Futogu predstavlјa neodvojivu celinu ove obrazovne ustanove, jednako važnu za učenike, u obrazovnom smislu, kao poligon praktične nastave, ali i za nastavno osoblјe, jer je važna u proizvodnom smislu, kao proizvodni pogon.

U razgovoru sa pomoćnim nastavnikom i nekadašnjim učenikom te škole Dušanom Avramovićem, probali smo da saznamo šta je to što se promenilo u školskoj praksi, otkako je on završio opšti smer Polјoprivrednog tehničara, početkom devedesetih godina. – Ono što se u suštini promenilo jeste da se sada mnogo više koristi mehanizacija, a manje fizički rad, što i jeste cilј, da se učenici što bolјe obuče se za rad na mašinama i nauče da, u svom radu primene savremene tehnologije – kaže Avramović. – Moje školovanje tih godina se zasnivalo uglavnom u fizičkom radu, motika u ruke i kopanje, sadnja, setva… Nije bilo toliko plastenika kao danas, imali smo jedan staklenik i bavili se cvećarskim i povrtarskim poslovima. Sad se ipak u mnogo većoj meri koristi mehanizacija, a traktori su nam neizostavni deo skoro svake aktivnosti.

Po njegovim rečima, u suštini su smerovi manje više slični nego ranijih godina, a plan rada je ostao isti. Menjali su se samo nazivi, pa je tako nekada postojao “tehničar stočarske proizvodnje”, a danas su oni “zootehničari”. Ono što je novina je smer “tehničar hortikulture”, a u njegovo vreme je postojao samo “cvećar – vrtlar”. – Nekada smo imali dežurstva i u pet izjutra se počinjalo sa mužom krava, a kada se ona završi, išlo se na nastavu, ali smo bili pošteđeni ispitavanja za taj dan – kaže organizator praktične nastave, diplomirani veterinar dr Milan Savović, koji je takođe bivši đak Polјoprivredne škole. – Malo smo pomerili praksu, te muža sada počinje u šest sati ujutru  koju rade tri do četiri đaka. Dogovorili smo se sa profesorima koji prave praksu i sa direktorom škole da svaki dan imamo dva razreda na praksi,  tako da će jedan obavlјati poslove pre podne, a drugi će imati popodne za mužu i ishranu životinja.

U ono vreme nije bilo sistema za navodnjavanje “kap po kap”, a danas im on umnogome olakšava posao. Imaju i savremenu mašinu za baliranje,  koja za sat i po vremena kompletno završi posao, a nekada su bili potrebni dani da se to uradi. – Traktori se najčešće obnavlјaju, jer bez njih ne možemo ništa – kaže Dušan Avramović. –  Naš balir – traktor ima vile koje podižu teret, utovaraju i istovaraju bale sena poput vilјuškara i ceo proces baliranja se završi sa dva učenika i jednim traktoristom, a ranije su nam trebala jedan ili dva razreda da se to sve odradi.

Prema njegovim rečima, u sklopu škole, za potrebe prakse zastuplјene su sve grane polјoprivrede: od bilјne proizvodnje, ratarskog, povrtarskog, voćarskog, vinogradarskog i hortikulturnog dela, do stočarstva. Đaci sa nastavnicima vode računa o brojnim životinja – magarcima, konjima, kravama muzarama i svinjama, a imaju i autohtone vrste mangulice. Osim toga, takozvani “Panonski zoo vrt” krase guske, patke i kokoške sa ovih podneblјa.

Nekada se zarađivao Džeparac

Kako nam je rekao Dušan Avramović, nekada su đaci imali Džeparac od poslova koje su radili na praksi, jer je postojala učenička zadruga. Dolazili su vikendima, praznicima, na raspustima ili kada nema nastave i dobijali su dnevnicu za taj posao koji rade. Stočari su najbolјe prolazili, jer se stoka mora hraniti i pojiti svaki dan.

