Vesti – 27.08.2019.

Isplata rate stipendija za nadarene studente

Isplata jedanaeste mesečne rate stipendija izuzetno nadarenim studentima, za školsku 2018/2019. godinu počinje u ponedelјak, 26. avgusta 2019. godine. Mesečni iznos stipendije za studente osnovnih i master studija je 24.000 dinara, dok je  za studente doktorskih studija 30.000  dinara.

Đorđević u Medveđi posetio porodicu sa desetoro dece

Najbrojniju porodicu u Opštini Medveđa, koju čine roditelji sa desetoro dece, posetio je u nedelju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, koji im je poklonio dva laptop računara i obećao da će im Vlada Srbije obezbediti bolje uslove za život u narednom periodu. “Ne zaslužuje niko u našoj državi da živi u ovakvim uslovima i zato ćemo se kao država potruditi da pomognemo da ova deca dobiju potpuno nove uslove za život. Vlada Republike Srbije pružiće podršku i pomoć, ne samo ovoj, već svakoj porodici u Srbiji u skladu sa svojim mogućnostima. Želimo da naši građani žive bolje i da im u njihovoj zemlji bude najbolje”, istakao je Đorđević.

Kako je u  nedelju saopštilo Ministarstvo, Đorđević je obišao i Centar za socijalni rad Medveđa i filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje, gde je razgovarao o mogućnostima uključivanja mladih u privredne aktivnosti. On je istakao da će Ministarstvo pružiti neophodnu podršku u izradi socijalne karte Medveđe kao i u podsticanju preduzetništva. “Prioritet Vlade Srbije jeste da unapređenjem uslova za život i rad smanji odlazak mladih i zadrži ih u zemlji. Preduzećemo sve mere kako bi i u opštini Medveđa pružili mogućnost mladima da žive i rade, budu srećni i zadovoljni i tako grade svoje porodice i u svom mestu zaista imaju bolju budućnost”, istakao je Đorđević.

Predsednik Opštine Medveđa Nebojša Arsić rekao je da opština poklanja svakom đaku prvaku rančeve i udžbenike i obezbedila je besplatan prevoz osnovcima i srednjoškolcima. “Povećali smo davanja za svako novorođeno dete 100 odsto. Deca su naše najveće bogatstvo i trudimo se da što više njih zadržimo, odnosno da zadržimo njihove roditelje da ih odgajaju u svojoj zemlji”, istakao je Arsić i dodao i da će za koji dan u đačke klupe u Medveđi sedeti više prvaka nego lane.

Opštinu Medveđa posetila je zajedno sa ministrom i v.d. pomoćnica ministra u Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom Biljana Barošević, navedeno je u saopštenju.

Konkurs za književnu nagradu Milica Stojadinović Srpkinja

Kulturni centar Vojvodine “Miloš Crnjanski“ raspisao je konkurs za dodelu književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja. Nagrada je ustanovljena kao javno priznanje pesnikinji, za knjigu poezije objavljene na srpskom jeziku, između dve pesničke manifestacije “Milici u pohode”, odnosno od 15. septembra 2018. do 15. septembra 2019. godine. Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavljivanja, odnosno od 15. avgusta do 15. septembra 2019. godine.

Autorke ili predlagači dostavljaju: pet primerka knjige i ispunjen Prijavni list za konkurs za dodelu književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja koji se može preuzeti na veb-sajtu Kulturnog centra Vojvodine www.zkv.rs Kulturni centar Vojvodine

Primerci knjige i ispunjeni Prijavni list treba poslati na adresu: Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“, 21101 Novi Sad, Vojvode Putnika 2 , s naznakom: „Za književnu nagradu Milica Stojadinović Srpkinja”  Primerci dostavljenih knjiga ne vraćaju se autorkama, odnosno predlagačima.

Odluku o nagrađenoj zbirci i laureatkinji donosi tročlana komisija književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja, a Nagrada se sastoji od novčanog dela, diplome i promocije u Kulturnom centru Vojvodine u okviru pesničke manifestacije “Milici u pohode” u tekućoj godini, kao i objavljivanja nove zbirke nagrađene autorke u izdanju Kulturnog centra Vojvodine u ediciji „Dobitnica književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja” za narednu istoimenu manifestaciju. Prijavni list za konkurs za dodelu književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja za 2018. godinu može se preuzeti na veb sajtu www.zkv.rs.

Koliko bi dobili kada bi svi koji su otišli došli ovde da rade?

