Vesti – 02.09.2019.

Đaci ponovo u klupama: Deo škola u štrajku!

Đaci se u školske klupe ponovo vraćaju u ponedeljak 2. septembra, kada počinje nova školska godine. Oni će tokom predstojeće školske godine imati tri školska raspusta – zimski (podeljen u dva dela), prolećni i letnji. Ove godine neće imati jesenji, koji su imali u prethodnoj školskoj godini. Novi nastavni plan i program očekuje učenike drugog i šestog razreda, kao i đake druge godine gimnazije Zbog novog programa za učenike drugog i šestog razreda menjani su i udžbenici, te tako oni ove godine neće moći da ih nasleđuju od starije braće ili drugova.

Novina u predstojećoj školskoj godini je i to što će u 500 škola biti opremljeno 10.000 digitalnih učionica, a to je projekat na kome zajednički rade Ministarstvo prosvete i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

Celodnevna nastava biće uvedena u 210 škola, kao pilot projekat resornog ministarstva To znači da će deca imati samo prepodnevnu smenu, a da će nakon časova imati razne druge aktivnosti.

Već tradicionalno, prvog dana škole, jedan od sindikata – zabunjivači iz  Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije najavili su “štrajk” skraćenjem časova na 30 minuta. Oni traže da se nastave pregovori o “pravednim platnim razredima” ma šta god to značilo.

Besplatni udžbenici za đake prvake u Novom Sadu

Svi novosadski prvaci, ove godine, dobiće besplatan komplet udžbenika. Grad Novi Sad je za to obezbedio 24 miliona dinara, a roditeljima će, kako je rečeno, olakšati i nabavku školskog pribora. Priprema đaka za školu, nije ni laka ni jeftina, tvrde roditelji. Za knjige, prateći školski pribor, garderobu i ostalu opremu samo za jedno dete potrebno je izdvojiti i više od 40 hiljada dinara. Besplatni udžbenici će im uštedeti 7 hiljada. “Prijatno smo iznenađeni i obradovali smo se zato što je to velika stavka, pa naručivanje, pa čekanje, pa da li je to ta literatura, ovo se neko pobrinuo za nas i mislio na nas roditelje i đake prvake, nadam se da se neće završiti na ovoj godini i da će postati tradicija da đaci prvaci dobijaju knjige na poklon od grada”, kaže Zorica Pastornački Karćaš, majka prvaka.

“Verujem da će u okviru svojih nadležnosti grad možda pronaći i još neki način da se olakša nabavka ili možda smanje troškovi nabavke udžbenika koji su ozbiljan udar na budžet svake porodice, posebno ako imate dvoje ili više dece”, navodi Dragana Ćorić, iz udruženja “Roditelj”. Gostujući u emisiji RTV “Grad i mi”, koja će biti emitovana sutra u 18 časova na prvom programu RTV gradonačelnik Novog Sada najavio je još olakšica. “Super je priča o besplatnim udžbenicima, jako sam ponosan na to, ali nije to samo mera, vodimo najbolje đake u oktobru na Krf, biće besplatna škola plivanja, ja verujem ako budemo imali dobar budžet za 2020. da ćemo izaći sa novim podsticajima za predškolsku decu”, rekao je Vučević. Grad će novosadskim osnovcima i srednjoškolcima finansirati i organizovane posete Narodnom muzeju u Beogradu i Pozorištu mladih u Novom Sadu, a za unapređenje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za 2019. godinu, namenjeno je blizu 72 miliona dinara.

Po­klo­ni za pr­va­ke od „Uni­ve­rek­spor­ta”

Fon­da­ci­ja „Uni­ve­rek­sport” je i ove go­di­ne obez­be­di­la po­klon-pa­ke­te za pr­va­ke iz No­vog Sa­da i oko­li­ne. Uče­ni­ci će to­kom pr­vog da­na ško­le do­bi­ti va­u­če­re, ko­je će mo­ći da za­me­ne poklo­ni­ma u „Uni­ve­rek­spor­to­vim” pro­dav­ni­ca­ma. To je če­tvr­ta go­di­na po­de­le po­klo­na kom­pa­nije „Uni­ve­rek­sport”, te će 4.000 uče­ni­ka iz op­šti­ne No­vi Sad bi­ti ob­ra­do­va­no svog pr­vog škol­skog da­na da bi im po­če­tak ško­le, a ujed­no i od­ra­sta­nja, bi­li obe­le­že­ni do­dat­nim osme­hom i va­žnom či­nje­ni­com da još ne­ko mi­sli na njih. Osim pr­va­ka iz No­vog Sa­da, va­u­če­re će do­bi­ti i đa­ci iz pri­grad­skih na­se­lјa: Ka­ća, Šan­ga­ja, Pe­tro­va­ra­di­na, Srem­ske Ka­me­ni­ce, Bu­di­sa­ve, Ko­vi­lјa, Fu­to­ga, Ve­ter­ni­ka, Ste­pa­no­vi­će­va, Be­ge­ča, Bu­kov­ca, Ki­sa­ča i Ru­men­ke.

