Vesti – 31.08./01.09.2019.

UNS: Na budžetu ukupno još 747 mesta za brucoše

Za osnovne i integrisane studije drugi upisni rok počinje prijavom kandidata 2. i 3. septembra, a prijemni ispiti su 5. i 6. septembra, u zavisnosti od fakulteta. Konačni rezultati/ liste drugog upisnog roka biće objavlјeni od 9. do 12. septembra po rasperedu na svakom fakultetu. Završetak drugog upisnog roka je do 27. septembra. Na 14 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu preostalo je, za one koji upisiju prvu godinu na osnovnim i integrisanim studijama, ukupno 2.555 mesta, od kojih se 747 finansira iz državnog budžeta.

Na Polјoprivrednom fakultetu ima 249 slobodnih mesta, od kojih su 116 na budžetu, na Filozofskom je prostalo 283, od kojih su 70 budžetska, Tehnološki fakultet raspolaže s još 41 mestom, a 16 su na budžetu, Pravni fakultet može upisati još 351 brucoša, a na budžetu je preostalo još samo pet mesta.  Na Medicinskom fakultetu ima još samo 39 mesta i sva su samofinansirajuća. Fakultet tehničkih nauka raspolaže s 342 slobodna mesta, od kojih je 47 budžetskih, Prirodno-matematički fakultet ima još 423 slobodna mesta, a budžetskih je 263. Na Akademiji umetnosti, na smerovima koje nudi, ima 60 mesta, budžetskih je 25, Građevinski fakultet ima 78 slobodnih mesta, 54 su budžetska, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu može da upiše 166 budućih studenata, od kojih na budžetu ima mesta za 57. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja ima 179 slobodnih mesta, sva su samofinansirajuća, Pedagoški fakultet može da upiše još 98 studenata, 50 budžetskih, a na Učitelјskom fakultetu na mađarskom jeziku od 28 slobodnih mesta, sedam je budžetskih.

Gledano pojedinačno po fakultetima, najviše budžetskih mesta na Polјoprivrednom je ostalo na studijskom programu Ratarstvo i povrtarstvo – 30. Na Filizofskom fakultetu najviše budžetskih mesta – 13 – ostalo je na studijskom programu Srpska književnost i jezik. Na Tehnološkom, najviše na budžetu – 11 mesta – ima na studijskom progamu Tehnologija konzervisane hrane. Na Fakultetu tehničkih nauka najviše budžetskih mesta – 30 – preostalo je na Osnovnim akademskim studijama. Ekonomski fakulttet najviše preostalih budžetskih mesta – 34 – ima na programu Međunarodna i evropska ekonomija i biznis. Na PMF-u najviše mesta je ostalo na studijskom programu Matematika – 39, na Akademiji umetnosti najviše budžetskih mesta – sedam –preostalo je na Glumi na srpskom jeziku. Na Građevinskom ima 53 buyetska mesta na studijskom programu Građevinarstvo. Na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ najviše budžetskih mesta je na Inženjerskom menadžmentu – 26, na Pedagoškom fakultetu najviše, 19 budžetskih mesta, ima na studijskom programu Diplomirani dizajner medija u obrazovanju, dok na Učitelјskom fakultetu na mađarskom nastavnom jeziku na budžetu ima još četiri mesta na programu Diplomirani učitelј.

Razmena udžbenika na Trgu Marije Trandafil 4

Da bi pomogli roditelјima i učenicima, Udruženje građana „NS blok” i ove godine organizuju akciju besplatne razmene udžbenika za osnovnu i srednju školu svakog radnog dana od 28. avgusta do 11. septembra od 12 do 20 časova u prostorijama Udruženja, Trg Marije Trandafil 4. Osim udžbenika, razmena se odnosi i na lektiru i školsku opremu i pribor. Kako iz tog Udruženja poručuju, svaki početak školske godine  utiče na kućni buyet te ovom akcijom žele da pomognu roditelјima da obezbede uybenike i uštede.

Pozivaju sve zainteresovane da se priklјuče akciji, tako što će poneti udžbenike, lektiru i školsku opremu koju žele da razmene. Detalјnije informacije zainteresovani mogu dobiti na brojeve 661-5503 i 065/580-1366.