I dok troškovi obrazovanja zbog emigracija našeg stanovništva Srbiju koštaju preko milijardu evra godišnje, postoje i oni drugi troškovi po potencijalnom zaposlenom koji je otišao, a suma o kojoj je reč ne može čak ni precizno da se izračuna. Istraživanje “Troškovi emigracija mladih” koje je sproveo Institut za razvoj i inovacije u saradnji sa Westminister fondacijom za demokratiju pokazuju da postoje značajni efekti na ekonomsku efikastnost od konstantne i sveprisutne migracije mladog kadra iz Srbije. Oni navode da postoji nešto što se naziva direktni negativni efekat i označava izgubljenu bruto dodatnu vrednost po potencijalnom zaposlenom. Sa druge strane postoji i indirektni negativni uticaj koji označava i smanjenje ukupne potrošnje i samim tim BDP-a.

Na trećem mestu je i indukovani uticaj koji na primer označava da ostankom stanovnika u zemlji podrazumeva se i potreba za većim brojem lekara, frizera i drugih zanimanja koji bi svojim platama kreirali dodatnu tražnju. – Po jednom zaposlenom direktan efekat je 14.851 evro, indirektan efekat 3.247 evra, dok je indukovan 1.321 evro. Sve ukupno dolazimo do sume od 19.446 evra samo za jednog potencijalno zaposlenog koji ode – objašnjava Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije koji dodaje da usled nemogućnosti da se godišni doliv stanovništva spreči njihovim zapošljavanjem, dolazimo do generisanog gubitka od neverovatnih 897,3 miliona evra za sve ljude koji samo u jednoj godini odu.

Postoje i pozitivni efekti emigracija

Na strani pozitivnih efekata emigracionog toka, najznačajniji benefit jesu doznake. Po visini učešća doznaka u BDP Srbija se nalazi u samom vrhu evropskih zemalja, tačnije uz Albaniju na prvom mestu, sa učešćem između 5 odsto i 6 odsto BDP. Ova sredstva imaju važnu ulogu u nacionalnoj ekonomiji, ali kao generator budućeg razvoja ili dodatnog rasta moći će da se posmatraju tek kada se pomenute doznake u Srbiji budu koristile za investicije, što u ovom trenutku nije slučaj Kada se saberu samo dve sume – trošak za obrazovanje i trošak koji se meri gubitkom potencijalnog BDP, saberu, dobije se cifra od preko dve milijarde koje Srbija gubi godišnje, a to je najkonzervativnija moguća procena.

Kako ublažiti „odliv mozgova“

Piše: Vladimir Grečić*

Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu je 21. januara 2019. predstavlјen šesti godišnji Globalni indeks konkurentnosti za talente za 2019. godinu (2019. Global Talent Competitivenes Indeh – GTCI), u kojem je po indikatoru konkurentnosti za zadržavanje talenata Srbija rangirana na 123. poziciji od ukupno 125 zemalјa koje obuhvata izveštaj (ispred Bosne i Hercegovine i Venecuele), a po indikatoru konkurentnosti za korišćenje i privlačenje talenata iz inostranstva na 120. poziciji (ispred Grčke, Moldavije, Hrvatske, BiH i Venecuele).

Istina, globalno – zahvalјujući nekim faktorima iz oblasti obrazovanja i istraživanja – Srbija je rangirana na 68. poziciji u svetu, ili na 35. među zemlјama evropskog regiona (ispred Albanije, Moldavije i BiH). Ovogodišnji globalni indeks konkurentnosti za talente pokazuje da je Švajcarska i dalјe na prvoj poziciji. Slede Singapur i SAD. Evropske zemlјe, ipak, u celini uzev, dominiraju, budući da se njih 16 rangira među prvih 25 zemalјa širom sveta.

Izveštaj takođe otkriva da prvih deset zemalјa zajedno karakteriše nekoliko klјučnih faktora – sve one imaju razvijen sistem obrazovanja koji predstavlјa povolјan ambijent za izgradnju veština potrebnih za zapošlјavanje na današnjem tržištu rada.

Cilј ovogodišnjeg izveštaja, kako je istaknuto na predstavlјanju ovog dokumenta, jeste da se u prvi plan ističe i sagleda uloga talenata u preduzetništvu. Talenat je postao mejnstrim briga za kompanije, narode i gradove. Performanse talenata danas se jasno ističu kao klјučni faktor za privredni rast, otvaranje radnih mesta i inovacije. Istraživački  pristup u ovogodišnjeg i6zveštaju je preduzetnički talenat. Ovaj pristup uklјučuje različite sisteme upravlјanja.

