Vesti – 07/08.09.2019.

Esnafska slava nastavnika u organizaciji NSPRV 21 put

Sabor srpskih svetitelja i učitelja (ove godine pada 8. septembra, prim. aut.), svoju esnafsku slavu, NSPRV će zajedno sa svojim članstvom i simpatizerima obeležiti u subotu, 07. septembra, sa početkom u 18,30 sati u Somboru. Naš  Sindikat je, na sreću uspeo, obnoviti ovu, nekad  esnafsku slavu prosvetnih radnika koju su, uostalom, proslavljali i učitelji u modernoj i obnovljenoj Srbiji. Proslava će i ove godine biti održana u navečerje Sabora srpskih svetitelja i učitelja, uz kumove slave i brojne goste iz javnog i društvenog života.

I ovom prilikom podsećamo da je od ustanovljenja ove slave, pa do Prvog svetskog rata, Kraljevsko udruženje srpskih učitelja svoju slavu proslavljalo upravo ovog dana, između ostalog i iz razloga što je jedan deo ove proslave bio posvećen liturgiji na kojoj je služen poseban moleban za đake i njihove nastavnike, kao i zaupokojena liturgija za učitelje koji su preminuli u prethodnom periodu. Tako su se srpski učitelji sećali svih svojih prethodnika, ali i poželeli sve dobro đacima i njihvoim nastavnicima na početku još jedne školske godine. Kasnije, i Srbija je prešla na reformisani kalendar, pa je ova tradicija iz poznatih razloga,  pomalo padala u zaborav sve do momenta kada su  je sindikalci iz NSPRV ponovo ustanovili i otkada je redovno obeležavaju.

Redakcija sajta svim kolegama želi srećnu Slavu
i uspešniju novu školsku godinu!

Vučić u Budimpešti: Iznedrićemo  novog Teslu, Milankovića …

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na učestvovao je u četvrtak na Trećem demografskom samitu u Budimpešti. Istog dana obišao je u Budimpešti srpsku školu „”Nikola Tesla”“ i najavio podršku države, a decu pozvao da vole svoju otadžbinu. Vučića su na ulazu škole dočekali direktor Jovanka Lastić, predsednica samouprave Srba u Mađarskoj Vera Pejić Sutor, te poslanik u mađarskom parlamentu srpskog porekla, Ljubomir Aleksov. Ispred ulaza u školu predsednika su dočekala deca u tradicionalnoj nošnji, sa hlebom i solju. “Uradićemo sve da se ovde iznedre novi Tesla, novi Milanković… Mnoge pametne glave je dao srpski narod”, kazao je Vučić u razgovoru sa učenicima, govoreći o svim znamenitim Srbima, uključujući one koji su živeli i radili izvan Srbije. On je rekao da zna da ovu školu pohađaju deca i iz Srbije i celog regiona. “Molim vas da učite, da budete vredni jer znanje je jedino što niko ne može da vam oduzme”, kazao je on dodajući da ljubav prema srpskom narodu i otadžbini imaju, i zahvalio se roditeljima koji su to u njih usadili.

Upravi škole je poručio da ambasadoru Srbije u Budimpešti jave svaki problem i zahteve.

Zahvalio se i mađarskom premijeru Viktoru Orbanu na svemu što je učinio da đaci imaju bolje uslove. Istakao je da je Srbija spremna da uloži mnogo više novca, nego sto je ranije činila.

Predsedniku su potom deca postavljala pitanja, a Marko Štulić je zamolio da država Srbija pomogne u udžbenicima i rečnicima. “Iz svoje lične biblioteke pokloniću vam 200 svojih knjiga. Za udžbenike, koliko god bude potrebno Srbija će obezbediti”, rekao je Vučić.