Startup Genome: Srpski inženjeri među pet najboljih na svetu

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović izjavio je u četvrtak 29. avgusta da je inženjerski kadar iz Srbije svrstan među pet najkvalitetnijih u svetu prema istraživanju američkog Startap Džinoma (Startup Genome) i da je to signal za investitore da ulažu u Srbiju i srpske startap kompanije Srbija ima veliku perspektivu u inovacijama i razvoju startap kompanija i prepoznata je kao jedna od najvažnijih inovacionih centara u Evropi, izjavio je danas ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović. On je na konferenciji za novinare posle sastanka sa direktorom organizacije Startap Džinom Žan Fransoa Gotjeom, gde su predstavljeni najvažniji rezultati istraživanja startap ekosistema koji je sprovela ta organizacija, rekao da je Srbija svrstana među pet liderskih ekosistema u Evropi pored Londona, Tel Aviva, Barselone i Helsinkija. “Prvi put Srbija se pojavila u ovom istraživanju i to je poruka svima u svetu da je Srbija jedan od najvažnijih inovativnih centara u Evropi, a sigurno najbolji centar za inovacije na Balkanu”, rekao je Popović.

On je naveo da su se Beograd i Novi Sad pojavili u tom istraživanju i da je ono sprovedeno u preko milion kompanije u 154 grada sveta. Popović je rekao da su fakulteti u Srbiji praktično resurs najboljih inženjera odnosno da Srbija ima najbolje inženjere u Južnoj Evropi. “Moramo učiniti sve da ubuduće imamo što više mladih koji će upisivati tehničke fakultete. Nastavićemo ka tome da učinio sve kako bi što više mladih otvaralo startap kompanije i kako bi privukli mlade iz regiona u Srbiju”, rekao je on.

Istraživanje američke organizacije Startap Džinom iz San Franciska pokazalo je i prednosti i kvalitet Srbije u gejmining i blokčejn industriji, rekao je Popović i dodao da i u tim granama Srbija ima veliku perspektivu.

Orban odlikovao Odsek za hungarologiju

Premijer Mađarske Viktor Orban odlikovao je Odsek za hungarologiju Filozofskog fakulkteta u Novom Sadu priznanjem “Zoltan Kaloš, za mađarski narod izvan matice”. Priznanje je došlo u godini kada Filozofski fakultet obeležava 65 godina postojanja i uspešnog rada, a njegov Odsek za hungarologiju 60 godina od osnivanja. Značajno priznanje dodeljeno je u interesu mađarske zajednice u dijaspori a za izuzetna dostignuća na polju javnog života, obrazovanja, kulture, očuvanja nacionalnog nasleđa, verskog života, nauke, javnog informisanja i privrednog samoorganizovanja.

Spomen-ploča Jelici Belović Bernadžikovskoj

Inicijativa Kola srpskih sestara Eparhije bačke, a zatim i Odluka o postavlјanju spomen-ploče Jelici Belović Bernadžikovskoj, jednoglasno je prihvaćena na sednici Saveta za kulturu grada. Spomen-ploča trebalo bi da bude postavlјena na unutrašnju stranu istočnog zida Uspenskog groblјa.

Jelica Belović Bernadžikovski je bila poznati pedagog, etnograf, muzeolog, književnica i prevodilac, najbolјi poznavalac tkanja i veza na prelazu iz 19. u 20. vek. Radila je kao nastavnica u Mešovitoj građanskoj školi u Novom Sadu, sahranjena je na Uspenskom groblјu, ali joj se ne zna grobno mesto.

Savet je prihvatio Inicijativu kao i Odluku o postavlјanju spomen-ploče Beli Nađu, profesoru fizičkog vaspitanja u Elektrotehničkoj školi „Mihajlo Pupin” u Novom Sadu, koji je poginuo kao pripadnik JNA 1992. godine. Inicijativa je potekla od Društva nastavnika fizičkog vaspitanja Novog Sada i Organizacije rezervnih vojnih starešina grada Novog Sada, a spomen-ploča bi bila postavlјena na dvorišnom, severoistočnom zidu Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin”.

