Vesti – 28.08.2019.

NIS-ovi stipendisti iz Srbije najbolji na ruskim fakultetima

U Beogradu u Starom dvoru  26. avgusta je svečano priređen prijem za stipendiste kompanije NIS, koji su sa uspehom završili studije na prestižnim univerzitetima u Ruskoj federaciji. Njih šestoro rođeni su u Beogradu, a priliku da studiraju na najboljim univerzitetima u Rusiji dobili su od kompanije NIS, koja je prepoznala njihove potencijale. “Studiranje na jednom od najprestižnijih univerziteta u Rusiji za sve nas bila je velika čast, ali i izazov, jer smo se trudili tokom prethodnih pet godina da u što boljem svetlu predstavimo našu državu, ali i opravdamo poverenje koje nam je ukazala naša kompanija NIS”, kaže Jovana Karanović, stipendista kompanije “NIS” 

Sem Beograđana, još 12 studenata iz Srbije, ove godine je uz podršku NIS-a steklo prestižne diplome. Master studije u Rusiji će nastaviti šest stipendista, dok ostali od septembra u NIS-u započinju svoju karijeru. “To nisu najbolji studenti iz Srbije. Oni su bili najbolji studenti u čitavoj Rusiji. Većina njih su dobili zvanične diplome sa odlikovanjem. To znači više od 80 odsto ocena su bile najveće”, kaže Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora i direktor Funkcije za odnose sa državnim organima i korporativne komunikacije NIS-a.

Na svečanom prijemu gradonačelnik Beograda je istakao da je važno da svi zajedno kao društvo vodimo računa da uspešni mladi ljudi ostanu u zemlji i posebno se zahvalio kompaniji NIS na društveno odgovornom pristupu. “Pre svega, šaljemo poruku da je obrazovanje važno, da imamo mlade ljude koji znaju u svom sistemu vrednosti visoko da vrednuju obrazovanje i da imamo mlade uspešne ljude koji su studirali i završili uspešne svetske univerzitete”, ističe Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.

Kroz NIS-ov program “Energija znanja” do sada je prošlo preko 90 studenata, od čega je 30 stipendija dodeljeno za studiranje u Rusiji, a za sve stipendiste je nakon školovanja obezbeđeno zaposlenje u ovoj kompaniji. https://www.youtube.com/watch?v=0q-zBTVDy2Y https://www.youtube.com/watch?v=5gfcdRNaYMM

Pančevački prosvetari: Digitalni dnevnik olakšava rad i štedi vreme

Od ove školske godine upotreba elektronskih dnevnika biće obavezna u školama u Srbiji. Prošle godine mnoge su već prešle na taj sistem, nekoliko osnovnih i srednjih škola u Pančevu takođe je izbacilo iz upotrebe stari papirni dnevnik. Četiri osnovne i dve srednje škole u Pančevu već godinu i po dana koriste elektronski dnevnik. Nakon pomalo početne bojazni i odbojnosti, u medicinskoj školi kažu da su iskustva profesora sada samo pozitivna. Digitalni dnevnik im olakšava rad i štedi vreme. “Svi nastavnici su , bar po meni mnogo, zadovoljniji elektronskim dnevnikom nego papirnim. Postoji sentimentalnost prema papirnom dnevniku ali sa druge strane je olakšavajuća okolnost elektronski dnevnik koji pomaže svima u radu. Štedi vreme , i za rukovodstvo škole,stručne saradnike jer svi imaju pregled funkcionisanja cele škole” objašnjava Svetlana Kalapiš, direktorka Medicinske škole “Stevica Jovanović” Pančevo

Profesori su prošli obuku koja nije komplikovana. Elektronski dnevnik omogućava i roditeljima uvid u ocene i izostanke svoje dece . “Na samom početku je bio najveći posao jer smo morali da unesemo sve predmete, korisnike,učenike u sistem. Već sada mi to mnogo brže radimo podaci se automatski prenose u novu školsku godinu” kaže Milan Lupšić,predavač u medicinskoj školi u Pančevu “Kao odeljenskom starešini dosta mi je pomoglo, odmah mogu da proverim ko je bio na času ,ko je dobio ocenu.I roditeljima je sve dostupno i mogu preko svoje šifre da provere da li je dete bilo u školi i naravno ocene. Reakcije roditelja ,bar odeljenja koje ja vodim, su pozitivne” Natalija Grujić, razredni starešina

U Medicinskoj školi, od ove škoske godine, svaka učionica imaće lap top što će dodatno olakšati vođenje dnevnika.

