Vesti – 29.08.2019.

Finansista: “Intenzivni” pregovori o minimalcu!

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta – sindikati, poslodavci i vlada nisu na sednici održanoj u utorak  27. avgusta ni  razmatrali koliko će biti povećan minimalac sledeće godine, rekao je ministar za rad Zoran Đorđević i dodao da se još vode intenzivni pregovori u okviru radne grupe SES-a i da će sledeći sastanak biti održan u petak, kao i da veruje da će kompromis biti postignut do 3. septembra. Na sednici radne grupe SES-a prošle nedelje, kako su tada saopštili sindikati i poslodavci, Ministarstvo finansija je predložilo povećanje od šest do 10 odsto, što su prihvatili poslodavci, dok sindikati traže rast minimalca za oko 24,5 odsto.

“Nismo danas, na sednici SES-a, pričali o tome. Mislim da u petak imamo sledeću radnu grupu, a 15 dana od započinjanja, što je 3. septembar, treba da probamo da nađemo kompromisno rešenje i zajednički predlog koji će ići ka vladi”, rekao je Đorđević novinarima u vladi posle sednice SES-a. “Verujem da postoji prostor za postizanje dogovora. Imamo pozitivne trendove u ekonomiji i verujem da će taj kompromis biti postignut”, naglasio je Đorđević. Ako bi minimalna cena rada, koja sada iznosi 27.400 dinara, bila povećana za 10 odsto to ona iznosila 30.140 dinara, dok poslodavci traže da minimalac bude 33.700 dinara.

Ministar je rekao da je na današnjoj sednici SES-a bila samo jedna tačka dnevnog reda, a to je sloboda sindikalnog organizovanja i prava i zaštita zaposlenih i članova sindikata koji su izloženi pritiscima i pretnjama od strane poslodavaca, ali i još dve dodatne koje je on predložio. Đorđević je rekao da su sindikati istakli da je Republički geodetski zavod primer lošeg odnosa poslodavca prema sindikatima.

DR Nebojša: Tužilaštvo da utvrdi ko je kreirao lažnu vest!

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović istakao je u utorak, povodom plasiranja vesti da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić navodno rekao da Srbiji nisu potrebni takvi stručnjaci kao što je genetičar Miodrag Stojković, da se radi o klasičnoj zloupotrebi imena šefa države i da se nada da će brzo doći do onih koji su kreirali ovu lažnu vest kako bi se ustanovili njihovi motivi. Stefanović je, na pitanje novinara o slučaju te lažne vesti, koja je preko društvenih mreža deljena kao navodno Tanjugova informacija, podsetio da su u novije vreme u Srbiji plasirane više puta lažne informacije, navodeći kao primer “vest” na društvenim mrežama da je 3. 000 mrtvih spaljeno u Obrenovačkoj elektrani, i slične izmišljotine. “Mi ćemo od tužilaštva za visoko-tehnološki kriminal zatražiti da se utvrdi ko je kreirao originalu vest”, najavio je on. Stefanović je ukazao da građani treba da budu svesni kolika je opasnost od lažnih vesti koje se pojavljuju i plasiraju sa ciljem nanošenja političke štete, satanizacije, da se politički deluje protiv nekog lažima. Medije je zamolio da uvek provere sve informacije iz više izvora, jer nije svaka informacija koja se plasira istinita. “Treba proveriti više izvora, kako bi se potvrdila sa sigurnošću informacija koja se objavljuje”, poručio je Stefanović.

Šarčević: Neka Stojković dođe i odmah otvori istraživački genetski centar, možemo imati i dva!

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da je profesoru Miodragu Stojkoviću hteo da predloži da u Leskovcu, gradu iz kojeg potiče ovaj naučnik, odmah otvori novi istraživački genetski centar koji bi funkcionisao pri Univerzitetu u Nišu. Jedna od mogućnosti je da taj centar bude smešten u prostorijama tamošnjeg doma zdravlja, kaže za Politiku Šarčević i dodaje da Stojkovićev tvit, u kome je napisao da je telefon imao i dok je bio u Srbiji, neće ništa promeniti. “Želim da nam kaže kakva mu je oprema potrebna da odmah počne da radi. Sve bi bilo dogovoreno sa samim vrhom državne vlasti. Ponudu ću mu ovih dan poslati u novom mejlu i napomenuti da bih voleo da porazgovaramo o opremi neophodnoj za leskovački genetski centar, ulozi koju bi on imao kao i poziciji koju bi dr Stojković dobio”, objašnjava Šarčević zašto je tražio broj telefona srpskog genetičara.

