Pad na Šangajskoj listi “probudio” državu da vrati naučnike u Srbiju

Država će obezbediti sve neophodne uslove kako bi profesor Stojan Radenović ponovo naučne radove potpisivao za svoju zemlju i Beogradski univerzitet, obećali su u subotu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar prosvete Mladen Šarčević i ministar finansija Siniša Mali. Stojan Radenović je jedan od najcitiranijih matematičara sveta koji je svoje radove potpisivao za Saudijsku Arabiju. Ministarstvo prosvete nedavno je objasnilo pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi i kao jedan od razloga navelo to što univerziteti u Srbiji nemaju više nijednog naučnika koji se nalazi na listi najcitiranijih naučnika. Taj kriterijum utiče sa 20 odsto na ukupan skor svakog univerziteta.

Nakon što je Ministarstvo prosvete saopštilo da Srbija nema više ni jednog naučnika koji se nalazi među najuticajnijima u svetu usledio je poziv koji bi trebalo da promeni sve. “Nisu mi se noge odsekle, ali ovo je tako mnogo za mene, da me zove predsednik iz centra Njujorka, tamo je ne znam koje vreme bilo, ja nisam mogao da verujem, supruga kaže – čekaj da vidim da te neko ne zeza, kažem – pa nije, vidim da je Aleksandar”, ispričao je Radenović.

Predsednik Srbije kaže da je profesoru Radenoviću osim laptopa, za rad ponudio i kabinet. “Nije naučio na bogatstvo, naučio je da bude u prizemlju i suturenu, kaže – ne mogu ja da radim u velikim kabinetima u kojima su drugi ljudi, tako da sam motivisan da fanatično radim samo u tom prostoru. Tako da nam je rešio problem prostora”, izjavio je Vučić.

Profesor matematike objašnjava da njegov uspeh ne zavisi od prostora u kojem se nalazi. “To prvenstveno zahteva užasnu posvećenost koja je nesvesna, koja je van nas, a to može da se ostvari i u podrumskoj prostoriji, ne mora u kabinetu”, kaže Radenović.

U jednom su profesor matematike i predsednik Srbije pronašli i nešto zajedničko. “Ja godinama ne idem, na primer, leti na plažu. Meni je stvarno strašno to, ranije sam trpeo to da idem, pa da sa suprugom stavim peškir…”, izjavio je Radenović.

“Ne ličite ni malo na Sinišu”, kaže Vučić. “Dobro, on je mlađi i ne bavi se ovim lokalno konveksnim prostorima i tako dalje”, odgovorio je profesor. 

Međutim, Siniša Mali bavi se važnim stvarima od kojih zavisi ostanak mozgova u Srbiji. Danas je ministar finansija slušao predsednika kako će se raspodeliti budžet. “Mi ćemo sad da ustanovimo posebnu malu jednu budžetsku liniju, profesore, koja se tiče Šangajske liste, to ćemo da izdvojimo kao poseban deo budžeta”, kazao je predsednik Srbije. Za sada se, kako kaže predsednik, a potvrđuje ministar prosvete, na listi za posebnu budžetsku liniju nalazi 12 imena. “Posebna budžetska linija biće za osnaživanje, pa u žargonu da kažem, Šangajske liste uspeha, ustvari radova na listi citiranosti kod ljudi istraživača gde neće biti centri moći, gde će postojati nezavisna budžetska linija koju će univerzitet moći da koristi pod uslovima pod kojim se dogovorimo”, rekao je ministar Šarčević.

Kasno za posebnu budžetsku liniju?

Po reakciji srpskog genetičara Miodraga Stojkovića koji je nedavno svoj rad preselio u Ameriku reklo bi se da jeste Stojković je na Tviteru napisao da je dobio mejl sledeće sadržine: “Poštovani, ministar Mladen Šarčević želeo bi da Vas kontaktira lično, pa bih Vas zamolio za neki broj telefona koji koristite u Americi”. Stojković im je odgovorio: “Poštovani, zahvaljujem na e-mail poruci i želim svako dobro, imao sam telefon i dok sam bio u Srbiji”.

Podsetimo da je Beogradski univerzitet pao za više od 100 mesta na Šangajskoj listi, posle čega se vlast trudi da kontaktira srpske naučnike po svetu – nekog mejlom, nekog direktno telefonom, tako pokušavajući da vrati mozgove u Srbiju.