Prof. Radenović nastavlja karijeru u Srbiji

Jedan od najboljih matematičara na svetu Stojan Radenović odlučio je da svoju radnu karijeru nastavi u Srbiji, a kako navodi RTS, njegova odluka znači drastično poboljšanje pozicije Srbije na Šangajskoj listi. Profesor Radenović je jedan od najcitiranijih matematičara sveta i ranije je naučne radove potpisivao za Univerzitet u Beogradu, a zatim ga je angažovao Univerzitet kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji. U intervjuu za RTS rekao je da razloge za svoju ambiciju pronalazi još iz detinjstva, tamo gde je rođen, u osnovnoj školi podsticaj učitelja, pa u Gornjem Brestovcu nastavnika Dinčića, svog razrednog, pa posle u Leskovcu od profesora matematike Slobodana Pavlovića, a pominje i podsticaj sjajnih asistenata i profesora na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu.

Pitanje je kakav bih ja bio da sam rođen u Beogradu ili bilo kom mestu u Srbiji gde sad deca koja idu u prvi razred uče matematiku na način na koji se uči. Imaju tri knjige, a ne znaju da čitaju. Ja ne mogu da se setim u kom sam razredu dobio bilo koju knjigu iz matematike, ali to podsticanje od strane učitelja je bilo kao štapom i kanapom, rekao je Radenović.

Prema njegovim rečima, nekada je mnogo bolje da nemate knjigu, nego da imate igru. Kada je dete prvi, drugi razred osnovne škole, ne zna dobro da čita, ali kada uči da čita cilj je da se orijentiše, napred–nazad, levo-desno, gore–dole, veće–manje, da uzme metar i izmeri dužinu sobe.

Rekao i je da se oko svog povratka u Beograd dogovrio sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. “Nije on mene ubedio, taj poziv iz Njujorka, on može da mi bude sin. Osetio sam svoju slabost. Ja sam otišao tamo da rešim stambeno pitanje ćerkama. Nemojte da pomislite da je to kao kod fudbalera i pevača, to je sića, ali to je cena u celom svetu i kineski univerziteti toliko daju. Ja sam se čim me zvao, kad sam video da je to predsednik, ja sam se transformisao malo”, rekao je Radenović.

Prema njegovim rečima, ne može jedna mala zemlja koju su tukli u svim ratovima u poslednjim vekovima, otimali, rušili mostove itd, da daje kao bivša kolonijalna zemlja koja je sve stekla na otimanju. Ja ne bih težio da naš univerzitet bude kao Harvard. Izgubili bismo našu dušu, rekao je Radenović.

PMF-a i Medicinski: Master studije reproduktivne biologije

Studijski program Reproduktivna biologija organizovan je u vidu jednoipogodišnjih studija sa tri semestra (90 ESPB) i predmetima koji su jednosemestralni. Ovaj master program realizuje se u saradnji Prirodno-matematičkog fakulteta i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Kurikulum programa obuhvata 10 obaveznih, 5 izbornih predmeta i završni rad.

Zahvalјujući Erasmus+ projektu ART-REM studenti koji upišu studije školske 2019/2020. oslobođeni su plaćanja školarine, a predviđen je upis do 20 studenata za nastavu na srpskom i engleskom jeziku.

Projekat ART-REM je zajednički projekat koji se finansira iz EU programa ERASMUS+, klјučna akcija 2 – izgradnja kapaciteta u visokom obrazovanju. Projektom rukovodi Univerzitet u Novom Sadu, a partneri iz Srbije su Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Kragujevcu, Specijalna ginekološka bolnica Ferona i JP Stočarsko veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje Velika Plana, dok su partneri iz Evropske unije Nјukastl univerzitet (Velika Britanija), Medicinski centar ReproBioMed, Sofija (Bugarska), Univerzitet u Ljublјani, (Slovenija), Univerzitet „Sveti Kliment Ohridski“ u Sofiji (Bugarska).

Glavni cilј projekta jeste uvođenje tri studijska programa u oblasti reproduktivne biologije, reproduktivne biotehnologije i regenerativne medicine na visokoškolskim ustanovama u Srbiji koje su učesnici na projektu.