Na molbu direktorke da država pomogne u kupovini susedne zgrade, kako bi se škola proširila Vučić je rekao da će država to učiniti, iako ta zgrada nije jeftina. “Napravili smo prelepu srpsku kuću u Podgorici. Pravićemo je i u Zagrebu, a želimo da imamo nešto što je još mnogo lepše od takvih kuća, a to su srpske obrazovne ustanove”, kazao je on. Jedna učenica pitala je da li je moguće da matica organizuje predmetna takmičenja za učenike i decu iz ovog regiona, na šta je Vučić odgovorio da se ne razume u to, ali da će nadležnom ministru preneti i da ne vidi nijedan problem i razlog da učenici iz Budimpešte ne dobiju pozivna pisma za takmičenja u Srbiji. “Mi na vas računamo, samo vi računajte na našu Srbiju. Imajte toliko energije i borite se za svoje porodice, ali nikada ne zaboravite Srbiju i borite se i za nju”, poručio je on.

Predsedniku je na poklon uručena umetnička slika sa likom Vuka Karadžića, autorke Ane Rebović.

Šarčević u Skoplju poklanjao komplete udžbenika

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Mladen Šarčević posetio je u sredu 4. septembra novootvorenu Osnovnu školu „Kiro Gligorov” u Skoplju, u kojoj će učenici trećeg razreda prvi put imati priliku da fakultativno pohađaju nastavu na srpskom jeziku. Šarčević je naglasio da će Srbija nastaviti da ulaže u rad škola i poboljšanje statusa srpskog jezika, kulture i tradicije u dijaspori. Šarčević se sastao i sa ministrom obrazovanja i nauke Republike Severna Makedonija Arberom Ademijem sa kojim je razgovarao o produbljivanju saradnje dve zemlje i svim oblastima obrazovanja i nauke. Tom prilikom postignuti su dobri dogovori kada je reč o učenju srpskog jezika u toj zemlji.

Ministar Šarčević  u četvrtak je posetio škole u kojima deca imaju nastavu na srpskom jeziku ili dvojezičnu nastavu – OŠ „Sveti Ćirilo i Metodije“ u Skoplju, OŠ „Braća Ribar“ u Tetovu i OŠ „Svetozar Marković“ u naselju Staro Nagoričane. On će prvacima pokloniti komplete udžbenika za nastupajuću školsku godinu.

Radna grupa za uvođenje informatike u OŠ od I do IV razreda

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja formiralo je radnu grupu za uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u prvi ciklus osnovnog obrazovanja. Ona podrazumeva izradu stručnog predloga za pripremu plana i programa nastave i učenje, saglasno Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Uvođenjem jednog časa informatike nedelјno deca bi trebalo da nauče da koriste računare za učenje, međusobnu komunikaciju i  saradnju, samostalno korišćenje udžbenika, ali i da ih koriste bezbedno. Uvođenje informatike u nižim razredima osnovne škole je osnov i za dalјi ciklus učenja od petog do osmog razreda. Ovo je u skladu sa očekivanjima roditelјa da deca nauče informatiku, ali predstavlјa i podršku učitelјima da najmlađi nauče da povezuju sadržaje različitih predmeta što će im olakšati dalјe školovanje.

Radna grupa ima zadatak da osmisli program do kraja 2019. godine.

Novi “Master 4.0″program spojio univerzitete i privredu

U Vladi Srbije, u četvrtak 5. septembra, predstavljen je novi master program koji će od ove godine biti uveden na 13 državnih fakulteta u Beogradu, Kragujevcu i Nišu, pod nazivom “Master 4.0”. Ukupno 140 studenata imaće priliku da ove godine upiše jedan od četiri programa u okviru njega, a predstavili su ga: predsednica vlade, Ana Brnabić i predstavnici Ministarstva prosvete, državnih univerziteta i Inicijative “Digitalna Srbija”, koja je i inicijator programa. Četiri studijska programa nastala su u saradnji univerziteta i privrede, s ciljem da povežu IT znanja sa poslovnim veštinama, potrebnim za razvoj digitalnih proizvoda i usluga. Obuhvatiće oblasti analize podataka, bioinformatike, internet stvari, mašinskog učenja, veštačke inteligencije i druge. Premijerka kaže da je u pitanju velika kvalitativna promena u našem obrazovnom sistemu. “Ovo je prvi program, master program, ali prvi program na našim fakultetima u kome će aktivno učestvovati ljudi iz privrede, stručnjaci iz privrede. To je bilo jedna od naših najvećih nedostataka, mana, slabosti, da su fakulteti možda bili suviše zatvoreni, da nismo imali taj upliv eksperata iz privrede”, kazala je ona.