Na sednici su razmatrane i upućene stručnim službama na dalјe razmatranje Inicijativa za podizanje spomen-obeležja Nikoli Tesli u Novom Sadu, na predlog trinaest direktora ustanova kulture Novog Sada, zajedno s predlogom Mladena Kecmana, koji se lično obratio predsedniku republike i Inicijativa Društva lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva, za podizanje biste dr Petera Švarca ispred Pasterovog zavoda u Novom Sadu

Uz „odliv mozgova“ i odliv demografskog potencijala

Piše: Prof. dr Zoran Avramović*

Profesor Vladimir Grečić je najbolјi poznavalac problema „odliva mozgova“ u Srbiji. Nјegova upozorenja treba sa najvećom pažnjom primati. Tekst u „Politici“ je deo njegovih napora da ukaže na veoma krupan problem srpske kadrovske politike. Međutim, predlog „ublažavanja emigracije talenata“ mora se problematizovati. (Reč „ublažavanje“ sugeriše stav da nije mogućno zaustavlјanje). Tako, on predlaže „demokratsko upravlјanje“ kao najbolјe rešenje, a ne restriktivne mere, a to obuhvata podizanje budžetskih ulaganja u istraživanje i inovacije, jačanje strateškog upravlјanja u privredi, saradnju nauke i privrede… Dakle, rešenje se traži u trouglu demokratije, ulaganje, saradnje nauke i privrede. Izložiću drugačije viđenje rešenja problema i kojem je reč.

Centri savremenog kapitalizma imaju potrebu za naučnim i stručnim specijalistima iz nerazvijenih zemalјa. Zahvalјujući svojim materijalno-finansijskim prednosti, oni mogu da ih privuku u svoje zemlјe i koriste njihova znanja. To je problem za nerazvijena društva, među kojima je i Srbija: ulaže se u talenta, a oni se realizuju u drugim razvijenim društvima. Pitanje je za nauku i državnu obrazovnu politiku: Kako da se zaštite vlastiti interesi kad je reč o visoko obrazovnim kadrovima?

Razmatranje instrumenata za rešavanje problema intelektualne emigracije (egzodusa) mora da započne pitanjem da li društvo prepoznaje taj problem kao prioritetan ili ga marginalizuje. U Srbiji se ovo pitanje sporadično pokrene u stručnoj javnosti. Sve se odvija na nivou verbalistike, u kojoj preovladava opisivanje stanja, a ponekad se čuje glas o samoponusu nacije koja izvozi svoje talentovane kadrove (!). U takvim okolnostima neophodno je da se ovaj izuzetno značajan društveni, naučni i politički problem pomeri u središte javnog interesovanja kako bi se doseglo do racionalnih predloga za usporavanje i zadržavanje stručnih kadrova u SRbij. Ali, nije reč samo o „odlivu mozgova“, već i o odlivu demografskog potencijala (osnivanje porodice u inostranstvu). Tako ovo potanje pogađa dve bolne tačke srpskog društva: umanjivanje stručnih kadrova i smanjivanje broja stanovnika.

Nekoliko predloga cirkuliše u povremenim diskusijama o problemu odliva intelektualnog kapitala. Ukazuje se na ekonomski oporavak. Porast stope zaposlenosti, proizvodnje i potrošnje sigurno bi se pozitivno odrazio na stavove mladih stručnjaka i naučnika prema odlasku ili ostajanju u Srbiji. Uspeh je uslovlјen dinamikom privredne i naučne uzajamnosti.

Jedna zamisao rešenja zaustavlјanja „odliva mozgova“ polazi od činjenice da se veliki broj stručnjaka i naučnika već nalazi u razvijenim društvima. U takvim okolnostima predlažu se dve opcije – 1) povratak i 2) mobilazacija na „dalјinu“.

Defetističko mišlјenje smatra da se tu ne može ništa učiniti, da je to deo globalizacije, demokratije i slobodne odluke pojedinca o sopstvenom životu.

Kakva je uloga obrazovne politike Srbije u „odlivu mozgova“? Da li ovo pitanje treba da zamisli i građane kao poreske obveznike? Mora se poći od pitanja: ko finansira one intelektualne kadrove u Srbiji koji odlaze u inostranstvo i kakvi su rezultati ulaganja u njih?