Genetičar i vlasnik specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu izjavio je ranije da je na Harvard otišao “gladan nauke i komunikacije sa ljudima koji ga neće popreko gledati jer navija za druge”. “Kada smo Petra i ja dobili ponudu, bilo je teško odvojiti se od Leskovca. Ali proveli smo godine u pokušaju da shvatimo zašto sistem mrzi onoga ko drugačije misli, zašto je bezuspešno dokazivanje da treba prozvati i kazniti falsifikatore diploma a ne one koji na njih ukazuju”, rekao je za novi broj Nedeljnika Stojković, koji se na univerzitetu Harvard trenutno bavi istraživanjem matičnih ćelija.

Vučić: Podržaćemo nauku – uslovi za naučnike kakve i drugi nude

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u subotu sa profesorom Stojanom Radenovićem, jednim od najboljih srpskih matematičara, i poručio da će država učiniti sve da zadrži naučnike koji su doprineli da Beogradski univerzitet bude visokoplasiran na Šangajskoj listi, uključujući značajno povećanje plata u nauci. “Ustanovićemo budžetsku liniju koja se tiče Šangajske liste kako bi se podstaklo objavljivanje što više radova u naučnim časopisima u svetu”, najavio je Vučić i dodao da je ministar obrazovanja Mladen Šarčević, koji je prisustvovao sastanku, za sada izdvojio 12 profesora.

Da ne razmišljamo da li neko može da ide na institut ili da ostane na fakultetu…Za sada imamo 12 imena koje je ministar Šarčević izdvojio, da ih podstaknemo da se objavljuje što je moguće više naučnih radova, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je rekao da države neće ulagati samo u autoputeve, vodovod i kanalizaciju, već u naučno-tehnološke parkove, brz internet, digitalizaciju i pokušati da vrati mnoge ljude iz sveta, a posebno onima koji su ovde da pokaže poštovanje. Kako kaže, biće obezbeđeni uslovi za naučnike kakvi i druge nude. “Država će sada pokazati da brine o nauci i kulturi i, nakon medicinskih sestara, najviše će podići primanja upravo u ovim oblastima. Saglasan sam sa profesorom Radenovićem da naučnici treba da državi vrate radom i angažovanjem, a ne samo kuknjavom. Zahvalan sam na rečima koje su nas sve probudile”, istakao je on.

Podsetio je da je za visoki plasman univerziteta Srbije na Šangajskoj listi zaslužno nekoliko profesora, a najzaslužniji je svakako profesor Radenović. Ukazao je da je analizirao razloge za uspeh i manje uspehe, i da su podaci pokazali da u društvenim naukama imamo mali broj citiranih autora, dok u ekonomiji, psihologiji i matematici imamo par njih.

Profesor Radenović je jedan od najcitiranijih matematičara sveta i ranije je naučne radove potpisivao za Univerzitet u Beogradu, ali ga je u međuvremenu angažovao Univerzitet kralj Saud u Saudijskoj Arabiji da za njih potpisuje naučne radove što je negativno uticalo na plasman BU na najnovijoj Šangajskoj listi.

Vučić je podsetio da je Radenović u zgradi Predsedništva bio 2016. kada mu je tadašnji predsednik Tomislav Nikolić za posebne zasluge u nauci uručio Srebrnu medalju. “Hoću u ime svih naših građana i zemlje da vam se zahvalim na marljivom radu, velikom trudu, na tome što ste proslavili ime naše zemlje, ne samo svoje ime i prezime, u nauci i matematici”, rekao je on. Vučić je rekao da ga je lično pogodila činjenica što, zbog propusta države, sada Radenović potpisuje radove za Saudijsku Arabiju i zato je na ovaj sastanak pozvao ministre obrazovanja i finansija.

Vučić se Radenoviću zahvalio što toliko voli svoju Srbiju. Izrazio je uverenje da će profesor i ove godine biti među 100 najcitiranijih naučnika u svetu. Radenović, inače penzioner, naučne radove piše u podrumskim prostorijama zgrade u kojoj stanuje na Vračaru. “U pripremi sam pomislio da vam obezbedim prostor za rad, ali Radenović je rekao ‘šta će mi veliki kabineti’. To je čovek koji je rođen u Gornjem Brestovcu i koji nije naučio na bogatstvo, koji nije naučio da radi u velikim kabinetima”, primetio je Vučić.