Specifični cilјevi projekta su: modernizacija master programa u reproduktivnoj biologiji na Univerzitetu u Novom Sadu; specijalizacija iz biotehnologije reprodukcije životinja (na P2) i master studija regenerativne medicine (na P3), razvoj LLL (Life Long Learning) kurseva za praktičare iz ovih oblasti i razvoj saradnje između partnera iz Srbije.

Prijava kandidata na prvi konkursni rok je od 2. septembra do 1. oktobra 2019. godine, dok će kandidata na drugi konkursni rok moći da se prijavlјuju 23. i 24. oktobar 2019. godine.  

Subvencije prevoza i besplatni udžbenici – olakšice za roditelјe

Grad Novi Sad  će ove godine kroz subvenciju prevoza i nabavku besplatnih udžbenika za prvake pokušati da pomogne roditelјima školaraca da smanje troškove koje imaju tokom školovanja svog deteta. Roditelјi prvaka će ove godine uštedeti malo novca jer su, na inicijativu gradonačelnika, za njih obezbeđene besplatne knjige, u vrednosti od 25 miliona dinara. U toku je isporuka uybenika u škole, a đaci će dobiti „Prvarice“ i „Azbučne dobrodošlice“. Kao i do sada, Grad će subvencionisati prevoz đaka na osnovu dve odluke. Jedna se tiče prevoza, smeštaja i ishrane dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, prevoza dece radi pohađanja pripremnog predškolskog programa i učešća učenika na takmičenjima. Ona se odnosi na decu koja žive na udalјenosti većoj od četiri kilometra od škole, učenike sedmog i osmog razreda osnovne škole pri Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”, te na decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihove pratioce u ŠOSO „Milan Petrović”. Novac za markice se obezbeđuje po zonama, a za ŠOSO „Milan Petrović” biće pokriven i deo troškova za gorivo.

Da bi ostvarili pravo na regresiranje prevoza roditelјi uz osnovnu dokumentaciju, treba da prilože potvrdu škole koju deca pohađaju, da žive na udalјenosti većoj od četiri kilometra, dok za decu sa smetnjama u razvoju potreban je izveštaj interresorne komisije. Drugom odlukom su propisani uslovi za nadoknadu dela troškova međumesnog prevoza učenika koji imaju prebivalište na teritoriji Novog Sada, a pohađaju srednju školu čije sedište je u drugim opštinama, poput Sremskih Karlovaca, Bačkog Petrovca, Bačke Palanke, Temerina, Srbobrana…

U zavisnosti od propisane kategorije grad subvencioniše 40 ili 80 odsto od vrednosti markice. Pravo na umanjenje 40 odsto može ostvariti učenik koji ima prebivalište na teritoriji Novog Sada, a ide u srednju školu čije je sedište na teritoriji druge opštine, na udalјenosti do 50 kilometara od Novog Sada. Pravo na 80 odsto umanjenja je izuzetak, i odnosi se na decu bez jednog ili oba roditelјa, samohranog roditelјa, porodicu koja ostvaruje pravo na dečji dodatak, đaka iz izbeglih, prognanih ili raselјenih porodica, dete palog borca ili iz porodice u kojoj međumesnim prevozom putuju dvoje ili više učenika.

Da bi učenici ostvarili pravo na naknadu dela troškova, potrebno je da roditelјi popune obrasce zahteva koji se nalaze u šalter-sali Gradske kuće, a na kojima je navedena neophodna dokumentacija.

Svake treće godine susreti bivših studenata Zrenjaninskih fakulteta

Skup bivših studenata zrenjaninskih fakulteta, koji su se školovali u gradu na Begeju i u njemu proveli jedan deo života, ili zauvek ostali, održan je preksinoć u restoranu „Kamel“ u Zrenjaninu. – Ovo je okuplјanje koje organizujemo svake treće godine, a dolaze svi koji su u našem gradu studirali, živeli i deo svoje mladosti ovde proveli. To su uspešni lјudi, rasuti po celom svetu, ima ih u Americi, Kanadi, Švedskoj, Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, ali naravno i u mnogim gradovima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini… Ovde je generacija studenata iz perioda studija od 1980. do 2000. godine – kaže Danijela Tančić, jedna od bivših studentkinja i stanara doma, koja je odavno žitelј Zrenjanina. Ona napominje da je ovo neformalno udruženje bivših studenata zrenjaninskih visokoškolskih ustanova jedinstveno po čvrstini veza i solidarnosti, koje se neguju. -Deo naše tradicije je i druženje, koje se organizuje prtposlednjeg vikenda u avgustu, svake treće godine. Bivši studenti koji dođu na proslavu smeštaju se u studentski dom, a mi koji smo ovde ostali nakon studija dočekujemo ih, provodimo sa njima vreme, družimo se i evociramo uspomene – kaže Danijela Tančić.

