Počela nova školska godina: U skamije selo više od 800.000 đaka

U osnovnim i srednjim školama u Srbiji u ponedeljak je počela nova školska godina. U klupe je selo  više od 800.000 đaka, a ove godine u Srbiji među kojima je i gotovo 70.000 prvaka. Sve je bilo  spremno za početak školske godine, veliki broj škola je renoviran, a oko 10.000 učionica će biti digitalizovano do sredine septembra, rekao je ministar prosvete Mladen Šarčević za RTS uoči početka nove školske godine. Šarčević je dodao da su među novinama nastavni plan i program, reformisani kurikulum – funkcionalna znanja. Među novinama su i jednosmenski rad – celodnevna nastava, koja obuhvata 204 pravna lica i preko 300 objekata. Celodnevna nastava biće uvedena u 210 škola, kao pilot projekat resornog ministarstva. Novi nastavni plan i program očekuje učenike drugog i šestog razreda, kao i đake druge godine gimnazije.

Zbog novog programa za učenike drugog i šestog razreda menjani su i udžbenici. Đaci će tokom predstojeće školske godine imati tri školska raspusta – zimski, podeljen u dva dela, prolećni i letnji, dok ove godine neće imati jesenji raspust.

Nastava skraćena u 237 škola

Prema podacima koje su Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dostavili direktori osnovnih i srednjih škola u Srbiji, nastava je u ponedeljak bila skraćena u 237 od ukupno  1.772 škole. Podaci koje su dostavili direktori škola pokazuju da je broj škola koje su u štrajku upozorenja i u kojima su skraćeni časova na 30 minuta znatno manji od broja koji su u javnost izneli predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS). Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja procenjuje da je razlika u podacima rezultat toga što predstavnici sindikata ubrajaju i one škole u kojima štrajkuje zanemarlјivo mali broj zaposlenih i u kojima je zbog prijema prvaka bila inače skraćena nastava. Predstavnici  Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja razgovarali su  u ponedeljak sa delegacijom USPRS.

Prosvetarima veće plate od 1. januara

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić čestitala je u ponedeljak  početak nove školske godine svim učenicima u Srbiji i najavila značajno povećanje plata u prosveti od 1. januara 2020. godine.Brnabić je tokom obilaska osnovne škole “Prvi maj” u Vladimirovcu, zajedno sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladenom Šarčevićem ukazala da je Vlada Srbije od 2014. godine, preko Kancelarije za javna ulaganja, uložila oko 150 miliona evra u rekonstrukciju 128 škola širom Srbije. https://www.youtube.com/watch?v=Z1w8Y7pLJxw

Prosvetari: Obećan sastanak sa premijerkom o platnim razredima

Predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) razgovarali su u ponedeljak sa nadležnima u Ministarstvu prosvete koji su im preneli da će uskoro u Vladi Srbije biti održan sastanak na kome će se razmatrati njihovi zahtevi. To je nakon sastanka za Tanjug rekla predsednica USPRS Jasna Janković ističući da je to dobra vest i da se nadaju da će sastanak sa premijerkom Anom Brnabić biti održan što pre. “Na sastanku u ministarstvu preneto nam je da su dobili obećanje da će biti održan sastanak u vladi što nas je obradovalo jer Vlada Srbije i jeste pravo mesto da razgovaramo o našim zahtevima posebno onih koji se odnose na platne razrede. Smisao sindikalne borbe nije u štrajku, već socijalnom dijalogu”, rekla je Janković.

Inače, taj sindikat pozvao je na štrajk i skraćenje časova na 30 minuta svoje članova. Janković je novinarima saopštila da je štrajk odnosno skraćenja nastave na trideset minuta bilo realizovano u oko 670 škola u Srbiji, a taj sindikat ima članstvo u 736 škola u Srbiji. Prema podacima koje su Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dostavili direktori osnovnih i srednjih škola u Srbiji, nastava je danas bila skraćena u 237 od ukupno 1.772 škole, odnosno znatno manji od broja koji su u javnost izneli predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