Dodelјene diplome polaznicima Male IT akademije

Nakon uspešno završenog kursa programiranja, polaznicima „Male IT akademije” u petak su u prostorijama Poslovnog inkubatora uručene diplome. Kurs su pohađala deca osnovnoškolskog uzrasta, a oni su tokom 20 časova naučili kako da pomoću posebne platforme naprave igricu. Direktor „Vojvođanskog IT klastera” Milan Šolaja preporučio je da obrazovanje i učenje novih veština počne što ranije. – S decom osnovnoškolskog uzrasta može se kvalitetno raditi jer brzo „upijaju” nove informacije – pojasnio je Šolaja. – Nemamo nameru da im usadimo prgramiranje kao budući posao, već da razviju algoritamsko razmišlјanje i sistemski pristup rešavanju problema, što će im sigurno koristiti u poslu kojim će se baviti kada odrastu. Deca su po prirodi radoznala, danas rastu zajedno s novim tehnologijama i njihovi su korisnici. Zbog toga smo želeli da im približimo sve što nove tehnologije pružaju, te omogućimo da izraze kreativnost tako što će stvoriti nešto novo, da ih usmerimo da ne budu samo konzumenti već da shvate da mogu biti stvaraoci.

Učenik Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” i jedan od pomoćnih predavača Vasilije Šolaja rekao je da svako dete može pohađati taj kurs jer je prilagođen uzrastu. – Pre nekoliko godina i ja sam prošao pohađao tu školu, zavoleo programiranje i upisao „Jovinu” gimnaziju i IT smer – prisetio se Vasilije. – Malo mi je čudno što sam sad predavač. Često vidim sebe u njihovim „cipelama”, saosećam s njima kada „zapnu” prilikom izrade igrice, pa se potrudim da im što više pomognem.

Vlatka Roksandić upisala je sina Mihaela na kurs programiranja nakon što je on izrazio želјu da se oproba i u toj oblasti. Ona je kazala da je oduvek voleo da slaže kocke, odnosno da rešava zagonetke, a posebno ga zanimaju roboti, dok u mu u školi odlično idu prirodne nauke.  Za dve nedelјe naučio sam da napravim igricu, što mi je bilo zanimlјivo. U mojoj igrici mačka mora da izbegava psa koji je juri, ali da usput sakuplјa posude s mlekom, što joj donosi poene – pohvalio se Mihael.

Nјegov prijatelј Đorđe Valenćik, koji pohađa četvrti razred OŠ „Jožef Atila”, takođe je izabrao lik mačke za svoju igricu. – Moja mačka je zalutala u šumu koja je puna opasnosti, a mora što pre da se vrati kući, ali je na tom putu čekaju razne prepreke, poput slepog miša i šilјaka – ispričao je Đorđe, i napomenuo da, iako igrica deluje jednostavno, bilo je potrebno uložiti mnogo truda da bi ona „radila” kako treba.

Za komplet knjiga za novu školsku godinu i do 15.000 dinara

Nova školska godina, osim dodatnog troška, roditelјima donosi i stres zbog često komplikovanog pronalaska odgovarajućih udžbenika, te se zbog visokih cena Novosađani sve više opredelјuju za kupovinu polovnih knjiga. Tako je u „Knjižari polovnih udžbenika” u Ulici Vase Pelagića gužva počela ovog ponedelјka, kada su se Novosađani ozbilјno latili pronalaska odgovarajućih školskih knjiga. Vlasnik te radnje Živko Gavrić za Dnevnik ističe da, osim polovnih udžbenika, prodaju i deo novih, te da su u potpunosti opremlјeni za osnovce, ali i za srednjoškolce. – Deo građana dolazi malo ranije da bi kupili malo lepše i očuvanije udžbenike, a oni što čekaju sam špic, dolaze pred početak škole, ali i za njih nađemo dobre knjige – kazao je Gavrić. – Udžbenike nabavlјamo od nekih škola, kao i od roditelјa koji dolaze da bi ih prodali ili zamenili. Četiri godine nismo menjali cene, tako da nemamo kritika sugrađana, često napravimo i neki popust za komplet udžbenika i trudimo se da svakom izađemo u susret.