Na svaki program će moći da se upiše po 35 studenata. “Država je obezbedila novac iz budžeta za 15 budžetskih studenata, 15 će biti samofinansirajućih, a faktički, već smo čuli od strane predstavnika Inicijative “Digitalna Srbija”, pet polaznika će biti finansirano od strane “Digitalne Srbije”, najavio je Viktor Nedović, državni sekretar u ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Posle završenog mastera studentima posao neće biti zagarantovan, ali će, zahvaljujući vrsti i sadržaju programa šanse da se zaposle u privredi i IT sektoru biti značajno uvećane. “Najbolja naša očekivanja kažu da , ovo će značajno uvećati šansu tih ljudi da se zaposle, ali ja, kao neko ko radi u privredi ne mogu da kažem da će to biti garantovano. Principijelno to ne možemo znati”, napominje Stefan Salom iz Inicijative “Digitalna Srbija”.

Dva programa u okviru Master 4.0 kreću od oktobra ove godine, dok preostala dva treba da započnu u drugom semestru, tj. u januaru 2020 i trajaće četiri, odnosno tri semestra. Fakulteti su u obavezi da upišu najmanje dve generacije studenata. U predavanja će biti uključeno više od 300 predavača iz zemlje i inostranstva, preko 75 kompanija, a sadržaće preko 130 predmeta. https://www.youtube.com/watch?v=j8LcfSZH-gE

“Evropska noć istraživača” i u šest gradova Vojvodine

U više od 370 evropskih gradova i čak 29 gradova Srbije poslednjeg petka ovog meseca, 27. septembra, biće održana “Evropska noć istraživača”, najveća naučna zabava u Evropi – najavljeno je danas u EU info centru u Beogradu. U pojedinim gradovima Srbije program će biti nastavljen i u subotu, 28., od 16 do 20 časova.

“Programi, eksperimenti i predavanja imaju za cilj promociju nauke, udaljavajući stavove o škakljivim temama kakve su vakcinacija, ili 5G mreže od predrasuda, i približavajući ih nauci. Posetioci jednako dobro reaguju na sve ponuđene sadržaje, što pokazuje da glad za naukom postoji, samo joj treba prići na pravi način”, kaže programska koordinatorka projekta “ReConNect”, “Noći istraživača” za Vojvodinu, Tijana Prodanović. “Uvek uzmemo te teme koje su škakljive (o radioaktivnosti) i pričamo o tome, baš zato da damo priliku ljudima u jednom neformalnom okruženju, direktno, uživo, sa živim naučnikom da pričaju o tome i postave sva pitanja koja ih zanimaju i vidim da se to menja. Primećujemo da se podiže ta svest o nauci”, objašnjava Prodanović. “Noć istraživača je retka interaktivna prilika da se mlađi posetioci, u kontaktu sa istraživačima upoznaju sa time koje su im mogućnosti da karijeru nastave u tom pravcu. Posetioci najbolje reaguju na interaktivne programe”, kaže PR manifestacije, Zorana Minčić. “Sve to u okviru jedne bitne teme “Noći istraživača”, a to je da skinemo tu neku auru nedodirljivosti sa naučnika, istraživača. Oni su zapravo vrlo slični vama, meni i gledaocima”, kaže Minčić.

U okviru “Noći istraživača”, “Međunarodna astronomska unija” dala je ove godine priliku Srbiji da da ime jednoj vansolarnoj planeti. Zorana Minčić kaže: ” Glasanje je vršeno u školama širom Srbije i biće vrlo uzbudljivo da vidimo kako će se ta planeta zvati, a imam dojavu da nije Novak Đoković, tako da – videćemo.”