Na okuplјanje je došlo oko 150 nekadašnjih studenata, a među njima je i Slavica Dragojlović iz Užica. -Započela sam studije u Zrenjaninu 1990. godine, a po struci sam inženjer tekstilnih konfekcija. Za ovaj grad vezuju me najlepše uspomene, divno druženje, pažnja, sve najlepše… I uvek se probude emocije kod ovakvih druženja, ima i radosti i nostalgije – kaže Slavica, koja je drugi put na ovakvom skupu, a inače je zaposlena u Tehničkoj školi u Užicu.

I profesor Visoke tehničke škole strukovnih studija Milorad Rančić bio je prisutan na svečanosti, među nekadašnjim studentima od kojih je nekima bio profesor. -Nažalost, nas profesora iz vremena ovih generacija sve je manje i ja sam među retkima koji dolaze na ovo druženje, koje je jedna divna tradicija – veli Rančić.

Bivši studenti, a sada većinom uspešni poslovni lјudi, pokazali su da umeju i da se vesele, pa je skup protekao u odličnoj atmosferi.

Bečejskoj PU odobreno angažovanje još dve vaspitačice

Više nema liste čekanja u bečejskoj Predškolskoj ustanovi „Labud Pejović“ za uzrast dece od tri do šest godina. Jer, ovih dana je stigla saglasnost Ministarstva finansija za angažovanje nove dve vaspitačice, pa je uz pomoć lokalne samouprave stvorena mogućnost za otvaranje nove dve vaspitno-obrazovne grupe. Tako će i 56 dece, koja su posle upisnog roka bila na listi čekanja, od 2. septembra biti u vrtiću. Objekat „Duga“ u Novom selu i „Sunčica“ u Donjem gradu imaće po grupu više na mađarskom jeziku. – Ovih dana obaveštavamo roditelјe o upisu dece u našu ustanovu, a iduće nedelјe će biti upriličen prijem za novoupisane polaznike. Na svakom objektu je postavlјen raspored 52 grupe. Inače, u ovoj predškolskoj godini biće obuhvaćeno oko 1.100 dece našim vaspitno-obrazobnim programom – čuli smo od direktorke PU „Labud Pejović“ Tatjane Mitić.

Međutim, neće svi zahtevi roditelјa biti ispunjeni, pošto 17 porodica ne ispunjava uslove propisane Pravilnikom za prijem dece u jaslice i moraće na drugi način da reše to pitanje. Dodajmo da deca koja se pripremaju za školu imaju obavezu da prođu program predškolske nastave. Nјih je oko 300, kao i prošle godine.    

“Košnica prijateljstva” i kreativne radionice za decu

Proteklog vikenda uspešno je završen petnaesti kamp “Košnica prijateljstva” za decu bez roditelja i adekvatnog roditeljskog staranja na Begečkoj jami. Kroz kamp je ove godine prošlo više od stotinu mališana iz dečijeg sela “Milorad Pavlović” iz Sremske Kamenice, iz ustanova za nezbrinutu decu sa Kosova i Metohije, iz svratišta, kao i iz programa “Jačanje porodice”. Oni su bili raspoređeni u dve smene, a o njima se brinulo tridesetak vaspitača, predavača, animatora i volontera Deca su učestvovala u različitim kreativnim radionicama (lutkarska, plesna, muzička, …) i bavili se raznim sportovima (plivanje, odbojka, košarka, fudbal, bejzbol, penjanje, zip line, …).

Paralelno sa Kampom, organizovali smo i mali pozorišni festival “Pozorište na otvorenom Radosno detinjstvo” pa su mališani u večernjim satima uživali u predstavama, majstorijama mađioničara i animatora, ali i učestvovali u pozorišnim radionicama.

U Dečijem odmaralištu u Baošićima letovanje za 1.830 srpskih mališana

U Dečijem odmaralištu Crvenog krsta Srbije „Krista Đorđević“ u Baošićima u Crnoj Gori tokom ove letnje sezone, od 18. juna do 31. avgusta na oporavku će boraviti 1.830 dece. Mališani koji ove godine deo raspusta provde na moru u odmaralištu CK su: deca korisnici narodnih kuhinja i iz porodica koje primaju pakete humanitarne pomoći, deca iz hranitelјskih porodica, đaci pešaci, deca iz socijalno ugroženih porodica, deca iz domova za nezbrinutu decu, deca iz enklava na Kosovu i Metohiji i deca koja su dobila nagradno letovanje od Crvenog krsta Srbije.