U „Knjižari polovnih udžbenika” postoji mogućnost menjanja knjiga uz doplatu, a u poprilično dugom redu čekala je i majka troje dece koja je juče počela da se priprema za novu školsku godinu. Ona navodi da ove godine lakše pronalazi odgovarajuće udžbenike, za razliku od prošle, kada je to, kako kaže, bilo malo teže. Ističe da uglavnom kupuje polovne knjige, i dodaje da je kupovina polovnih udžbenika spas za kućni budžet, jer samo komplet udžbenika za peti razred košta oko 12.000 dinara.

Gužva ipak nije samo u radnjama polovne robe, nego i u novosadskim knjižarama u koje su pristigli udžbenici za sve razrede osnovne škole, osim za drugi i šesti. Razlog je u tome što će đaci tih razreda učiti gradivo po novom programu. Poslovođa knjižare „Službeni glasnik” Aleksandra Dimitrijević ističe da su Novosađani počeli da kupuju uybenike još pre mesec dana, dok će drugi deo avgusta biti najaktuelnije vreme za kupovinu. – Udžbenici za drugi i šesti razred tek treba da stignu jer su novi, a knjige za sve ostale razrede i od svih izdavača su stigle – kazala je Aleksandra Dimitrijević. – Srednjoškolci će krenuti u kupovinu verovatno tek krajem avgusta jer nemaju još spisak, dok su osnovne škole dobile spisak u martu i aprilu te su neki u potragu krenuli još u junu. Udžbenici se uglavnom kupuju pojedinačno jer svaki nastavnik ima izdavača kog je izabrao.

Kada su u pitanju cene, polovni udžbenici su uglavnom upola jeftiniji od novih, a nekad čak i trostruko, a problem postoji kod radnih svezaka jer su popunjene pa se moraju uzeti nove, za koje potrebno je izdvojiti po oko 500 dinara. Iz tog razloga, veliki broj roditelјa deo knjiga kupuje u knjižarama, a drugi deo u radnjama polovnih uybenika ili preko brojnih internet stranica na kojima se u ovo vreme nudi veliki izbor korišćenih školskih knjiga. Tako polovni udžbenici koštaju oko 300 dinara, dok je u knjižarama potrebno izdvojiti oko 700. Cena u velikoj meri zavisi od izdavača, predmeta, kao i od razreda.

U novosadskim knjižarama navode da je za komplet knjiga za osnovce potrebno izdvojiti oko 6.000 do 9.000 dinara, dok su za srednjoškolce cene mnogo više. Ipak, u razgovoru s građanima saznali smo da veliki broj roditelјa učenika, kako osnovnih škola, tako i srednjih, kupuje komplet udžbenika preko škole, za šta izdvajaju i do 15.000 dinara. Za novosadske prvake Grad je ove godine obezbedio komplete udžbenika za predstojeću školsku godinu, što će njihovim roditelјima zasigurno biti velika olakšica.

U Irigu veća uposlenost traži proširenje vrtića

Budžet sremske opštine Irig iznosi 500 miliona dinara, a uz pomoć viših nivoa vlasti, finansiranjem putem konkursa dostigne i do 700 – 800 miliona dinara. Lokalna samouprava ne propušta nijedan konkurs ministarstava i pokrajinskih sekreterijata i uspešni su u dobijanju investicija. – Gasifikacija koja se trenutno sprovodi na teritoriji naše opštine trajaće sigurno dve i po godine, jer su obimni radovi u pitanju, tako da će i to doprineti da opštinski budžet bude veći – kaže za „Dnevnik” Stevan Kazimirović, predsednik opštine. – Ukoliko bi sad ubacili celu investiciju u ovogodišnji budžet mogli bismo da izađemo sa informacijom da je budžet premašio milijardu dinara, međutim to nije tako, jer će investicija biti rađena fazno i raspodelјena novčano kroz tri godine. – Zato kada govorimo o budžetu, sve je relativno. Naš osnovni budžet iznosi od 450 do 500 miliona, ukoliko dobijemo investicije preko pokrajinskih i republičkih vlasti, to nam je samo plus – rekao nam je Kazimirović.