“Noć istraživača” je finansijski podržana programom “Horizon 2020″, Evropske Unije” i potprogramom “Marija Sklodovska Kiri” koji je posvećen razvoju istraživačke delatnosti. Ove godine, osim u Novom Sadu, na području Vojvodine biće organizovana i u Subotici, Bečeju, Zrenjaninu, Kikindi i Inđiji. https://www.youtube.com/watch?v=1vFC-Q_wvuA

Mladi Somborci žele u kuvare

Somborski kuvari od kojih je većina osnove kulinarstva naučila u Ekonomskoj školi, smeru – kuvar, sve su traženiji u zemlji i inostranstvu. Ovoj dobroj reputaciji doprinelo je i ovogodišnje obaranje Ginisovog rekorda u pečenju palačinki održanom u Vrbasu, gde je somborska škola, pored ostalih srednjih škola koje su učestvovale, dala najviše učesnika njih oko tridesetak. Proveravali smo, da li mladi upisuju za kuvare zbog brzog pronalaženja posla ili im je motiv nešto više. Mladi upisuju Srednju ekonomsku školu smer kuvarstvo zato što to najviše vole, a drugi razlog je što po završetku neće dugo čekati posao.

Vladimir i Milica uživaju u mirisima kuhinje i sa svojim vršnjacima na praksi vešto i kreativno prave slana jela ili slatke palačinke,a ističu da će znanje koje dobiju nastaviti dalje da usavršavaju na domaćem ili stranom terenu. Vladimir Budai, učenik Srednje ekonomske škole Sombor, smer kuvarstvo kaže: “Mislim da bih i ja sa svojim sposobnostima mogao da nađem posao odmah posle škole. Voleo bih da radim u nekom restoranu ili negde ili na moru”.

Milica Pavkov dodaje: “Od malena volim da kuvam i imam stariju sestru koja je završila ovu školu, kao i mlađu koja je tek upisala isto za kuvara”. Posebno se ponose što su ove godine učestvovali na festivalu gastronomije u Vrbasu i oborili Ginisa i zajedno sa drugarima iz drugih škola i profesorima ispekli rekordnih 15.584 palačinke savršenog oblika.

Vladimir Budai, ističe: “Bilo je naporno stajati osam sati i vrteti dva tiganja non – stop i peći palačinke, ali naravno zabavljali smo se, upoznali najbolje kuvare iz Srbije i upoznali naše drugare sa kojima smo ostali u kontaktu”.

Milan Štimac, nastavnik kuvarstva naglašava: “Oni su motivisani zato što posla ima za kuvare, a to im jeste prva motivacija kada žele da se zaposle. Većina njih je za Ginisa radila ceo dan i nije se menjala, a želeli su da rade ceo dan i želeli su da se dokažu”.

Milica objašnjava: “Bio je izazov za Ginisa, jer nismo znali šta nas očekuje tog dana, niti da ćemo peći palačinke osam sati! Najbolji kuvari koje smo upoznali iz Srbije su nam i pokazali neke cake koje do sada nismo znali. Takođe, upoznali smo i drugare iz drugih škola i svi smo bili srećni što smo uspeli”. U školi su ponosni na svoje đake i projekte kojima unapređuju obrazovanje učenika. https://www.youtube.com/watch?v=zXz2N9hDSy0

Provodite više kvalitetnog vremena sa svojom decom

 Školska zvona  su ponovo  zazvonila, pa nije ni čudo što su ovih dana i roditelji i deca veoma uzbuđeni. Ali, kraj raspusta, godišnjih odmora i nešto opuštenijeg letnjeg režima svima donosi nove izazove. Mnoge mame i tate naći će se u situaciji da, kad se vrate kući s posla, ne znaju šta će pre. Pored svih obaveza i domaćih zadataka, malo vremena ostaje za uživanje i igru sa mališanima, što je veoma važno za izgradnju dobrog odnosa roditelja i dece. Iskusni roditelji znaju koliko im znači svaki minut koji ne moraju da gube na nešto trivijalno. Od svih kućnih poslova, jedan od najtežih svakako je svakog dana smisliti šta dati školarcu da jede, a da obrok bude zdrav, hranljiv, brzo se spremi, ali i da sadrži neke od najvažnijih sastojaka koji su deci u tom uzrastu neophodni. Pritom, deca su najčešće vrlo probirljiva i neće da jedu ono što je dobro za njih.