„Učim + Znam = Vre­dim”: Naj­bo­lјi đa­ci po­no­vo na bil­bor­di­ma

Fo­to­gra­fi­sa­nje uče­ni­ka za bil­bor­de u okvi­ru pro­jek­ta „Učim + Znam = Vre­dim” u voj­vo­đan­skim op­šti­na­ma po­če­lo je u po­ne­de­lјak, a ove go­di­ne no­vo­sad­ski đa­ci bi­će pro­mo­vi­sa­ni na 40 bil­bor­da. Udru­že­nje za pro­mo­ci­ju dru­štve­ne od­go­vor­no­sti taj pro­je­kat u No­vom Sa­du or­ga­ni­zu­je pe­tu go­di­nu za­re­dom. Vre­me­nom su se pri­klјu­či­le i op­šti­ne Srem­ski Kar­lov­ci, Ža­balј, Sr­bo­bran, Bač­ki Pe­tro­vac, Be­o­čin i Te­me­rin, ko­je su ta­ko­đe deo pro­jek­ta. Gru­pa no­vo­sad­skih đa­ka či­ja li­ca će gra­đa­ni mo­ći da vi­de i ove je­se­ni, ju­če je fo­to­gra­fi­sa­na u Gim­na­zi­ji „Jo­van Jo­va­no­vić Zmaj”. Sa­rad­ni­ca za od­no­se s jav­no­šću Udru­že­nja za pro­mo­ci­ju dru­štve­ne od­go­vor­no­sti Gor­da­na Iv­ko­vić re­kla je da će u go­di­ni ka­da je No­vi Sad Omla­din­ska pre­sto­ni­ca Evro­pe bi­ti pro­mo­vi­san naj­ve­ći broj đa­ka do sa­da. Ona je na­ve­la da su ro­di­te­lјi, kao i ško­le, u po­čet­ku re­a­li­zo­va­nja tog pro­jek­ta bi­li po­ma­lo skep­tič­ni i sum­nji­ča­vi zbog fo­to­gra­fi­ja i stra­ha da će de­ca bi­ti stig­ma­ti­zo­va­na jer su do­bri đa­ci, ali, ka­ko je ka­za­la, de­si­lo se pot­pu­no su­prot­no. – De­ca su ap­so­lut­no po­dr­ža­na i od svo­je oko­li­ne, ali i od vr­šnja­ka, ko­ji su se oni če­sto fo­to­gra­fi­sa­li po­red bil­bor­da gde je nji­hov drug ili dru­ga­ri­ca – re­kla je Gor­da­na Iv­ko­vić. – Za njih je to po­tvr­da nji­ho­vog tru­da i ra­da, ali je to po­tvr­da uspe­ha i ce­le ško­le, pro­fe­so­ra, na­stav­ni­ka i, na­rav­no, ro­di­te­lјa, ko­ji su od­lu­či­li da svo­je de­te usme­re na put pra­vih vred­no­sti. Zna­čaj pro­jek­ta je vi­še­struk i vre­di za ce­lo dru­štvo jer vi­di­mo da ipak u ne­kom su­lu­dom vre­me­nu ima­mo pra­vih stva­ri i ne­ko zdra­vo tki­vo ko­je vre­di ne­go­va­ti.

U pret­hod­ne če­ti­ri go­di­ne na bil­bor­di­ma je pred­sta­vlјen uspeh vi­še sto­ti­na uče­ni­ka ko­ji su po­sti­gli iz­u­zet­ne re­zul­ta­te na dr­žav­nim tak­mi­če­nji­ma iz obla­sti na­u­ke i umet­no­sti, ali i me­đu­na­rod­nim. Svo­je me­sto za­slu­ži­li su ho­ro­vi, uče­nič­ki ti­mo­vi i đa­ci ko­je je ži­ri i ove go­di­ne us­peo da oda­be­re. Jed­na od njih je Du­nja Vu­ko­vić, ko­ja je za­vr­ši­la osmi raz­red osnov­ne ško­le pri Gim­na­zi­ji „Jo­van Jo­va­no­vić Zmaj”. Ona je ove go­di­ne na Re­pu­blič­kom tak­mi­če­nju iz he­mi­je osvo­ji­la pr­vo me­sto, dok se­be u bu­duć­no­sti vi­di kao he­mi­ča­ra u la­bo­ra­to­ri­ji ili pro­fe­so­ra na uni­ver­zi­te­tu. – He­mi­ja me naj­vi­še pri­vla­či i sma­tram da je iz­u­zet­no le­pa jer je to svet ko­ji ne vi­di­mo i u ko­jem mo­že­mo za­mi­šlјa­ti i kom­bi­no­va­ti raz­ne stva­ri, to je pri­rod­na na­u­ka ko­ja nam ob­ja­šnja­va ka­ko sve oko nas funk­ci­o­ni­še – ka­za­la je Du­nja. – Iz­dva­ja­la sam mno­go vre­me­na i tru­da sva­ko­dnev­no ra­de­ći jer mi je to bio cilј, i sve se is­pla­ti­lo. Sa­ma po­ja­va na bil­bor­du me­ni zna­či jer je to va­li­da­ci­ja mog tru­da i dra­go mi je što dru­štvo pri­me­ću­je ko­je su pra­ve vred­no­sti i što se ipak po­sve­ću­je pa­žnja na­ma ko­ji smo na­klo­nje­ni na­u­ci i umet­no­sti.