Ovde stalno spremaju nove projekte. Pošto je škola u Irigu renovirana, odobrena su sredstva za rekonstrukciju Osnovne škole „Milica Stojadinović Srpkinja” u Vrdniku, pa se očekuje raspisivanje javne nabavke za kompletnu sanaciju i rekonstrukciju, kao što je rađeno i u iriškoj školi. Novac je odobrila Kancelarija za javna ulaganja Republike Srbije, a u toku su radovi i u područnom odelјenju škole u Jasku, gde se radi sanacija krova i grejanje. Takođe, raspisana je nabavka za rekonstrukciju i sanaciju škole u Šatrincima, vrtića, Doma kulture, Mesne kancelarije. -U sve škole na teritoriji naše opštine u poslednje dve godine imamo velika ulaganja, kao i u vrtiće. Međutim, kad smo stupili na čelo lokalne samouprave situacija sa vrtićima bila je takva da nisu renovirani od samog otvaranja negde 80-ih godina. Uspeli smo za nekoliko godina da ih kompletno sredimo, od donjih prostorija do krovova na kojima je rađena i izolacija – kaže Kazimirović. -Zatekli smo krovove sa salonit pločama, sve je zamenjeno, ubačena nova stolarija, sređeno je kako spolјa, tako i iznutra, radimo grejanje.

Prošle godine je postavlјeno novo grejanje u vrtiću u Vrdniku, kao i fasada, u Irigu je pretprošle godine postavlјeno novo grejanje. -Renovirana su i područna odelјenja vrtića u selima, jer u svakom selu imamo vrtiće, a u toku je i javna nabavka za vrtić u Irigu za LED rasvetu. Nedavno mi je bila i direktorka Predškolske ustanove u Irigu koja je takođe primetila da više neće biti ničeg za renoviranje, koliko smo toga do sada uradili- napominje Kazimirović. Ističe da će biti neophodno da se proširi vrtić u Irigu, zbog zapošlјavanja roditelјa.

U Irigu su doneli odluku da ne postoji lista čekanja za vrtiće, što nije čest slučaj u opštinama, te svaki roditelј koji ima tu potrebu može tokom godine da upiše dete, a za treće i četvrto dete se ne plaća. – Radimo projektnu dokumentaciju za proširenje objekta vrtića u Irigu, da bi već mogli da konkurišemo iduće godine, jer smatramo da ima potrebe i da za decu neće biti mesta. Ukoliko je već donesena odluka, ne možemo posle reći da nema mesta, zato i spremamo dokumentaciju na vreme – kaže Kazimirović.

Dobri su pokazatelјi o povećanoj zaposlenosti, a 2015. nezaposlenost je iznosila ogromnih 54 odsto. – Bili smo opština sa najvećim procentom nezaposlenosti u Vojvodini. Svako ko je dolazio u sedište opštine samo je tražio posao, i čest slučaj je bio da bude pun hodnik. Sada je slučaj, pošto je toliko lјudi zaposleno, kad treba radnika mi zovemo lјude. Sad nam nedostaju  radnici- kaže Kazimirović. – Nedavno u priči sa velikim voćarima dobio sam pritužbe da ne mogu da nađu sezonske radnike, već ih dovode iz Šapca, moraju da plaćaju prevoz. Mi smo sredina u kojoj su neophodni sezonski radnici, pogotovo kad su berbe voća, grožđa, a procenat nezaposlenosti je smanjen na 11 odsto. Samim tim je jasno koliko je lјudi za kratko vreme uposleno, te zato i imamo u vrtićima veći broj dece, jer su lјudi počeli da rade, sve povlači jedno drugo.