Nasleđena priča o besplatnom obrazovanju prija uhu, ali nije realna. Svako proizvedeno dobro ima cenu. Neko plaća obrazovanje. Država, odnosno građani podsredstvom poreskog sistema ili porodica. . oba oblika ulaganja u obrazovanje povezana su sa efiktima. Zahtevi da se povećaju ulaganja u nauku i obrazovanje neizostavno moraju da se povežu sa očekivanjeima od ulaganja. Racionalni sistem sticanja i upotrebe znanja ne može se utemelјiti na pričama o ulaganju bez analize učinka uloženog novca. Tek pod pretpostavkom da se strogo kontroliše novac koji država ulaže u obrazovanje i nauku biće opravdani stavovi o povećanim ulaganjima.

Ovaj aspekt ulaganja u intelektualni kapital treba razlikovati od privatnog (porodičnog ulaganja u svoju decu – primer Đoković). Ulaganje sopstvenog novca u talente nije isto što i ulaganje državnog (obrazovna politika). Međutim, država koristi novac svih građana koji ne mogu pristati na okolnost da svojim novcem finansiraju razvoj drgih društva. Sudeći po javnom mnjenju u Srbiji, ova problematika skoro da ne postoji. Izgleda da se rado prihvata uloga Srbije kao regrutnog centra naučnih i stručnih kadrova za razvijene države.

Kakav je rezultat investiranja u ove stručnjake? Da lije to promašena investicija? Nesumnjivo, jedan deo je sa stanovišta privredne i društvene koristi promašen. Veliki novac je uložen u obrazovanje mladih kadrova, a jedan deo realizuje svoje znanje u drugim državama.

Može li se izbeći promašena investicija? Može. Ukoliko ostanemo dosledni načelu slobodnog izbora životnog puta svakog građanina, odna jedini instrument koji je na raspolaganju može da bude vraćanje novca uloženog u obrazovanje onih stručnjaka koji su otišli u inostranstvo. Svaki student (doktor nauka) može da stekne visoka znanja u domicilnoj državi, može da ih realizuje u inostranstvu ili kod kuće. Ukoliko je ovo prvo onda se mora obavezati da ugovornim odnosom, vrati novac uložen u državni budžet iz koga je finansirano njegovo stručni i naučno obrazovanje.

*Fakultet za kulturu i medije

Najbolji đaci u Inđiji nagrađeni sa 79 laptop računara

Najbolji đaci i sportisti sa teritorije Opštine Inđija nagrađeni su sa 79 laptop računara.  Među njima je 69 vukovaca, 5 đaka koji su ostvarili zapažene rezultate na takmičenjima i 5 sportista. https://www.youtube.com/watch?v=UH0azmkQSIE

Tri sata zabave za decu u centru Pećinaca

Peto po redu “Pećinačko kulturno leto” koje organizuje Kulturni centar Pećinci pod pokroviteljstvom opštine Pećinci svečano je biti zatvoreno u subotu 31. avgusta kada će na šetalištu u centru Pećinaca “Ulicom dobrih vibracija” prodefilovati deca sa maskama. Najmlađi će imati priliku da se od 18.30 do 20 časova druže s animatorima, a biće birane i najzanimljivije maske. U čast nagrađenih u 20 časova održaće se koncert dečje muzike na kojem će nastupiti pevač i kompozitor Branimir Rosić, koji je ujedno i autor emisije “Hajde sa mnom u obdanište”, koja se emituje na Radio-televiziji Vojvodina.

Pećinačko kulturno leto trajalo je od 27. jula do 31. avgusta, a u devet sela pećinačke opštine organizovano je preko 20 događaja. Po prvi put organizovano je i Dečje kulturno leto u saradnji s Predškolskom ustanovom “Vlada Obradović Kameni” i Savetima mesnih zajednica, a posebna pažnja posvećena je obeležavanju osam vekova samostalnosti Srpske pravoslavne crkve, koje je organizovano u saradnji sa Arhijerejskim namesništvom pećinačkim.

Stefanović uručio poklone deci stradalih policajaca

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović uručio je u četvrtak, povodom početka nove školske godine, prigodne poklone deci stradalih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. “Moramo brinuti o porodicama svih ljudi koji su za ovu zemlju učinili najviše – dali svoj život. Vi kao njihova deca neko ste o kome mi moramo i hoćemo svim srcem da vodimo računa u svakom trenutku“, istakao je Stefanović, poželevši deci uspešnu školsku godinu.

Kako do kvalitetnijih dnevnih boravaka za decu ometenu u razvoju?