Zahvaljujući njemu i profesoru Zoranu Kadelburgu, Univerzitet u Beogradu našao se među 300 najboljih u svetu 2017. godine. Kako UB više nema u svojim redovima najcitiranije istraživače, to je dovelo ove godine do pada na Šangajskoj listi univerziteta za 100 mesta.

Profesor Radenović će potpisivati radove za beogradski univerzitet

Vučić je saopštio da se dogovorio sa profesorom Radenovićem da potpisuje radove za beogradski Univerzitet. Vučić je kazao da je profesor tražio razlog da ponovo potpisuje radove za beogradski Univerzitet, i da veruje da su srpska javnost, i on sam malim delom, dali profesoru taj razlog. Ukazao je da ne treba stati na jednom slučaju, već da treba napraviti sistemsko rešenje da se poštuje rad. Naveo je da među političkim protivnicima ima i onih kojima mora da skine kapu za broj naučnih radova, kao i da među onima koji su na njegovoj strani ima onih koji nisu napisali nijedan. “Želim da se ceni rad. Ljudi žele da se postigne konkurencija a ne da nešto pripada samo lobi grupama. Uz sistemsko rešenje i veća ulaganja siguran sam da ćemo postići bolje rezultate”, uveren je predsednik Srbije. Preneo je da je profesor Radenović izneo neke predloge za koje misli da su dobri i pošteni, i da će, ako se sprovedu, doneti dobre rezultate.

Ukazao je da je danas, što je ranije bilo nezamislivo, kragujevački Matematički fakultet ispred beogradskog. “Veoma sam srećan zbog Kragujevca, ali i nesrećan što odlazak jednog ili dvojice profesora utiče na rangiranje univerziteta”, kazao je on.

Vučić je istakao da ne pobeđujemo samo u povećanju plata, životnog standarda, izgradnji autoputeva, vodovoda i kanalizacije, već je ponosan što će država da ulaže u napredne i inovativne tehnologije, naučno tehnološke parkove, brzi internet. “Hoćemo da napravimo digitalne autoputeve. Potrebni su nam obrazovani ljudi kao što je profesor Radenović. Uvek ću se angažovati da vratimo u zemlju tako angažovane ljude”, kazao je on dodajući da odlazak takvih ljudi nanosi štetu našoj zemlji.

Radenović: Podržite mlade, ukinite monopol u naučnim projektima

Profesor Stojan Radenović u subotu  je u razgovoru sa predsednikom, kao rešenje za bolju poziciju naše nauke u svetu predložio veću podršku mladim naučnicima i ukidanje projektnog finansiranja, umesto kojeg bi, smatra, bilo podsticajno pojedinačno nagrađivanje. On  je predložio je i da se naučnici koji rade na inostranim univerzitetima finansijski podstaknu da svoje radove potpisuju za srpske univerzitete. Kako je rekao, država bi mogla da izdvoji 1.000 do 1.500 dolara, kako bi naši mladi naučnici po svetskim univerzitetima stavljali “beogradsku adresu” na svoje radove, čime bi doprineli boljem položaju univerziteta, iako ne žive u Srbiji.

Kao primere, naveo je dr Petra Markovića, za kojeg je rekao da je “biser”, a koji je, kaže, mnogo mlađi, ali po kojem Srbiju znaju po njemu u svetu, kao i po Stevi Todorčeviću, Veličkoviću.. Na ove reči profesora, predsednik je odmah naložio ministru prosvete Mladenu Šarčeviću da u okviru budžeta njegovog ministarstva izdvoji poseban deo za finansiranje za Šangajsku listu, koji će uključivati sredstva za naučne radove koji dolaze “spolja”, a kod kojih će u potpisu stajati i srpski univerziteti.

Radenović, inače penzioner, naučne radove piše u podrumskim prostorijama zgrade u kojoj stanuje na Vračaru. Kaže da mu radni prostor nije važan, jer pisanje naučnih radova zahteva, pre svega, veliku posvećenost, a to može da se ostvari i u podrumu ili bilo gde. On je dodao da je borba da se nađete na listi najcitiranijih autora kao borba u tenisu. “Ja se trudim i imam ambicije”, rekao je profesor i dodao da je za njega veliko priznanje to što ga je pozvao predsednik Srbije. “Nisu mi se baš noge odsekle, ali mnogo je za mene da predsednik našao vremena da me zove iz Njujorka”, opisao je svoju reakciju profesor, kada ga je Vučić pozvao tokom svoje posete Njujorku.

