Vesti – 30.08.2019.

Kako i kada do većeg minimalca?

Kompromisno rešenje kada je reč o minimalnoj ceni rada je povišica za 6 do 10 odsto,uz olakšice za poslodavce, izjavio je u sredu  za FoNet počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković i dodao da dogovora neće biti, ukoliko sindikati ostanu pri nerealnim zahtevima. “Više od tih 6 do 10 odsto poslodavci ne bi mogli da iznesu”, ocenio je Atanacković i dodao da se poslodavci i Ministarstvo finansija slažu u toj proceni. On napominje da je lestvica koju privreda može da podnese to da minimalac bude oko 30.000, a sve preko toga bi počelo da gasi preduzeća. “Ukoliko sindikati budu insistirali na povećanju iznad nekih realnih iznosa onda ćemo teško do dogovora”, rekao je

Atanacković i naveo da je jedan od predloga sindikata bio da minimalac bude veći od 33.000 dinara. Atanacković ističe da povećanje minimalca sa sobom povlači i povećanje plata na ostalim nivoima. Kao povlastice koje bi država mogla da omogući poslodavcima Atanacković izdvaja smanjenje poreza i povećanje neoporezivog dela zarade.

Usvojen novi Okvir digitalnih kompetencija nastavnika

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je u saradnji sa Zavodom za unapređivanja obrazovanja i vaspitanja i Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja objavilo je novi Okvir digitalnih kompetencija – Nastavnik za digitalno doba 2019. Novi okvir usvojen je u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine u kojoj se prepoznaje značaj i uloga digitalnih tehnologija za unapređivanje sistema obrazovanja kao i saopštenjem Evropske komisije („ Razvoj škola i izuzetnosti u podučavanju za bolјe osnove u životu iz 2017. godine“), u kome se ističe da je potrebno razvijati nove načine podučavanja i učenja u svetu koji je sve više mobilan i digitalan. Novi Okvir digitalnih kompetencija predstavlјa reviziju Okvira iz 2017. godine.

Dokument možete preuzeti sa našeg sajta. (→Dokumenta)

Uskoro nova faza projekta „Škole za 21. vek“

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je u utorak 27. avgusta sa direktorkom Britanskog saveta za Zapadni Balkan Kler Sirs o novoj fazi projekta „Škole za 21 vek“ koja počinje u septembru. Kako je rečeno, drugi ciklus obuhvata ukupno 194 škole i biće realizovan u Nišu, Kragujevcu, Zaječaru i Jagodini. Na sastanku je bilo reči i o unapređenju kompetencija za učenje engleskog jezika u Srbiji. Ministru prosvete uručen je i zvaničan poziv da prisustvuje Svetskom forumu obrazovanja. Reč je os skupu kome prisustvuju ministri obrazovanja iz celog sveta, a koji se održava u Londonu u januaru 2020. godine.

Besplatna razmena polovnih udžbenika

Početak školske godine predstavlja izazov za kućni budžet, te je “NS blok” deveti put organizovao besplatnu razmenu polovnih udžbenika, mahom za osnovce.      https://www.youtube.com/watch?v=KBlu5P3YanM

Zavod za vrednovanje kvaliteta obeležio 15 godina rada

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obeležio je 15 godina uspešnog rada, a svečanosti u OŠ “Anton Skala“ u Beogradu prisustvovao je i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Želimo da gradimo još kvalitetnije obrazovanje, kroz obrazovne standarde, kroz eksterno ocenjivanje učenika, nastavnika i obrazovnih institucija, kroz digitalizaciju i primenu savremenih tehnologija, istakao je ministar. On je naveo i da je obeležavanje ovog datuma prilika da se istaknu izuzetni rezultati dosadašnje intenzivne i uspešne saradnje Ministarstva i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Svi mi u okviru obrazovnog sistema smo jedan veliki i homogeni tim, koji se zajedničkim naporima kontinuirano bori za bolje obrazovanje, za bolju budućnost naše dece. A Zavod  veoma uspešno nosi jedan deo tog našeg zajedničkog tereta, rekao je ministar Šarčević. Svečanosti su, pored mnogobrojnih predstavnika obrazovnih institucija i škola, prisustvovali i predstavnici Pedagoškog Zavoda Republike Srpske i Ispitnog centra Crne Gore.