Novina na zrenјaninskoj Peskari: Rashladi glavu, otvori Knjižider

Na gradskom kupalištu Peskara otvoren je poseban čitalački kutak nazvan „Knjižider“, sa želјom da knjige budu dostupne svima, kao i da svi Zrenjaninci i gosti imaju kvalitetan odmor. Ideja da se na ovaj način obogati kulturna ponuda grada na jednom od kupališta potekla je od Tanje Vuković, vlasnice ugostitelјskog objekta na Peskari. Inicijativu je prihvatila Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ i obezbedila početni fond od stotinak knjiga. Ove knjige svi zainteresovani posetioci mogu potpuno besplatno pozajmiti tokom boravka na plaži. Početak lepe saradnje obeležila je zanimlјiva ideja bibliotekara da knjige budu smeštene na pomalo neuobičajenom mestu. Umesto sa polica, knjige se mogu pozajmiti iz frižidera sa knjigama – „Knjižidera“. A moto zajedničke čitalačke kampanje glasi: „Rashladi glavu – otvori Knjižider“. „Knjižider“ je u subotu, 17. avgusta, otvoren na najlepši mogući način – uz igru i druženje sa najmlađim Zrenjanincima, na radionici koju su osmislili bibliotekari. Deca su imala zadatak da u „Knjižideru“ otkriju posebnu knjigu koju su sa bibliotekarima čitali. Nakon čitanja usledila je potraga za zakopanim blagom – kovčežićem u kom su se krile nagrade za sve učesnike u potrazi. A posle radionice, deca su nastavila sa odličnim provodom, uz pesmu i ples sa Nikoletom Vidaković i članicama „Free Dance“ studija.

„Knjižider“ sadrži veliki broj izdanja Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“, odabranu beletristiku, kao i knjige za decu. Takođe, i svi sugrađani mogu doprineti da ponuda knjižnog fonda bude bogatija tako što će donirati neke od knjiga iz svoje kućne biblioteke. Prve donacije već su počele da pristižu, što znači da će ovo leto, i ona koja nas tek očekuju, biti u znaku kvalitetnih naslova na gradskoj plaži. Radno vreme nove biblioteke na otvorenom je svakog dana od 9 do 21 čas.

Student iz Trstenika nagrađen za inovaciju protiv zračenja

Stefan Unić, student Visoko tehničke mašinske škole iz Trstenika, na regionalnom učeničkom takmičenju, koje je organizovao Biznis inkubator centar iz Kruševca, osvojio je drugo mesto za inovativni proizvod, personalizovani orgonit, koji smanjuje svakodnevno zračenje uređaja. Ljudi 21. veka nisu svesni koliko su izloženi zračenju putem mobilnih telefona, računara, repetitora i dalekovoda. Iz ove činjenice nastala je ideja dvadeset i jednogodišnjeg Stefana o zaštiti životne sredine i zdravlja putem orgonita. “To nam stvara jedno ogromno zračenje i to menja strukturni omotač oko našeg tela, odnosno menja strukturu koju smo trebali da primimo od majke Zemlje, a šalje se zapravo ono što je štetno po nas. Kako da se zaštitimo od tog negativnog zračenja – možemo da pravilno izbalansiramo energiju oko sebe pomoću orgonita, jer su se orgoniti izuzetno naučno pokazali širom sveta kao kvalitetni i dobri u toj sferi zaštite od zračenja, ali i same zaštite životne sredine”, kaže Stefan.

Profesorka Ljiljana Pecić primetila je Stefanovu kreativnost i prijavila ga je na regionalno takmičenje Biznis inkubator centra u Kruševcu. “Došli smo do zaključka da Stefan poseduje neko određeno znanje iz oblasti orgonita o zaštiti životne, a pre svega i lične i radne sredine. Pošto je ovo bilo takmičenje u biznis idejama, za mene je bilo to i prepoznavanje prilike u smislu da takvih proizvoda nema ovde u Srbiji”, kaže ova profesorka strukovnih studija u Visokoj tehničkoj mašinskoj školi u Trsteniku. Stefan je osvojio vicešampionsko mesto za proizvodnju orgonita, koji u sebi sadrži spoj metala, smole i kristala, od kojih dominira kvarc. “Oni se stave u prostoriju pored izvora zračenja, jer ukoliko se stave tamo gde nema izvora zračenja, biće samo dekorativni i neće imati nikakvu ulogu. Dakle stavljaju se pored rutera, pored televizora, na TV prijemnik odnosno tamo gde se nalazi izvor zračenja. Mi tehnološki napredak ne možemo da zaustavimo. U Americi se mobilna telefonija razvija u 5G generaciju, gde se i koristi, ali u nekim manjim mestima masovna primena se odlaže. Do tada će na kutiju za mobilne telefone pisati opasno po zdravlje jer, kako se pretpostavlja, u jednoj sekundi bi 90 milijardi elektromagnetnih talasa udarilo u naše telo, tačnije u glavu”, kaže Stefan. Orgoniti zračenje primaju sa donje strane, neutrališu sve što je štetno i pretvaraju ga u pozitivnu orgonsku energiju, koja utiče dobro na zdravlje.