Profesor je predsedniku skrenuo pažnju da on već star i da pozicija BU na Šangajskoj listi ne treba da zavisi, kako je rekao, od jednog starca i da je važno podržati i motivisati mlade naučnike sa kojima i on sarađuje. Naveo je da on u Srbiji ima 65 koautora u zajedničkim radovima. “Vanredni profesori, docenti moraju da se trude, ja sam na zalasku, a oni su u najboljim godinama”, rekao je on i dodao da ukoliko bi trećina redovnih profesora BU objavila 1-2 rada godišnje Srbija bi se vratila na visoko mesto na prestižnoj Šangajskoj listi. Profesor smatra da projektno finansiranje sputava mlade naučnike, guši ih. “Ukinuo bih projekte, tu se stvaraju centri moći, guše mladi naučnici, sve se razvodni”, kaže on i predlaže finansiranje jedan naprema jedan. On smatra da je za naučnike podsticaj kada su direktno plaćeni za rad ili istraživanje koje su objavili. https://www.youtube.com/watch?v=gQuVQRDtQoc

Radenović: “Važna je dobrota koju čovek poseduje”

Radenović je poručio danas mlađim generacijama da je važna dobrota koju čovek poseduje i pozvao ih da se svakog dana naoružavaju dobrotom. “A šta je dobrota po definiciji? Da nemam ništa protiv nekog ko je protiv mene”, poručio je Radenović. “Ne znam da li se nekom matematičaru dogodilo da ga predsednik pozove, i to direktno iz Njujorka”, započeo je Radenović razgovor s novinarima. “Morao sam da kažem predsedniku da ja nisam tu jedini, da je tu vojska i starijih i mlađih. Neki su napisali, kad je Univerzitet pao na ‘Šangajskoj listi’, da sam i ja kao kriv zato što sam se ‘priklonio drugom jatu’. To nije tačno, tako se u svetu živi, sve te bogate zemlje nude i traže ljude koji su visoko citirani i onda vam daju nešto novca”, objašnjava Radenović.

U svetu se oko 120.000 do 130.000 ljudi bavi publikovanjem matematičkih radova, a profesor Radenović je četiri godine uzastopno među prvih sto. “To je stvarno uspeh”, rekao je i dodao da, međutim, pozicija BU na Šangajskoj listi ne treba da zavisi, kako je rekao, od jednog starca. Važno je, kaže, da se podrže i motivišu mladi naučnici s kojima i on sarađuje. “Država je uvek za nauku davala više nego što treba. Kukaju oni koji ne rade. Besmisleno je pitanje kako zapadne zemlje izdvajaju više novca od Srbije za nauku. Meni su nudili kabinet. Pitanje je da li bih ja u kabinetu mogao da dokažem običnu teoremu. Za nauku treba da ste rođeni, kao za umetnost, slikarstvo… da ste ostrašćeni”, ispričao je novinarima Radenović.

Nova budžetska linija za osnaživanje na “Šangajskoj listi”

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević najavio je u subotu da će od novembra biti formirana posebna budžetska linija za “osnaživanje Šangajske liste”, odnosno za poboljšanje položaja srpskih univerziteta na toj najprestižnijoj listi rangiranja visokoškolskih ustanova u svetu. Šarčević je novinarima u Predsedništvu Srbije, posle susreta predsednika Aleksandra Vučića s najcitiranijim srpskim naučnikom u svetu, matematičarem Stojanom Radenovićem, a kome je prisustvovao i ministar finansija Siniša Mali, kazao da će se posebna linija formirati prilikom izrade redovnog rebalansa republičkog budžeta. “Imaćemo posebnu budžetsku liniju za osnaživanje ‘Šangajske liste’, odnosno radova na listi citiranosti i neće postojati ‘centri moći’. Novu budžetsku liniju će Univerzitet moći da koristi pod uslovima koje dogovorimo. To znači da će neko ko radi u inostranstvu takođe moći da objavljuje radove preko Beogradskog univerziteta”, rekao je Šarčević.