Kadeti spremni da uče i da rade

Najmlađi pripadnici Vojske, kadeti 144. klase, pokazuju da su motivisani, da su spremni, da hoće da uče i da rade i da su poziv budućih oficira izabrali svojom voljom i zato što to žele da budu, kaže ministar odbrane Aleksandar Vulin. On je to izjavio nakon obilaska obuke kadeta 144. klase Vojne akademije u Prvom centru za obuku u somborskoj kasarni “Aerodrom”, navodeći da je u odnosu na prošlu godinu za 30 procenata više upisanih kadeta. Pri tome, kako je rekao, 50 odsto više nego u prošloj klasi je došlo iz civilstva, što je, prema njegovoj oceni, znak da se vraća poverenje u Vojsku Srbije.

“Ova deca garantuju da će Vojska Srbije i u budućnosti biti u stanju da ispuni sve svoje obaveze i da će i u budućnosti, biti u stanju da sačuva slobodu naše zemlje i da sačuva naš način života”, rekao je Vulin i dodao da su za njih predviđeni najbolji mogući uslovi, a kvalitet njihovog života dok su kadeti biće u skladu sa kvalitetom života njihovih kolega u najrazvijenijim armijama sveta. Takođe, kako je rekao, kad završe školovanje ulaze u vojsku koja je materijalno daleko snažnija nego što je danas, opremljena i sigurna i koja čuva mir i sigurnost naše zemlje.

Komandant Kadetske brigade Vojne akademije pukovnik Ivan Orbović kazao je da je Vojna akademija nakon procesa selekcije primila 144 kadeta, koji su polovinom avgusta počeli obuku u centrima za obuku Komande za obuku. Cilj obuke je,kako je naveo, da stvori motivisanog i osposobljenog i disciplinovanog kadeta, koji je u borbenim dejstvima sposoban da opstane, da preživi u borbi i istovremeno da izvršava taktičke zadatke. “Ovde će, kroz nekoliko predmeta, među kojima su taktička obuka, strojeva obuka, naoružanje sa nastavom gađanja, moral, fizička obuka i pravilo službe, kadeti imati priliku da se upoznaju sa osnovama vojničkog rada, reda i discipline i osnovama života i rada u jedinicama Vojske i steknu svoja prva i osnovna znanja koje svaki pripadnik Vojske mora da ima”, naveo je Orbović.

Koliko košta školski pribor?

Još par dana ostalo je do početka nove školske godine, a kako bi decu pripremili, roditelji uveliko obilaze knjižare u potrazi za najpovoljnijim cenama školskog pribora. Da bi im olakšali kupovinu, naša ekipa posetila je nekoliko knjižara u gradu i zabeležila cene i ponudu. Među sveskama, olovkama, gumicama i bojicama na spisku nabavke je i nova torba. Iako je to i najskuplji deo opremanja za školu, u pojedinim knjižarama ranac je moguće kupiti za 1.000 dinara. Kako trgovci kažu, većini kupaca cena je prioritet, te zbog toga obilaze radnje u potrazi za najpovoljnijom ponudom. Međutim, ima i roditelja koji ne prezaju da izdvoje više novca, kako bi svom detetu nabavili što kvalitetniju torbu, koju plaćaju i do 10.000 dinara. Ovih dana najviše se traže olovke i sveske, jer je to ujedno i pribor koji đaci najbrže troše, kažu u knjižarama. Cene su različite, a u zavisnosti od formata sveske koštaju od 15 do 100 dinara. Olovke su od 30 do 80, gumice od 20 do 100, a cena bojica je i do 500 dinara. Osim roditelja, nabavkom školskog pribora ovih dana bavi se i Leo klub “Mileva Marić Ajnštajn” i to u okviru humanitarne akcije za decu Svratišta. Na četiri lokacije postavili su kutije za donacije, a neophodno je sve od školskog pribora.

“Bitno je na neki način da je to sve upotrebljivo tj funkcionalno, ali potpuno mogu da budu i polovne stvari već korištene ili ukoliko neko ima kod kuće nešto što se nije iskoristilo ili se više ne koristi naravno može da donira. Akcija traje do 29. odnosno mi smo nekako naznačili neki datum kako bismo mogli sve to da spakujemo i odnesemo u Svratište do početka školske godine, međutijm prikupljaćemo, mislim da ćemo ostaviti kutije da tu budu i u petak “, kaže Jovana Pešić, Leo klub “Mileva Marić Ajnštajn”. Kutije za prikupljanje školskog pribora postavljene su u Gradskoj biblioteci u centru grada, u biblioteci “Danilo Kiš” u Novosadskog fronta 47 i u biblioteci “Žarko Zrenjanin” u Ulici Dušana Danilovića 12.   https://www.youtube.com/watch?v=8xWVFA3x8CM