Vremeplov: Umro Valentino

Na današnji dan 23. avgusta 1926. godine umro američki glumac italijanskog porekla Rudolf Valentino, najpopularnija filmska zvezda pocetkom 20. veka. Njegova iznenadna smrt u 31. godini izazvala masovnu histeriju, posebno ženske publike. Proslavio se u nemim filmovima ulogama zavodnika, stekavši milione obozavateljki. 

Vremeplov: Borislav Lorenc

Na današnji dan 23. avgusta 1883. rođen je Borislav Lorenc, srpski filozof. Rođen je u Aranđelovcu, filozofiju je studirao u Berlinu, gde je 1908. doktorirao tezom: “Die Philosophie Andre-Marie Amperes”. Bio je profesor na Teološkom fakultetu u Beogradu. Religiozni filozof, ali se bavio i psihološkim problemima, istorijom psihologije kao i srpskom psihološkom terminologijom. Plodan autor i prevodilac, deo Frojdovih dela on je preveo na srpski jezik. Dela: “Psihologija”, “Pregled istorije filozofije”, ” Misao i akcija”, “Psihologija i filozofija religije”.

Vremeplov: Na smrt prebijen sveštenik osuđen zbog seksualnog zlostavljanja maloletnika

Džon Gogan, ražalovani bostonski sveštenik i centralna figura u sex skandalu koji je potresao Katoličku crkvu, prebijen je na današni dan 23. avgusta 2003. godine na smrt u zatvoru, u kome je boravio od 2002, kada je osuđen zbog seksualnog zlostavljanja maloletnika.

Vremeplov: Umro Nebojša Mitrić

Srpski vajar Nebojša Mitrić koji je na reljefima ovekovečio mnoge glumce i znamenite ličnosti umro je na današni dan 23. avgusta 1989. Njegovo poslednje delo je krst na hramu Svetog Save na Vračarskom platou u Beogradu.

Vremeplov: Umro Faruk Begoli

Na današni dan 23. avgusta 2007 godine preminuo Faruk Begoli, glumac, scenarista i reditelj, profesor Fakulteta umetnosti u Prištini, osnivač i direktor prištinskog Pozorišta za mlade “Dodona”. Igrao je u više od 70 filmova i televizijskih serija i bio jedan od poznatijih glumaca na prostorima bivše Jugoslavije.

Vremeplov: Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji

Privremena Narodna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije donela je na današni dan 23. avgusta 1945 Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji, kojim je oduzet “višak” zemlje i poljoprivredne imovine seljacima, crkvama i manastirima i tzv. nezemljoradnicima.

Vremeplov: Počela bitka za Staljingrad

Na današni dan 23. avgusta 1942 godine počela je bitka za Staljingrad, najveća bitka u Drugom svetskom ratu. Završena je 2. februara 1943. katastrofalnim porazom Nemaca i njihovih saveznika, koji je označio prekretnicu Drugog svetskog rata na evropskom ratištu.

Vremeplov: Rođen Luj XVI

Luj XVI, francuski kralj od 1774 rođen je na današni dan 23. avgusta 1754. Nakon izbijanja Francuske revolucije 1789. doveden je sa porodicom iz Versaja u Pariz. U septembru 1792. Žirondinski konvent svrgnuo ga je sa prestola, u decembru iste godine osuđen je na smrt pod optužbom za izdaju. U januaru 1793. je pogubljen na giljotini.