Nova budžetska linija za unapređenje nauke i visokog obrazovanja

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije Mladen Šarčević najavio je da će od novembra biti formirana posebna budžetska linija za za unapređenje vrednovanja nauke i visokog obrazovanja. Šarčević je novinarima u Predsedništvu Srbije, posle susreta predsednika Aleksandra Vučića s najcitiranijim srpskim naučnikom u svetu, matematičarem Stojanom Radenovićem, najavio da će se posebna linija formirati prilikom izrade redovnog rebalansa republičkog budžeta. Imaćemo posebnu budžetsku liniju za osnaživanje  i unapređenje vrednovanja nauke i visokog obrazovanja’, odnosno radova na listi citiranosti. Novu budžetsku liniju će Univerzitet moći da koristi pod uslovima koje dogovorimo. To znači da će neko ko radi u inostranstvu takođe moći da objavlјuje radove preko Beogradskog univerziteta, rekao je Šarčević. On je najavio da će se tim povodom uskoro sastati s rektorkom Beogradskog univerziteta Ivankom Popović.

Ministar je objasnio da je profesora Radenovića pozvao da svojim znanjem i iskustvom doprinese i bude deo tima za izradu Strategije razvoja nauke i obrazovanja za period 2020-2030., podsetivši na to da je Skupština Srbije usvojila Zakon o fondu za nauku i Zakon o nauci i istraživanjima, te da je naučnicima omogućeno da imaju sigurna primanja. Kada je reč o citiranosti naučnika, Šarčević je naveo da ih ima u oblasti matematike i medicine, ali i da bi trebalo da ih bude više iz društvenih nauka. Više puta sam izjavio da ulazimo u 5.0 revoluciju, a to je filozofska revolucija društvenih nauka koje menjaju svest, rekao je ministar.

Renoviranje škola tokom leta: S mistrijom i valјkom do prvog zvona

Učenici pedeset vojvođanskih obrazovnih ustanova započeće novu školsku godinu u renoviranim objektima, dok bi izveštaji o završetku radova trebalo da pristignu do 15. septembra, kažu iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. Uklјučujući budžetske rezerve APV u iznosu od 40.033.036,80 dinara, iz kase je za tu namenu izdvojeno 184.192.738,80 dinara. Osnovne škole dobile su ukupno 93.400.000 dinara, srednje škole 32.800.000, ustanove učeničkog standarda 8.964.702, a predškolske ustanove 8.995.000. Adaptacija sedam ustanova finansirana je novcem iz buyetske rezerve za 2018, koji iznosi 48.624.988 dinara, dok su opštine potpomogle obnovu šest vojvođanskih škola.

Resorni sekretarijat trudio se da izađe u susret najugroženijima sa duge liste onih koji čekaju na zamenu stolarije, krovnog pokrivača, sanitarnih čvorova, elektroenergetskih instalacija ili postavlјanje termoizolacije na fasade. Na ovogodišnji konkurs pristiglo je 226 prijava za potrebe 209 ustanova, a ukupan traženi iznos prelazio je milijardu dinara. Međutim, zbog ograničenih finansijskih sredstava, ugovore su potpisale 44 ustanove obrazovanja i četiri jedinice lokalnih samouprava, kojima je odobren novac za izvođenje građevinskih radova u četiri predškolske ustanove, 28 osnovnih i 12 srednjih škola, te četiri doma učenika. Najveću sumu – po nepunih 14 miliona dinara – dobile su OŠ „Vuk Karadžić” iz Bačkog Dobrog Polјa, radi rekonstrukcije grejanja i priklјučenja na gasnu mrežu, i Gimnazija „Jan Kolar” sa domom učenika u Bačkom Petrovcu, koja će time rešiti problem vlage u suterenu.

Konkurs za finansiranje i sufinansiranje rekonstrukcije, adaptacije, sanacije i investiciono održavanje objekata obrazovnih ustanova na teritoriji Pokrajine raspisuje se od 2017. godine, a u proteklom periodu izdvojeno je približno 730 miliona dinara. Osim za navedenih 50 vaspitno-obrazovnih ustanova, novac za izvođenje radova obezbeđen je za još 11 škola, gde će oni biti okončani do 31. decembra.