Pro­je­kat „Učim + Znam = Vre­dim” ima po­dr­šku svih se­dam lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va u ko­ji­ma se re­a­li­zu­je, dok je ge­ne­ral­ni spon­zor pro­jek­ta i ove go­di­ne Er­ste ban­ka.

Šarčević u Belorusiji o obrazovnoj i naučnoj saradnji

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i ministar obrazovanja Republike Belorusije Igor Karpenka razgovarali su u Minsku o realizaciji bilateralnog Programa saradnje u oblasti obrazovanja, kao i o saradnji u oblasti nauke.  Tokom radne posete Belorusiji koja je trajala od 28. do 30. avgusta 2019. godine održani su sastanci sa rukovodstvom Beloruskog državnog univerziteta za informatiku i radio-elektroniku, Fakulteta za radio-tehniku iz Minska i drugih visokoškolskih institucija. Ministar je posetio i Naučni i tehnološki park BNTU „Politehnika“, kao i Državni komitet za nauku i tehnologiju.

Produžen rok za završetak studija “večitim studentima”

Na zahtev skupštinskog Odbora za obrazovanje biće produžen rok za završetak studija studentima koji studiraju po starom programu Na zahtev Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Skupštine Republike Srbije studentima koji su upisali studije po starom programu biće produžen rok za završetak studija za dve godine.  Na dnevnom redu Skupštine Srbije po hitnom postupku naći će se Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju koje će omogućiti da se ovo primeni u praksi.  Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poziva one fakultete koji nemaju tehničkih mogućnosti da ovu meru sprovedu u potpunosti da se jave kako bi se našlo zajedničko rešenje za prevazilaženje ove situacije.

Prijem đaka prvaka u škole

U toku su svečani prijemi đaka prvaka. U 35 osnovnih škola na teritoriji grada Novog Sada, u školske klupe drugog septembra će sesti 4.276 dečaka i devojčica stasalih za školu. Svečani prijem prvaka u Osnovnoj školi “Đorđe Natošević” počeo je programom koji su pripremili učenici četvrtih razreda. I direktor škole poželeo je dobrodošlicu budućim školarcima od kojih pojedini tvrde da vrlo dobro znaju zašto je škola važna. U ponedeljak je za sve đake počinje nova školska godina.    https://www.youtube.com/watch?v=gL2BWXs0tOY

Dan otvorenih vrata SANU

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU)  i ove godine organizuje Dan otvorenih vrata, kada će učenici moći da se na zanimlјiv i prijemčiv način, upoznaju sa SANU, njenim osnivanjem, društvenom ulogom, istorijatom zgrade i bogatom Umetničkom zbirkom, kao i naučnicima i umetnicima koji su bili članovi najviše naučne i umetničke institucije u Srbiji.

Program obilaska se prilagođava uzrastu i specifičnim interesovanjima svake grupe učenika, a vodi ih Nataša Vasić, saradnica SANU. Tokom Dana otvorenih vrata SANU grupe od po 25 učenika obilaze: Svečanu salu, Arhiv i Biblioteku SANU, spomen-sobe Branka Ćopića, Milutina Milankovića i Marka Ristića, Legat Olge Jevrić, Galeriju SANU i Galeriju nauke i tehnike SANU. Obilasci su besplatni i traju oko sat i petnaest minuta. Zainteresovani za ovaj program mogu se prijaviti na mejl: otvorenavrata@sanu.ac.rs

Interesovanje za upis na Poljoprivredni fakultet

Na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, do sada je diplomiralo oko 10.000 studenata na različitim studijskim programima, oko 800 je masteriralo, a doktorsku disertaciju odbranilo je blizu 900 kandidata. Za novu akademsku godinu za upis na osnovne i integrisane studije, kako navode u toj visokoobrazovnoj ustanovi, i ove godine vlada interesovanje među srednjoškolcima.

U kikindskim školama 442 prvaka

U sedam osnovnih škola u Kikindi, kao i u devet seoskih obrazovnih ustanova, nastavu su započela 442 učenika prvih razreda, dvadesetak manje nego protekle godine. Iako je bilo najava da će nova školska godina doneti i novine sa mrežom škola, novim projektom Ministarstva prosvete, nastava se za sada odvija bez promena u sistemu. Od ukupno 16 osnovnih škola sa područja grada Kikinde, najviše prvaka upisano je u Osnovnoj školi ”Sveti Sava”. Jedan od najvećih problema i dalje je sve manji broj upisanih učenika, pa je tako u novoj školskoj godini u svim srednjim i osnovnim školama šest odeljenja manje.

