Vesti – 03.09.2019.

Nova školska godina počela (neuspešnim) “štrajkom” u organizaciji Unije

Zahtev  “pravedni platni razredi” i  pregovori “što pre”

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije najavila je da će 2. septembra stupiti u tradicionalni štrajk početkom nove školske i nastavne godine jer “nije ispunjeno gotovo ništa iz Sporazuma o rešavanju spornih pitanja iz 2015. Godine”. Glavni odbor Unije, doneo  je odluku da će prvog dana školske 2019/2020. godine časovi biti skraćeni na 30 minuta, postavlјajući pred Ministarstvo prosvete zahtev da se nastave pregovori o “pravednim platnim razredima”.

Gostujući na televiziji N1, Vladimir Adžić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije podsetio je da su prosvetari, za razliku od države, ispunili sve uslove, pristavši na Sporazum koji su 2015. potpisali tadašnji ministri Kori Udovički i Srđan Verbić, kao i tadašnji premijer Aleksandar Vučić. Zbog toga su 2016. podneli tužbu, koja se trenutno nalazi u Kasacionom sudu. Brigu o tome kakav će sistem biti implementiran izazivaju brojna pitanja: na koji način se napreduje u viši platni razred, koliko će biti transparentni uslovi u pravilnicima koji će omogućiti zaposlenima da ne budu nečijom zlovolјom zapostavlјeni u tome, koliku će slobodu u definisanju određenih kategorija imati direktori i kolika će biti cena rada. Zakon o zaposlenima u javnim službama koji bi trebalo da se primenjuje od januara naredne godine, a koji se odavno među nastavnim osoblјem naziva zakonom koji seče duge jezike u prosveti, ukoliko ne bude imao pravedne platne razrede, prouzrokovaće – strahuju – smanjenje dosad teško izborenih prava zaposlenih i nestanak benefita. S druge strane, on će direktorima u školama omogućiti da se reše nepoželјnih radnika tako što će ih, bez lične saglasnosti, premestiti na radno mesto kilometrima udalјeno od mesta stanovanja.

Vesna Vojvodić iz Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost” ukazala je na to da su zarade u nekim sektorima nepravedno porasle, dok su obračunski radnici u školama ostali na minimalcu, navodeći podatak Fiskalnog saveta da je od 2016. do 2019. plata osobe na istim poslovima u MUP porasla za 28 odsto, u Ministarstvu polјoprivrede 12 odsto, dok je u školama ostala na minimalcu od 27.000 dinara. Među ostalim problemima, navode se loše organizovane a skupe obuke za prosvetne radnike, te činjenica da Svetosavska nagrada nije isplaćena pet godina, ali je sporna i digitalizacija nastave, s obzirom na to da mnoge škole nemaju osnovne uslove za rad.

Nažalost, očekivano i ovaj “štrajk” je propao jer su predstavnici ovog, jednog od četiri reprezentativna sindikata sami “istrčali pred rudu” i umesto iole ozbiljnog protesta bio je to samo još jedan propali pokušaj sindikalnog marketinga, a časovi su i onako uglavnom trajali pola sata, a ponegde su posle svečanog prijema prvaka  i podeljenog rasporeda časova osnovci krenuli kući. I tako zabunjivači iz Unije uspešno brukaju svoje članstvo, ali i ostale zaposlene u prosveti, pa ne čudi što je članova sve manje i što veliki broj čitavih organizacija napušta Uniju, a ministar privatni preduzetnik i  prosvetne vlasti mogu mirno da spavaju.

U međuvremenu, javila su se i preostala tri sindikata zahtevom ministru Šarčeviću  za nove pregovore –  oko cene rada, o platnim razredima  i još 4 nova zahteva, zaboravivši, pri tome, da cenu rada (tačnije osnovicu za obračun i isplatu zarade, prim ured.)  donosi Vlada Srbije, a ne resorno ministarstvo.  I sve do da se “organizuje čim pre”, ma šta god to značilo, isto kao i ono napred navedeno o “pravednim platnim razredima”. Dakle, tek da se vidi da sindikati (kao) nešto rade (čitaj – pišu, makar i nestručno i naopako, prim. ured.)  i da članovi vide kako se lideri sindikata o njima brinu! (→Saopštenja)

Šarčević: Borba za poziciju između sindikata

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da smatra da skraćenje časova na 30 minuta početkom nove školske godine koje je najavila Unija sindikata prosvetnih radika, koja traže nastavak progovora oko platnih razreda, predstavlja borbu za poziciju između reprezentativnih prosvetnih sindikata. “Možemo da sednemo da razgovaramo, mogli smo i u junu. Pre svega, oni znaju da taj posao obavlja kabinet premijerke, da je angažovano Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave kao i druga ministarstva”, kazao je Šarčević za RTS. Ministar je rekao i da ne može da razume zbog čega školska godina mora da počne sa skraćenjem časova jer je, kako je kazao, u poslednje tri godine bilo četiri povećanja plata, a najavio je i peto.