Obnova dve škole u Rumi

U toku je rekonstrukcija dve škole u Rumi, poljoprivredne i tehničke škole. U Opštini Ruma najavljuju dalje investiranje i pripremaju se za prve dane septembra. Više od 6 miliona dinara investirano je u rumsku poljoprivrednu i tehničku školu. Uređeni su toaleti, potpuno renovirani na svim spratovima škole. Ova rekonstrukcija urađena je prvi put posle nekoliko decenija. https://www.youtube.com/watch?v=S82ACbOCV6c

Predstava za decu “Mala lekcija protiv šunda” u Deču

Dečije kulturno leto, koje se ove godine prvi put održava u okviru Pećinačkog kulturnog leta, završava se u petak 30. avgusta, kada će na letnjoj pozornici u Deču, u 19 časova, biti izvedena predstava “Simfonija u F-dur-u ili mala lekcija protiv šunda” u kojoj igra šidski glumac Cvetin Aničić. U pitanju je predstava u kojoj čuveni kompozitor Dominiko Đuzepe Skarlati kroz svoju životnu priču i nastanku njegove čuvene “mačije fuge” otkriva blagodeti zvukova klasične muzike, ali nas upoznaje i sa ostalim kompozitorima kao što su Mocart, Bah, Betoven i drugi. Predstava je premijerno izvedena u decembru prošle godine na Festivalu monodrame za decu u okviru Zmajevih dečjih igara u Novom Sadu, gde je osvojila prvo mesto.

Na Štrandu se družili mališani i policajci

Najmlađi Novosađani nedavno su imali priliku da se druže na Štrandu s policajcima i nauče nešto novo u sklopu ovogodišnjeg „ Štrand Summer Festa”, koji je završen u utorak, 27. avgusta. U saradnji s MUP-om Republike Srbije i Policijskom upravom Novi Sad, su na prostoru ispod Mosta slobode bili patrolno vozilo Interventne jedinice s dva policajca, saobraćajni policajac na motoru, vodič sa službenim psom i čamac s posadom. Najmlađi su radoznalo ispitivali sve što ih zanima, s uzbuđenjem ulazeći u svaki automobil. Neki su se i upoznali sa službenim psom i time prebrodili strah. Najzanimlјiviji im je bio boravak u policijskim kolima, što su roditelјi novosadskih mališana fotografisali i tako zabeležili taj trenutak na najlepšoj plaži na Dunavu.

Sportom do zdravlja: Vanja Relјin, član PK „Novi Sad”

Vanja Relјin je četrnaestogodišnjak koji će u septembru poći u završni razred OŠ „Jovan Popović”. Od četvrte godine ide na plivanje, a vremenom je zavoleo sport koji stručnjaci, i ne samo oni, preporučuju svakome, mladima naročito. Vlasnik je dva državna kadetska rekorda, koja smatra svojim dosadašnjim najznačajnijim sportskim uspesima, u nadi da će ih u dogledno vreme biti još. – Kao i mnoge mališane, roditelјi su me odveli u školicu plivanja na bazen na Spensu – seća se početaka Vanja. – Plašio sam se duboke vode, a vremenom je taj strah iščezao. Interesantno, kao mali često sam bio prehlađen, a redovni odlasci na plivanje pomogli su mi da ojačam imunitet i očvrsnem.

Budući osmak se ozbilјno posvetio treninzima plivanja u Plivačkom klubu “Novi Sad”, a vremenom mu je omilјena disciplina postala mešovito na 200 metara. – Tu su objedinjena sva četiri stila: delfin, leđno, prsno i kraul. Prvi rekord ostvario sam na Državnom kadetskom prvenstvu u Kruševcu u 50-metarskom bazenu u vremenu dva minuta, 17 sekundi i 53 stotinke, dok sam na Juniorskom državnom u 25-metarskom bazenu deonicu od 200 metara preplivao za dva minuta, 15 sekundi i 17 stotinki – ističe Vanja. Navodi da je do sada najviše napredovao uz stručni rad trenera Slavka Pamučine, dok je odnedavno prekomandovan pod nadzor Đorđa Agbabe. – Nisam dugo imao imperativ rezultata niti sam se opterećivao rekordima, ali sam vremenom uvideo da redovan i žestok trening, uz predan rad, u sportu donese i taj deo zadovolјstva – kaže naš mladi sagovornik. – Ipak, ne moraju u plivanju svi da jure rekorde, taj sport je odličan za psihofizički razvoj. Ako ništa drugo, svaki plivač imaće lepu figuru, a oni najuporniji imaju šansu da ostvare i značajnije rezultate.