Gradovi igraju sve značajniju ulogu u privlačenju talenata i predstavlјaju čvorišta sa inovativnim strategijama za talente. Ove strategije obuhvataju sve aspekte konkurentnosti za talente. Ovogodišnji izveštaj obuhvata 114 gradova rangiranih i upoređenih po specifičnim pokazatelјima za svakog. U izveštaju se nivo globalne konkurentnosti za talente meri analizom 68 varijabli u svim zemlјama i gradovima. Treba reći i to da je Izveštajem za 2018. bilo obuhvaćeno 119 zemalјa i 90 gradova.

„Koncept otvorenosti je od klјučnog značaja za preduzetnički talenat, a i poslovna kultura ima važnu ulogu. Preduzeća i gradovi treba da idu ruku pod ruku i da neguju kulturu unutrašnjeg preduzetnišva, iznad svega da imaju u vidu kontinuirano učenje, jer je lјudski faktor klјuč za uspeh digitalne transformacije“, ističe Vinod Kumar, izvršni direktor firme „Tata komunikejšn“. To znači da će se pomoću tog klјuča otklјučati brave pozitivnog potencijala koji tehnologija nosi sa sobom, posebno u svetu gde „lјudi i mašine rade rame uz rame“.

„Kako se svet rada brzo menja, postoji opasnost da će se, ako zemlјe i gradovi ne poseduju prave uslove za privlačenje talenata, lјudi i preduzeća iseliti i tražiće bolјe mogućnosti negde drugde“, ističe Alen Dehaze, predstavnike „Adeko grupa“. U sličnom smeru je i poruka Filipa Montera, akademskog direktora INSEAD i jednog od urednika ovogodišnjeg izveštaja, koja glasi: „Za uspeh preduzetništva talenat je odlučujući; sve vrste organizacije moraju da privlače i pobolјšaju preduzetnički talenat, u eri u kojoj digitalne transformacije preoblikuju ekosisteme širom sveta“.

Srbija, nažalost, zaostaje po mnogim segmentima razvoja. To pokazuje izveštaj o kojem je ovde reč. Zaostaje po intenzitetu konkurencije, uvozu tehnologija, održivog razvoja, potrebnih profila stručnosti na tržištu rada, profesionalnom menadžmentu i slično. U stvari, po profesionalnom menadžmentu, Srbija je na 121. pozicii, ispred Kirgizije, BiH, Alžira i Jemena.

Prema tome, pitanja vezana za zadržavanje i privlačenje talenata iz dijaspore valјalo bi da budu visoko na političkoj agendi izvršne i zakonodavne vlasti naše zemlјe. Fokus bi morao da bude usmren na doprinos naših talenata inovativnom sistemu zemlјe i na načine njihove saradnje sa poslenicima nauke i tehnologije iz dijaspore.

Kako ublažiti problem emigracije talenata? Demokratsko upravlјanje je najbolјe rešenje za kancerogeni problem „odliva mozgova“, a ne restriktivne mere. Srbija bi moralo da prevaziđe brojne slabosti, kao što su nizak nivo ukupnih i budžetskih ulaganja u istraživanje i inovacije, odsustvo strateškog upravlјanja ; mali broj istraživača u privredi; odsustvo mehanizama za saradnju nauke i privrede; mali broj patenata i tehničkih rešenja i mnoge druge.

*Profesor Univerziteta u Beogradu

Kikinda razmatra mere za rešavanje problema migracija mladih

U Kikindi se na godišnjem nivou, za transport učenika i studenata, izdvaja oko 50 miliona dinara. Kako je prilikom posete ovom gradu istakla ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović, ovo je jedna od pozitivnih mera populacione politike, koja pokazuje da se i sa skromnim budžetom može mnogo uraditi. Ipak, problem loše demografske slike time nije rešen, a da bi se on barem donekle suzbio, neophodna je zajednička saradnja države, pokrajine i lokalne samouprave, ali i privrednih subjekata određene sredine. Kada je u pitanju Kikinda, mere populacione politike ne odnose se striktno na povećanje nataliteta. One su usmerene i na mlade ljude, kroz stipendije i finansiranje transporta za studente i učenike, sa ciljem da se nakon školovanja vrate u svoju sredinu. “Razmišljanje o tome da mladi treba da budu realnost, koja će kreirati život i budućnost u Kikindi, ovde je na delu. Razmišlja se o tome da se oni školuju, da budu obrazovani, da imaju porodice i da ovde planiraju te svoje porodice”, kaže Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja.