Dnevni boravci za osobe sa smetnjama u razvoju, dragoceni su jer u njima kvalitetno provode vreme kroz razne aktivnosti, radnu terapiju i druženje. Znače i njihovim roditeljima jer, dok su im deca u boravku, oni mogu da rade i završavaju druge obaveze. To, međutim, nije slučaj i sa višestruko ometenom decom, jer, kako kažu njihovi roditelji, postojeći boravci nisu prilagođeni njihovoj deci. Već gotovo deceniju pokušavaju da pronađu odgovarajuće rešenje.

Od kada je završio specijalnu školu, pre dve godine dvadesetogodišnji Stefan Vukosavljević gotovo da ne izlazi iz kuće. Vezan je za kolica, ima ozbiljno neurološko oboljenje, slabije vidi i čuje, a ima i povremene epileptične napade. “Ja njega volim najviše na svetu, dišem kroz njega i za njega, i nije mi težak, ali mama nekad postane dosadna. Njemu ipak trebaju njegovi vršnjaci. Nedostaje nam takva neka aktivnost, meni nedostaje posao, ali to ne treba da znači da Stefan treba da bude u bilo kakvoj instituciji”, kaže Stefanova mama Dušica Vukosavljević.

U dnevni boravak ne ide, kaže Dušica, jer nije prilagođen njegovim potrebama.U Centru za smeštaj i dnevne boravke kažu da im dolaze i takvi korisnici. Rad sa njima, kao i sa svim ostalim korisnicima, planira se već pri prijemu, pošto se proceni kakve su im sposobnosti i interesovanja. Ako je potrebno, određuju im i stalnog pratioca. “Kod odraslih osoba sa višestrukom ometenošću, posebno kod dece, radi se o kvalitativno novom stanju koje zaista zahteva prilagođavanje specificnih aktivnosti i tretmana. Ali upravo multidisciplinarnom procenom mi svakog korisnika uključujemo u aktivnosti koje odgovaraju njegovim sposobnostima”, kaže koordinator stručnog tima Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoj Milica Jacevski.

Višestruko ometenim osobama, potrebna je i zdravstvena nega, ne samo radna terapija, kažu u Savezu za cerebralnu paralizu, zato već 15 godina pokušavaju da se izbore za odgovarajući boravak. Ideja je bila da se u sklopu postojećih boravaka formiraju posebne jedinice za tu decu. “Pošto je to išlo malo sporije, nama je iz grada rečeno još 2008. godine da pokrenemo projekat gde bismo dokazali opravdanost jednog posebnog programa za dnevno zbrinjavanje dece višestruko ometenu u razvoju. Mi smo taj projekat pokrenuli 2008. i još ga realizujemo. U međuvremenu smo licencirali uslugu, ali nismo se pomerili sa mrtve tačke”, objašnjava Dilbera Sarajlić iz Saveza za cerebralnu paralizu.

Za rešenje problema potrebno je najpre utvrditi koliko je takve dece. A koči to što roditelji gube nadu i ne žele da podnesu zahtev Centru za socijalni rad. Prema podacima Saveza, od 50 višestruko ometenih osoba, samo njih 15 je podnelo zahtev za dnevni boravak.

Šest portreta Pavla Belјanskog

Premijera predstave „Šest portreta Pavla Belјanskog“ je prikazana u subotu, 31. avgusta, u tri termina, od 17, 18 i 19 časova u Spomen-zbirci Pavla Belјanskog, Trg galerija 2. Ulaz je bio besplatan, ali prijava je obavezna zbog ograničenog broja mesta (20 osoba po terminu). Pripreme za predstavu počele su još u jesen prošle godine u želјi da se unaprede muzejski programi za mlade. Kroz metod procesne drame učesnici su upotrebili sav dostupan materijal – literaturu, eksponate, novinske članke, audio i video zapise, fotografije, pisma, kolekciju i ambijent Spomen-zbirke za improvizaciju i kreiranje šest scena koje su, po njihovom mišlјenju i osećanju, bile klјučne u životu Pavla Belјanskog. Svaka priča/tema odigrava se u posebnom izložbenom segmentu muzeja. Prolazeći kroz celokupan stvaralački proces u okruženju dela najznačajnijih srpskih umetnika 20. veka, glumci su kreirali predstavu u čast i slavu tih znamenitih ličnosti, nastojeći da se istaknu izuzetni primeri delovanja pojedinaca i značaj njihovog doprinosa za kulturu zemlјe.