Deca koja se upućuju na oporavak su od 7 do 14 godina, a oporavak svake grupe traje deset dana. U Odmaralištu imaju 5 obroka i dnevne i večernje edukativne i zabavne radionice koje zajednički realizuju s volonterima Crvenog krsta. Na plaži odmarališta dežuraju obučeni spasioci Crvenog krsta dok je za neplivače organizovana i škola plivanja.

Trenutno u odmarilištu u Baošićima boravi 247 dece i to: 63 dece korisnika narodnih kuhinja i humanitarne pomoći sa fokusom na udalјene seoske sredine, čiji boravak finansira Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije; 34 socijalno najugroženije dece iz Beograda, Oyaka i Ljiga čiji su boravak na moru omogućili građani Beograda uplatom na račun Crvenog krsta Srbije preko ulatnice „Infostana“; 50 dece iz enklava na Kosovu i Metohiji (iz Vučitrna, Obilića, Orahovca, Istoka i Peći) čiji je boravak omogućila Pokrajinska organizacija Crvenog krsta Kosova i Metohije; 50 socijalno najugroženije dece iz Beograda, Srborana i Mionice čiji oporavak je omogućila kompanija „Jupol“; 50 dece čiji je boravak omogućio Crveni krst Republike Srpske.

Tokom ovog leta, u realizaciji Letnje škole podmlatka Crvenog krsta Srbije u Baošićima, učestvovuje 55 edukovanih mladih volontera iz 20 organizacija Crvenog krsta (Novi Sad, Pančevo, Ruma, Voždovac, Vranje, Gornji Milanovac, Gračanica, Zrenjanin, Zubin Potok, Inđija, Kovin, Kosovska Mitrovica, Kralјevo, Mionica, Negotin, Svilajnac, Stari grad, Ćićevac, Šabac i Štrpce).

Od 26. jula do 4. avgusta 2019. godine, u odmaralištu “Krista Đorđević” na nagradnom letovanju boravilo je 10 najuspešniji učenika i učenica osnovnih i srednjih škola iz Kikinde, Novog Beograda, Lazarevca, Trstenika i Kuršumlije čiji su likovni, literarni i video radovi proglašeni za najbolјe u okviru konkursa “Krv život znači” za 2019. godinu.

U odmaralištu u Baošićima je nedavno, nakon 35 godina od izgradnje, počela rekonstrukcija, a za popravku i ulepšavanje je iz kase Ministarstva za rad, zapošlјavanje, socijalna i boračka pitanja  izdvojeno 30 miliona dinara. Radovi su trenutno prekinuti zbog turističke sezone i boravka dece u odmaralištu, ali će biti nastavlјeni u septembru.

Obimni radovi u inđijskoj školi „Petar Kočić”

U inđijskoj Osnovnoj školi „Petar Kočić“ tokom raspusta izvedeni su obimni radovi, od rekonstrukcije krova na starom delu zgrade, do izgradnje novog kabineta za informatiku, za koji je kuplјeno 16 računara. U toku je završnica radova – krečenje, lakiranje parketa, farbanje radijatora, adaptacija arhive. Obnovlјeni su i sportski rekviziti za nastavu fizičkog. U ove radove Opština Inđija uložila je devet miliona dinara.

Bezbednosni dan za građane Šida

Pripadnici Policijske stanice u Šidu, u saradnji sa lokalnom samoupravom, organizovali su u utorak 26. avgusta Bezbednosni dan, za sve građane Šida. U sali Kulturno-obrazovnog centra u Šidu, građani su prisustvovali promociji projekta “Kako zaštititi svoju imovinu”, koji su predstavili komandir Policijske ispostave u Šidu Radoslav Lakić i Radivoj Dabić, vođa saobraćajnog sektora. U toku prepodneva, policijski službenici su se družili i razgovarali sa građanima, odgovarali na njihova pitanja i davali savete kako mogu donekle i sami zaštititi svoju imovinu, dok su predstavnici lokalne samouprave biciklistima delili zaštitne prsluke i svetla za bicikle.Program je upotpunio zbor policijskih vozila i opreme na platou ispred Kulturno-obrazovnog centra, u kojem su, zajedno sa svojim roditeljima, najviše uživali šidski mališani.