Prosvetari biće zakinuti za 1/12 budžeta: Plate veće od … 1. januara!

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić čestitala je juče početak nove školske godine svim učenicima u Srbiji i najavila značajno povećanje plata u prosveti od 1. januara 2020. godine. Brnabić je juče tokom obilaska osnovne škole “Prvi maj” u Vladimirovcu, zajedno sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladenom Šarčevićem ukazala da je Vlada Srbije od 2014. godine, preko Kancelarije za javna ulaganja, uložila oko 150 miliona evra u rekonstrukciju 128 škola širom Srbije. Ona je dodala da u ovom trenutku traje rekonstrukcija 25 škola, dok su u 50 u toku javne nabavke odnosno priprema javnih nabavki.

“Vlada Srbije će ostati posvećena obrazovanju jer to jeste ključ uspeha celog našeg društva”, poručila je Brnabić. Ona je istakla da joj je drago, jer se u Srbiji dešava sveukupna reforma obrazovnog sistema, i to ne samo u oblasti digitalizacije, koja je važna. Kao izazov sa kojim se suočavaju i najrazvijenije zemlje, navela je edukaciju najmlađih za poslove 21. veka za koje se sada ne zna ni kako će izgledati, jer se promene dešavaju veoma brzo. “Drago mi je da smo u prvoj godini mandata ove vlade uveli programiranje kao obavezan predmet od petog razreda osnovnih škola. Od ove školske godine uvodimo i u sedmom i u osmom razredu, i to jedan od najnaprednijih programa u Evropi”, rekla je Brnabić.

Prema njenim rečima, 2017. godine škole su u okviru akademske mreže povezane na bezbedan internet, navodeći da se u ovoj godini ulaže dodatnih 20 miliona evra za povezivanje 500 škola na brz i bežičan internet. “Prošle godine smo krenuli sa uvođenje digitalnih udžbenika. Ove godine obeležavamo da Srbija prvi put ima 10.000 digitalnih učionica što pokriva nekih 200.000 učenika širom Srbije. Radi se budžetiranje za još 10.000 digitalnih učionica u 2020.godini. Cilj je da do 2021. godine imamo kompletnu digitalnu prosvetu”, rekla je Brnabić.

Ona je istakla da je ove godine upisano oko 1.000 učenika u specijalizovana IT odeljenja, te da se već od sledeće godine uvodi programiranje od prvog razreda osnovne škole kao obavezan predmet. “Verujem da će i učenici i njihove porodice videti koliko ulažemo da nadoknadimo ono propušteno i da ostvarimo sve potencijale sa mladim pametnim i talentovanim ljudima i da podižemo konkurentnost Srbije i celog našeg društva”, rekla je Brnabić. Ona je posebno zahvalila nastavnicima, učiteljima, profesorima, direktorima škola, pedagozima i nastavnom kadru, jer oni, kako kaže, nose celu reformu. “U okviru ukupnog poboljšanja uslova od 1. januara ih očekuje značajno povećanje plata, to su više nego zaslužili. Imamo mnogo da nadoknadimo u tom smislu ali ćemo raditi na tome”, poručila je Brnabić.

Ministar prosvete Mladen Šarčević je takođe poželeo svim učenicima srećan početak nove školske godine, navodeći da je u toku rekonstrukcija više desetina škola u Srbiji. Radi se na tome da škole budu energetski efikasne i da imaju sve uslove za brz internet. “Srbija je u kratkom vremenskom period sprovela intenzivne reforme u sistemu obrazovanja i to je možda najbolje ocenila Evropska komisija. Te promene u prosveti su vidljive”, rekao je Šarčević.

Rekonstrukcija OŠ “Prvi maj”, koja ima 308 učenika, raspoređenih u 23 odeljenja, koštala je oko 340 miliona dinara. Reč je o školi u opštini Alibunar u kojoj se nastava odvija na srpskom i rumunskoj jeziku.