U trci za dekoracijama izgubila se suština obeležavanja dečjih rođendana

Poslednjih godina dečji rođendani slave se u igraonicama. To nije mala stavka u kućnom budžetu, znaju roditelji. Koliko se u trci za dekoracijama izgubila suština obeležavanja tih datuma, to je proveravala naša ekipa. Dečji rođendani svakako su najradosniji događaji. Ali dok ih deca sa nestrpljenjem iščekuju, roditelji su neretko na muci, posebno ako sa organizacijom proslave ne krenu na vreme… “U zadnje vreme rođendani su sve popularniji. Ako želite zakazati neki termin koji vama odgovara potrebno je zakazati čak mesec ili dva ranije”, kaže Dragana Zečević, vlasnica igraonice.

A organizacija rođendana stres je za mnoge roditelje i u finansijskom smislu. U popularnijim igraonicama zakup je vikendom od 6 hiljada, pa do 14 hiljada uz korišćenje npr. bazena. Ako se na to doda poručena torta sa omiljenim crtanim likom ili fudbalskim klubom deteta, ketering i osveženje za svu decu iz vrtića ili razreda, njihove roditelje, najužu familiju i komšiluk, dobre drugare sa engleskog ili sporta – sve će koštati više od prosečne potrošačke korpe ili čak plate. “Za rođendan prvi otprilike 400-500 evra… a za starijeg 200 evra je realna cena”, kaže Dragana Zečević, vlasnica igraonice.

A ako tome dodamo i da vaša deca idu i na rođendane kod drugara i da i za te poklone treba izdvojiti novca, velika je verovatnoća da će vam rođendani biti više obaveza nego uživanje… Ipak, zaposlene mame složiće se da proslava van kuće ima svojih prednosti… Za decu se ne žali kada ima…ali šta kada nema – kako objasniti da mama i tata nisu u prilici da ispune rođendanske želje? “Mislim da to nije nešto što će im u perspektivi stvoriti veliki stres, jednostavno takva deca će se ranije suočiti sa realnošću… verujem da će roditelji koji nemaju novca da zakupe, da će napraviti omanju proslavu, što je negde u zemljama koje imaju bolji standard od nas i uobičajeno”, kaže Miroslava Vučetić Ćirić, psiholog.

Nedostatak novca, kaže psihološkinja Mirjana Vučetić Ćirić može biti i dobra prilika da roditelji pokažu koliko su kreativni i izađu iz okvira, a ne treba zaboraviti da je deci na rođendanima najlepše ono što zapravo i ne košta…        https://www.youtube.com/watch?v=cOBcx676Qi8

Stručna pomoć učenicima i studentima u planiranju karijere

Nacionalna služba za zapošljavanje, u svim većim gradovima u zemlji, u okviru gradske filijale sadrži i Centar za informisanje i profesionalno savetovanje. Taj centar namenjen je učenicima, studentima, nezaposlenim i zaposlenim građanima radi stručne pomoći u planiranju karijere, korišćenja računara u svrhu samoinformisanja i samoprocene ličnih kapaciteta i profesionalnih interesovanja. Pružajući uslugu informisanja i savetovanja o mogućnostima za razvoj karijere svim građanima, nacionalna služba za zapošljavanje prevenira dugoročnu nezaposlenost, objašnjava Đurđina Mačak iz Centra za informisanje i profesionalno savetovanje. Ona dodaje da su najčešći korisnici usluga centra učenici završnih razreda osnovnih i srednjih škola.

Mačak kaže i da Centar za informisanje i profesionalno savetovanje prikuplja i obrađuje informacije o standardima zanimanja, kvalifikacijama i mogućnostima za dalje obrazovanje i usavršavanje. Kao posebnu uslugu centra, koju najčešće koriste učenici završnih razreda srednjih škola, naša sagovornica navodi grupno testiranje za profesionalnu orijentaciju. Centar za informisanje i profesionalno savetovanje u Novom Sadu godišnje ima oko 1000 korisnika. Naredni termin testiranja za profesionalnu orijentaciju učenika biće održan 18. septembra u prostorijama novosadske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.