Vanji je upornost do sada četiri puta omogućila da bude uvršćen među 12 najbolјih vršnjaka, na zimskom kampu Plivačkog saveza Srbije u beogradskom Košutnjaku. – Treniram šest puta nedelјno, a svestan sam toga da za još ozbilјnije rezultate i odricanja moraju da budu veća – ne krije Vanja. – Nije mi svejedno što polovinu školskog raspusta moram da posvetim plivačkim takmičenjima koja traju do kraja jula, pa mi za društvo i odmor praktično ostane samo avgust. Ipak, nije mi žao jer sam se posvetio plivanju, a za druženje, igrice i vožnju biciklom uvek pronađem slobodno vreme. Što se budućih planova tiče, Vanja je izgleda čvrsto odlučio da ostane u plivačkim vodama. – Po završetku osnovne škole pokušaću da se upišem u sportsko odelјenje neke gimnazije koja nudi tu mogućnost. Pođednako interesantna opcija je i da pokušam da se upišem na Plivačku akademiju u Mađarskoj jer u toj zemlјi još veću pažnju posvećuju mladima koji su se opredelili za sport – naglašava Vanja.

Kada je o školskim predmetima reč, Vanja kaže da više od ostalih predmeta voli fizičko i likovno. Fizičko je jasno zbog čega, a otkud lјubav prema likovnom? – Taj umetnički talenat sam očigledno nasledio od roditelјa, koji  mi, kada je o plivanju reč, daju najveću podršku. Ponekad u tome preteraju, ali se mnogo ne obazirem. Dok plivačka trka traje, nastojim da se koncentrišem isklјučivo na deonicu, pa njihove savete iz publike i ne čujem – kaže uz osmeh Vanja.

Muzička saznaonica Čarobna frula upisuje decu do 12 godina

Muzička saznaonica „Čarobna frula” (Dečji kulturni centar, Ive Lole Ribara 6), počela je upis novih polaznika za decu od 18 meseci do 12 godina. Kroz pesmu, pokret, ples i uz upotrebu instrumenata, „Čarobna frula” na kreativan način uvodi decu u čarobni svet muzike. Osim lјubavi prema muzici, polaznici, naročito oni do sedme godine, jačaju i razvijaju samopouzdanje, samokontrolu, ritam, ravnotežu i pažnju. U najmlađim grupama s decom do tri godine aktivno učestvuju i roditelјi. Saznaonica ima i hor za decu uzrasta od sedam do 12 godina, a moguće je pohađati i časove klavira, solfeđa, muzičke teorije i solo pevanja. „Čarobna frula” priprema polaznike za vanredno polaganje ispita u državnim muzičkim školama i za različite nivoe ABRSM programa (vodećeg svetskog organizatora muzičkih ispita i ocenjivanja). Detalјnije informacije mogu se dobiti telefonom na 063/59-25-59 ili na mejl: carobnafrulla@gmail.com.

Upis u škole sporta na Spensu

Upis na septembarski ciklus „Spensovih škola sporta” počeo je u četvrtak, 29. avgusta na blagajni bazena Sportsko-poslovnog centra „Vojvodine”. Škola košarke, odbojke i badmintona počinje 2. septembra i koštaće 2.500 dinara, a treninzi će se održavati ponedelјkom, sredom i petkom u terminima od 9 do 10 i od 17 do 18 časova. Istog dana, po istoj ceni, počinje i program „Školica sporta” za decu od tri do sedam godina. Upis je svakog radnog dana od 10 do 20 časova, a sve informacije zaintersovani mogu dobiti na telefon 48-82-300 radnim danima od 7.30 do 15.30.