Novine i u novoj školskoj godini

“Pet puta više digitalnih učionica, obogaćivanje nastave robotima, kao i masovno licenciranje direktora škola, novine su u novoj školskoj godini”, rekao je ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević i istakao da se zalaže za ukidanje zabrane zapošljavanja nastavnika.  On je u razgovoru za “Politiku” od nedelje najavio i intenzivnije prekvalifikacije odraslih i saradnju s Privrednom komorom Srbije u formiranju novih dualnih profila, prvenstveno u tehničko-tehnološkim školama. Takođe, prvi put će se u novoj akademskoj godini uvesti i međunarodno vrednovanje rada srpskih istraživača, ali i objaviti poziv za istraživanje iz oblasti veštačke inteligencije.

Prevaziđen program ‘Od igračke do računara’

“Pre desetak dana napravio sam timove za uvođenje informatike od prvog do četvrtog razreda, kao obaveznog predmeta. Sadašnji program ‘Od igračke do računara’ je prevaziđen. Obogatićemo nastavu robotima i dronovima kako bi đaci počeli da programiraju u najmlađem uzrastu”, rekao je ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević.

Naveo je da se u novu školsku godinu ulazi s digitalizacijom koja će obuhvatiti sve prvake i đake drugog, petog i šestog razreda u 500 velikih škola. “Od 15. septembra ćemo umesto prošlogodišnjih 2.000 digitalnih učionica, imati 10.000. Za dve godine sve škole biće digitalizovane, s oko 30.000 učionica, a novi Centar za obrazovne tehnologije pratiće detaljno uspešnost nastavnika i đaka”, rekao je Šarčević. On kaže i da se radi na novoj strategiji obrazovanja do 2030. gde je najvažnije da se promeni model nastave i učenja koja se, objašnjava, svodila na učenje napamet i prenošenje sadržaja.

Šarčević za ukidanje zabrane zapošljavanja nastavnika

Kada je reč o zabrani zapošljavanja koju je uveo MMF, Šarčević ocenjuje da je problem što ona nije selektivno rađena. “Trebalo je da se odnosi na činovnike, gde se manipulisalo, u prosveti je ta mera pogrešna. Imamo mnogo nastavnica koje zbog toga čuvaju mesto, umesto da odu na porodiljsko bolovanje. To je nevolja za njih, ali i za državu. Radi se o najmanje 20.000 žena koje bi trebalo da zaposlimo. Zalažem se da se ta zabrana baš u prosveti prvo ukine, što bi bila jaka pronatalitetna mera”, rekao je ministar.

Pad UB na Šangajskoj listi, nije minus

Povodom pada Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, on kaže da to nije minus ni vlasti, ni ljudi s univerziteta. “To je jednostavno stanje u kome država nema para da se takmiči s onima koji imaju. Naš UB se i dalje kotira veoma visoko, među 200 akademskih ustanova u svetu”, naveo je on.

Testove za malu maturu štampaće kovnica novca

Kada je reč o testovima za malu maturu, Šarčević kaže i da je izvesno da će digitalna matura biti 2021. godine dok za 2020. nema računara, te će biti samo pilot projekat. “Insistiraćemo da država na vreme za štampanje rezerviše kovnicu novca u Topčideru. Ja sam išao da ih molim da se jave na javni poziv. Nisu mogli. Valjda će posle svega što se dogodilo u junu, cela država da izvrši pritisak na njih da ovu jednu godinu prihvate posao”, rekao je on.

Upitan na koga misli kada kaže država, Šarčević odgovora: “Na premijerku Anu Brnabić. Od nje ću da tražim da pritisne kovnicu novca u Topčideru”.

Počela nova školska godina, u klupama šest hiljada đaka manje

Ove školske godine prvi put u  školske klupe osmoletki širom Republike Srbije selo je ukupno 63.371 đaka prvaka, što je čak za šest hiljada manje nego protekle godine. U  Beogradu se u školskim klupama prvi put našlo skoro 17.000 mališana, rekao je gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak. Čestitajući svim beogradskim prvacima, kao i ostalim učenicima polazak u školu, Gak je istakao da sve škole spremno dočekuju đake i najavio nastavak obnove i rekonstrukcije škola u Beograd. – Ovaj investicioni ciklus ne sme da stane. Prošle godine za nabavku računara, klupa, tabli i druge opreme neophodne školama Sskeretarijat izdvojio 150 miliona dinara dok je sada već u avgustu ta cifra premašena i do sada za te namene u 2019. utrošeno 180 miliona dinara – istakao je Gak.