Riđica: Hraniteljska porodica brine o troje dece

Porodica Obrić iz Riđice, sela u okolini Sombora, jedinstvena je u svom kraju po tome što su već deceniju hranitelji, a pored svoje troje dece, prihvatili su troje i na hraniteljstvo. Dečak, koji je bio kod njih, pre nekoliko dana se vratio svojoj biloškoj majci. Obrići ističu da su ga teška srca pustili, ali zato imaju još dve štićenice o kojima nesebično brinu i trude se da ih, kao i svoju decu, izvedu na pravi put. “Kad deca nisu besna, ni kuća nije tesna”, a potvrda za ovu staru izreku je u hraniteljskoj porodici Obrić. Branislav i Tatjana vode brigu o petoro dece. Između dve ćerke i sina, kao i dve štićenice nikada ne prave razliku, oni su njima mama i tata. Obrići su Daci druga hraniteljska i jedina porodica i kod njih je deset godina. Nakon brojnih poteškoća sa učenjem i samopouzdanjem, ipak je imala detinjstvo, uspela da redovno završi škole i upiše ove godine fakultet u Novom Sadu. “Tu prekretnicu od slabijeg učenika do vrlodobrog i odličnog, moji hranitelji su zaslužni za to i naravno želja za boljim i za nekim uspehom. Oni su zaslužni za to što sam postigla uspehe u školi i što sam upisala fakultet, kao i za svo moje školovanje, ponašanje…za sve..”, kaže Daca, devojka iz hraniteljske porodice.

Kod Obrića se sve deli na jednake delove, a to važi za kućne poslove, pa i pripremanje zimnice. “Troje smo imali na hraniteljstvu, a sada momentalno imamo dvoje, a nedavno se dečak vratio kod majke. Bilo je teških momenata sigurno, na primer kada vidite to dete da pati. Pogotovo Nikolina, koja je tonula u svoj svet, a trebalo je naći načina, a teško je bilo da joj priđemo da kaže šta joj je na duši, šta je sve muči…Što se tiče školovanja, tu smo dali sve od sebe supruga i ja i moja deca, a najviše moja najstarija ćerka Jasmina. Deca koja nemaju radne navike dođu u vašu familiju gde ima reda i discipline, pa je bilo teških momenata, jer smo se morali jedni drugima prilagođavati”, ističe Branislav Obrić, hranitelj iz Riđice. “Biti hranitelj to je velika motivacija u životu, pored svoje dece da vi pomognete još nekom detetu, da to dete iz sredine iz koje je došlo da se uklopi u normalnu funkcionalnu proodicu. Da tom detetu pomognete da izraste u normalnu osobu da zaboravi sve ružno i da ima svoje detinjstvo i izraste u dobrog čoveka”, navodi Tatjana Obrić, hraniteljka iz Riđice.

Obrići žive od poljoprivrede. Postali su hranitelji zbog ljubavi prema deci, a tako uče i svoju, a kuća im sigurno “nije tesna”. Dokle god budu mogli, biće hrantelji, jer su izazov i hrabrost, ističu, dati detetu sigurnost, pažnju, radost i nesebičnu ljubav u odrastanju, koju nisu imali u svojoj porodici.

Najčešće greške prilikom pripreme za polazak u školu

Da li moje dete treba da zna da čita i piše, kako će se snaći u novom okruženju…? Ovo su pitanja koja muče svakog roditelja budućeg đaka prvaka, a zbog kojih cela porodica prvi septembar dočeka u strahu i panici. Početak školske godine stresan je kako za đake, tako i za roditelje. U strahu da li dete zna sve što treba da zna, a da pri tom ni ne znaju šta se od pravaka uopšte očekuje da zna, roditelji u školu đaka šalju glave pune briga. Ovo su najčešće predseptembarske greške koje roditelji prave. 

1. “Dete mora da zna da čita” Mnoge roditelje brine pitanje da li deca treba da znaju da čitaju i pišu pre polaska u školu. Iako po pravilu nema potrebe za tim, deca moraju da imaju razvijene predčitačke veštine koje će im omogućiti učenje čitanja i pisanja. – Velika je zabluda da prvačići moraju da znaju da čitaju i pišu pre polaska u prvi razred, njima su mnogo važnije neke druge stvari. Da bi dete nešto napisalo, najpre je potrebno dobro razvijen govorni jezik, uredan izgovor svih glasova, poznavanje dovoljnog broja reči i gramatičkih pravila, što oni u tom uzrastu nemaju, te je najbolje prepustiti učiteljima da prođu kroz sve faze zajedno sa prvačiće – objašnjava učiteljica Milja Zec iz osmoletke “Branislav Nušić”.