Dečak umetnošću leči autizam

Mihailo V. (17) je jedan od najboljih učenika Umetničke škole iz Niša i primer da se sve može prevazići uz veliku volju, upornost, ali  i obaveznu pomoć i podršku okoline, u ovom slučaju škole i čitavog obrazovnog sistema. Mihailo je dečak sa autizmom  koji je drugi razred završio sa odličnim uspehom, a od školske 2019/2020 kreće u treći razred . On  je sav svoj talenat prikazao i na školskoj izložbi koja je održana početkom godine povodom Svetog Save. Tradicionalno, 27. januara, Umetnička škola u Nišu organizuje izložbu radova svojih đaka. Mihailo je,  zaljubljenik u dizajn i mimo školskih obaveza provodi vreme za laptopom gde istražuje čarobni svet animacija. Mihailo je pohađao osnovnu školu po individualnom nastavnom programu, a roditelji su prepoznali njegov talenat kada je u pitanju fotografija, 3D animacija i crtež.

SZO upozorava na male boginje u Evropi, apel za vakcinaciju

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je u četvrtak  na “dramatično oživljavanje” malih boginja u Evropi, što je delimično posledica odbijanja vakcinacije. Broj slučajeva malih boginja u prvoj polovini ove godine udvostručio se u odnosu na isti period 2018. Prema podacima SZO, skoro 90.000 ljudi u Evropi se zarazilo virusom od januara do juna. U Ukrajini zabeleženo je 84.000 slučajeva, a ukrajinsko ministarstvo zdravlja je u februaru objavilo da je osam osoba umrlo od posledica malih boginja, prenosi AP. Male boginje su jedna od najzaraznijih bolesti i uglavnom se šire kašljanjem, kijanjem i bliskim kontaktom.

Na teritoriji Srbije nema više epidemije malih boginja, jer je poslednji zabeležen slučaj bio u junu ove godine u Boru, rečeno je u Batutu. Prema epidemiološkim kriterijumima kada prođe dvostruki inkubacioni period za neki zaraznu bolest stiču se uslovi da se odjavi epidemija.

Vremeplov: Ustaše streljale Savu Šumanovića

Srpskog slikara Savu Šumanovića, majstora pejzaža, aktova i mrtve prirode, ustaše su streljale na današnji dan 30. avgusta 1942. godine srpskog u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu, posle zverskog mučenja. Dugo je živeo u Parizu, a od 1930. u Šidu. Njegove velike kompozicije “Doručak na travi” i “Pijana lađa” spadaju među najznačajnija dela srpskog modernog slikarstva. Najznačajnija njegova dela nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu, zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu i u galeriji “Sava Šumanović” u Šidu.

Vremeplov: Rođen Kornelije Stanković

Srpski kompozitor, pijanista i horovođa Kornelije Stanković, osnivač novog nacionalnog pravca u srpskoj muzici rođen je  na današnji dan  30. avgusta 1831. Zapisivao je i harmonizovao srpsko crkveno pojanje. Rođen je u drevnoj porodici budimskih Srba. Školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti, a u Beču je studirao kompoziciju. U Sremskim Karlovcima proučavao je i beležio usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva. Doprineo je da se za srpsku muziku zainteresuju strani kompozitori, posebno ruski, uključujući Čajkovskog (“Srpski marš”, danas poznat kao “Slovenski”) i Nikolaja Rimskog-Korsakova (“Fantazija na srpske teme”). Dela: “Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda”, šest svezaka “Srpskih narodnih pesama”, koje je harmonizovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir. Njegovi posmrtni ostaci preneti su iz Budimpešte, gde je umro 1865, februara 1949. u Aleju velikana na Novom groblju u Beogradu.

Vremeplov:Umro Džozef Tomson

Engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog društva u Londonu, profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906 umro je 30. avgusta 1940. godine. Otkrio je 1897. elektron, takođe i atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.

Vremeplov: Rođen Raterford

Novozelandski fizičar Ernest Raterford, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908, jedan od utemeljivača moderne atomske teorije rođen je na današnji dan 30. avgusta 1871. Od 1898. do 1907. bio je univerzitetski profesor u Montrealu, potom u Mančesteru do 1919. i do smrti 1937. u Kembridžu, gde je bio i direktor laboratorije “Kevendiš”. Najviše se bavio prirodom radioaktivnosti i fundamentalnim istraživanjima u toj oblasti, otkrivši tri tipa radijacije, koje je označio kao alfa, beta i gama zrake. Bombardujući foliju zlata alfa zracima, 1906. je otkrio postojanje snažno naelektrisanog atomskog jezgra koje je nazvao nukleus, a zajedno s nemačkim fizičarem Hansom Gajgerom otkrio je da alfa zraci sadrže pozitivno naelektrisane atome helijuma.