Završen Goranski Eko Kamp “Čarobni svet šume“- Drvoljub

Goranski Eko Kamp “Čarobni svet šume“ – Drvoljub, održan je   u Sremskim Karlovcima od 24. do 26. avgusta. Kamp je bio  namenjen deci uzrasta od 6 do 12 godina, koja su u tri dana učestovala na tematskim radionicama. Drvoljub je deo kampa posvećen šumama i drveću. Pored znanja o prirodi, deca su imala priliku da se upoznaju sa prirodnim, istorijskim i kulturnim delovima Sremskih Karlovaca. Deca su  bila smeštena u ekološkom centru Radulovački u Sremskim Karlovcima, a cilj kampa jeste da se upoznaju sa funkcionisanjem šumskog ekosistema. Inače, tradicija održavanja goranskih ekokampova, datira od 1985. godine. https://www.youtube.com/watch?v=phLxI0iy6d0

Deca iz Rume u Nemačkoj

Deca iz opštine Ruma, njih 35, otputovala su  u Nemačku u grad Berzenbrik. Tamo će boraviti do 31. avgusta.  Podsetimo na to da su letos deca iz Nemačke boravila u Rumi. Tako da je ovo putovanje samo lep nastavak saradnje gradova pobratima.  https://www.youtube.com/watch?v=1rb7kAkI-Kc

Novi Sad: Obeležena Evropske noći slepih miševa

Evropska noć slepih miševa je obeležena u nedelju, 25. avgusta u arboreutumu Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.  Ovom prilikom deca predškolskog i školskog uzrasta upoznla su se sa slepim miševima. Imali su priliku da otkriju kako se slepi miševi kreću, čime se hrane, o eholokaciji, a dočekao ih  ih i oslikavanje lica.    Od 19 časova mogli su da nauče kako uz pomoć detektora za slepe miševe da odrede o kojoj vrsti je reč, a Andrej Čonti, master ekolog, održao je predavanje o ovim tajnovitim životinjama.   Ulaz je bio  slobodan.    

Regionalna konferencija o inovacijama u turizmu 25. septembra

Prva regionalna konferencija o inovacijama u preduzetništvu u turizmu – “Tourism innovation day”, koja će učesnicima pružiti mogućnost da steknu nova znanja o mogućnostima unapređenja poslovanja u turizmu kroz primenu novih tehnologija, biće održana 25. septembra u Naučno-tehnološkom parku Beograd. Organizator jednodnevne konferencije je Centar za tranziciju i ljudska prava “Spektar”, a njeno održavanje podržao je kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj Vlade Srbije i ministar Nenad Popović, koji će, prema najavi organizatora, i otvoriti skup.

Uz prateći sadržaj, panel diskusije, prezentacije i radionice učesnicima će biti pružena mogućnost da na interaktivan način steknu nova znanja o mogućnostima unapređenja poslovanja u turizmu kroz primenu novih tehnologija i digitalnih kanala komunikacija. Osim novih tehnologija, učesnici će od zaposlenih u turizmu čuti koje su to inovativne poslovne prakse i strategije u upravljanju turističkim destinacijama.

Konferencija će okupiti oko 100 učesnika – preduzetnika u turizmu, lokalnih turističkih organizacija, javnih preduzeća, udruženja, studenata turizma, IT eksperata, stručnjaka za marketing, medija i drugih subjekata zainteresovanih za inovativni koncept i strategiju poslovanja. Učešće na konferenciji je besplatno, a svi zainteresovani za učešće mogu da se prijave putem mejla: spektarcentar@gmail.com.

Kragujevac: Radovi na Centru izvrsnosti stali zbog duga izvođača

Svi ugovori s kompanijom “Banković” kao izvođačem radova na izgradnji kragujevačkog Centra izvrsnosti sa bankom matičnih ćelija, raskinuti su i novi tender za završetak radova na centru biće raspisan do kraja godine, potvrdio je za “Večernje novosti” Dragan Katuca, direktor vladine Jedinice za upravljanje projektima (JUP). “S građevinskim preduzećem ‘Banković’ imali smo potpisane ugovore ne samo za izgradnju Centra već i za gradnju sedam škola, stanova u Kragujevcu, i dve zgrade za izbegla lica iz Hrvatske i BiH, i to u Kruševcu i Požegi. Izvođač radova upao je u finansijske probleme. Pokušali smo da dobijemo saglasnost banke da se promeni način plaćanja da bi izvođač završio radove, ali smo, na kraju, ipak morali da raskinemo ugovor”, kaže Katuca. Dodaje i da je država učinila sve da zaštiti projekat i sredstva, pa je naplaćena bankarska garancija za Centar u vrednosti od 890.000 evra.