2. “Kako će sedeti 45 minuta?” Polazak u školu za decu predstavlja veliku promenu. Valjanje po podu u vrtiću vrlo brzo zameni sedenje u školskoj klupi. – U ovom periodu pre škole vrlo je važno da roditelji provedu vreme sa decom, da razgovaraju i da ih uče veštinama slušanja i lepog ponašanja. Tako da, osim u razgovoru, roditelji sa decom treba da provode vreme u čitanju bajki, pričanju priča… Uvek savetujem da je dobro da se igraju sa decom “na slovo na slovo” – ističe učiteljica Snežana Tomić OŠ “Boško Pakovljević Pinki”. Takođe, pre samog polaska u školu veoma je važno probuditi kod dece interesovanje za crtanje i bojenje. – Važna karika ovog procesa je i precizan pokret rukom, jer da bi rukopis bio čitak, potrebna je zrelost prstiju ruke i koordinacija oko-ruka. Neophodno je da dođu u školu sa razvijenom grafomotorikom, to jest da znaju da boje bojanke – objašnjava učiteljica Zec.

3. “Da li će govorna mana biti problem?” Sve češće se dešava da deca pri polasku u školu imaju različite govorne probleme. To može biti ne izgovoranje velikog broja glasova ili dete teško pameti reči, nepravilno upotrebljava gramatičkih kategorija ili pokazuje opštu nesposobnost verbalnog izražavanja. – Sve više je dece koja nepravilno govore. Ako dete umesto “zub” kaže “sub”, ono će tako i pisati. Tu postoje varijacije od početnog izražavanja sa izrazitim leksičkim i semantičko-gramatičkim teškoćama, odnosno razvojna disfazija, do naizgled normalnog govora ali sa teškoćama u čitanju-disleksija i pisanju-disgrafija. Roditelji tu moraju da shvate da su ovakvi problemi previše zahtevni da bi ih rešavali učitelji i da moraju da se obrate logopedu – poručuje učiteljica Snežana Tomić.

4. “Da li treba da budemo strogi?” Jedan od najbitnijih faktora spremnosti za prvi razred jest emocionalna zrelost. Roditelji mogu raditi na tome da dete bude samostalno i da obavlja po kući neke zadatke, iako mu oni nisu zabavni. – Škola je obaveza, a ne izbor. Malo strogoće nije naodmet. Iz svog dugogodišnjeg iskustva uviđam da sve više deca vladaju roditeljima, a trebalo bi da bude obrnuto. Roditelji su olako odbacili starovremeni način odgajanja dece i sada se hvataju za glavu. Pre polaska u školu, kod dece se mora razviti kontrola ponašanja jer jedno dete koje ima probleme sa ponašanjem pravi haos u celom razredu. Takođe, mora da postoji plan, koliko sme da gleda TV, koliko može da provede u igri, a koliko da sedi za radnim stolom – kaže porodični psihoterapeut dr Ljiljana Filipović.

Saradnja sa učiteljima Da bi se dete dobro snašlo u novom sistemu, neophodna je dobra saradnja učitelja i roditelja. – Kada dete krene u prvi razred, učitelj ili učiteljica postaju veoma važan deo njegovog sveta. Roditelji se katkad teško nose sa ovom činjenicom i muči ih to kako neko drugi pored njih može da postane centralna figura. Otac i majka tu moraju da shvate da u pravilnom odgajanju i vaspitanju deteta mi i oni moramo da budemo saveznici kako bismo mogli da priredimo dobro obrazovanje – poručuje učiteljica Snežana Tomić.

Nagrađivanog nastavnika premeštaju u seosku školu

Nastavu prilagođenu interesovanju učenika, koju inače svojim reformama Ministarstvo prosvete pokušava da uvede u srpske osmoletke, vranjanski učitelj Miomir Dejanović sam je sproveo u klupama OŠ „Svetozar Marković”, pretvarajući lekcije u strip. Pritom je povezao gradivo iz više predmeta, što je jedan od osnovnih ciljeva sadašnjih prosvetnih vlasti. Koristeći strip, već 25 godina časove pravi po meri deteta, zbog čega ga je Udruženje „Živojin Mišić” 2017. ovenčalo nagradom najboljeg srpskog edukatora, a dve godine kasnije uvršten je i u skupinu najboljih nastavnika sa prostora bivše Jugoslavije. I posle svega uz pregršt priznanja koje je  osvojio sam ili sa svojim đacima prošle nedelje dobio je rešenje da baš on pređe iz škole u Vranju u izdvojeno odeljenje u Donjem Neradovcu. Uprkos činjenici da se ovaj učitelj nalazi na trećem mestu rang-liste od 20 učitelja u OŠ „Svetozar Marković”. Dok prvoplasirana učiteljica ima dva boda po osnovu đačkih nagrada sa takmičenja, a drugoplasirani četiri, Dejanović na medalje svojih učenika dobija 15 poena.