Od ukupno 63.371 đaka prvaka,  u Beogradu je upisano 16.256, Novom Sadu 3.479, …

Roditeljima prvaka dva slobodna dana zbog upisa?

Osim za državne i verske praznike, vikende i godišnje odmore, radnici u Srbiji u državnim službama imaju prvo da odsustvuju sa posla po još nekoliko osnova. Selidba, venčanje, smrtni slučaj, dobrovoljno davanje krvi, ali malo ko zna da i oni kojima dete kreće u prvi razred osnovne škole takođe ima pravo na plaćene slobodne dane. Zakon o radu predviđa slučajeve prema kojima zaposleni imaju pravo na plaćen slobodni dan, pa se tako plaćeno odsustvo od dva dana dobija i u slučaju da vam je mališan prvačić. To pravilo je regulisano u posebnom ugovoru za državne organe 38/2019 godine, član 4. plaćeno odsustvo pod tačkom 7. polaska deteta zaposlenog u prvi razred osnovne škole iznosi dva radna dana. Zakon o radu predviđa da roditelji prvačića imaju pravo na plaćena dva slobodna dana

Pravo na ovu mogućnost imaju i drugi zaposleni u slučaju da ta stavka stoji u kolektivnom ugovoru firme. Neke od njih koje veoma brinu o svojim zaposlenima daju plaćena slobodna i tri, četiri dana za upis deteta u prvi razred osnovne škole. – Sve zavisi od kolektivnog ugovora koji određena firma ima. Postoje i one koje daju po nekoliko dana za upis prvaka, pogotovo u onim situacijama kada je u pitanju samohrani roditelj ili kada se jednostavno nema pomoć baka i deka – objašnjavaju za “Blic” iz Mreže za poslovnu podršku.

Ove školske godine prvi put u klupe osmoletki Srbije sešće 63.371 đaka prvaka i ovi slobodni dani se daju roditeljima kako bi adekvatno sa decom prošli prve školske dane. Ukupan broj blizanaca u Srbiji koji će ove školske godine krenuti u prvi razred je 2.286 i njihovi roditelji koji su zaposleni imaju pravo na četiri slobodna plaćena dana. Mnogi roditelji ne znaju da imaju prvo na dva slobodna dana ukoliko im je dete prvačić  “Nisam ni znala da kao zdrastveni radnik, imam pravo na dva slobodna dana zato što mi deca kreću u prvi razred, dok mi koleginica na to nije ukazala. S obzirom na to da imam blizance tražila sam četiri dana, prvo se nisu složili, ali su na kraju popustili. Mislim da je to odlično, jer je deci neophodna roditeljska podrška, pogotovo kada prolaze kroz prvu veliku životnu promenu, kao što je polazak u školu”, objašnjava nam majka blizanaca iz Beograda.

Produžen rok za završetak studija po starom programu

Na zahtev Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Skupštine Republike Srbije studentima koji su upisali studije po starom programu biće produžen rok za završetak studija za dve godine.  Na dnevnom redu Skupštine Srbije po hitnom postupku naći će se Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju koje će omogućiti da se ovo primeni u praksi.

Dečake migranate maltretirali u Hrvatskoj

Molim vas, zamaglite mi lice, plašim se da će me ubiti, kaže jedan od dva dečaka iz Avganistana, smeštena trenutno u centru za smeštaj migranata u Krnjači, koji su bili žrtve brutalnog iživljavanja u Hrvatskoj, pre nego što su prebačeni ilegalno u Srbiju, a danas su svoje traumatično iskustvo preneli novinarima. Jedan od migranata koji su mučeni na hrvatskoj granici je S.B (15), koji je ispričao da su ga na granici u Hrvatskoj najpre pitali da li dolazi iz Avganistana i da li je prešao iz Srbije, a potom tukli. “Njih je bilo 10, a nas devet dečaka. Stavili su nas u kola i posle toga su došli da nas tuku, imali su pendreke”, rekao je on dodajući da su ga udarali po glavi i grudima, dok se ne umore.