Ministar navodi i da otvaranje centra u Leskovcu neće uticati na nastavak gradnje istraživačkog centra u Kragujevcu koja bi trebalo da bude okončana do kraja ove godine. “Tada će biti dogovoreno da li će Srbija imati dva genetska centra u Kragujevcu i Leskovcu, sto znači da će Stojković dobiti priliku da bira da li će da ostane u rodnom gradu ili da nastavi rad u Kragujevcu”, napominje ministar. Šarčević ocenjuje da je jugu Srbije čak i potrebniji genetski centar zbog nataliteta i da nikome neće smetati da ima i dve takve ustanove.

 Komentarišući problem sa izvođačem radova na centru izvrsnosti sa bankom matičnih ćelija u Kragujevcu i prestanak gradnje, zbog koga je Stojković napustio Srbiju, Šarčević kaže da neće na “svoja pleća da preuzima tuđe grehe”. “Profesor Stojković je opravdano nezadovoljan mnogo čime u Srbiji, ali ja zaista nisam znao sa kakvim se problemima i dilemama susreće. Kada je i sam bio u vlasti mogao je od svega toga da napravi svoju priču, a nije. Svašta mu je obećavano, a nije ispunjeno. Ne znam ja ko mu je i šta obećavao. A što se tiče odgovora koji je na tviteru napisao, poručujem da ja nisam bio u Beogradu kada je on bio u Srbiji”, kaže Šarčević.

Ministar kaže i da je i sam trpeo političke pritiske zbog gradnje centra u Kragujevcu, ali da ih je ignorisao i Ministarstvo prosvete je povuklo garanciju za izvođača radova datu Evropskoj investicionoj banci. “Pretpostavljam da će ta firma uskoro otići u stečaj i da će biti izabran novi izvođač radova. Nismo ih mi birali. Preuzeli su izgleda previše poslova, a nisu imali pokriće, sada su ih svi pritisli da završe obećano, pa trpe posledice”, rekao je Šarčević.

Stojković na plaćenom odsustvu – na studijskom istraživanju na Harvardu

Dekan Medicinskog fakulteta u Kragujevcu Vladimir Jakovljević izjavio je da genetičar Miodrag Stojković i dalje prima platu na tom fakultetu, dok se nalazi na studijskom istraživanju na Harvardu. “Od 14. maja on se nalazi na Univerzitetu Harvard, gde se trenutno bavi istraživanjem matičnih ćelija. Za to vreme na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu gde je zaposlen u zvanju redovnog profesora, i dalje prima platu iz budžeta Srbije”, rekao je Jakovljević za “Kurir” od utorka. On je dodao i da je Stojkoviću Uprava Medicinskog fakulteta, na njegov zahtev odobrila godinu dana plaćenog odsustva.

Stojković: Ozbiljan problem – 30 evra mesečno za istraživački potrošni materijal

Za potrošni materijal za istraživanje 2011. izdvajano je 1200 evra po naučniku, prošle godine 650 evra, dok je u prvih osam meseci 2019. izdvojeno ispod 250 evra, tvitovao je genetičar, profesor Miodrag Stojković. To znači da ove godine naučnici dobijaju po 30 evra mesečno za istraživački potrošni materijal. Ozbiljan problem kada neko ozbiljno tvrdi da ulažemo ozbiljna sredstva u nauku, istakao je profesor Stojković.