Po rečima direktora JUP-a, svi grubi radovi su završeni, što je oko 35 odsto posla. Ostali su još fasada i unutrašnji radovi, što bi moglo da bude završeno za šest do osam meseci od novog početka radova.

Ministar prosvete Mladen Šarčević prethodno je ocenio da se kragujevački Centar “zida kao Skadar na Bojani” i da je “Vlada imala problem sa JUP-om, koji je imao započete a nedovršene projekte”. U Ministarstvu objašnjavaju da je ugovor sa “Bankovićem” trebalo ranije raskinuti i dodaju da domaći izvođači konkurišu za više poslova sa istim kapacitetima, pa obaveze ne mogu da završe u roku.

Rektor Univerziteta u Kragujevcu Nenad Filipović kaže da se ulažu svi napori da bi se izgradnja završila do kraja 2020. i da je dalji plan obnavljanje tendera.

Nastavnik sam očistio zapušteno jezero

Zaljubljenik u prirodu Bernard Ljubas je u selu Velika Kruševica kod Rekovca očistio zapušteno jezero od trske i sam vratio uslove za novi eko sistem u kome su počele da se okupljaju ptice i razne vrste barskih životinja. Napravio je pravu malu izolovanu oazu mira u sred šume sredivši je za sve ljubitelje prirode. Skrivena u šumi u jednoj dolini između dva brda nalazi se Bobanova bara, jezero koje je Bernard Ljubas iz Rekovca pre 12 godina otkrio i počeo da pretvara u pravu oazu kako za ljude tako i za životinjski svet. Zahvaljujući Bernardu u jezeru se nalaze ribe, počele su da dolaze čaplje, laste, barske koke i kornjače.

Nekada narušen ekosistem oživeo je. “Ja želim da spašavam prirodu na taj način što, evo kao sada ovde, stvaram životinjama nove uslove da mogu da se razmnožavaju, da žive, sada laste i barske kornjače imaju i vodu, a sada u toj vodi ima i riba. Svega toga ranije nije ni bilo. Korak po korak, iz dana u dan ovo uobličavam u jednu prelepu oazu. Ovo je neki moj mali doprinos da se vratimo svi prirodi, da poštujemo prirodu i da shvatimo da bez prirode nećemo opstati”, kaže Ljubas. Kreativnost i inspiraciju Ljubas crpi ne samo iz prirode nego i iz umetnosti pošto je po zanimanju nastavnik likovnog.Želja Ljubasa je da jezero okruženo šumom i proplancima pretvori u pravi mali park prirode koji bi okupljao izletnike iz različitih krajeva Srbije i regiona.

Vremeplov: Osnovana Ujedinjena omladina srpska

Na skupštini 16 studentskih, đačkih i pevačkih društava iz Vojvodine i tadašnje Srbije i istaknutih političkih i javnih radnika iz gotovo svih srpskih zemalja, u Novom Sadu na današnji dan 27. avgusta 1866. godine  je osnovana Ujedinjena omladina srpska. Organizacija stvorena radi prosvetnog, kulturnog i naučnog uzdizanja srpskog naroda. Delovala je u Srbiji i drugim srpskim krajevima kao i pod vlašću Austrije i Turske. Rad Ujedinjene omladine srpske obustavljen je 1872. godine

Vremeplov: Umro Petar Kočić

Na današnji dan 27. avgusta 1916. godine umro je srpski pisac Petar Kočić, jedan od najistaknutijih u srpskom realizmu, nacionalni borac protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Po povratku sa studija slavistike u Beču i službovanja u Srbiji bio je dugo bez posla, osuđivan je i tamnovao je u Banja Luci i Tuzli. U Banja Luci je pokrenuo list “Otadžbina” koji je često zabranjivan. Opisivao je svoj planinski zavičaj i sudbine malih ljudi, a u satirama je oštro kritikovao prilike u Bosni pod austrougarskom. Dela: satire “Jazavac pred sudom”, “Sudanija”, zbirke pripovedaka “S planine i ispod planine”, “Jauci sa Zmijanja”.