Dečak, koji, inace, loše govori engleski, stalno je u priči ponavljao “oni”, misleći na hrvatske policajce, rekao je da su im slomili telefone, uzeli više od 600 evra, uz “objašnjenje” da zaplenjuju i vodu i hranu. S.B. je ispričao da je 24 sata proveo u jednom od automobila u koji su ga stavili i da mu nisu dozvoljavali da pije, jede ili izvrši nuždu, rekavši im: “Hrvatska nije toalet za vas, Srbija je toalet za vas”. On je zamolio novinare da mu zamagle lice na snimku jer, kako je naveo, ako ga ponovo uhvate – ubiće ga. “Ne želim da se nađem u nevolji”, rekao je S.B.

S.H (16), takođe iz Avganistana, ispričao je da je policija u civilu, sa pištoljima, pitala njegovu grupu, koja je prešla granicu, da li dolaze iz Srbije, a potom ih strpala u vozila i odvezla u policijsku stanicu, gde su ih tukli. Njega su, kako je naveo, stavili u jednu mračnu sobu, odvojivši ga od drugih. “Čupali su me za kosu. Pitali su me zašto sam prešao granicu iz Srbije u Hrvatsku, kako se usuđujem, kako sam došao, ko mi je pokazao put i ko me je doveo. Govorio sam da ih ne razumem, jer ne znam engleski, ali oni su pričali da znam engleski, ali da neću da pričam pred njima”, rekao je S.H. Pošto, kako je naveo, nisu dobili nikakve informacije od njega, pustili su vodu u sobu, dok je bio bez odeće i, kako tvrdi, podvgli ga elektrošokovima, a potom su ga ostavili ispred zgrade dva sata na suncu. Posle su ga, kako je naveo, ponovo odveli na granicu i tukli oko 20 minuta, uzeli mu 700 evra i slomili mobilni telefon.

Ta dva dečaka, sada u centru u Krnjači, nisu jedine žrtve maltretiranja u Hrvastkoj, sudeći po medijskim izveštajima. To potvrđuje i rukovodilac grupe za saradnju s medijima Komesarijata za izbeglice Ivana Ćurko. Ćurko je naglasila da prelazak migranata u Hrvatsku od početka nije bio praćen postovanjem osnovnih ljudskih prava, ali da je u poslednje vreme prisutno flagrantno kršenje ljudskih prava, enormna primena sile i prebijanje ljudi. To je, dodala je, posebno prisutno nakon izjave hrvatskih zvaničnika da štite svoju granicu na određene načine, koji podrazumevaju i nasilje. Takvu praksu ne priznaje nijedan zakon EU, nijedan zakon o azilu i nijedan zakon države koja se obavezala na određena prava, tvrdi ona. “Od tada imamo situaciju da nam vrlo cesto dolaze deca, ljudi, koji su maltretirani, povređeni i isprebijani. To su načini mucenja tih ljudi koji su nepoznati civilizovanom coveku u ovom drustvu”, rekla je Ćurko.

Deca u Srbiju dolaze u užasnom stanju, čak i sa polomljenim nogama ili rebrama, kaže Ćurko, ali ne žele da prijave nasilje kako ne bi bili javno obeleženi, pošto žele da nastave put ka EU, a ne da ostanu u Srbiji. Ćurko je apelovala na međunarodnu zajednicu da pomogne da se prestane sa tako “neljudskim ponašanjem” ističući da svako lice koje pređe ranicu ima svoja prava i može da podnese zahtev za azil.

Šangajske brige

Piše: Danas*

Nikada se nije desilo da pozicija Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi bude vest o kojoj se danima debatuje u medijima, uglavnom senzacionalistički, a još manje da se političke stranke i predsednik države lično upusti u komentarisanje. Onima koji prate stanje u visokom obrazovanju i nauci već nekoliko godina je jasno da je „pad“ našeg najvećeg univerziteta bio očekivan i da to što smo „skliznuli“ stotinak mesta na rang-listi nije nikakva katastrofa. Kao što nije bilo razloga za preteranu euforiju kada smo pre nekoliko godina neočekivano „skočili“, zahvaljujući činjenici da je tome značajno doprineo visokocitirani matematičar Stojan Radenović.