Vremeplov: Umro Ivo Vojnović

Srpski pisac iz Dubrovnika Ivo Vojnović, dramski autor s veoma živim osećanjem za scenu, njenu vizuelnost i ekspresiju umro je na današnji dan 30. avgusta 1929. Dela: drame “Dubrovačka trilogija”, “Ekvinocij”, “Smrt majke Jugovića”, “Gospođa sa suncokretom”, “Lazarovo vaskrsenje”, “Imeratrix”, “Maškerate ispod kuplja”.

Vremeplov: Umro Anri Barbi

Na današnji dan  30. avgusta 1935. godine umro je francuski pisac Anri Barbi, pacifist i borac za socijalnu pravdu. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, ali se ubrzo razočarao, izrazivši ogorčenost u romanu “Oganj” u kojem je opisao stravičnu sliku rata i digao glas u odbranu mira. Tim delom snažno je uticao i na druge literate u Evropi. Posle rata je kao romansijer i publicista nastavio da se bori za svoje ideje. Ostala dela: romani “Pakao”, “Svetlost”, zbirka pesama “Tugovanke”.

Analizirano stanje bezbednosti u školama u južnoj Bačkoj

Povodom početka nove školske godine, u sredu je u Policijskoj upravi Novi Sad održan sastanak posvećen analizi stanja bezbednosti u školama na teritoriji Južnobačkog okruga. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Centra za socijalni rad, Gradske uprave za obrazovanje kao i koordinacionog tela za suzbijanje nasilja u osnovnim i srednjim školama. U prethodnoj školskoj godini zabeleženo je 119 krivičnih dela i 28 prekršaja, za 3 odsto manje u odnosu na 2017. “Što se tiče krivičnih dela koja su izvršena u školama to su 50 posto dela protiv imovine, najzastupljenije su krađe, a posle toga, oštećenje i uništenje tuđe stvari koja su uglavnom izvršena od strane dece koja su učenici škola ili su se nalazila u neposrednom okruženju škole”, rekao je Predrag Veličković, načelnik odeljenja policije PU Novi Sad. I ove godine saobraćajna policija omogućiće bezbedan put do škole prvacima, tako što će obezbeđivati sve kritične raskrsnice. Ta akcija bi trebalo da traje do kraja septembra. I Grad Novi Sad će učiniti sve da đaci u školi i oko nje, budu bezbedni.

Kroz projekat osnovi bezbednosti dece, održano je 5 i po hiljada predavanja u 88 osnovnih škola koja su imala za cilj da đake informišu i nauče kako da reaguju u opasnim i vanrednim situacijama, kako da se zaštite od trgovine ljudima, ali i pravilno ponašaju u saobraćaju i na internetu.

Čikago: Na turniru sakupljeno 20.000 dolara za bolesnu decu

Tradicionalni internacionalni turnir u fudbalu na kojem je učestvovalo 30 ekipa, održan je tokom vikenda kod Čikaga, a pobednici su svoje novčane nagrade dali u dobrotvorne svrhe bolnici “Shriners hospitals for children” koja leči bolesnu decu iz celog sveta, javila je Srpska televizija u SAD. Na turniru, koji svake godine organizuju kompanije Kompas Holding i Internešenel Traking Asosijejšn (ITA) prvo mesto i nagradu od 3.500 dolara osvojila je ekipa “”MGR Frajt Sistems”. Drugo mesto osvojila je ekipa “RD Expedited” ($2.500) a treće mesto pripalo je ekipi “Kompas Holding LLC “($1.500). Sve tri ekipe svoje novčane nagrade dale su u dobrotvore svrhe bolnici koja se bavi lečenjem bolesne dece iz celog sveta.