Gimnazija u Bačkoj Palanci: Istorija od skoro osam decenija

Gimnazija  „20. oktobar” osnovana je početkom 1945. godine i sa kraćim prekidima radi do danas, a najstarija je škola u ovoj opštini, ali i ovom delu priobalјa Dunava. Starija je, ne samo od drugih srednjih već i od tri osnovne škole u Palanci i sedam seoskih. Pod istim krovom, skoro 35 godina, i danas se nalazi Gimnazija sa 400 i Ekonomska škola sa oko 600 učenika, a od zgrade Tehničke škole „9. maj” deli ih nedavno kapitalno renovirana zgrada nekadašnje Građanske škole  (iz 1901. godine), a sada Gradskog muzeja. Ovaj šor se i naziva Đačka ulica, ili Trg. Procenjuje se, jer do zvaničnih podataka je teško doći, da je ovu Gimnaziju do sada završilo preko 4.000 učenika, a skoro po pravilu svake godine ovde se upisuje četvrtina učenika iz okolnih sela, ali i susednih opština. Nekada je za potrebe, posebno učenika putnika, postojao internat. -U prvi razred ove školske godine upisano je 107 učenika, formirano je tri odelјenja sa po 30 učenika, a u četvrtom je njih 17 – kaže za „Dnevnik” direktorica Tamara Antić. – Gimnazija broji 400 učenika u 16 odelјenja, opšteg smera, a radi 47 nastavnika, odnosno nastavno vaspitnog osoblјa. Interesantno je da samo njih 15 ispunjava pun fond časova, a ostali, pored Gimnazije, rade još u po dve, pa i tri škole. Novo je da je došlo do svojevrsne reforme, jer su uvedeni novi izborni predmeti. Učenici su anketirani, odnosno ponuđena su im četiri predmeta od kojih treba da izaberu dva. Prva ponuda bila je – jezici, mediji, kultura, druga – umetnost i dizajn, treća – zdravlјe i sport, a četvrta primenjene nauke. Učenici su se najviše opredelili za prvu i treću ponudu, ali će se predavati svi predmeti. To je dobro, ali znači i dva časa nedelјno više. – Ovaj projekat mora da se realizuje do kraja školske godine, a treba rešiti, na primer, neka tehnička pitanja. Jedno nameće ponovo ideju da se razmisli o formiranju đačkog internata zbog učenika putnika iz sela i susednih opština. Mesečno sa ekonomskom školom menjamo smene (pre – po podne). Dužinu školskog dana moramo prilagoditi i autobuskim polascima ka selima, ali to će se rešavati u hodu- rekla je Tamara Antić.             

Pokazala nam je brošuru „Nekad i Sad” koja je štampana 2015. godine povodom sedamdeset godina Gimnazije u Bačkoj Palanci, a u ovdašnjem Zavičajnom odelјenju Narodne biblioteke „Velјko Petrović“ došli smo do Spomenice „Gimnazija u Bačkoj Palanci 1945-1978”. Direktorica smatra da za jubilej 75 godina rada treba razmisliti o pripremi prikladne monogafije što je velik i ozbilјan posao, ali… Upućeniji tvrde da ima dosta toga što treba pronaći, zapisati i pojasniti kao što je, na primer, i spomen ploča koja je na ulični zid Gimnazije postavlјena juna 2012. godine. Na ploči su imena Aleksandra M. Popova, Borisa I. Stratinskog, Petra S. Haratinoviča, Jakova Vetrova, Josifa Parnickog i Borisa N. Smirnova. Ispod imena, realativno šturo pojašnjenje, šire verovatno nije ni moglo. Kaže se: „Ruskim pedagozima koji su posle dramatičnog oktobra 1917. godine u Rusiji našli utočište u našem mestu i u njemu ostavili neizbrisiva trag ruske kulturne i prosvetne delatnosti”. Inicijator postavlјanja ove ploče, kažu nam u Gimnaziji, bio je dr Nebojša Kuzmanović, a za očekivati je da će znatiželјnim Palančanima koji i danas zastanu i pročitaju sadržaj poruke sa zida, uskoro biti dostupna šira priča o ruskim pedagozima koji su verovatno radili i u Građanskoj školi, po prirodi stvari, preteči ovdašnje Gimnazije.             

U prvoj Spomenici o Gimnaziji, povodom jubileja 35 godina rada, tekstove su pisali profesor Radule Radović, Đuro Kralј i Nedelјko Klarić, a uvodni stih napisao je Velјa Subotić – „A praznika lepšeg ne znam od susreta”. Prigodno štivo povodom sedam decenija rada potpisale su profesorka Dušanka Miškov i Bojana Parabucki, saradnici su bili Nada Jatić i Stevan Jurić, a urednik Tamara Antić.             