Predstava je osmišlјena zajedičkim radom mladih glumaca Teatra mladih „Mišolovka“, dramskog i pozorišnog pedagoga Ibre Sakića i kustosa Spomen-zbirke, čineći jednu od završnica projekta „Muzej mladih“. Deo planiranih aktivnosti realizovan je u saradnji sa Školom za dizajn „Bogdan Šuput“, otvaranjem izložbe učeničkih radova, koja će trajati do 8. septembra, dok će u partnerstvu s Udruženjem građana „Umivanje“ učenici i studenti različitih novosadskih srednjih škola i fakulteta snimiti dokumentarni film, koji će biti predstavlјen publici do kraja godine.

„Šest portreta Pavla Belјanskog“ deo je projekta „Muzej mladih“, u okviru programa Omladinske prestonice Evrope Novi Sad 2019 – OPENS, a uz podršku Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“. Zahvalјujući tom projektu, mladima je omogućeno da se aktivno uklјuče u osmišlјavanje, realizovanje i promociju kulturne ponude grada. Time je ujedno ukazano i na značaj angažovanja muzeja u edukaciji mladih i na potencijale koje muzejske institucije i nacionalna kulturna baština imaju na tom polјu.

Ozbiljne optužbe na račun direktorke Dečjeg pozorišta u Subotici

Na pojedinim forumima proteklih nedelja mogla se pročitati informacija da subotičko Dečje pozorište zvanično nema direktora i da Marta Aroksalaši Stamenković bespravno obavlja tu funkciju. Predsednik Nezavisnog sindikata u Subotici, Laslo Čisar, kaže da je direktorka pozorišta zvanično glumica, a ona tvrdi da su napadi na nju lične prirode i da potpuno legalno obavlja svoje zadatke. Direktorka Dečijeg pozorišta u Subotici, Marta Aroksalaši Stamenković, kaže da je već duže vreme meta napada. Da pozorište nema direktora je, kako tvrdi, potpuna laž. Godine 2016, u okviru racionalizacije, jeste ukinuta ta pozicija, ali ona, kako objašnjava, ima ugovor potpisan sa Lokalnom samoupravom, u kome stoji da obavlja i funkciju direktora. “Moje rešenje i moj ugovor o radu takođe pokazuje da sam ja na funkciji direktora, ali obzirom na to da sam ja glumac po profesiji i po svojoj školskoj spremi, znate kako, danas su direktori vrlo lako smenjivi, što je negde i normalno, a ja sam potekla i svoje prve korake na sceni sam napravila na ovoj sceni, odavde imam i ambicije da odem u penziju, dakle naravno da ja svoje radno mesto, kao glumca, animatora, lutkara čuvam”, kaže Marta Aroksalaši Stamenković.

Laslo Čisar, predsednik Nezavisnog sindikata u Subotici, kaže da predstavlja jedinstven slučaj to što pozorištem rukovodi osoba koja radi na nepostojećem radnom mestu. U ugovoru direktorke, kako tvrdi, stoji da će ona raditi kao glumac. “Preporuka ministarstva za kulturu je bila, na traženje dva najveća sindikata trenutno u Srbiji, a to se sindikat Nezavisnost i Samostalni sindikat. Oni su tražili da se radna mesta, koja direktori čuvaju za sebe ukinu ili popune. Međutim, kod nas se desilo potpuno obrnuto, nije se ukinulo što bi bio red već jer se sedam godina držalo prazno, nego je onda Marta Aroksalaši zvanično postala glumica koja obavlja poslove direktora”, kaže Laslo Čisar.

Marta Aroksalaši Stamenković je ubeđena da je napad na nju lične prirode i da iza njega stoje ljudi koji imaju političke funkcije, ali o njoj i samoj ustanovi, ne znaju skoro ništa.

Srem: Pojačanje kontrole saobraćaja u zonama škola

Početkom i u toku nove školske godine, pripadnici Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici preduzimaće preventivne mere i aktivnosti u cilju unapređenja bezbednosne zaštite učenika i školske imovine. Saobraćajna policija će obavljati pojačane kontrole saobraćaja u zonama škola, usmerene na kažnjavanje prekršaja vožnje nedozvoljenom brzinom i nepropuštanje pešaka, posebno đaka, na obeleženim pešačkim prelazima. Policija će pojačati patrolno-pozorničku delatnost u blizini škola i intenzivno obilaziti škole u cilju pružanja pomoći i efikasnije zaštite učenika i školske imovine. Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici u saradnji sa školskim upravama na području Srema, nastavlja realizaciju programa “Osnovi bezbednosti dece”, u prvom, četvrtom i šestom razredu osnovnih škola. U saradnji sa lokalnom zajednicom, planiraće i druga preventivno-informativna predavanja za učenike, roditelje i nastavno osoblje.