Tokom turnira takmičari, publika i posetioci sakupili su značajna sredstva za dečiju bolnicu a vlasnik kompanije Kompas Holding Roj Dobrašinović rekao je da će domaćin događaja ITA duplirati sakupljeni iznos tako da će dečja bolnica Šrajner hospitals for čildren dobiti oko 20.000 dolara pomoći. Pored takmičenja u fudbalu organizovan je i veliki “Traking Netvorking event“, događaj na kome učestvuje dosta transportnih kompanija i druge kompanije bliske ovom poslu i tokom kojeg se svake godine kao glavna nagrada na lutriji izvlači i dodeljuje kamion. Andre Vukić iz Niša ovogodišnji je dobitnik kamiona “Freightliner” u vrednosti od 65.000 dolara koji dodeljuje ITA. Roj Dobrašinović, vlasnik kompanije Kompas Holding kaže je ITA turnir i netvorking veoma značajan ne samo za sport nego i za vozače kamiona, učesnike i prezentere, porodicu i decu.  Kompanija upošljava 50.000 vozača a u samoj kompaniji radi oko 400 zaposlenih. Pored Čikaga, Kompas Holding ima kancelarije i u još nekoliko američkih država, a u Evropi u Beogradu, Kragujevcu i na nekoliko lokacija u Makedoniji.

Naučnici tvrde da su 24-godišnjaci tinejdžeri

 Da li 24-godišnjaci mogu da se kvalifikuju kao tinejdžeri? Kako je preneo londonski” Gardijan”, mogu, prema mišlјenju australijskih naučnika koji su to objavili ove sedmice na osnovu rezultata istraživanja u Kralјevskoj dečijoj bolnici u Londonu. Oni su na osnovu dobijenih rezultata, tradicionalni period adolescencije, koja se definiše od 10. do 19. godine, produžili do 24. godine. Mladi do 24. godine će se u buduće zvati tinejdžeri, iako u reči koja označava njihov uzrast nema reči “tin” (teen). Ideja da se adolescencija produži nije u nauci nova, jer prošle godine je naučni časopis “Razvoj dece” utvrdio da su savremeni tinejdžeri mnogo manje uklјučeni u poslove koji bi se mogli smatrati da ih određuju kao zrele osobe, nego generacije od pre dvadeset godina.

Časopis, koji je analizirao podatke dobijene ispitivanjem oko osam miliona mladih od 13 do 19 godina u periodu od 1976. do 2016. čiji je bio cilј da se sazna šta rade kada nisu u školi, ustanovio je da su tek posle 20. godine počeli da uče da voze, radili sitne poslove (čišćenje, uređenje bašte, zalivanje cveće…), pa čak išli na prve sastanke s pripadnicima drugog pola. Na primer: danas jedan od četiri srednjoškolaca nema vozačku dozvolu kada završi srednju školu, dok su njihovi vršnjaci od pre 20 godina uveliko vozili u poslednjem razredu srednje škole. 

Na radost roditelјa, mladi danas imaju i manje i kasnije seksa nego generacija X. Isti je slučaj i sa izlaškom u večcernji provod jer se danas 13-godišnjaci ponašaju kao nekada 18-godišnjaci i koji su zaista mogli da se smatraju već odraslim osobama. Da li aktuelne maturante možemo da smatramo da su spremni da sami žive, psiholozi odgovaraju sa “ne”.

Nekoliko studija se bavi pitanjem zašto danas mladi kasnije postaju zrele osobe i većina je kao glavi uzrok našla da su za to krive recesija i loše stanje u privredi, jer sve manje studenata završava studije a da nemaju dugove koje treba vratiti i zato radije žive kod roditelјa nego da se odluče da obezbede sopstveni stan. Ravnopravnost među polovima je odložila vreme stupanja u brak, a onda i rađanja dece. 

Svi istraživači se slažu da je odlaganje odrastanja posledica i savremenih smart telefona, jer sada 75 odsto tinejdžera ima smart telefone, i to iz svih društvenih slojeva. 

Mobilni telefoni su naveli i one mlađe od 10 godina i starije od 18 da najviše vremena provode s tom spravom, i to im je narušilo društveni život izvan roditelјske kuće. 

Zašto da se nađu u nekom kafiću ili parku kada se mogu družiti s devojkom putem telefoma? Zašto da voziš kada telefonom možeš da pozoves jeftini Uber? Zašto da imaš seks kada ga možeš gledati na JU tjubu (aktuelni tinejdžeri mnogo više gledaju porno filmove kod kuće nego da kupuju porno časopise). 