Iako su mediji podrobno izveštavali u kakvim uslovima Radenović radi, niko se od nadležnih nije zainteresovao da pita treba li mu kakva pomoć, ali kada je on odlučio da svoje znanje unovči jer ima malu penziju, ispostavilo se da je državi i te kako važan. Primio ga je predsednik Vučić i obećao da će se poseban deo budžeta izdvajati za podsticanje ljudi da objavljuju što veći broj radova, kako bi Univerzitet u Beogradu poboljšao plasman na Šangajskoj listi. Ova izjava je dočekana na nož u delu akademske zajednice koja s pravom negoduje zbog predloga da država plaća pojedincima da objavljuju naučne radove za UB, umesto da rešava probleme na sistemskom nivou. Koliko kod pojedinci kao Radenović bili značajni, oni sami ne mogu da doprinesu plasmanu Univerziteta u Beogradu među top 500 svetskih, niti srpska nauka može i treba da se oslanja na nekoliko imena.

Cilj države ne treba da bude da veštački obezbeđuje mesto na neformalnoj rang-listi univerziteta, za koju pouzdano ne znamo ni kakav benefit nam je donela. Ključni cilj mora da bude poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja i nauke u celoj zemlji, i njihov doprinos privrednom razvoju. I tome treba da teži i vlast, ali i naučna zajednica.

Nedovoljno finansiranje nauke i visokog obrazovanja, kriterijumi izbora i napredovanja na univerzitetima i institutima, kvalitet doktorskih studija, zadržavanje najboljih mladih stručnjaka i istraživača u zemlji, saradnja sa naučnom dijasporom… sve su to važni problemi koji se decenijama ne rešavaju i zbog toga nanose veliku štetu državi, mnogo veću nego „pad“ na Šangajskoj listi.

Bilo bi delotvornije da se predsednik Vučić zainteresovao kako da se tome stane na put umesto što je, ponovo izlazeći iz okvira ustavnih nadležnosti, izdavao naredbe resornom ministru za obrazovanje i nauku i „čuvaru“ državne kase, koji je i sam simbol urušavanja domaćeg sistema visokog obrazovanja.

*redakcijski komentar

Rektorka UB o padu na Šangajskoj listi: Nema brzog napretka

Pad za 200 mesta na Šangajskoj listi u poslednje dve godine pravi je potres i poziv da se neke stvari ozbiljnije tretiraju, izjavila je danas rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović. Popović je ukazala da je Univerzitetu u Beogradu mesto na Šangajskoj listi i to je, kako kaže, moguće ako se sprovodi jedna stabilna, dugoročna politika visokog obrazovanja i nauke. „Toga nije bilo u prethodnom periodu. Sada ima naznaka da će se desiti. Prvi efekti mogu da se vide tek za dve godine. Naš cilj je da opstanemo u top 500”, rekla je rektorka Univerziteta u Beogradu za RTS i dodala da nema brze popravke pozicije na Šangajskoj listi. Ona je objasnila da su taj sistem osmislili Kinezi onog trenutka kad su hteli da vide gde je njihov sistem obrazovanja u odnosu na druge zemlje. „Cela svrha rangiranja je da merite sopstvenu performansu, pa da se merite sa drugima i onda da vidite kako da budete bolji. Kinezi su razvili posebna vrednovanja u užim oblastima, od 54 oblasti, UB je na 20. Ipak, pojedinačni doprinosi ne mogu biti određujući faktor za kvalitet jedne škole”, napomenula je Popovićeva, preneo je Tanjug.

Rektorka Beogradskog univerziteta rekla je da u doglednom periodu mora da se usvoji novi zakon o finansiranju visokog obrazovanja. Popović je istakla da su ključne stvari kod ljudi koji se bave naukom stabilni i dobri uslovi za rad. „Oni koji napreduju u nauci, njima trebaju određeni materijalni uslovi koje mi nemamo. Ključ je da se obezbedi stabilnost, da ne mora da se misli da li će biti finansiranja, da li će ono biti redovno”, ukazala je Popovićeva. Sasvim je jasno, kaže ona, da Srbija ne može da se bavi svim oblastima nauke podjednako. „Moraju se odrediti prioriteti i smernice, takođe se i mora imati strpljenja za rezultate”, navela je rektorka. Ukazala je i da je neophodno da se poveća broj ljudi koji rade na univerzitetu. „Bolonja traži interakciju. Treba vam više nastavnika za manje grupe ljudi. Treba vam dopunsko osoblje koje može da radi sa 5-10 ljudi. Odatle potiče veliki deo problema. Nastavnici su preopterećeni”, napomenula je Ivanka Popović.