Vremeplov: Umro Vib

Srpski književnik Vladimir Bulatović Vib, satiričar, dramski pisac, novinar umro je 02. septembra 1994. godine. Bio je dugogodišnji urednik u kući “Politika” i urednik “Politikinog Zabavnika” u njegovim najslavnijim danima. Rođen je u Sopotskom u današnjoj Makedoniji, tada Kraljevina Jugoslavija, gde je njegova majka bila učiteljica. Studirao je Novinarsko-diplomatsku školu i Filozofski fakultet u Beogradu. Jedan je od najvećih satiričara u istoriji srpske književnosti. Najprestižnija nagrada koja se dodeljuje za stvaralaštvo iz oblasti satire nazvana je po njemu – Vibova nagrada. Dela: “Budilnik”, ” Menjačnica ideala”, Veliko spremanje”, “Korak nazad”, “Šta je pisac hteo da kaže”, “Dežurno uvo vremena”.

Vremeplov: Rođen Skender Kulenović

Na današnji dan 02. septembra 1910. godine u Bosanskom Petrovcu rođen je  Skender Kulenović  bosanskohercegovački književnik i akademik. Pisao je pjesme i poeme, komedije,  eseje, kritike, putopise, crtice, priče te romane. U rodnom Bosanskom Petrovcu završio je osnovnu školu, a potom, nakon naglog osiromašenja porodice (agrarna reforma), prelazi u majčino rodno mjesto Travnik. Tu je kao vanjski učenik završio Jezuitsku gimnaziju. Već u trećem razredu gimnazije javio se sa prvim književnim radom, zbirkom soneta “Ocvale primule”. Zatim je studirao pravo na Zagrebačkom univerzitetu.

Sarađuje u brojnim listovima i časopisima, a 1937. sa Hasanom Kikićem i Safetom Krupićem pokreće u Zagrebu muslimanski časopis Putokaz. Godine 1941. stupa u prvi partizanski odred Bosanske krajine. Kulenović u ratu piše poeme, uređuje listove (Bosanski udarnik, Glas, Oslobođenje). Odmah poslije rata je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu. Uređuje Pregled, Književne novine i Novu misao. Od 1. maja 1957. pa sve do 31. maja 1970. bio je dramaturg Narodnog pozorišta u Mostaru, a kasnije urednik u beogradskoj Prosveti. Umro je 25. januara 1978. godine u Beogradu.

Glasoviti Kulenovićev jezik koji su kao prvorazrednu vrijednost prepoznali mnogi, među ostalim, i Radomir Konstantinović te Danilo Kiš. U eseju Apsolutni Krajišnik autor Filozofije palanke s neskrivenim divljenjem govori o “izuzetnom jezičkom čulu” Skendera Kulenovića te dodaje: “Njegovo znanje jezika jeste znanje na granici bića i ne-bića, na kojoj kao da se, pod prijetnjom uništenja, između ‘stvari’, egzistencije i riječi gubi razlika, tako da, na mahove, tu biti znači govoriti (…).”

Danilo Kiš pak svoj esej počinje dijagnozom: “Skender Kulenović je bio rudar jezika (…) zalazio je on u najdublje slojeve našeg bogatog jezika (…). Jednako u svojim pjesmama kao i u svojim prozama, Skender je birao uvijek najtvrđu riječ, uvijek iz najdubljih jezičkih slojeva, uvijek iz najtamnijih svojih leksičkih zona, jer je za njega najtačnija bila ona riječ koja je najduže mirovala u rudi predanja, ona koja je najmanje istrošena, ona koja je najljuće zveknula na njegovom jezičnom nakovnju.” U Kulenoviću se prepoznaje teški istočnjački prigušeni senzualizam, kao i osjećanje da jedino što poput stećka može nadživjeti sve iluzije jest teška reč maternjeg jezika.

Vremeplov: Zvanično okončan Drugi svjetski rat

Potpisivanjem kapitulacije Japana na američkom ratnom brodu USS Missouri na današnji dan 02. septembra 1945. godine zvanično je okončan Drugi svetski rat,  koji je u Evropi završen 9. maja 1945. kapitulacijom Nemačke.

Tokio je bio prinuđen da kapitulira posle niza poraza, ulaska SSSR u rat protiv Japana, uništenja gradova Hirošime i Nagasakija atomskim bombama, što su bili najveći pojedinačni ratni zločini u istoriji čovečanstva, i iskrcavanja trupa SAD u Tokijski zaliv. Japan izgubio sve posede i teritorije koje je stekao oružjem tokom pola veka i s manjim izuzecima sveden u granice nacionalne teritorije.