Vremeplov: Islamisti digli u vazduh Ba’al-Šamin u Palmiri

Na današni dan 23. avgusta 2015. godine pripadnici Islamske države digli su u vazduh hram Ba’al-Šamin u drevnom gradu Palmiri na istoku Sirije. Palmira je teško stradala u sirijskom građanskom ratu kada su tokom maja pripadnici Islamske Države (ID) zauzeli grad, masakrirali 600 žitelja i razrušili brojne antičke građevine, smatrajući ih paganskim i idolatrijskim, nespojivim sa islamom.

Korisnici konačno sami kontrolišu svoju privatnost na Facebooku

Društvena mreža Facebook lansira dugo obećavanu alatku koja omogućava korisnicima da blokiraju tu društvenu mrežu da prikuplja informacije o njima sa drugih sajtova i aplikacija. Ta kompanije je saopštila da dodaje sekciju na kojoj se može videti aktivnost koju Facebook prati van svog servisa, putem svojih “lajkovanja” i drugih sredstava. Korisnik može da izabere da bude isključen iz praćenja, a u suprotnom će se praćenja nastaviti po dosadašnjem sistemu, prenosi AP. Alat koji je ranije bio poznat kao “očisti istoriju” sada će imati pomalo nespretno ime “Off aktivnosti Facebooka”.APn avodi da će “Off Facebook” biti i dalje korišćen za sakupljanje brojnih informacija koje ta mreža koristi kako bi ciljano korisnicima prikazivala reklame.

Blokiranje praćenja može da znači da će korisnicima manje reklama izgledati poznato, ali neće promeniti broj reklama koje će oni videti na Facebooku, kao ni način na koji Facebook koristi njihove aktivnosti da bi im prikazao reklame. Čak i ako isključite praćenje, Facebook će i dalje sakupljati podatke na “Off aktivnostima Facebooka”, samo će isključiti te aktivnosti sa vašeg profila, upozorava AP. Iz Facebooka uveravaju da firme neće znati da ste baš vi “kliknuli” na njihovu reklamu, ali će znati da je neko to uradio. Tako će Facebook i dalje moći da saopšti klijentima koliko se dobro kotiraju njihove reklame. Novi alat će omogućiti korisnicima da izbrišu istoriju pretraživanja sa Facebooka i da ga spreče da prati dalja pretraživanja i posete sajtovima. Na taj način Facebook neće moći da koristi informacije sakupljene sa aplikacija i sajtova kako bi ciljano prikazivao reklame na Facebooku, Instagramu i Messengeru.

Facebook neće moći ni da koristi takve informacije da bi korisnicima prikazivao postove za koje misli da će im se svideti, kao što su vesti koje dele njihovi prijatelji. Novi alat je u sredu pokrenut u Južnoj Koreji, Irskoj i Španiji, što je u skladu sa Facebookovom tendencijom da prvo lansira nove mogućnosti na manjim tržištima. Kompanija nije saopštila kada će ova novina zaživeti u drugim zemljama, ali je navela da će to biti u narednim mesecima.

I Instagram u borbi protiv lažnih vesti

Instagram je najavio uvođenje opcije koja će korisnicima omogućiti da označe sadržaj za koji smatraju da je lažan i tako ga učine nevidljivim za druge korisnike, prenosi portal Seebiz. Iako se Instagram ne susreće sa toliko lažnih objava kao što je to slučaj sa Fejsbukom, analitičari ističu da je možda i efikasniji u širenju lažnih informacija. Iako objavljivanje lažnih informacija na Instagramu nije zabranjeno, njihovo označavanje prvi je korak koji je Instagram poduzeo u borbi protiv lažnih vesti i neistinitih informacija koje se šire društvenim mrežama. Baš kao što je to već dobro poznata praksa na Fejsbuku, ubuduće će se takve informacije teže širiti i samim Instagramom.