Vremeplov: Okončana talačka kriza u Beslanu

Nakon tri dana okončana je na današnji dan 03. septembra 2004. gpdine  talačka kriza u Beslanu, Severna Osetija, tokom koje je poginulo 335 talaca i pripadnika snaga bezbednosti, povređeno 126, od kojih 70 dece. Čečenski pobunjenici oteli su i zatvorili više od hiljadu dece i roditelja koji su prisustvovali proslavi početka školske godine, zauzevši zgradu škole u Beslanu, zahtevajući od ruskih vlasti da oslobode privedene zbog napada na državne instituacije u Ingušetiji tokom juna, kao i da povuku svoje trupe iz Čečenije. 

Vremeplov: Umro Turgenjev

Na današnji dan 03. septembra 1883. godine umro je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac čije su dela prodrla na Zapad gde je čitan s divljenjem i za života je uživao znatno veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima. Zanimao ga je tip “suvišnog čoveka”, plemića-intelektualca i tip “nihiliste”, građanskog intelektualca, sukobljenog s konzervativizmom plemićke kulture. Predskazivao je revolucionarnu epohu u Rusiji. Dela: romani “Očevi i deca”, “Plemićko gnezdo”, “Rudin”, “Dim”, “Novina”, “Uoči novih dana”, pripovetke “Prolećne vode”, “Asja”, “Lovčevi zapisi”, drama “Mesec dana na selu”.

Vremeplov: UN uspostavile carinsku kontrolu na granici Kosova i Makedonije

Misija UN na Kosovu suspendovala je na današnji dan 03. septembra 1999. godine jugoslovenski valutni zakon i uspostavila carinsku kontrolu na granici Kosova i Makedonije. 

Vremeplov: Rođen Miloje Vasić

Na današnji dan 03. septembra 1869. godine rođen je srpski arheolog Miloje Vasić, profesor Beogradskog univerziteta do 1955, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Na osnovu iskopavanja preistorijskog lokaliteta u Vinči došao je do zaključka da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (Egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja. 

Vremeplov: Oslobođen Karel Hofman

Najstariji češki zatvorenik, osamdesetogodišnji Karel Hofman (Hofman) 03. septembra 2004. godine oslobođen je daljeg izdržavanja kazne zatvora od četiri godine iz zdravstvenih razloga. On je bio jedini osuđeni Čeh za pomaganje sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968. 

Vremeplov: Krenuo prvi putnički voz na pruzi Beograd-Niš

Iz Beograda je 03. septembra 1884. godine krenuo prvi putnički voz na pruzi Beograd-Niš, prvoj u Srbiji. Početak gradnje 21. juna 1881. obeležio je srebrnim budakom knez Milan Obrenović. Ispraćaju voza iskićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Voz je krenuo u 8.30, a u Niš je stigao u 18.23. 

Apel: Usporite pored škole – budite primer svojoj deci

Uoči početka nove školske godine Agencija za bezbednost saobraćaja uputila je apel u kojima je sve vozače pozvala na oprez, naročito u zonama škola i raskrsnica, a roditelje u kojima deca vide uzor i često ih oponašaju pozvali su da se ne ponašaju nepropisno i nebezbedno. Iz Agencije su apelovali na vozače da vozila ne parkiraju u zoni škola i preko pešačkih prelaza, jer se time stvara još veći stres deci, koja trebaju bezbedno da pređu ulicu. “Početak školske godine definiše povećano učešće dece u saobraćaju u svojstvu pešaka i biciklista, što doprinosi povećanom riziku od nastanka saobraćajnih nezgoda”, podsećaju u apelu i navode da deca kao pešaci i biciklisti najčešće stradaju na početku, odnosno završetku, školske godine.

Kako se navodi u apelu najrizičniji su večernji i noćni sati, odnosno uslovi smanjene vidljivosti a najveći broj nezgoda dogodi se u naselju, dok prema statistikama trećina poginule dece pešaka strada na pešačkom prelazu. “Deca kao pešaci najčešće smrtno stradaju kada su uzrasta od 11 do 14 godina (56 odsto), odnosno 8 i 9 godina, što se može tumačiti nedovoljnim znanjem i iskustvom za bezbedno samostalno učestvovanje u saobraćaju”, ističe se u apelu. Istraživanjem ponašanja dece u zoni škole, utvrđeno je da skoro trećina dece-pešaka osnovnoškolskog uzrasta nepropisno prelazi kolovoz van obeleženog pešačkog prelaza u zoni škole, a kao biciklisti najčešće stradaju mališani uzrasta od 10 do 14 godina, navodi se u apelu i dodaje da se to može protumačiti početkom samostalnog učestvovanja u saobraćaju u svojstvu vozača dvotočkaša.