Socijalni radnici u četiri osnovne škole u opštini Stara Pazova

“Socijalni radnik u školi” naziv je projekta staropazovačkog Centra za socijalni rad koji je u utorak promovisan u velikoj sali Bele zgrade u Staroj Pazovi, a čiju realizaciju je podržala lokalna samouprava. Socijalni radnici staropazovačkog Centra za socijalni rad tokom naredna četiri meseca boraviće u četiri osnovne škole u opštini koje su obuhvaćene projektom “Socijalni radnik u školama”, a iskustvo ove socijalne ustanove pokazuje da je potreba za realizacijom ovog vida pomoći socijalne zaštite itekako potrebno. Stručni radnici u obrazovnim ustanovama obuhvaćenim projektom predstavili su potrebe za socijalnim radnikom u obrazovnom sistemu i istakli njegovu važnost između škole i roditelja, te istakli vršnjačko nasilje kao problem koji se javlja u obrazovnom sistemu. Jedinstven u Sremu po tematici koju obrađuje i načinu realizacije projekat će povezati školu, porodicu i institucije u lokalnoj zajednici. Nadležni ističu da je lan razvoja projekta u budućnosti da u svim vrtićima, osnovnim i srednjim školama na teritoriji opštine budu angažovani socijalni radnici kao saradnici u sistemu obrazovanja. Projektom su obuhvaćene tri škole u Staroj Pazovi i jedna škola u Vojki.

Poljoprivredna škola u Vršcu dobila najsavremeniji digitalni plastenik

Poljoprivredna škola u Vršcu, pored onih u Futogu i Rumi, dobila je najsavremeniji digitalni plastenik za praktičnu nastavu putem projekta prekogranične saradnje Srbija-Mađarska. Projekat je sufinansiran sa 85 odsto, dok 15 procenata predstavlja ulog projektnih partnera Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Instituta za ratarstvo i Fonda za evropske poslove Novi Sad. https://www.youtube.com/watch?v=btBWcoIyMrc

Novi Banovci: Izgradnja novog školskog objekta

U Osnovnoj školi “Nikola Tesla” u Novim Banovcima u toku je izgradnja novog objekta.

Bez obzira na to, školska godina i realizacija nastave će početi na vreme, 2. septembra. https://www.youtube.com/watch?v=UoW_FxsY0Rk

Mirović: Novi vrtić u Kovinu do kraja sеptеmbra

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obišao je 27. avgusta završne radove na izgradnji objekta predškolske ustanove “Naša radost” u Kovinu. Investicija vredna više od 86 miliona dinara najvećim delom finansirana je iz Pokrajinskog budžeta a najavljeno je da otvaranjem ovog objekta biti ukinuta lista čekanja za upis u predškolsku ustanovu na kojoj je trenutno 80-oro dece. Radovi na novom objektu predškolske ustanove “Naša radost” u Kovinu su pri kraju i očekuje se da će biti završeni za mesec dana. Vrtić će primiti 150-oro dece od kojih su neka zbog nedostatka prostora trenutno smeštena u osnovnim školama. Radove su finansirali opština Kovin i Pokrajinska uprava za kapitalna ulaganja a deo sredstava obezbeđen je iz Republičkog budžeta.

Kada su ovakve investicije u pitanju prioritet bi trebalo da imaju manje opštine jer veće mogu i same da realizuju značane projekte, rekao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović. “Za nas je ulaganje u predškolske ustanove, osnovne i srednje škole kao i bolnice bio apsolutni prioritet u protekle tri godine i mi smo u Pokrajinskoj vladi promenili čitav koncept da bi u prvi plan stavili ove ustanove. I gotovo u svakoj opštini imamo radove na rekonstrukciji ili izgradnji vrtića osnovnih i srednjih škola, a u većim centrima gde se nalaze regionalne bolnice imamo radove i na tim objektima”, kaže Mirović.

Na mestu gde se gradi novi vrtić do 2015. postojao je stari objekat nebezbedan za decu zbog čega je građevinska inspekcija donela rešenje o njegovom rušenju.  rekla je Sanja Petrović predsednica opštine Kovin. “Počeli smo da ga gradimo 2017. godine. Prvu fazu obezbedili smo iz budžeta opštine Kovin, a drugu fazu iz Pokrajine 35 miliona dinara sa našim učešćem od 11 miliona. Ukupna vrednost investicije je 86 miliona 205 hiljada dinara”, ističe Petrović.