Vremeplov: Sava (Nemanjić) hirotonisan za prvog srpskog arhiepiskopa

Patrijarh Manojlo Saranten, uz saglasnost vizantijskog (nikejskog) cara Teodora I Laskarisa hirotonisao je na današnji dan 28. avgusta 1219. godine Savu Nemanjića, potonjeg Svetog Savu, za prvog srpskog arhiepiskopa. Tim činom Srpska Pravoslavna crkva postaje autokefalna (samostalna). Središte srpske crkve u prvo vreme bilo je u manastiru Žiča. Car Stefan Dušan uzdigao je 1346. godine srpsku crkvu na rang patrijaršije.

Vremeplov: Umro Sima Pandurović

Srpski pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne umro je 28. avgusta 1960. Filozofski fakultet završio je u Beogradu, bio je gimnazijski profesor u Valjevu i Beogradu, uređivao je više časopisa, od kojih je najznačajniji “Misao” – koji je sam i objavljivao. Kritika je oštro reagovala na njegovu prvu zbirku pesama “Posmrtne počasti”, prožetu pesimizmom. Kasniji stihovi misaono su složeniji, ali i u njima preovladava rezignacija. Ispevao je i niz rodoljubivih pesama. Prevodio je s francuskog i engleskog – posebno uspešno Šekspira. Svojim sveukupnim radom ostavio je veliki trag u srpskoj kulturi. Ostala dela: zbirke pesama “Dani i noći”, “Okovani slogovi”, “Stihovi”, “Pesme”, knjige eseja “Razgovor o književnosti”, “Ogledi iz estetike”.

Vremeplov: Rođen Gete

Na današnji dan 28. avgusta 1749. godine rođen nemački pisac Johan Volfgang Gete, jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti nemačke i svetske književnosti. Pored književnosti, gde se ogledao u gotovo svim rodovima, bavio se i filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i drzavničkim poslovima u Vajmaru. Nekoliko godina posle završenih studija prava u Stazburu preselio se u Vajmar, gde je 28 godina bio upravnik pozorišta. Pored literarnog stvaralaštva – pisao je liriku, drame, romane, intenzivno se bavio filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim poslovima u Vajmaru. Srbe je zadužio pisanjem o srpskoj narodnoj poeziji, kojom se oduševljavao, i prevodom više narodnih pesama, uključujući “Hasanaginicu”. Bio je pod uticajem Herdera koji je takođe bio sklon Srbima. Ostavio je jednu od najvećih i najzanimljivijih zbirki pisama. Dela: romani “Faust”, “Vilhelm Majster”, “Verter”, “Izbor po srodnosti”, drame “Gec od Birlinhema”, “Egmont”, “Ifigenija na Tauridi”, “Torkvato Taso”, tragedije “Klaviho”, “Vanbračna kći”, ep “Herman i Doroteja”, putopis “Putovanje po Italiji”, autobiografsko delo “Iz mog života”, poezija “Marijenbadska elegija”, “Rimske elegije”, “Zapadno-istočni divan”, epigrami “Ksenije”, “Teorija boja”.

Vremeplov: Umro Hugo Grocijus

Na današnji dan 28. avgusta 1645. godine umro holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus, osnivac škole prirodnog prava i nauke o međunarodnom pravu.

Vremeplov: Zabrana trgovine robovima u celoj Britanskoj imperiji

Na današnji dan 28. avgusta 1833. godine parlament je zabranio trgovinu robovima u celoj Britanskoj imperiji.

Prevoznici dece do 1. januara da se usklade sa pravilnikom

Pravilnik o načinu obavljanja organizovanog prevoza dece počeće da se primenjuje od septembra, a primena pojedinih odredbi biće odložena kako bi prevoznici imali vremena da se za njih pripreme, ali samo do 1. januara umesto do 1. marta 2020. kako je ranije bilo predloženo, rečeno je danas Tanjugu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Na insistiranje potpredsednice vlade i ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović, koja je odbila da potpiše pravilnik kojim je bilo predloženo odlaganje za više od pola godine odredbi za poseban linijski prevoz i koje su važne za bezbednost dece, primena tih odredbi biće odložena samo do januara. Te odredbe predviđaju, na primer, ispravne sigurnosne pojasevi na svim sedištima, tapacirana sedišta, žuti autobus, propisanu uniformu.