Ova škola, a za nju upućeni ističu da je imala veliku ulogu za ovu sredinu u privrednom i kulturnom razvoju, kažu istorijske činjenice, osnovana je 17. januara 1945. godine Odlukom Vojne uprave za Banat, Bačku i Baranju kao nepotpuna mešovita gimnazija, a zvaničan naziv bio je – „Državna realna gimnazija Bačka Palanka”. Na početku najveći problem bili su kadrovi. U gimnaziji od 1947-52. godine radi i kurs za opšte obrazovanje oficira Jugoslovenske armije, 1951-52. godine kurs za obrazovanje partijskih kadrova i 1954. godine tečaj za decu palih boraca i žrtava fašizma.

Da bi se danas razumeo sistem školovanja u onom vremenu treba reći da je osnovna škola tada bila četvorogodišnja, a gimnazija osmorazredna s tim što se gimnazijsko školovanje delilo u dve faze. Po završetku četvrtog razreda gimnazije polagao se niži tečajni ispit, ili mala matura. Takve gimnazije mogle su postojati kao posebne škole i zvale su se „nepotpune gimnazije“. Posle osmog razreda gimnazije polagao se viši tečajni ispit ili velika matura. Ako je gimnazija imala svih osam razreda zvala se „potpuna gimnazija“. Školske 1948/49. godine palanačka Gimnazija upisuje peti razred i 1949. godine dobija naziv „Potpuna mešovita gimnazija”, a prvi maturanti završili su školovanje 1952. godine. Od 1953. godine ima naziv „Viša mešovita gimnazija” i s tim nazivom radi sve do ukidanja 1959. godine. Treba reći da se od školske 1952-3. godine formiraju osmogodišnje osnovne škole, a u gimnazijama su se ukidali niži razredi, pa su tako gimnazije postale četvorogodišnje. Ponovo se otvara školske 1962-3. godine, ali sada sa novim nazivom „Gimnazija 20. oktobar”. Tu nije kraj transformacijama ove škola, jer školske 1977-8. godine prestaje da postoji Gimnazija u Bačkoj Palanci, a u Palanci Centar za srednje usmereno obrazovanje radnika u društvenim delatnostim „20. oktobar”. Potom je i to promenjeno i gimnazija je postala gimnaziju kakvu danas poznajemo

Pre skoro 75 godina Gimnazija je počela da radi u osam učionica, imala je zbornicu, dve kancelarije i fiskulturnu salu. To je bila jedina sportska sala u gradu sa solidnom opremom, a biblioteka je imala skromni fond od 285 knjiga. Bilo je to u zgradi Građanske škole, a Gimnazija školske 1963-4. godine dobija vlastitu, novu, sadašnju zgradu. Donacijom Vlade Republike Slovačke deo zgrade je rekonstruisan 2008. godine.                

Zgrada gimnazije i Ekonomske škole ima 23 učionice, kabinete za fiziku, hemiju, biologiju, muzičku kulturu, tri kabineta za informatiku, prostranu salu za fizičko vaspitanje (od 1970. godine), svečanu „plavu” salu amfiteatarskog tipa sa 70 sedišta i funkcijom multimedijalne učionice. Biblioteka funkcioniše i kao čitaonica sa 30 mesta. opremlјena je računarima sa stalnom internet vezom koju koriste učenici i nastavnici. Biblioteka poseduje oko 6.000 publikacija, a postoji i knjižni fond na slovačkom, ruskom, nemačkom i engelskom jeziku. Engleska biblioteka proistekla je iz višegodišnje saradnje sa jednom školom u Kanadi.

Akva voz od Beograda do Jagodine

Preduzeće “SrbijaVoz” uvelo je železničku liniju Beograd – Jagodina – Beograd, na kojoj će saobraćati Akva voz. Voz će iz Beograda polaziti svake subote sa železničke stanice Prokop do kraja letnje turističke sezone u jutarnjim časovima u 08:25, dok je planirani povratak iz Jagodine u 18:35. Putovanje Akva vozom donosi i popuste od 40 odsto za ulaz u sve jagodinske turističke destinacije, među kojima se izdvajaju Akva park, Muzej voštanih figura i Zoološki vrt. Povratna karta je 660 dinara, za đake, studente i penzionere 330 dinara, dok je za decu do 7 godina besplatna.

Vremeplov: Priznat sindikat “Solidarnost”

Poljski radnički lideri potpisali su 31. avgusta 1980, nakon dvomesečnog štrajka, sporazum s Vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata “Solidarnost”, a Poljska je postala prva zemlja Sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad nezavisnog sindikata. 