On je najavio da će se s rektorkom BU Ivankom Popović videti već iduće sedmice tim povodom. Šarčević je kazao i da je profesora Radenovića pozvao da svojim znanjem i iskustvom doprinese i bude deo tima na izradi Strategije nauke i obrazovanja koja se radi za period 2020-2030. Podsetio je i da je Skupština Srbije usvojila Zakon o fondu za nauku i Zakon o nauci i istraživanjima, te da je naučnicima omogućeno da imaju sigurna primanja. Kada je reč o citiranosti naučnika, Šarčević je naveo da ih ima u oblasti matematike i medicine, ali i da bi trebalo da ih bude više iz društvenih nauka. “Više puta sam izjavio da ulazimo u 5.0 revoluciju, a to je filozofska revolucija društvenih nauka koje menjaju svest”, rekao je Šarčević.

Šarčević: Stari studenti moraju da završe studije po novom programu

Ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević izjavio je da stari studenti moraju završiti studije po obrazovnom programu koji je trenutno aktuelan, jer ministarstvo ne može da donosi odluke koje fakulteti ne mogu da sprovedu. “S rektorima fakulteta tražimo način da se starim studentima omogući što lakše prelazak na novi program. Na nekim fakultetima nema više ni katedre, ni profesora za neke predmete koje ti studenti treba po starom programu da završe, pa je to i tehnički neizvodljivo. Tako da će svi završiti fakultete po modelu koji je sada aktuelan”, rekao je ministar Šarčević u Užicu.On je posavetovao sve stare studente da počnu da uče, jer to učenje, kako je rekao, predugo traje. “Tolerancije i razumevanja bilo je na pretek. Došli smo u situaciju da kao da tražite od fabrike da proizvodi delove za auto, a ona za to nema potrebe, ni zakonske obaveze”,rekao je Šarčević i zaključio da bi “to bila agonija bez prestanka”.

Niske plate, stranačke veze i nepoštovanje teraju čitave porodice iz Srbije

Srbija je zemlja koju građani sve češće napuštaju. Samo prošle godine iselilo se više od 50.000 ljudi. Oni koji su se na takav korak odlučili glavne razloge svog odlaska vide u lošem životnom standardu, niskim platama i nemogućnosti da se pored završenog fakulteta zaposle u struci, bez stranačke veze. Preko konkursa do posla – put je kojim se mladi najčešće nadaju da će početi da rade. Marko Milićević je samo jedan od njih. Uprkos tome što je završio dva fakulteta – medicinu i stomatologiju, u Srbiji, kako kaže, ne može da se zaposli i dobije specijalizaciju. “Svaki put kada bih išao kod direktora, načelnika, nikada ja ne bih išao preko veze, preko nekog drugog se raspitivao, neko bih direktno išao sam i pitao… Oni bi me sami upućivali da nađem nekoga ko bi bio u vrhu vlasti, na ministre, na takve ljude”, naveo je Marko Milićević, stomatolog i doktor.

Sagovornik N1 dodaje da za svoje znanje želi poštovanje. Pošto to, kako ukazuje, ne dobija u svojoj zemlji, odlučio je da spakuje kofere i ode u Nemačku. “Ne radi se o novcu, nego se radi o poštovanju. Ako sam ja u zemlji, koji je završio dva fakulteta s kojima bi trebalo da dobije, na primer, nekakve zasluge… Vi u Nemačkoj ne možete da dobijete takvu jednu specijalizaciju (maksilofacijalne hirurgije, koju želi) bez obe diplome. U svojoj zemlji ja to ne mogu da dobijem, a mogu takvu priliku da dobijem u Nemačkoj. Eto o tome se radi”, navodi Milićević.

Priliku za sada vidi predsednik Aleksandar Vučić. Prema njegovom uverenju, karika koja bi trebalo da zadrži mlade u Srbiji je – novootvoreni autoput “Miloš Veliki”. “Ali taj autoput će da bude hrast budućnosti za našu decu koja ovde treba da ostanu, a ne da idu u inostranstvo, jer to će da dovede fabrike, investitore”, naveo je Vučić na svečanom otvaranju autoputa, 18. avgusta. Dok se investicije ne dogode, predsednik nudi novo rešenje. “I zato nam je potrebno to brže hvatanje priključka i u veštačkim inteligencijama i inovativnim tehnologijama sa svetom, da bismo mogli ljude da sačuvamo u našoj zemlji”, rekao je ranije danas Vučić. Prema izveštaju Evrostata, prošle godine je u zemlje Evropske unije otišla 51.000 ljudi, među kojima najviše mladih. Građani se mahom sele u Nemačku, Austriju, Švajcarsku, Italiju i Švedsku.