Aleksandra Alavanja, direktorka predškolske ustanove “Naša radost” kaže: “Potreba za vrtićem je ogromna. Liste čekanja su velike i ove godine je ostalo 80 dece neupisano. Kada se otvori ovaj objekat, liste čekanja više neće postojati.”. Prilikom posete Kovinu predsednik Pokrajinske vlade rekao je da se nada da će Kancelarija za javna ulaganja uskoro pokrenuti radove na rekonstrukciji Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti, jer je reč o objektu koji je u veoma lošem stanju i njegova obnova biće prioritet u narednom periodu.   https://www.youtube.com/watch?v=Dhunlrz9gGE  

Rekonstrukcija skejt parka u Limanskom parku

Skejt park je tokom raspusta jedno od mesta na kojima se okupljaju deca. Još malo je ostalo do početka škole, pa neki koriste svaki trenutak da bar na kratko svrate. Odrasli će za mesec dana imati nov i moderan skejt park. Ekstremni sportovi uvek su imali mesto u skejt parkovima. Ovu subkulturu je važno negovati u gradu jer se vožnja skejta, rolera, bicikla sve više stavlja u rang olimpijskog sporta. Pored odraslih, i deca su ta koja sada imaju svoj kutak, samo za njih i njihove točkiće. “Uglavnom su roleri, bmx i skejt najzastupljeniji kao neki tradicionalni ekstremni sportovi, a u današnje vreme klinci i trotinete dosta koriste. Naravno ne ove električne, nego ove gur-gur standardne. U principu, ima i dece koja dođu samo da trče po parku jer su sprave male nisu tako velike kao u ovom parku, tako da, koriste ih na sve moguće načine”, kaže skejter Milan Babić.

Međutim, stari skejt park za odrasle koji je 10 godina ovde postojao prevaziđen je, kako kažu skejteri, a novim će se dodati novi i zahtevniji elementi za moderniju vožnju. “Bmx i skejt su ušli na olimpijadu i sada je to krenulo kao jedan udarac na globalnom nivou i krenuo je sport da se malo više popularizuje i da se ljudi okreću ka tome da gledaju to kao neki normalan sport, tako da mislim da su ovi parkovi jako bitni za Novi Sad i za ljude u Srbiji koji se generalno bave ovim sportom”, zaključuje Babić. Rekonstrukcija skejt parka za odrasle je već počela, uklonjene su sve stare sprave, čeka se materijal za nove elemente, a radovi se očekuju ove nedelje dok će za mesec dana i taj deo parka biti gotov.

Nova 2-nedeljna formula za automatsko učenje stranog jezika

Poliglota Aaron Stone, koji tečno govori 23 jezika, je Srbima predstavio svoju slavnu 2-nedeljnu formulu za učenje jezika. Ona omogućava da se u kratkom razdoblju savlada gradivo koje se na kursevima jezika uči godinu dana. Metoda ovog poliglote osporava tradicionalne škole jezika. Već 5.000 Srba je odbacilo neefikasne konvencionalne metode učenja stranih jezika, i pridružilo se Aaron Stone. Bez obzira na godine, obrazovanje i talenat, za 2 nedelje ćeš videti ponosne izraze na licima svojih članova porodice, prijatelja i kolega. Kad čuju kako dobro govoriš engleski, teško će poverovati da ti je za to trebalo samo 14 dana. Uvek je dobar trenutak za učenje stranih jezika. U to se lako možeš uveriti već kroz 2 nedelje. Primetićeš promene u svakodnevnom životu. Počećeš da slobodno komuniciraš na stranom jeziku nakon 14 dana učenja. Bez problema ćeš čitati članke na stranim web stranicama. Izazvaćeš divljenje najbližih i priznanje nadređenih i kolega.