Ima i neke koristi od produžene adolescencije jer je manje neželјenih trudnoća, manje se pije alkohol među mladima, produžava se veća sposobnost pamćenja što je dragoceno svojstvo kod adolescenata.   Psiholozi smatraju da je produžavanje adolescencije veoma korisno jer daje mladoj osobi više vremena da donese važne odluke za svoj budući život, uklјučujući emotivnu stabilnost. Prosečan život se produžava, pa bi trebalo prihvatit i da se produži adolescensija, zaklјučak je naučnika. 

Naučnici: Sledi migracija stotina miliona lјudi zbog klime

Prema predviđanjima Agencije Ujedinjenih nacija za migracije, zbog posledica suša, poplava, požara i gladi povezanih s klimatskim promenama, do 2050. godine će najverovatnije oko 200 miliona lјudi biti prisilјeno da napusti svoje domove, piše časopisa Sajns. Grupa međunarodnih naučnika koji se zalažu za zaštitu životne sredine, smatra da je jedini način kojim se može izbeći masovni egzodus da se na vreme počne planiranje neizbežnog “povlačenja” iz priobalnih gradova, prenosi Indeks. “Suočeni s globalnim zagrevanjem, porastom nivoa mora i klimatskim ekstremima koji pokazuju tendenciju jačanja, više ni ne postavlјamo pitanje da li će neke zajednice morati da se povuku iz priobalјa da bi se spasile i izbegle materijalnu štetu, već zašto, gde, kada i kako će se doći do povlačenja”, napisali su autori rada objavlјenog na portalu Lajv sajns. Oni dodaju da bi lјudi već sad trebalo da počnu da se povlače iz priobalnih područja i veruju da bi to moglo da bude prilika za revitalizaciju zajednica i preraspodelu bogatstva na održiviji način.  To bi mogla biti i prilika da se subvencioniraju nove škole, bolnice i da se osigura povolјniji smeštaj u sigurnijim regionima u unutrašnjosti, umesto preduzimanja zakasnelih koraka u rizičnim područjima, poput izgradnje skupih zaštitnih zidova blizu mora da bi se zaštitile zajednice čije su gradove i ranije opustošile snažne oluje, smatraju naučnici. “Na Grenlandu već ima dovolјno leda koji bi nivo mora mogao da poveća za 7,6 metara, što bi moglo biti razarajuće za priobalna područja širom planete. Već bi trebalo da počnemo da se povlačimo iz priobalnih područja, jer ćemo se suočiti s toliko izgublјenih metara u idućem veku ili dva”, rekao je za CNN okeanograf NASE Džoš Vilis.

NASA možda ima plan o ponovnom sletanju na Mesec, ali sve se više pažnje posvećuje istraživanju planete i priprema se za ono što nam slijedi, navodi Index.  To i nije toliko neobično s obzirom na činjenicu da se na Grenlandu u jednome jedinom danu otopilo čak 12,5 milijardi tona leda. Ovogodišnji 2. avgust ušao je u istoriju kada je reč o gubitku ledenih površina, a to je posledica velikog talasa vrućine koji je pogodio Sjedinjene Američke Države i Evropu.  U malome grenlandskom selu Kulusuni, NASA je postavila bazu za svoj naučno program gde istražuje u kolikoj meri temperatura vazduha utiče na otapanje glečera, ali i na koji način to utiče na sve topliji okean koji led otapa odozdo. Promene na Grenlandu utiču na celu planetu jer milijarde tona leda koje se tu otapaju podižu nivo mora u Australiji, Aziji, Evropi i SAD. Dodatni problem predstavlјa činjenica da su naučnici na jednom od najvećih grenlandskih glečera, Helhajmu, primetili ”jezero”, a ispostavilo se da je ceo glečer okružen toplom vodom, što nije zabeleženo nikada ranije i što će, naravno, ubrzati njegovo otapanje. Helhajmu je u proteklih nekoliko godina privukao veliku pažnju upravo zato što je izgubio kilometre leda. Samo tokom 2017. godine izgubio je površinu od tri kilometra, a prošle godine otkrivena je santa koja se odvojila od ledenjaka, prenosi Indeks.

About the Author

admin