Vremeplov: Umro Ticijan

Na današnji dan 27. avgusta 1576. godine umro je italijanski slikar Ticijan Večeli, jedan od najvećih majstora renesanse. Imao je izrazit smisao za čulnost, lepotu ljudskog tela i toplinu boja. Dela: kompozicije iz antičke mitologije “Bahanal”, “Jupiter i Antiopa”, “Venera”, slike inspirisane religijom “Vaznesenje Bogorodičino”, “Polaganje Hristovo u grob”, mnogobrojne “Bogorodice”, portreti “Karlo V na konju”, “Čovek s plavim očima”, “La Bela”, “Papa Pavle III”.

Vremeplov: Rođena Majka Tereza

U Skoplju je 27. avgusta 1910. godine rođena misionarka Majka Tereza, koja je u Kalkuti 1950. osnovala druzbu “Sestre misionarke ljubavi”. Oko 2.000 redovnica raznih nacionalnosti posvetile su se siromasnim, bolesnim i umirucim ljudima. Dobitnica Nobelove nagrade za mir 1979. Umrla u septembru 1997. u 87. godini. 

Vremeplov: Rođen Hegel

Nemački filozof Georg Vilhelm Fridrih Hegel, najznačajniji i najuticajniji predstavnik nemačke klasične filozofije rođen je 27. avgusta 1770. godine. 

Na kampu “Deki5” edukacija o bezbednosti dece na internetu

Deca koja su ovog leta na Zlatiboru i Kopaoniku pohađala kamp proslavljenog fudbalera Dejana Stankovića “Deki5”, sem što su učili veštine na terenu, imala su i edukativna predavanja na temu bezbednosti na Internetu i na društvenim mrežama. Predavanja i radionice sa decom održala je Katarina Jonev, višegodišnji edukator na temu bezbednosti dece na Internetu i jedna od retkih predavača koja se bavi temom bezbednosti sportista na društvenim mrežama. Ona je predstavila i svoju knjigu “Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje”. “Deca su naučila kako da sačuvaju svoju privatnost, kako da se što manje izlažu rizicima u virtuelnom svetu i da pravilo ”što ne radiš u fizičkom svetu ne treba da radiš ni na društvenim mrežama” mora da se poštuje. Takođe, naučili su da ne treba da prihvate zahteve za prijateljstvo od ljudi koje ne poznaju, kakve fotografije nikako ne smeju da šalju drugim ljudima i da postavljaju na profile, kome mogu da se obrate ako dođe do uznemiravanja i neprijatnih situacija, kao i priču o internet zavisnosti i koje su posledice preteranog igranja video igrica što je izuzetno popularno u njihovom uzrastu”, izjavila je Jonev.

Deca nedovoljno aktivna, vratiti ih igri u prirodi

Nedovoljna fizička aktivnost osnovaca i srednjoškolaca, sve manje igre van škole, kao i provođenja vremena u prirodi, a veća popularnost tehnologija 21. veka, dovode do negativnih posledica po fizičko zdravlje kod dece, na njihov psihološki razvoj i razvoj kognitivnih sposobnosti. U uzrastu od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, 70 odsto dece nedovoljno je fizički aktivno, a to je dovelo do toga da je kod 20 odsto dece uzrasta osnovne i srednje škole ustanovljen deformitet kičme, da današnja deca razlikuju manje boja i zvukova nego deca pre 30 godina, manje su spretna, a skoro svako drugo dete ima slabije razvijenu finu motoriku.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr. Milan Jovanović Batut”, kod 20 odsto dece uzrasta osnovne i srednje škole u Srbiji, utvrđeni su zdravstveni poremećaji koji se odnose na koštano-zglobne deformitete, a kako je navela direktorka tog Instituta doktor doc. Verica Jovanović, najčešće se radi o deformitetima kičme. Kod svakog 10. deteta, odnosno kod 11 odsto učenika osnovnih škola, dodala je Jovanović, dijagnostifikovan je određeni deformitet kičme u 2018. godini, a u mlađem uzrastu, sve češći su deformiteti stopala. “Rekreativna fizička aktivnost optimalno bi trebala da traje 60 minuta dnevno svakog dana u nedelji naročito u fazi rasta i razvoja deteta”, istakla je Jovanović navodeći šta je to što je minimum kako bi najmlađi pravilno rasli i pravilno se razvijali.