Kako izgleda Aaronova formula za automatsko učenje jezika? Aaron Stone je svoju 2-nedeljnu formulu za automatsko učenje stranih jezika nazvao Pingulingo. To je jedina knjiga koja poboljšava i ubrzava pamćenje zahvaljujući 100%-tnoj upotrebi tvojih urođenih mentalnih sposobnosti. Konvencionalne metode učenja jezika aktiviraju samo deo kapaciteta tvog mozga da pamti i stvara asocijacije. Po pravilu one ne potpomažu ove kognitivne procese jer aktiviraju samo mali deo moždanih struktura. Knjiga Pingulingo funkcioniše drukčije. Koristi 100% kapaciteta koji imaš, ali koji „drema“ u tvojoj podsvesti. Tokom pamćenja novih reči, 2-nedeljna formula za automatsko učenje stranog jezika Pingulingo istovremeno aktivira desnu i levu moždanu hemisferu. Tekstualni deo aktivira levu hemisferu, dok slika aktivira desnu. Ceo mozak radi 5 puta efikasnije nego inače. To dovodi do povećanja kognitivne sposobnosti, sposobnosti pamćenja novih reči, i njihove asocijacije sa srpskim ekvivalentima. Ove asocijacije su toliko snažne i duboko utisnute u memoriju da tvoj mozak gotovo automatski uči nove reči.

Srbija uspešno predstavljena na Sajmu knjiga u Pekingu

Na međunarodnom Sajmu knjiga u Pekingu, organizovan je niz kulturnih programa koji su uspešno promovisali izdavačku delatnost Srbije i nacionalnu kulturu. U programskom delu obeležene su značajne godišnjice iz srpske istorije i književnosti, pre svih 810. godišnjica od nastanka Studeničkog tipika Svetog Save, znamenitog spisa ugrađenog u temelje srpske crkve, države i kulture, kao i 800. godišnjica od sticanja srpske crkvene samostalnosti. Ove godine navršava se i 90 godina od rođenja i 10 godina od smrti Milorada Pavića (1929–2009), 90 godina od rođenja Aleksandra Popovića (1929–1996), 30 godina od smrti Danila Kiša (1935–1989), 70 godina od smrti Rastka Petrovića (1898–1949) i 120 godina od rođenja Radeta Drainca (1899–1943). U posebnom programskom delu Sajma, održan je forum izdavača iz celog sveta, na kome su učestvovali predstavnici Akademske knjige iz Novog Sada.

Primetno je povećano interesovanje izdavača iz Kine za istorijske publikacije, klasična i savremena dela srpske književnosti, biografsku literaturu o Nikoli Tesli i Mihajlu Pupinu, kao i za dečiju književnost. Nacionalni štand Srbije posetili su i studenti srpskog jezika sa Univerziteta za strane jezike u Pekingu u pratnji profesora Penga Jučaoa i bitno doprineli afirmaciji naše kulture.

Vremeplov: Ugovor dubrovčana sa banom Kulinom

Dubrovnik je na današnji dan 29. avgusta 1189. godine sklopio ugovor sa bosanskim banom Kulinom kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor je jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u regionu.

Vremeplov: Rođen  Džon Lok

Na današnji dan 29. avgusta 1632. godine rođen je engleski filozof Džon Lok (John Locke) jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije, čije je delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli (“Ogled o ljudskom razumu”, “Pisma o toleranciji”, “Dve rasprave o vladi”, “Vaspitanje”). 

Vremeplov: Petar II oduzeo komandu generalu Mihajloviću

Na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar II Karađorđević posebnim ukazom oduzeo je na današnji dan 29. avgusta 1944. godine komandu generalu Draži Mihajloviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena je preko radija 12. septembra.

Vremeplov: Turci osvojili Beograd – sedište Smederevskog sandžaka

Turci su pod komandom sultana Sulejmana II Veličanstvenog 29. avgusta 1521. godine osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrđava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.

Vremeplov: Sovjetski parlament suspendovao Komunističku partiju

Sovjetski parlament na današnji dan 29. avgusta 1991. godine je suspendovao Komunističku partiju i zamrzao njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara (19-22. avgusta).Bottom of Form

Vremeplov: Hua Kuo-Feng posetio Jugoslaviju

Na današnji dan 29. avgusta 1978. godine predsednik CK kineske Komunističke partije Hua Kuo-Feng posetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz međunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o kulturnoj revoluciji” u toj zemlji u avgustu 1966.