Fejsbuk je još u maju pokrenuo prepoznavanje fotografija na Instagramu kako bi se sadržaj koji je na Fejsbuku označen kao lažan ili neistinit, automatski uklonio i sa Instagrama. Objave koje algoritam prepozna kao lažne neće biti obrisane, već će biti uklonjene iz kategorije “Istraži” i neće se pojavljivati u rezultatima pretraživanja. Prijavljivanje lažnih objava na Instagramu za sad će biti dostupno samo u SAD-u, a postepeno bi trebalo biti dostupno i u ostatku sveta.

Korisnici Instagrama mnogo su aktivniji u “lajkovanju”, komentarisanju i deljenju sadržaja od korisnika Fejsbuka, a faktografi koji rade sa Fejsbukom su skeptični i ne veruju da korisnici sami mogu efikasno prepoznavati i prijavljivati lažne objave.

Sedam grčih univerziteta na Šangajskoj listi

Vodeći grčki univerzitet – državni „Nacionalni i Kapodistrijanski univerzitet Atine” i ove godine je vodeći među grčkim visokoškolskim ustanovama po akademskim i istraživačkim performansama svog osoblja, piše danas atinski list „Katimerini” na osnovu pozicije tog univerziteta na „Šangajskoj listi”. Na osnovu rezultata ovogodišnje Globalne akademske procene univerziteta,  poznate kao „Šangajska lista”, sedam grčkih univerziteta je među 1.000 najboljih u svetu po naučnim istraživanjima i uticaju svojih istraživača, kao i po broju njihovih članaka u časopisima i bazama podataka. Atinski univerzitet je rangiran između 301. i 400. mesta, a od njegovih grčkih konkurenata sledi ga Aristotelov univerzitet u Solunu (401-500), dok je još pet grčkih univerziteta rangirano od 501. do 1.000. mesta.

Na „Šangajskoj listi” koja se, piše „Katimerini”, smatra jednim od tri najvažnija svetska rejtinga, univerziteti se ocenjuju na osnovu šest pokazatelja akademskog i istraživačkog rada, uključujući broj diplomaca i članova fakulteta koji su dobili nagrade (Nobel, Field i dr.), broj njihovih članaka i drugih referenci, broj istraživačkih članaka u časopisima „Priroda” i „Nauka” i broj publikacija u bazama podataka „Science Citation Index” i „Social Citation Index”. Grčki univerziteti su dobili najbolje ocene po brojnosti članova fakulteta s velikim brojem referenci, kao i po broju publikacija u naučnim bazama podataka.

Ovogodišnja „Šangajska lista” sadrži univerzitete iz 64 zemlje. Prvi je Harvard 17. godinu uzastopno, a slede Stanford i Univerzitet u Kembridžu – kao prvi neamerički na rang listi. Na četvrtom mestu je Institut Masačusetsa za tehnologiju (MIT), peti je Berkli u Kaliforniji, a ostali među prvih deset su Prinston, Oksford, Kolumbia, Institut Kalifornije za tehnologiju i Univerzitet u Čikagu. Poredak prvih deset najboljih univerziteta je potpuno isti kao i prošle godine.

Univerziteti iz Sjedinjenih Država dominiraju i na ovogodišnjoj listi (206 među 1.000 i osam među prvih deset), a slede Kina sa 154 i Velika Britanija sa 61. Najbolje rangirani evropski univerzitet koji nije iz Velike Britanije je Institut za tehnologiju Cirića (19. mesto), a sledi Univerzitet u Kopenhagenu (26. mesto). Među univerzitetima u Aziji na ovoj su listi vodeći univerziteti u Tokiju i Kjotu, na 25. i 32. mestu. Iz regiona Okeanije, Univerzitet u Melburnu je najviše rangiran među univerzitetima u Australiji i Novom Zelandu (41. mesto), dok je Univerzitet u Kejptaunu u Južnoj Africi (201-300 mesto) najbolji na afričkom kontinentu, piše grčki list, prenosi Beta.

About the Author

admin