Razlog za premeštanje jednog od 20 učitelja je opravdan, jer osmoletka od ovog septembra ima jedno odeljenje prvaka manje. Ali zašto je odluka baš pala na onog koji nosi titulu najedukatora, ako se zna da iza Dejanovića postoji još 17 učitelja na školskoj rang-listi, među kojima i dve učiteljice koje su, kao i on, takođe u junu izvele generaciju  četvrtaka? – Ovaj potez direktorke Tijane Đokić je neetički, zbog činjenice da imam autistično dete u drugoj vranjanskoj osmoletki, kao i suprugu koja je učiteljica van Vranja i svakodnevno putuje u seosku školu. Direktorka zna da će na ovaj način mom sinu onemogućiti dalje pohađanje vranjske OŠ „Radoje Domanović”, u kojoj bi trebalo da završi osmi razred. Često se dešava da se on u školi uznemiri, pa nas zovu da odemo ranije po njega, a ukoliko i supruga i ja budemo putovali u seoske osnovne škole nećemo moći da uskladimo radno vreme sa dovođenjem i boravkom našeg deteta u školi. Ako se direktorka škole u kojoj radim prema meni, roditelju deteta sa poteškoćama u razvoju, ovako ponaša, kakvu onda to poruku ona iz škole šalje u javnost – naglašava učitelj Dejanović i dodaje da svemu notu apsurda daje činjenica da je Tijana Đokić i koordinator u projektu „Obrazovanje za prava deteta”. 

Učitelj Miomir Dejanović kaže da je slučaj prijavio opštinskoj i republičkoj prosvetnoj inspekciji, kao i Mladenu Šarčeviću, ministru prosvete, kome je uputio apel za pomoć. – Pitao sam direktorku zašto baš ja, kada je upoznata sa mojim mestom na rang-listi i porodičnom situacijom. Pismeno mi nije odgovorila, a usmeno je kratko rekla: zato što je ona tako odlučila – ističe Dejanović. Na pitanje zato baš Dejanovića, koji je treći na rang-listi, premešta u seosko odeljenje, Tijana Đokić, direktor OŠ „Svetozar Marković”, kaže da će u sedištu škole u Vranju, zbog manjeg broja upisanih prvaka, biti formirana tri odeljenja. Napominje da su školsku 2018/19. godinu u četvrtom razredu završila četiri odeljenja, a da je jedno od njih vodio nastavnik razredne nastave Miomir Dejanović. – S obzirom na to da je u prvom razredu jedno odeljenje manje od broja nastavnika iz četvrtog razreda, jedan od ovih nastavnika ne može biti raspoređen u predstojećoj školskoj godini kao nastavnik budućeg prvog razreda, već bi trebao da preuzme prvake u izdvojenom odeljenju u Donjem Neradovcu umesto nastavnika razredne nastave M. P., za čijim je radom prestala potreba”, ističe direktorka Đokić.

Ona napominje da pomenuta rang-lista služi isključivo radi utvrđivanja tehnoloških viškova, a ne za određivanje ko će od nastavnika biti eventualno raspoređen u izdvojeno odeljenje. – Kao direktorka škole, koja se u prethodnih šest godina bavi jačanjem kapaciteta zaposlenih za prava deteta, i u kojoj deca u okviru redovne nastave uče o tome, nastojim da moje odluke budu u skladu sa najboljim interesom svih učenika. Naša škola garantuje kvalitetno obrazovanje svakom učeniku, bilo da pohađa matičnu školu ili istureno odeljenje. Svi zaposleni u školi, koja teži da bude Model škola za prava deteta, ne doživljavaju rad u ruralnoj sredini kao kaznu. Konkretno, u našoj školi u Donjem Neradovcu, koja se nalazi u blizini matične škole „Svetozar Marković”, decu i njihove roditelje će obradovati činjenica da će sa njima raditi i sarađivati jedan od najboljih učitelja škole, na čije smo rezultate u oblasti stripa veoma ponosni – glasi odgovor direktorke Đokić.

Ministarstvo: Ima prostora za preispitivanje

U Ministarstvu prosvete za „Politiku” kažu da u ovom slučaju „ima prostora da direktor škole preispita svoju odluku”, kao i da Dejanović ima pravo da se žali školskom odboru, koji je drugostepeni organ i može da razmotri odluku škole. – Učitelj ima pravo žalbe zaštitniku građana, a prema 43. članu Posebnog kolektivnog ugovora, i da pokrene individualni radni spor, nastao povodom ugrožavanja pojedinačnog prava, obaveza ili interesa iz radnog odnosa – kažu u ministarstvu. Ministar Mladen Šarčević za „Politiku” ističe da je upoznat sa slučajem i da ga je prosledio pomoćnicima u sektoru za osnovno obrazovanje. Nije želeo da ga komentariše dok ne sasluša svestrane, ali je savetovao učitelju Dejanoviću da potraži pomoć sindikata. 