Pravilnik je, kažu u tom ministarstvu, donet u saradnji sa predstavnicima kabineta premijerke, MUP-a i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Imajući u vidu da je jedan od ciljeva postavljenih Strategijom bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije za period od 2015. godine do 2020. godine “ni jedno poginulo dete na putevima u Srbiji”, rešenja predviđena pravilnikom direktno doprinose ostvarivanju zacrtanog cilja, ističu u MGSI. Nakon objavljivanja pravilnika, tom ministarstvu obratili su se pojedini prevoznici i pojedina udruženja prevoznika sa sugestijama i komentarima na tekst pravilnika u kojem, između ostalog, navode primedbu da je ostavljen kratak rok za usklađivanje tog poslovanja sa odredbama pravilnika. Posebno kada je u pitanju organizovani prevoz dece koji se obavlja kao poseban linijski prevoz ili prevoz za sopstvene potrebe koji ima karakteristike posebnog linijskog prevoza.

Nakon razmatranja i analize dostavljenih komentara održan je sastanak predstavnika svih navedenih institucija koje su sarađivale prilikom izrade pravilnika na kome je predloženo da se izvrše određene izmene i dopune tog pravilnika u cilju propisivanja dužeg roka za usklađivanje sa odredbama pravilnika, kao i poboljšanja i preciziranja pojedinih odredbi. Između ostalog, izmenama i dopunama pravilnika prvobitno je bilo predloženo odlaganje primene pojedinih odredbi do 1. marta 2020. kako bi prevoznici koji se bave organizovanim prevozom dece koji se obavlja kao poseban linijski prevoz ili prevoz za sopstvene potrebe koji ima karakteristike posebnog linijskog prevoza, imali dovoljno vremena da se prilagode odredbama pravilnika.

Direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović je rekao Tanjugu da je do sada aktom Ministarstva prosvete na neki način bio uređen organizovani prevoz dece kada se radi o predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama i da je donošenje pravilnika značajan korak unapred. “Jer, se odnosi na organizovani prevoz dece ne samo u školama već i kada su u pitanju sportski klubovi, kulturno-umetnička društva i svi drugi vidovi organizovanog prevoza dece”, naveo je Okanović. Novina jesu, kaže, određeni dodatni uslovi u pogledu vozila i vozača. “Ako pričamo o vozilima, najveća novina je da će autobus kojim se vrši organizovani prevoz dece morati da ima ugrađene sigurnosne pojaseve na svim sedištima i da prevoz neće moći da se započne dok sva deca nisu vezana pojasevima. Inače, Zakon o bezbednosti saobraćaja određuje da na mestu gde postoji sigurnosni pojas putnik mora biti vezan. Tako da u tom smislu nije novina da će deca morati da budu vezana u toku vožnje, jer je to već uređeno važećim zakonom”.

Takođe, novost je da vozač mora da ima određeno iskustvo, to jest vozačku dozvolu potrebne kategorije u trajanju od najmanje tri godine, čime će biti izbegnuto da neko ko je pre tri dana položio vozački ispit može odmah da vozi 50 dece na ekskurziju. Napominje da je neretka praksa kada su u pitanju predškolci da se troje dece stavlja na dva sedišta, čime prevoznik štedi, a sa druge strane roditelji plaća punu cenu vozne karte. “To je nebezbedan i opasan vid prevoza dece. Pojas je veoma važan i kada je autobuski saobraćaj u pitanju, jer sprečava da prilikom prevrtanja nevezan putnik bude katapultiran iz autobusa, a potom najčešće prignječen od samog autobusa. Kod tih nesreća najviše putnika strada zbog nevezivanja pojasa. Deca će biti mnogo bezbednija ako budu vezana pojasem”, upozorio je Okanović.

Kaže, takođe, da nije siguran i da će svi prevoznici koji organizuju školski prevoz dece, kada je reč o linijskom prevozu, stići do septembra da ofarbaju autobuse u žutu boju. U poslednjih dvadesetak godina skoro svi međugradski autobusu imaju ugrađene sigurnosne pojaseve, a ukoliko nisu ispravni ili su demontirani, onda je to propust prevoznika, dodaje Okanović. Oni su, ističe, sve te godine morali da imaju ispravne pojaseve u svojim autobusima, pa se postavlja pitanje, ako sada traže dodatni rok za pojaseve, zbog čega je to tako. “Ako pričamo o dodatnim uslovima u pogledu protiv-požarne zaštite, oni su identični sa uslovima za sve druge autobuse. Tu, ipak, možemo da postavimo pitanje da li je to u redu, jer ako vozite 50 dece starosti četiri godine koju treba evakuisati u slučaju požara na autobusu, a takvi požari se brzo šire, postavlja se pitanje da li vozač koji ima samo dva kilograma protiv-požarnog praha može da ugasi taj požar”.