Odliv mozgova: Brojni razlozi za odlazak

Oni koji su otišli kažu da su za to razlozi brojni. Sanja Stepanović, student istorije umetnosti (Ljubljana): Zbog nedostatka nade da se išta može promeniti i da mogu da se nadam nekom životu koji bi bio dostojan jednog normalnog čoveka. Jelena Marinković (Austrija): “Meni je žao što sam morala da odem, ali trbuhom za hlebom”.  Ana Jovanović (Malezija): “Otišla sam iz razloga zato što sam želela da se bavim svojim poslom, bez da moram da postanem član bilo koje stanke”. Danilo Mirosavljević, odbojkaški trener (Nemačka): “Zato što sam primetio da se glupost i jedna sveopšta impotentnost uzdižu na nivo nekog ideala i maskiranu aroganciju i lažno samopouzdanje masovno nagrađuje”.

Iz organizacije “Grupa 484”, u čijem su fokusu migracije, kažu da se poslednjih godina promenio profil onih koji odlaze. Ranije su to mahom bili visokoobrazovani ljudi, dok ih danas ima iz različitih profesija i nivoa obrazovanja. “Nama danas ne odlaze samo lekari, stomatolozi, nama danas odlaze i vozači i radnici na građevinama, zavarivači, a prema istraživanjima koje je sprovela i sama država pokazuje se da postoji još jedna razlika u odnosu na taj migracijski talas od pre nekoliko godina – sad postoji i trend da odlaze i čitave porodice… To je jedan zabrinjavajući podatak”, navodi Vladimir Petronijević iz Grupe 484.

Da situacija po pitanju ostanka ljudi nije sjajna, pokazuje i to što je skoro svaka peta mlada osoba koja odluči da bolja vremena čeka u Srbiji prinuđena da prihvati posao za koji je prekvalifikovana, tj. da na primer s diplomom lekara radi u pekari. Prema oceni stručnjaka, ukoliko plate ostanu niske, a životni standard loš u budućnosti se može očekivati da će odlasci biti sve masovniji.

Mladi umetnici “okupirali” Sombor

Festival studenata završnih godina umetničkih akademija, koji nosi umetnički naziv “Art Okupacija III”, održan je proteklog  vikenda u Somboru. Studenti Fakulteta muzičke umetnosti, Akademije umetnosti iz Beograda, Fakulteta umetnosti iz Niša, novosadske Akademije umetnosti, Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i Akademije umetnosti Banja Luka priredili su ove godine bogat dramski, muzički, filmski program uz nesvakidašnje prikaze likovnog stvaralaštva. Ovogodišnji festival studenata završnih godina studija umetničkih akademija i ove godine odvija se na nekoliko lokacija u centru Sombora – Bašta Kabare, plato ispred Županije, kafe Centar, Trg Svetog Đorđa, Trg Svetog Trojstva i dvorište biblioteke Karlo Bijelicki od 23. do 25. avgusta.

U okviru dramskog programa izvedena je diplomska predstava Akademije umetnosti Beograd”Svici”, u režiji Gorana Jevtića i Patrik Lazića rađenog prema tekstu Tene Štivičić. Savremena predstava nadahnuta je sudbonosnom prekretnicom, u kojoj akteri, mladi preispitivaju sopstveni život dok čekaju novi let na aerodromu usred snežne oluje – u sred leta! “Radnja se odvija na aerodromi, priča je iz realnog života sa zapletima…Ono što je najbitnije nama glumcima, a i po ovom tekstu je to da kada nađete pravu osobu, onda je to vaš svitac, svetli vam put uvek..Može da je oko vas ništavilo i crnilo kilometrima daleko, ali ako imate svog svica kojeg ćete da pratite, videćete samo njega…, priča Marko Milošević, student beogradske Akademije umetnosti.

Predstava Akademije umetnosti iz Banja Luke”Porodične priče” rađena je po tekstu Biljane Srbljanović,u režiji Dragane Đedović. Dragana Đedović, režiserka predstave, kaže: “Kao što sam naziv kaže, to su kratke porodične priče koje prikazuju situacije i odnose među roditeljima i decom na Balkanu generalno. Tekst je napisan 1998. godine, a mi se nismo vezali baš za tu godinu. ”

Uz muzički i filmski program, posetioci će videti postavku radova mladih umetnika iz Novog Sada i Štutgarta. “Veoma mi je drago što sam ovde, jer je spojeno lepo i korisno, program je fantastičan, muzički, filsmi i dramski, pa uživaćemo tri dana svi zajedno”, kaže Olivera Mitrović iz Novog Sada.