Vremeplov: Dušanov zakonik

Na jučerašnji dan 31. avgusta 1354. godine srpski državni sabor proglasio je u Seru (grad na istoku današnje grčke Makedonije) Dušanov zakonik (konačna verzija), prvi deo objavljen je u srpskoj prestonici Skoplju 1349. Najznačajniji pravni dokument srednjovekovne Srbije – “Zakonik blagovernago cara Stefana” kako je glasio zvaničan naziv – utvrdio je opšta načela poretka tadašnje Srbije. Pored ustavnih, sadržao je i kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Oblikovan je na osnovu običajnog, crkvenog i vizantijskog, odnosno rimskog, prava. Zakonik predviđa zaštitu prava i najnižih društvenih staleža, kao i strogo načelo zakonitosti: zakon je jači i od vladareve volje, što jedan član izričito kaže.

Vremeplov: Hipokrat Đorđević

Srpski lekar, pisac, političar i diplomata Vladan Đorđević umro je 31. avgusta 1930. godine. Pravo  ime bilo mu je Hipokrat. Bio je član Srpske kraljevske akademije, osnivač Srpskog lekarskog društva i Srpskog Crvenog krsta. Jedan je od pokretača Ujedinjene omladine srpske, osnivač lista “Srpski arhiv za celokupno lekarstvo”, kao i uglednog časopisa “Otadžbina” U vreme kralja Milana Obrenovića bio je ministar i predsednik vlade, kao i predsednik opštine Beograda. Povukao se iz javnog života posle veridbe kralja Aleksandra Obrenovića s Dragom Mašin. Napisao je više istoriografskih, književnih dela i putopisa: “Istorija srpskog vojnog saniteta”, “Kraj jedne dinastije”, “Srpsko-turski rat”, “Car Dušan”, “Uspomene”.

Vremeplov: JocaVujić

Jovan Vujić Joca, kolekcionar umetnina, bibliofil, veliki dobrotvor srpskog naroda umro je 31. avgusta. Rodom iz Sente, filozofiju i istoriju studirao je u Beču, a diplomirao je i agronomiju. Bio je veleposednik i vremenom je stvorio ogromnu zbirku umetničkih dela, starina, vrednih knjiga. Posedovao je biblioteku od oko 20.000 knjiga važnih za srpsku kulturu i istoriju, oko 3000 autografa, pisama, povelja, kao i zbirku starog novca i oružja. Stvorio je i veliku zbirku dela srpskih slikara od 18. do 20. veka. Svoju zbirku poklonio je Beogradskom univerzitetu uz dogovor da se pored Univerzitetske biblioteke podigne Galerija Joce Vujića, što nikada nije urađeno.

Vremeplov: Umro Bodler

Na današnji dan 31. avgusta 1867. godine umro je Šarl Bodler (Charles Baudelaire), jedan od najvećih francuskih pesnika 19. veka, čija je poezija otvorila nove puteve lirike i afirmisala nove oblike pesničkog shvatanja sveta. Njegova zbirka “Cveće zla” (1857) jedno je od najznačajnijih lirskih dela 19. veka.

Vremeplov: Rođen Dušan Matić

Na današnji dan 31. avgusta 1898  godine rođen je književnik Dušan Matić jedan od najznačajnijih srpskih nadrealističkih pesnika, član Srpske akademije nauka i umetnosti (zbirke pesama “Budjenje materije”, “Knjiga ritula”, zbirka eseja “Anina balska haljina”). 

Vremeplov: Umro Henri Mur

Henri Mur (Henry Moore), jedan od najvećih engleskih vajara 20. veka umro je na današnji dan 31. avgusta 1986. Njegove skulpture su na mnogim javnim mestima kao što su zgrada UNESCO-a u Parizu i Linkolnov centar u Njujorku. Bio je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti. 

Vremeplov: Otmičari zauzeli školu u Beslanu,  stradala 172 deteta

Na današnji dan 01. septembra 2004. u Beslanu u Severnoj Osetiji grupa otmičara zauzela je školu i za taoce uzela učenike, nastavnike i roditelje. U trodnevnoj drami i akciji oslobađanja talaca stradalo je više od 300 civila od toga 172 deteta, a više od 1.200 osoba je povređeno.

Vremeplov: Rođen Edgar Rajs Barouz

Na današnji dan 01. septembra 1875. rođen je američki pisac Edgar Rajs Barouz, poznat po seriji popularnih pustolovnih romana o Tarzanu, prevedenih na oko 60 jezika. 