Pronađena devojčica (13)  iz Kisača

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Sadu pronašli su trinaеstogodišnju dеvojčicu iz Kisača, čiji jе nеstanak prijavljеn 26. avgusta. Ona jе pronađеna, bеz vidljivih povrеda, u okolini Novog Sada, poslе intеnzivnе dvodnеvnе potragе policijskih službеnika. O njеnom pronalasku obavеštеna jе majka, koja ćе prеuzеti dеvojčicu, kao i nadlеžni Cеntar za socijalni rad.

Otkriveno zbog čega je Jana pobegla od kuće: Očuh uhapšen!

J.V. (39) iz Kisača, očuh devojčice Jane Šranke (13), koje je pronađena juče ujutro nakon dvodnevne potrage, priveden je zbog sumnje da je ovu maloletnicu primoravao na seksualne odnose, potvrđeno je iz novosadske policije. Kako se saznaje, u toku je istraga povodom ovog slučaja. Devojčica je pre dva dana pobegla od kuće i poslednji put je viđena u Novom Sadu. Jutros je pronađena u okolini tog grada, bez vidljivih povreda na telu.- Devojčica je pobegla iz razloga što je trpela nasilje, to je sve što mogu za sada reći – kazao je Igor Jurić, osnivač fondacije “Tijana Jurić”, na čijoj je mreži “Nestali Srbija”, takođe apelovano na sve koji imaju informacije o ovom detetu da se jave policiji.

Jurić je sinoć na svom Fejsbuk profilu razotkrio muškarca (39) iz Kisača koji je, kako se sumnja, zlostavljao svoju maloletnu pastorku.  – Danas u Kisaču kod Novog Sada J.V. (39) priznao da je duže vreme imao seksualne odnose sa maloletnom pastorkom (13). Određeno mu je zadržavanje od 48 sati. Neka se ti sati pretvore u godine – poručio je Jurić na svom Fejsbuk nalogu. Iz novosadske policije je potvrđeno da je ovaj slučaj povezan sa nestankom Jane Šranke (13) iz Kisača, koja je jutros pronađena živa i zdrava.

Stekli se uslovi za odjavu epidemije malih boginja

Stekli su se uslovi za odjavu epidemije malih boginja na teritoriji Srbije s obzirom da je prošao dvostruki maksimalni inkubacioni period za infekciju virusom malih boginja, saopštio je jučeInstitut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”. Epidemija malih boginja je prijavljena 23. oktobra 10.2017. godine, a poslednji prijavljeni slučaj obolevanja od malih boginja bio je u junu 2019. godine u Boru. U toku 2019. godine prijavljeno je ukupno 15 obolelih, od čega su četiri osobe bile sa importovanom infekcijom (Rusija, Ukrajina, Austrija, Makedonija), dok se kod 11 zaražavanje desilo na teritoriji naše zemlje.

Početkom oktobra 2017. godine na teritoriji Srbije prijavljeni su prvi sumnjivi slučajevi koji su odgovarali kliničkoj slici malih boginja, a Batutu navodi da su u međuvremenu preduzete mere na imunizaciji dovele do značajnog povećanja kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja u našoj populaciji. Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagi-oznost ovog prouzrokovača su doveli do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje. Naime, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto.

Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod od malih boginja u našoj zemlji posle 20 godina.

Od početka oktobra 2017. godine, zaključno sa 27. avgustom 2019. godine na teritoriji Republike Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom. “Batutu” navodi da je intenzivna kampanja o značaju imunizacije koja je u prethodnom periodu sprovedena u našoj zemlji dovela je do povećanja nivoa svesti o efikasnosti ove preventivne mere u svim populacionim grupama. Obuhvat vakcinacijom protiv malih boginja, zaušaka i rubele (MMR) je tokom 2018. godine značajno porastao, što je predstavljalo osnovni preduslov za usporenje toka ove epidemije. Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele na teritoriji Republike Srbije u 2018. godini sprovedena je sa obuhvatom od 93,4%. U centralnom delu Srbije vakcinisano je 94,3%, a u Vojvodini 90,9% planiranih obveznika.