Vesna Paštrović, direktorica Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor: “Sa nama su nove mlade nade i snage, hrabri ljudi koji su danas odlučili da se bave veoma teškim zadatkom koji se zove umetnost. Mi smo tu da ih podržimo, da im damo vetar u leđa i da im kažemo da to nije tako teško i da postoje ljudi koji veruju u njih.” Art festival je 2017. godine pokrenuoMihajlo Nestorović, bivši upravnik Narodnog pozorišta Sombor, a sada direktor Pozorišta mladih u Novom Sadu, ove godine ga organizuje Kulturni centar “Laza Kostić”.

Jednosmenska nastava i u OŠ “Milica Stojadinović Srpkinja” u Vrdniku

U više od 200 škola u Srbiji od 2. septembra nastava će biti organizovana u jednoj smeni.

Među njima je i Osnovna škola “Milica Stojadinovic – Srpkinja” u Vrdniku, koja je uključena u ovaj pilot projekat. https://www.youtube.com/watch?v=gRGmXh_JNeg

U rumskoj OŠ “Ivo Lola Ribar“ đake čekaju interaktivne table

Od septembra, kredu i sunđer u Osnovnoj školi „Ivo Lola Ribar“ u Rumi zameniće interaktivne table. Proveravali smo kako će izgledati nastava.  https://www.youtube.com/watch?v=iz2L9VrSTPE  

Većina škola poslušala preporuku Ministarstva prosvete

Većina škola u Srbiji poslušala je preporuku Ministarstva prosvete da ne bude novog odabira i da se ne menjaju udžbenici za prvi i peti razred osnovne škole za predstojeću školsku godinu. Međutim, ima dosta onih koje su se oglušile o tu preporuku. U školama koje su se odlučile da menjaju udžbenike, iako nisu morale, roditelji će za svoju decu morati da kupuju nove udžbenike, neće moći da ih naslede od starije braće i sestara ili da kupe polovne koje su znatno jeftinije. Pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković kaže da je Ministarstvo prosvete dalo preporuku da se ne menjaju udžbenici za prvi i peti razred kako bi se izbeglo finansijsko opterećenje za roditelje i kako bi deca mogla udžbenike da nasleđuju od starije braće i sestara. “Mnogo škola je poslušalo preporuku Ministarstva prosvete, ali ima i onih koje nisu. Ako nisu zadovoljni udžbenicima i ako su odlučili da ih menjaju, trebalo je da nam dostave čime to nisu zadovoljni. Niko od njih nije dostavio čime nisu zadovoljni”, rekla je Nedeljković za Tanjug.

U svim školama obavezan je bio samo novi odabir udžbenika za drugi i šesti razred, jer oni uče po reformisanom programu.

U Zakonu o udžbenicima, koji je usvojen prošle godine, stoji da se udžbenici biraju na godinu dana kada se uvede novi program. Pošto su prvaci i petaci prošle godine radili po reformisanom novom programu, sa novim udžbenicima po slovu zakona novi odabir za te razrede trebalo bi da bude ove godine. Ministarstvo prosvete je u januaru uputilo ptreporuku školama da udžbenici za prvi i peti razred ostaju isti i da neće biti novog odabira, “kako bi se izbeglo novo finansijsko opterećenje za roditelje”.

Direktorka Osnovne škole “Skadarlija”, Mirjana Sloboda kaže da su poslušali preporuku Ministarstva prosvete i da je promenjen udžbenik samo za jedan predmet. “Promenjena je samo biologija, sve ostalo ostalo je isto. Dostavljeno je i pismeno obrazloženje stručnog i nastavničkog veća zašto menjaju udžbenik”, rekla je Sloboda za Tanjug.

Direktor OŠ “Veljko Dugošević” Vesna Ćirović kaže da ta škola vodi računa i da ne menjaju naslove, osim ako ne mora. Promenjena su, kako kaže, dva naslova za učenike nižih razreda. “Udžbenici za mlađe razrede su radnog karaktera, tako da to ne igra posebnu ulogu u troškovima roditelja. Kod starijih trudili smo se da ne menjamo mnogo”, navela je ona. Upitana čime to učitelji nisu bili zadovoljni ona je rekla da su primendbe bile da zadaci nisu razumnjivi i nisu primereni uzrastu.