Mladi hemičari osvajači medalja gosti “Novog dana”

Srpski mladi hemičari osvojili su srebro i tri pojedinačne nagrade na Međunarodnom hemijskom turniru “International Chemistry Tournament”, koji je bio organizovan od 20. do 25. avgusta na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi. O ovom uspehu govorili su u subotu, za Novi dan N1,  Dunja Arsenijević i Branka Krnjaja i mentor Uroš Stojiljković.

Gak: Obnova beogradskih  škola

Ove školske godine prvi put u  školske klupe selo je ukupno 63.371 đaka prvaka, a  u Beogradu  16.256. Čestitajući svim beogradskim prvacima, kao i ostalim učenicima polazak u školu, beogradski  sekretar za obrazovanje Slavko Gak je istakao da sve škole spremno dočekuju đake i najavio nastavak obnove i rekonstrukcije škola u Beograd.  – U ovom trenutku vrednost svih započetih radova u školama je oko 800 miliona dinara, cilj je obnova svih škola kojima je to potrebno uz organizaciju nastave na način koji ne remeti decu, ali sa ciljem da uz strpljenje dok radovi traju ona kasnije dobiju što bolje uslove za učenje – rekao je Gak.  On je podsetio da je najvažnija investicija u obrazovanju u ovom trenutku izgradnja škole u naselju Leštane koja je u toku, ali i da je započeta rekonstrukcija škole “1.300 kaplara” na Zvezdari, te da preporod u toku nove školske godine očekuje i osmoletke “Vladislav Ribnikar” i “Vladimir Rolović”, gde radovi počinju sutra, kao i OŠ “Sveti Sava”.

Radionice u Eko centru „Radulovački”

Treću godinu zaredom poslednja sedmica avgusta u Ekološkom centru „Radulovački” bila je u znaku je narodnih nošnji. U organizaciji Kulturnog centra „Mladost” iz Futoga u tom objektu Pokreta gorana Vojvodine u Sremskim Karlovcima od ponedelјka dvadesetak lјubitelјa narodne nošnje, ali i onih koji žele da nauče kako se izrađuju i kako se pravi nakit, učestvovalo je u etno-radionicama. – U okviru svog festivala „Biserna grana”, KC „Mladost” organizuje „Etno-radionicu na Dunavu”, koja nije namenjena samo poznavaocima tehnika nego i onima koji bi da ih izučavaju – kaže Aleksandra Dobrin iz futoškog Kulturnog centra. – Polaznici su s različitih strana. Ima ih iz Srbije, Hrvatske, Rumunije, Bosne i Hercegovine. Ove godine proučavamo vez, tkanje i izradu nakita od neplemenitih materijala. Tehnika je mnogo, ali mi smo odabrali te tri kao najpristupačnije i najjednostavnije. Osim toga, one predstavlјaju osnovu za izradu narodne nošnje, ali to ne znači da polaznici nisu mogli od naših edukatora, koji su vrhunski poznavaoci te oblasti, saznati nešto i o drugim tehnikama. Nadamo se da ćemo dogodine uvrstiti i neke nove.

Poslednji dan petodnevnih radionica bio  je  predviđen  za prezentaciju stvaralaštva javnosti. Po rečima Aleksandre Dobrin, posetioci su nogli od 10 do 19 sati u Ekološkom centru videti šta su to polaznici načinili prethodnih dana, ali i da se oprobaju u nekoj od tehnika. To je svojevrsna izložba radova, čiji deo će biti predstavlјen i tokom festivala „Biserna grana” u oktobru u Futogu. Osim rukotvorina, publika mogl se videti i postavka „Da se slikujemo”. U pitanju je izložba fotografija iz porodičnih albuma Novosađana, nastala u okviru istoimenog projekta koji je KC „Mladost” realizovao pod pokrovitelјstvom Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”, kroz konkurs „Publika u fokusu”. – To je finale projekta, a prethodile su mu brojne radionice s decom i mladima, kao i s najstarijim sugrađanima – kaže Aleksandra Dobrin.