Vremeplov: Rođen Ilarion Ruvarac

Na današnji dan 01. septembra 1832. godine rođen je srpski istoričar Ilarion Ruvarac, osnivač srpske kritičke istorijske škole, član Srpske kraljevske akademije. Obavio je pionirski posao kritičkog istorijskog istraživanja, suzbijajući nenaučne postupke u proučavanju srpske prošlosti. Posebno je naglašavao neophodan oprez prema narodnom predanju kao istorijskom izvoru. Bio je kaluđer, profesor i rektor bogoslovije u Sremskim Karlovcima, a od 1882. arhimandrit (starešina) fruškogorskog manastira Grgeteg. Ruvarac je prvi koji je uspeo da pobedi epski pristup tumačenju prošlosti zbog čega je ostao neomiljen. Bio je jedan od najučenijih Srba svoga vremena i ostavio je za sobom ogromnu veoma kvalitetnu biblioteku. Dela: “Odlomci o grofu Đorđu Brankoviću i Arseniju Crnojeviću patrijarhu”, “O knezu Lazaru”, “Montenegrina”, “O pećkim patrijarsima”, “Kraljice i carice srpske”.

Vremeplov: Umro Dušan Baranin

Dušan Baranin, srpski romansijer i publicista umro je 01. septembra 1978. Završio je pedagošku školu u Beogradu gde je, takođe, apsolvirao istoriju. U književnost je stupio zbirkama pripovedaka “Seljaci”, “Šume padaju” kao i romanom “Njih troje”. Docnije se pojavljuju njegove romansirane biografije i istorijski romani, najčešće na temu devetnaestovekovne Srbije. Dela: “Zeka Buljubaša”, “Prota Mateja”, “Karađorđe”, “Hajduk Veljko”, “Veliki gospodar”, “Kralj Milan”. Iako mu kritika nije bila sklona, u skladu s tadašnjim ideološkim odrednicama, njegova dela su  uživala i uživaju široku popularnost.

Psiholog: Roditelјi su veći paničari od dece

 Slovenački klinički psiholog Aleksander Zadel ističe dva ekstrema u roditelјstvu – roditelјe sa očekivanjima koji su veoma zahtevni i preterano zaštitnički nastrojene roditelјe koji dugoročno predstavlјaju najveću opasnost po decu, jer im ne dozvolјavaju da nauče da žive život i nose se sa teškim situacijama. Zadel, koji je i direktor instituta za lični razvoj Korpus Anima ratio, rekao je povodom početka nove školske godine da su dramatično veći paničari roditelјi, dok su deca izdržlјiva i uglavnom školu prihvataju kao činjenicu, prenosi mariborski list Večer. Prema njegovim rečima, roditelјi koji shvataju dece i njegovo školovanje kao lični projekat verovatno će biti anksiozni jer ih očekuju razgovori o dojmaćim zadacima, učenju, odgovornosti, rezultatima.

“Danas su lјudi mnogo više veštački povezani nego nekada. Pod tim mislim na povezanost na drustvenim mrežama, a ne na ličnu povezanost. Tamo se formiraju neki opšti stavovi, uverenja i očekivanja o tome kako bi škola, nastavnici i deca trebalo da izgledaju. Na ovaj način gubi se odnos prema individualnosti samog deteta, kao i prema nastavnicima i školi”, rekao je on. Kako je rekao, danas se malo vodi računa o potencijalu deteta, jer vlada mišlјenje da smo svi sposobni da postignemo bilo šta ako dovolјno to želimo i damo sve od sebe. “To su ogromne gluposti”, rekao je on i dodao da pritisci na dete u smislu da će na njegov život imati uticaj ako nema najbolјu ocenu ili ako nije najbolјe, pre ili kasnije manifestovati na detetu. “Zato su pod velikim stresom, a ne zato što je škola zahtevna”, rekao je Zadel.

Bodrum: Umrla u najstrašnijim mukama – Alisu (12) usisala pumpa u bazenu!

Alisin otac i ostali gosti bezuspešno su pokušavali da otmu dece iz podivljale cevi, a svedoci pričaju da je problem to što zaposleni u hotelu nisu znali gde se pumpa isključuje! Stravičan događaj desio se u Bodrumu, omiljenom letovalištu Srba u Turskoj, kad je malu Ruskinju Alisu Adamovu, koja se bezbrižno brčkala u bazenu, usisala bazenska pumpa i 15 minuta je držala pod vodom! Dete se davilo 15 minuta dok nisu uspeli da je iščupaju sa sve jednim delom pumpe!  Dok su čekali Hitnu pomoć, oživljavali su je tehnikom usta na usta, ali tek su lekari uspeli da joj ponovo pokrenu srce. Malena je odvezena u bolnicu, Rusija je odmah poslala tim lekara da pomogne, a u jednom trenutku izgledalo je da će se hrabra devojčica izvući.