Takođe, u prethodnom periodu sprovedena je dopunska imunizacija propuštenih godišta (sa prvom dozom MMR (13.674 osobe), drugom dozom (3233 osobe), kao i onih koju su primili obe doze (1452 osobe).

U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO prijavljeno je 82.596 slučajeva morbila u 47 od 53 zemlje, sa 72 smrtna ishoda, što je najveća zabeležena vrednost u poslednjoj dekadi (15 puta više u odnosu na 2016. godinu, a tri puta u odnosu na 2017. godinu). Najveće epidemije među zemljama EU prijavljene su u Rumuniji, Italiji, Poljskoj i Francuskoj, sa 35 smrtnih ishoda.

Tokom juna 2019. godine 24 zemlje EU prijavile su slučajeve malih boginja. Najveći broj prijavljen je u Francuskoj (469), Bugarskoj (236) Italiji (213), Poljskoj (123) i Rumuniji (123). Takođe, u većini zemalja u našem okruženju (Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija) se i dalje registruje cirkulacija ovog virusa u populaciji. Imajući u vidu blizinu i rasprostranjenost potencijalnih rezervoara infekcije, mogućnost importovanja, kao i lakoću širenja virusa malih boginja prioritet je da očuvamo i dalje unapredimo nivo kolektivnog imuniteta koji smo dosegli u prethodnom periodu.

Stoga je u ovom momentu izuzetno važno da se trend porasta obuhvata MMR vakcinacijom nastavi kako bi smo dostigli zaštitni nivo kolektivnog imuniteta od 95 odsto koji bi nas štitio od epidemijskog širenja malih boginja.

Austrija: Zabranjeno pušenje u automobilima u kojima su maloletnici

U Austriji je stupila na snagu zabrana pušenja u automobilima kada se voze deca ili mlađi od 18 godina. Za kršenje ovog propisa predviđena je kazna do 100 evra, a u slučaju ponavljanja nepoštovanja istog propisa policija može izreći kaznu u visini do 1.000 evra. Od zabrane su izuzeta jedino taksi vozila.  Prve nedelje maja biće korišćene kao faza privikavanja na novi propis, pa će policija samo izricati opomene, ali ne i kažnjavati, a kazne će se izricati od 1. juna.  

 Austrijski automoto klub OeAMTC smatra da će biti problematična kontrola zabrane pušenja u kolima kada se voze deca, a posebno je problematično što zakon predviđa da policija ne mora zaustaviti vozača, već može, ako uoči takav prekršaj, da pošalje kaznu na kućnu adresu.   “Postaje problematično ako neka druga osoba, ne vozač, puše, jer njene podatke vlasnik vozila ne mora dati”, upozorava glavni pravnik OeAMTC Martin Hofer.   On je istakao da je gotovo nemoguće da se zakon sprovede i ako je više maloletnika u vozilu koji imaju slično godište kao vozač, i možda čak jedna jedina osoba koja je punoletna puši.  

OeAMTC pozdravlja nameru da se zaštite maloletnici u kolima od duvanskog dima, ali ističe da bi zakon trebalo da predviđa da se ovaj prekršaj kažnjava samo ako se vozač zaustavi i prekršaj mu se dokaže na licu mesta.   “Sve drugo je suprotno sistematici koja postoji do sada u kažnjavanju na osnovu zakona o saobraćaju”, ukazao je Hofer.

Zabrana pušenja na radnom mestu

Stupanjem na snagu zabrane pušenja u automobilu u kojem se voze maloletnici, stupaila je na snagu i zabrana pušenja na radnom mestu. Naime, zakon predviđa da je zabranjeno pušenje na radnom mestu u zatvorenim prostorima, ako je u preduzeću zaposlen barem jedan nepušač.

Zabrana pušenja u kolima postoji i u drugim evropskim zemljama

 Inače zabrana pušenja u kolima postoji već duže vreme u drugim evropskim zemljama.U Italiji važi zabrana pušenja u kolima ako se prevoze trudnica ili maloletnici. U toj zemlji se kazna određuje na osnovu starosti dece i iznosi između 500 i 5.000 evra, ako su deca ispod 12 godina i ako se puši u prisustvu trudnice, a 250 do 2.500 evra ako se radi o deci u starosti između 12 i 17 godina.  