Vremeplov: Jedrenski mir

Na današnji dan 02. septembra 1829. godine sklopljen je Jedrenski mir između Rusije i Otomanskog carstva, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobođenih u Prvom srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke.

Vremeplov: U V. Britaniji Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim

Na današnji dan 02. septembra 1752. godine na osnovu odluke Parlamenta, u Velikoj Britaniji i njenim kolonijama je Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim. Drugi septembar bio je poslednji dan po Julijanskom kalendaru.

Vremeplov: Peti kongres Prve internacionale

U Hagu je 02. septembra 1872. godine počeo Peti kongres Prve internacionale na kojem je odlučeno da se sedište Internacionale premesti u SAD gde su postojali uslovi za legalno delovanje. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876. godine, doneta je odluka o raspuštanju te prve masovne međunarodne organizacije radničke klase, osnovane 1864. u Londonu.

Vremeplov: Umro Pjer de Kuberten

Na današnji dan 02. septembra 1937. godine umro je francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberten, inspirator i osnivač modernih Olimpijskih igara koje su prvi put održane u Atini 1896. godine. Osnovao je Međunarodni olimpijski komitet, Olimpijski muzej i Olimpijski institut u Lozani.

Kako odabrati adekvatnu školsku torbu za dete?

Svaki treći osnovac ima krivu kičmu i nastalu skoliozu potvrdilo je istraživanje sprovedeno na nivou Doma zdravlja u okviru školskih dispanzera. Jedan od uzroka je velika opterećenost deteta gde važnu ulogu igraju školska torba, njena težina kao i način nošenja. Pripreme za prvake su u jeku a ko će da odluči o kupovini torbe, roditelji ili dete? Čini se, da se više nego ikad, velika pažnja pridaje kvalitetu školskih torbi. Pazi se da torba koju će dete svakodnevno nositi na svojim leđima bude što lakša i anatomski prilagođena. Međutim, mnogi roditelji bivaju u problemu, jer ono prvo što im zapadne za oko jeste svakako torba sa nekim popularnim likom iz crtanog filma.

Cene anatomskih torbi kreću se od dve hiljade, pa do vrtoglavih 10 hiljada dinara u zavisnosti od proizvođača. Kako cena ne garantuje uvek i kvalitet, mnogi roditelji se odlučuju za torbu po preporuci prijatelja, koji je već imao to iskustvo sa svojim detetom. “I proizvođači vode računa da torbe budu anatomske i na leđima i da dno bude čvrsto, da torba bude stabilna ukoliko je dete drži pored školske klupe, tako da se o tome vodi računa i sve torbe negde su za prvake do neke težine od jednog kilograma”, objašnjava Jelena Marjanović, direktorka prodaje u prodavnici školskog i kancelarijskog pribora.

To važi za praznu torbu, a kad se spakuju knjige, njena težina treba da iznosi najviše 15 odsto od ukupne težine đaka koji je nosi. “Model treba da ima široke naramenice na levoj i desnoj strani i pogodno je da ima jedan poprečni kaiš koji će da utvrdi te naramenice. Isto treba obratiti pažnju i prilikom pakovanja stvari. I što se tiče materijala da ima ojačanje na leđima”, kaže doktor Slobodan Pantelinac.

Stručnjaci apeluju da treba obratiti pažnju na težinu, tip torbe, pravilno pakovanje, kao i nošenje ranca, jer najveći zdravstveni problem prouzrokovan je nepravilnim držanjem tela.   https://www.youtube.com/watch?v=ZjjMouaUurQ

Studentkinja vežbala jogu i pala sa 6. sprata

Studentkinja Aleksa Teraca (23) pala je sa šestog sprata dok je vežbala jogu na terasi, a njena prijatelјica sve je snimila. Teraca je godinama svakog jutra na balkonu vežbala jogu, ali jedno jutro rešila je da jednu od poza izvede na ogradi balkona, okliznula se i pala sa šestog sprata sa visine od čak 25 metara. Prema pisanju australijskog Nјuza preživela je, a tokom 12-časovne operacije lekari su joj rekonstruirali kolena i zglobove, prenosi Kliks.  Slomila je 110 kostiju u telu, a stručnjaci kažu da postoji mogućnost da naredne tri godine neće moći progovoriti ni reč.  Ona je s terase pala samo nekoliko sekundi nakon što je njena prijatelјica snimila fotografiju na kojoj izvodi opasnu pozu.

About the Author

admin