Direktor OŠ “Gavrilo Princip” Miloš Tasić kaže da ta škola nije menjala udžbenike za prvi i peti razred i da se koriste isti kao i prošle godine.

Medicinskoj školi u Gračanici 16 računara

Srednjoj medicinskoj školi u Gračanici donirano je 16 računara, kako bi od septembra počela primena elektronskih dnevnika i na centralnom Kosmetu.       https://www.youtube.com/watch?v=5WSDVCsFq8k

Više mesta za pacijente u Tiršovoj 2

Posle idejnog rešenja koje je usvojeno za Tiršovu dva na oko 33.000 metara kvadratnih, na red dolazi idejni projekat i tek tada će se znati definitivan izgled i raspored u novoj zgradi dečje klinike planiranoj na osam spratova i četiri podzemne etaže, pišu “Novosti”. Marko Blagojević, direktor Kancelarije za javna ulaganja, kaže za taj list da postoji “kroki” kako bi nova dečja bolnica trebalo da izgleda spolja i iznutra, ali da je to još daleko od definitivnog rešenja. “Više će se znati kada budemo imali završen idejni projekat, posle kojeg će se raditi dva projekta: za građevinsku dozvolu i izvođenje radova”, kaže Blagojević. Plan je da radovi počnu u proleće 2020. i da traju dve godine.

Blagojević kaže da pre nego što izvođači stignu na plac na uglu ulica Doktora Subotića i Deligradske, gde će biti podignuta nova dečja bolnica, mora da se sruši jedan vojni objekat pored autoputa, desno od Višegradske. “Već se znaju pristupni putevi, kuda ulaze ambulantna kola, a kuda pacijenti, gde će biti podzemni parking, ali najveći deo posla je tek pred nama”, kaže Blagojević. Prema pisanju lista, plan je da se u novi objekat nadomak KCS preseli kompletna Tiršova, a o sudbini sadašnje zgrade bolnice će se naknadno odlučivati. Na jesen se otvara novo krilo stare zgrade u Tiršovoj, što će pomoći da ova dečja bolnica u komfornijim uslovima sačeka preseljenje u novu zgradu, navode “Novosti”.

Vremeplov: Osnovana Prva beogradska gimnazija

Prva beogradska gimnazija kroz koju su prošle mnoge istaknute ličnosti srpske istorije, nauke, umetnosti i kulture, među kojima Petar Karađorđević, Živojin Mišić, Stepa Stepanović, Jovan Cvijić, Mihajlo Petrović Alas, Jovan Skerlić osnovana je  26. avgusta 1839. godine. 

Vremeplov: III zasedanje AVNOJ-a

Na današnji dan 26. avgusta 1945 godine u Beogradu je održano treće zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja (AVNOJ) na kojem je Veću promenjen naziv u Privremena narodna skupština. Doneta je i rezolucija o teritorijalnim pravima Jugoslavije na krajeve koji su posle Prvog svetskog rata priključeni Italiji.

Vremeplov: Rođen Lavoazije

Francuski hemičar Antoan Lavoazije, osnivač moderne hemije rođen je na današnji dan 26. avgusta 1743. godine. Formulisao je zakon o neuništivosti materije i otkrio proces oksidacije. Osumnjičen kao monarhista, pogubljen je giljotinom u maju 1794. tokom Francuske revolucije.

Vremeplov: Rođen Rade Drainac

Na današnji dan 26. avgusta 1899 – Rođen je srpski pesnik Radojko Jovanović, poznat kao Rade Drainac, boem i buntovnik (“Modri smeh”, “Erotikon”, “Lirske minijature”, “Dah zemlje”).

Vremeplov: Rođen Albert Brus Sejbin

Američki virusolog, poreklom poljski Jevrej, Albert Brus Sejbin, (Bruce Sabin) pronalažač vakcine protiv poliomielitisa (1955). rođen je na današnji dan 26. avgusta 1906. godine.

Vremeplov: Umro Vilijam Džejms

Na današnji dan 26. avgusta 1910 godine umro je američki filozof i psiholog Vilijam Džejms (William James), tvorac personalističke verzije pragmatizma i jedan od utemeljivača američke naučne psihologije.

By admin