Međutim, mali organizam nije uspeo da se izbori sa velikim oštećenjima nastalim tokom 15 minuta davljenja u vodi, i Alisa je preminula 11 dana kasnije. Ovaj horor dogodio se 18. avgusta u hotelu “Sanhil” (Sunhill). Gosti kažu da u trenutku nesreće na bazenu nije bilo nijednog jedinog spasioca. – Panično smo dozivali osoblje hotela da isključe pumpu, ali niko se nije odazvao – priča potreseni poljski turista Tomaš Grušalski, koji je pomagao u spasavanju male Alise, koja je živela u Sankt Peterburgu. – Alisina desna ruka bila je zaglavljena u cevi, dete je bilo zarobljeno pod vodom. Trebalo im je deset minuta da isključe pumpu, pa ni tad nismo uspeli odmah da je izvučemo – kaže on i poziva turiste da izbegavaju ovaj hotel zbog “nekompetencije osoblja” koje je još, kako kaže, “pokušalo da okrivi majku!”. – Moja osmogodišnja ćerka, koja je sve to gledala, još ne može da se izbori sa onim što je videla – kaže Grušalski. Majka nesrećne devojčice, Natalija Adamova, kaže da su tek sedmorica gostiju i njen muž zajednički uspeli da slome cev i izvuku Alisu na površinu.

Galup: Ljudi širom sveta tužniji i uplašeniji nego pre

Ljudi širom sveta su tužniji, ljući i uplašeniji nego ikada pre, pokazuje velika analiza globalnog raspoloženja. Kako prenosi CNN, Galupov godišnji Izveštaj o globalnom stanju emocija pokazuje da su te tri emocije u 2018. porasle na rekordni nivo drugu godinu zaredom. Sa pozitivne strane, zabeležen je nešto manji nivo stresa, što sveukupno znači da se čovečanstvo u 2018. osećalo podjednako nesrećno kao i u 2017. Nažalost, to je takođe bila i rekordna godina za ukupni osećaj nesreće. Neslavnu titulu najnegativnije zemlje na svetu poneo je Čad, a slede ga Niger, Sijera Leone i Irak. Na drugoj strani, najpozitivnije su bile latinoameričke države. Galup je u 2018. održao 151.000 intervjua s odraslim ljudima iz više od 140 država.

Istraživanje: Ljudi koji čitaju knjige žive duže

Nova studija objavljena u časopisu Društvene nauke i medicina (Social Science and Medicine) otkrila je da ljudi koji čitaju knjige žive duže od ljudi koji to ne rade. Istraživači sa Univerziteta Jejl testirali su 3.635 učesnika starijih od 50 godina o njihovim navikama čitanja. Ispitanike su podelili u tri grupe – one koji ne čitaju, ljude koji čitaju manje od 3,5 sata sedmično i ljude koji čitaju više od 3,5 sata nedeljno. Istraživači su pratili svaku grupu tokom čak 12 godina. Ljudi koji su najviše čitali bile su obrazovane žene sa visokim primanjima. Tokom istraživanja, ustanovljeno je kako su obe grupe čitača živele duže od onih koji ne čitaju knjige, prenosi portal Klix.ba. Čitaoci koji su čitali više od 3,5 sata sedmično, živeli su punih 23 meseca duže od ljudi koji uopšte nisu čitali. Taj produženi životni vek primenjen je na sve ispitanike, bez obzira na faktore njihovog imovnog, obrazovnog ili zdravstvenog stanja. Istraživači su stoga doneli zaključak da je životni vek moguće produžiti jednostavnom aktivnošću kao što je čitanje. Kako pojašnjavaju stručnjaci, čitanje uključuje dva glavna kognitivna procesa – duboko čitanje i emocionalnu vezu. Duboko čitanje je spor proces u kojem se čitalac bavi knjigom i nastoji je razumeti u svom kontekstu i u kontekstu spoljnog sveta. Emocionalna veza je mesto gde čitalac saoseća sa likovima, poboljšava društvenu percepciju i emocionalnu inteligenciju. Ovi kognitivni procesi bili su vodilja istraživačima sa Univerziteta Jejl i korišćeni su kao markeri za njihovo istraživanje. Iako izgleda da čitanje nudi prednost u pogledu preživljavanja, velike prednosti koje je potvrdilo ovo istraživanje su i manjak stresa te bolje ponašanje kod čitača.

About the Author

admin