Okanović kaže da bi zato trebalo postaviti dodatne uslove u pogledu autobusa koji prevoze decu da moraju imati sistem za automatsko detektovanje i gašenje požara ili najmanje 18 kilograma praha za gašenje požara. “Tako da je pravilnik tek prvi korak, najvažniji, ali otvoren je prostor za dalje unapređivanje uslova za organizovani prevoz dece”, rekao je taj stručnjak za saobraćaj. Napomenuo je da postojećim pravilnikom nije limitirana, recimo, starosna granica za autobuse, tako da se deca mogu prevoziti autobusima starim i 35 i 40 godina, kojih nažalost ima na našim putevima. Okanović zato očekuje da će u narednom periodu biti postavljeni i dodatni uslovi koji će doprineti većoj bezbednosti dece.

Princ Hari: “Posle škole skupljao sam smeće”

Britanski prestolonaslednik, princ Čarls učio je, tokom školskih praznika u Norfolku, svoje sinove da sakupljaju otpad, otkrio je njegov najstariji sin, vojvoda od Kembridža, u razgovoru vođenom povodom prinčevog 70. rođendana. “Hodali smo tamo sa štapovima, skupljajući smeće u plastične kese”, objasnio je Vilijam. “Obojica smo mislili: ‘Pa dobro, ovo je sasvim normalno, to sigurno svi rade'”, rekao je on za BBC govoreći o toj anegdoti iz detinjstva u posebnom 60-minutnom programu kojim će se obeležiti 70. rođendan princa Čarlsa. 

BBC je imao ekskluzivan pristup princu Čarlsu tokom zadnjih 12 meseci snimajući film “Princ, sin i naslednik: Čarls u 70.”  U dokumentarcu Vilijam zajedno sa svojim mlađim bratom, vojvodom od Saseksa komentariše prinčev govor iz 1970. u kojem on upozorava na opasnosti od plastičnog otpada i objašnjava kako je otac podsticao njihovu ekološku osvešćenost.  Hari je dodao da je njihov otac odradio “neverovatan posao” i vodio ih u odrastanju na način da “nije govorio o tome što treba da rade”.  “Ponekad bih zastao iz škole zbog toga da bih kupio smeće”, kaže Hari dodajući da nije svesno tražio smeće ali kad bi video tokom šetnje neki odbačeni komad jednostavno bi ga pokupio.  “Doslovno sam to radio jer sam programiran da to radim, zato što to i moj otac radi i zapravo bismo svi tako trebalo da radimo”, kaže.  Vilijam dodaje da njihov otac “zaista živi na način koji zagovara” dodajući da veruje da je njegov otac “uzeo k srcu” kritike koje je dobijao za svoje ideje kad je bio mlađi. 

Kada 14. novembra napuni 70 godina princ od Velsa bitće u javnosti već punih 50 godina, zastupajući ekološka i socijalna pitanja još davno pre nego što su ona dospela u središte pažnje javnosti.  Film “Princ, sin i naslednik: Čarls u 70.” biće prikazan u četvrtak, 8. novembra, na tv kanalu BBC One.

Švedska zabranila pušenje na dečijim igralištima i drugim javnim mestima

Švedska je uvela zabranu pušenja na pojedinim javnim otvorenim mestima, uključujući igrališta za decu i perone železničkih stanica. Parlament je glasanjem usvojio zabranu koja je stupila na snagu 1. jula 2019. godine. Istovremeno, je zabranjeno i pušenje u restoranima na otvorenom i na ulazima u kabine za pušače. U Švedskoj je pušenje trenutno dozvoljeno u odvojenim pušačkim zonama na većini radnih i javnih mesta. Prema zvaničnim podacima, samo 11 odsto od 10 miliona Šveđana pušilo je svakodnevno tokom 2016. godine, a oko 10 odsto povremeno. Švedska je 2005. godine zabranila pušenje u kafićima i restoranima. Prema novom zakonu, cilj je da zemlja bude potpuno bez duvanskog dima do 2025. godine.

About the Author

admin