Vremeplov: Rođen Šatobrijan

Na današnji dan 04. septembra 1768.  godine rođen je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan, prvi romantičar u francuskoj književnosti. Kao tvorac francuskog modernog stila, bio je uzor novim generacijama pisaca (“Duh hrišćanstva”, “Načeze”, “Memoari s onu stranu groba”). Posle ranjavanja u jednoj borbi protiv pristralica Francuske revolucije 1792. emigrirao je u Englesku, gde je ostao do 1800. Po povratku na vlast dinastije Burbon 1814, bio je diplomata i šef francuske diplomatije. Povukao se iz politike 1830. posle Julske revolucije. Čitavog života ostao je dosledni reakcionar. Dela: “Duh hrišćanstva” (čiji su deo kratki romani “Atala” i “Rene”), poema u prozi “Mučenici”, “Put iz Pariza u Jerusalim”, “Uspomene s onu stranu groba”, epopeja o američkim Indijancima, politički spisi “Istorijski, politički i etički eseji o prošlim i sadašnjim revolucijama razmatranim u odnosu na Francusku revoluciju”, “O Bonaparti i Burbonima”.

Vremeplov: Umro Rober Šuman

Francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman, tvorac “Šumanovog plana” 1950, na osnovu kojeg je 1952. osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, prethodnica Evropske unije, umro je na današnji dan 04. septembra 1963. godine. 

Vremeplov: Umro Petar Banićević

Petar Banićević (Nikšić, 08. 02. 1930 – Beograd, 04. 09. 2006), pozorišni, filmski i TV glumac, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu umro je na današnji dan 04. septembra 2006. godine.

Vremeplov: Rođen knez Mihailo

Mihailo Obrenović, knez Srbije od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku rođen je na današnji dan 04. septembra 1823.  Tokom vladavine izvršio je značajne reforme u državnoj upravi i vojsci, osnovao je Narodni muzej i Narodno pozorište.

Vremeplov: Umro Albert Švajcer

U Gabonu je na današnji dan 04. septembra 1965. godine umro alzaški lekar, filozof, teolog, muzičari humanista Albert Švajcer, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952. za humanitarni rad. Kao muzičar doprineo je novoj interpretaciji Bahove muzike.

Vremeplov: Umrla Fransoaz Demilder

Na današnji dan 04. septembra 2008. godine umrla je čuvena francuska fotoreporterka Fransoaz Demilder prva žena koja je osvojila nagradu za fotografiju godine World Press Photo 1977. Pokrivala je ratove u Vijetnamu, Kambodži i Libanu.

Vremeplov: Francuska postala republika

Francuska je 04. septembra 1870. godine postala republika, čime je okončano Drugo carstvo Šarla Luja Napoleona III. Car je svrgnut sa vlasti nakon teškog poraza u bici kod Sedana 2. septembra u francusko-pruskom ratu.

Vremeplov: “Rođen” Gugl

Na današnji dan, pre 21 godinu, dva studenta registrovala su Gugl kao privatnu kompaniju, a pre 11 godina pokrenut je pretraživač Gugl Hrom.  Gugl je “rođen” 4. septembra 1998. Godine kad su  dva studenta Lari Pejdž i Sergej Brin u garaži odlučila da njihova životna misija bude da organizuju sve informacije na svetu kako bi svi mogli da ih koriste. Od tada, Gugl je postao mesto na koje ljudi širom sveta odlaze kako bi pronašli odgovore za kako jednostavna, tako i teška pitanja, a ponekad čak i neka banalna pitanja. U međuvremenu, Gugl je prerastao u imperiju, koja korisnicima pomaže ne samo da pristupe kako korisnim, tako i beskorisnim informacijama, već im daje i smernice preko Gugl Maps-a, pomaže da međusobno budu u kontaktu preko gmail-a ili uči ljude da vežu mašnu uz pomoć snimaka na Jutjubu. Gugl je korisnicima omogućio da komuniciraju na više od 100 jezika preko Gugl Translate-a, kao i da istraže mesta koja nikada ne bi mogli da vide bez Gugl Eartha-a itd.

Stefanović apelovao na vozače da voze sporije kod škola

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Stefanović DR Nebojša zamolio je vozače da budu odgovorni i oprezni u saobraćaju i da smanje brzinu. “Ljudski faktor često utiče na to da dođe do tragičnog ishoda. Molim vozače da posebnu pažnju obrate na decu, pogotovo prvake koja idu prvi dan u školu jer nisu naviknuta na uslove sabraćaja. Neka budu oprezni da naša dečica krenu i da se vrate potpuno zdrava i čitava”, rekao je DR Nebojša. Istovremeno, ministar je podsetio da je propisana brzina 30 u kilometara na sat u zoni škole.

Kina: Usred Mundobasketa pobijena deca u školi!

Osmoro učenika je ubijeno, a dvoje povređeno, u jednoj osnovnoj školi u centralnoj Kini kada ih je napao muškarac prvog dana početka školske godine. Priveden je jedan muškarac (40), ali još nije poznat motiv napada.  Prema pisanju kineskih medija, osumnjičeni je muškarac po imenu Ju, koji je pušten prošlog juna pošto je izdržao kaznu zbog pokušaja ubistva. Ovo nije prvi slučaj napada u školi u Kini.