Novi Sad: Istraga o silovanju devojčice, osumnjičenom pritvor

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu pokrenulo istragu protiv osumnjičenog J. V. (1980) iz okoline Novog Sada, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo silovanja iz čl. 178 st. 4 u vezi st. 2 i 1 Krivičnog zakonika na štetu J. S. (2006). Osumnjičeni, kome je nakon hapšenja određeno zadržavanje, u zakonskom roku doveden je u prostorije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu gde ga je javni tužilac saslušao u prisustvu branioca koji mu je postavlјen po službenoj dužnosti. Javni tužilac je nakon saslušanja podneo sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu predlog za određivanje pritvora osumnjičenom zbog uticaja na svedoke i oštećenu, kao i ponavlјanja dela, te je osumnjičenom određen pritvor do 30 dana. U toku istrage će se preduzeti sve dokazne radnje u cilјu prikuplјanja dokaza potrebnih radi donošenja javnotužilačke odluke, kaže se u saopštenju Tužilaštva.

Podsetimo, devojčica je pobegla od kuće i za njom se tragalo kao za nestalim licem. Ona je nađena, bez vidlјivih povreda, u okolini Novog Sada, posle intenzivne dvodnevne potrage policijskih službenika. Kako su nakon toga javili mediji, njen očuh J.  V. (39) iz Kisača, uhapšen je zbog sumnje da je u više navrata već neko vreme silovao devojčicu J. S. O njenom pronalasku obaveštena je majka Marija V, odnosno žena koja ju je usvojila i koja će preuzeti devojčicu, kao i nadležni Centar za socijalni rad.

Banjaluka: Dva ministarstva o digitalnoj transformaciji društva

Predstavnici Vlade Srbije i Vlade Republike Srpske razgovarali su u subotu  o donaciji 500 digitalnih učionica Republici Srpskoj iz Srbije, koja bi trebalo da se realizuje od naredne školske godine. Sastanku su prisustvovali pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Saša Stojanović i savetnica ministra za digitalizaciju Bilјana Marić. Pomoćnik ministra za digitalizaciju Saša Stojanović rekao je da je u Srbiji u prošloj godini u pilot fazi implementirano 2.000 digitalnih učionica, dok je u ovoj godini planirana implementacija novih 8.000 digitalnih učionica. Digitalne učionice nisu samo oprema, one podrazumevaju i odgovarajuće tehničke preduslove u prostorijama, te sadržaje i obuku za korišćenje tih sadržaja u nastavi, pojasnio je Stojanović.

Ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Republike Srpske Srđan Rajčević rekao je da se razrađuju i dogovaraju detalјi sporazuma o saradnji Srbije i Republike Srpske u oblasti digitalne transformacije društva, koji bi trebalo da vodi ka što većoj tehnološkoj i ekonomskoj integraciji Srpske i Srbije. Sastanku su prisustvovali i ministarka prosvete i kulture Republike Srpske Natalija Trivić, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu u Vladi Srbije Mihailo Jovanović.

Devojčica sa protezama na nogama model na njujorškoj Nedelji mode

Jedna devojčica iz Velike Britanije ne dozvoljava da je invaliditet spreči u tome da ostvari svoje nove. Kako prenosi Fox news, Dejzi Mej Demetre (9) će prema navodima postati prvo dete kome su amputirane obe noge, a koja će se pojaviti na pisti u okviru nedelje mode u Njujorku koja će se održati u septembru.Dejzi iz Birmingema je rođena sa fibularnom hemimelijom, defektom koji se dešava na rođenju i zbog koga ne postoji fibularna kost. Kada je imala 18 meseci, njeni roditelji su se odlučili za amputaciju obe noge kako bi devojčici obezbedili kvalitetniji život sa protezama.Danas, Dejzi Mej je dobila poziv od francuske kompanije za dečju modu „Lulu et Gigi Couture“ da se pojavi na pisti u Njujorku kao njihov model.„Invaliditet vas ne zaustavlja u životu. Definitivno ne zaustavlja moju Dejzi“, rekao je devojčicin otac Aleks.

About the Author

admin