Istraživanje je pokazalo i da je fizička aktivnost van školske nastave sa godinama sve manje zastupljena, a naročito u periodu srednjoškolskog uzrasta kada dolazi do smanjivanja fizičke aktivnosti, što je posebno izraženo kod devojčica. “Samo 6,8 odsto devojčica u tom uzrastu je fizički aktivno, nešto su aktivniji dečaci, ali to smanjivanje fizičke aktivnosti zamenjuje se nekim drugim navikama koje su im dostupnije i ne zahtevaju ni fizičku, ali ni neku drugu angažovanost od strane dece”, navodi Jovanović.  S obzirom da živimo u razdoblju informacionih tehnologija vrlo često su sadržaji sa interneta i različite aktivnosti u smislu digitalnih tehnologija vrlo zanimljive i okupiraju upravo to vreme kako kod devojčica, tako i kod dečaka, dodaje Jovanović i naglašava da u tom uzrastu to nikako ne pogoduje pravilnom rastu i razvoju dece.

Nedovoljna fizička aktivnost negativno utiče, osim na fizičko zdravlje i na psihološko stanje dece i mladih, a doktorka Jovanović kaže da danas deca previše vremena provode u svojim sobama, što dovodi do promenjenog načina života, ali i do promena u telesnoj masi. “Povećana telesna masa može dovesti i do velikog broja psiholoških ograničenja koja se mogu javiti kod deteta na koje kasnije treba posebno reagovati i na koje treba uticati”, napominje Jovanović. Ističe da fizička aktivnost nije samo ispunjavanje vremena, već je jedan od načina da se dete socijalizuje i da istovremeno kroz fizičku aktivnost, svoju energiju usmeri na zdravije izbore. “Dete se na takav način usmerava na sticanje navika koje ostaju za čitav život”, kaže doktorka Jovanović.

Fizička aktivnost najvažnija za učenike od I do IV razreda

Direktor osnovne škole “Lazar Savatić” i profesor fizičkog vaspitanja Goran Petrović kaže da je pojačana fizička aktivnost najvažnija za uzrast učenika od prvog do četvrtog razreda osnovne škole navodeći da je to senzitivni period u razvoju motoričkih sposobnosti. Taj period zahteva i dodatne aktivnosti van škole i školskih obaveza, kaže Petrović i dodaje da je 70 odsto dece nedovoljno fizički aktivno u tom uzrastu. “Mora se povećati svest roditelja da svoju decu dodatno angažuju, moramo pustiti decu da se igraju. Deca se mnogo manje igraju u odnosu na raniji period”, ističe Petrović. Naglašava da je za fizičku aktivnost najvažnija elementarna, fundamentalna igra, koju je potrebno da deca upražnjavaju kako u školama, tako i u porodici, ali i u slobodno vreme. “Treba insistirati na još uvek nestrukturiranoj igri, koja je deci od prvog do četvrtog razreda dostupna u parkiću, na livadi, ulici…”, ističe Petrović. Za bolje zdravlje naše dece potrebno je i da se odalje od televizora i drugih modernih tehnologija 21. veka, kao i da što više vremena provode u prirodi i na svežem vazduhu, navodi Petrović za Tanjug.

U školama, mališani od prvog do četvrtog razreda imaju tri časa fiskulturnog vaspitanja, u petom i šestom razredu dva časa i jedan i po čas obavezne fizičke aktivnosti, u sedmom tri časa fizičkog vaspitanja, dok u osmom imaju dva časa fizičkog vaspitanja i jedan čas obaveznog izabranog sporta. “To je toliko šarenoliko i mislim da bi to trebalo sve da se ujednači i uniformiše i da bi sve to trebalo da budu časovi fizičkog vaspitanja, uz dosta vannastavnih aktivnosti, sekcija, pešačenja i svih drugih oblika aktivnosti”, naveo je Petrović.

Rajović: Deca razlikuju manje boja i zvukova, manje su spretna,  svako drugo dete ima slabiju motoriku, …

Lekar, specijalista interne medicine, koji se niz godina bavio istraživanjima u području neurofiziologije i neuroendokrinologije Ranko Rajović istakao je za Tanjug da deca danas razlikuju manje boja i zvukova nego deca pre 30 godina, da su manje spretna, te da skoro svako drugo dete ima slabije razvijenu finu motoriku, kao što je spretnost prstiju. Kako dodaje, sve je više ravnih stopala, što postaje ozbiljan problem, ukoliko se uzme u obzir da se mozak i regije mozga povezuju u kretanju, te da je svaka motorička aktivnost stimulacija za razvoj mozga – hodanje, trčanje, skakanje, žvakanje čvrste hrane, fina motorika, održavanje ravnoteže. “Nedostatak motoričkih aktivnosti može biti faktor rizika za pojavu kognitivnih smetnji, poremećaja koncentracije i pažnje, što je sve češće prisutno kod dece modernog društva, koja se u stručnoj literaturu zovu i deca zatvorenih prostora”, navodi Rajović.