U Grčkoj zabrana pušenja važi ako se prevoze deca mlađa od 12 godina, i ta zabrana važi kako za privatne automobile, tako i taksi vozila, ali i autobuse. Ko prekrši ovu zabranu biva kažnjen sa do 1.500 evra.   Na Kipru zabrana važi ako se prevoze maloletnici ispod 16 godina, a kazna iznosi do 85 evra.  

U Velikoj Britaniji i Velsu zabrana pušenja važi ako se prevoze osobe ispod 18 godina, a kažnjava se sa novčanom kaznom od 50 funti, to jest oko 56 evra. Izuzetak od zabrane važi samo za kabriolete sa otvorenim krovom.   U Škotskoj u vozilu ne smeju da puše kako vozač, tako ni putnici ako se u automobili nalaze maloletnici ispod 18 godina i to nezavisno od toga da li je otvoren prozor ili krov. Kazna iznosi 100 funti, odnosno 114 evra. I u Irskoj je zabranjeno pušenje kada se prevoze maloletnici, a kazna se kreće od 100 do 1.000 evra.  

 U Francuskoj je, takođe, zabranjeno pušenje u kolima ako se prevoze maloletnici ispod 18 godina, a ko ne poštuje ovaj propis biva kažnjen sa 68 evra novčane kazne.

Otpornost na antibiotike širi se “šokantnom brzinom”

Naučnici su izrazili iznenađenje zbog brzine kojom se otpornost na antibiotike širi sa životinja na ljude, a novo istraživanje pokazalo je da se, po svemu sudeći, otpornost mikroorganizama na ključni lek kolistin proširila sa farme svinja u Kini i uticala na ljude i životinjske vrste širom sveta. Sve to se odigralo za samo nekoliko godina, prenosi Glas Amerike. Kolistin je lek, koji se koristi kao poslednja šansa za spasavanje života ljudi, odnosno kada su svi ostali lekovi nedelotvorni. “Kolistin je bio malo korišćen u bolnicama, a onda se pojavila zabrinutost zbog toksičnosti i sporednih efekata. Posle je većinom korišćen kod svinja i kod pilića. Odnedavno, međutim, kako imamo sve manje lekova, ljudi su postali zainteresovaniji za korišćenje kolistina i bio je upotrebljavan veoma često u poslednjih pet do 10 godina”, objašnjava Fransoa Balu, direktor instituta za genetiku sa Univerzitetskog koledža u Londonu. Čak i taj moćni antibiotik, međutim, gubi svoju moć. Smrtonosni patogeni kao što su ešerihija koli ili salmonela mogu da mutiraju i razviju otpornost na lekove.

Najnovija studija koju je predvodio doktor Balu ustanovila je brzinu kojom se mutirani gen, koji stvara otpornost na kolistin, pojavio sredinom 2000-ih godina. “Pojavio se samo jednom i prešao je najverovatnije sa svinja u Kini da bi se proširio veoma brzo po svetu. Proširio se takođe na različite vrste i pogodio ljude. Sada ga možemo pronaći u većini glavnih patogena sa kojima se suočavamo u bolnicama i nalazi se svuda”, navodi se u studiji.

Vodeći zdravstveni zvaničnik u Velikoj Britaniji Sali Dejvis upozorila je nedavno da otpornost na antibiotike može da dovede do “kraja moderne medicine”. “Pomislite na najčešće operacije, carski rez, zamenu kukova. One bi mogle da budu mnogo rizičnije, kada ne bismo imali delotvorne antibiotike. Superbakterije ubijaju i ima ih sve više”, navodi Dejvis.

Naučnici rade na poboljšanju delotvornosti postojećih lekova, kao što je kolistin, kako bi im dali dodatnu moć protiv otpornih patogena. Dugoročno gledano, istraživači kažu da su potrebne dodatne investicije u razvoj novih lekova, uz to da se ponovo razmotre načini na koji se antibiotici koriste.

About the Author

admin