Na NTC kampu, koji Rajović zajedno sa dečjim piscem Urošem Petrovićem organizuje u netaknutoj prirodi na Goču i Gučevu, uz redovne radionice za razvoj matematičkog logičkog razmišljanja i razvoj funkcionlanog znanja, iz tih razloga, obavezni deo aktivnosti su i noćne šetnje, poligoni spretnosti, orijentacija, pravljenje šumske kolibe, obilazak seoskih domaćinstava, seoske olimpijske igre… Rajović, koji inače predaje na Pedagoškom fakultetu u Kopru, neuronauku u vaspitanju i obrazovanju, ističe da je priroda nezamenjiva učiteljica i da je neophodna za pravilan razvoj dece. “Nažalost, ovaj važan segment razvoja je sve više zapostavljen”, kaže Rajović. Poručio je roditeljima da učine sve da dete bude spretno i okretno, odnosno da insistiraju na tome da deca provode puno vremena u prirodi, kao i da hodaju bosa kad god to mogu.

Zabeležena prva smrt povezana sa e-cigaretama

Jedan pacijent je preminuo u Sjedinjenim Američkim Državama pošto se kod njega, kao rezultat pušenja e-cigareta, razvila teška bolest disajnih puteva, što je prvi takav smrtni slučaj u SAD, objavili su američki zdravstveni zvaničnici. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) je saopštio da su u 22 američke savezne države do sada evidentirana 193 slučaja misteriozne teške bolesti pluća, koju lekari povezuju s upotrebom elektronskih cigareta. Oboleli su uglavnom tinejdžeri i mlađe osobe. Osoba koja je umrla je prethodno bila hospitalizovana sa simptomima neobjašnjive bolesti koja je verovatno posledica korišćenja e-cigareta, rekla je dr Dženifer Lajden, glavni epidemiolog države Ilinois. “Ovaj tragični smrtni ishod u Ilinoisu govori u prilog ozbiljnim rizicima povezanim s upotrebom e-cigareta”, rekao je direktor CDC Robert Redfild.

CDC je izneo podatak po kojem u brojnim slučajevima korisnici e-cigareta inhaliraju THC, glavni aktivni sastojak kanabisa. Centar ističe da tačan uzrok bolesti za sada nije poznat, ali da svi slučajevi uključuju e-cigarete koje su neki oboleli koristili i za konzumaciju različitih proizvoda na bazi THC-a. Istražitelji nisu objavili ni koji su proizvodi ili sastojci povezani sa svim slučajevima. Slučajevi su prijavljeni u dvomesečnom periodu, između 28. juna i 20. avgusta. Ranije ove godine, američka Agencija za hranu i lekove (FDA) upozorila je na potencijalne probleme s e-cigaretama pošto je dobila prijave o zdravstvenim problemima ljudi koji ih koriste. Pušenje je trenutno u SAD na istorijski niskom nivou, ali su zdravstvene službe zabrinute zbog upotrebe e-cigareta, posebno među tinejdžerima.

Naučnici dokazali: Tutankamonov nakit je vanzemaljskog porekla

Australijski istraživači rešili su zagonetku koja je intrigirala naučnike više od 100 godina. Otkrili su da je staklo otkriveno u nakitu egipatskog faraona Tutankamona oblikovano meteorskim uticajem pre nekih 29 miliona godina. Rezultati studije objavljeni su u časopisu „Geologija“. Arheolozi se bave poreklom stakla još od 1922. godine. Doktor Aron Kavosi iz Centra za svemirske i planetarne nauke „Kurtin“ istraživao je sićušne čestice mineralnog cirkona, otkrivene u žutom staklu. Analiza je pokazala da su u tim česticama prisutni tragovi retkog minerala redit, koji može da nastane samo prilikom meteorskog uticaja na površinu Zemlje. -Ovo je večna tema razgovora, da li je staklo nastalo tokom meteorskog udara ili tokom vazdušne eksplozije, rekao je Kavosi. Ta dva procesa mogu dovesti do topljenja. -Međutim, samo udar meteora stvara udarne talase koji formiraju minerale visokog pritiska. Otkriće reditovih tragova dokazuje da je staklo nastalo kao rezultat meteorskog udara, kazao je naučnik.

About the Author

admin