Znajući sve ovo, eksperti iz Carnex-a osmislili su posebnu liniju “Smazalice” obroka prilagođenih kako dečijim, tako i roditeljskim potrebama. U pitanju su paštete, viršle, šunke i gotova jela. Ova jela su do te mere ukusna, da i najveći probirljivci već godinama uživaju u njima, kako za doručak, ručak ili večeru, tako i za užinu. Najvažnije je znati da su “Smazalice” pripremljene od najboljih komada mesa, bez konzervansa, aditiva i veštačkih boja. Da su u pitanju zaista kvalitetni proizvodi dokaz je zlatna medalja “2018 World Food Moscow” koju su Carnex i “Smazalice pašteta” osvojili na prestižnom međunarodnom sajmu Prodexpo 2018 u Moskvi.

Zahvaljujući finim Carnex “Smazalicama” možete biti sigurni će vaša deca uživati u hrani i biti sita, a da će vama svima ostati dosta slobodnog vremena koje možete da uložite u zajedničke porodične aktivnosti. Blic i Carnex vam poklanjaju. Kako ne biste propustili priliku da osvojite fenomenalan paket Smazalice proizvoda, lajkujte i pratite Blic na Facebooku.

Vremeplov: Rođen Džejms Alen

Na današnji dan 7. septembra 1914. godine rođen je američki fizičar Džejms Alfred van Alen. Pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih 1958. na veštačke satelite “Eksplorer 1” i “Eksplorer 2” otkrio je dva pojasa pojačanog zračenja oko planete Zemlje koji su kasnije nazvani “Van Elenovi radijacioni pojasevi”.

Vremeplov: Bejer Naud

Na današnji dan 7. septembra 2004. godine umro je Bejer Naud, južnoafrički sveštenik, jedan od retkih belaca koji je bio simbol otpora tokom godina aparthejda. 

Vremeplov: Jevrejima naređeno da nose žutu traku

Svim Jevrejima starijim od šest godina na teritoriji Nemačke naređeno je 7. septembra 1941. godine da nose žuti povez sa zvezdom kao znak razlikovanja.

Vremeplov: Okončan “Bokserski ustanak”

Na današnji dan 7. septembra 1901. Potpisan Pekinski protokol kojim je okončan “Bokserski ustanak” u Kini. Pobunu protiv stranaca ugušile evropske sile, Japan i SAD, a Kina primorana da plati odstetu za njihovu imovinu uništenu tokom ustanka.

Vremeplov: Dezmond Tutu postao nadbiskup

Na današnji dan 7. septembra 1986. godine biskup Dezmond Tutu postao nadbiskup Kejptauna u Juznoj Africi kao prvi crnac poglavar južnoafričkih anglikanaca. 

Vremeplov: Kamen-temeljac za HE Đerdap 

U mestu Sip na jugoslovenskoj i u Gura Vaji na rumunskoj obali Dunava, na današnji dan 7. septembra 1964. godine uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije Josipa Broza Tita i Georgi Georgiju Deza, postavljen kamen-temeljac na gradilištu hidroelektrane Đerdap. 

Vremeplov: Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji

U Hagu je, na današnji dan 7. septembra 1991. godine počela rad Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji. U radu Konferencije učestvovali svi članovi Predsednistva SFRJ, predsednik Savezne vlade i 6 predsednika jugoslovenskih republika. Predsedavajući Konferencije, na kojoj je usvojena Delaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, bio lord Karington. 

  Vremeplov: Rođen Jovan Hadžić/ Miloš Svetić

Srpski pisac, prevodilac i političar Jovan Hadžić, poznat i kao Miloš Svetić, jedan od autora Građanskog zakonika kneževine Srbije i prvi predsednik Matice srpske rođen  je na današnji dan 8. septembra 1799.. Poznat i kao protivnik jezičkih i pravopisnih reformi Vuka Karadžića.  

Vremeplov: Policija pretukla sedam studenata

Tokom pojačane represije režima u Srbiji policija u Vladičinom Hanu je 8. septembra 2000. godine brutalno pretukla sedam studenata, aktivista pokreta Otpor, i nanela im teške telesne povrede posle privođenja u policijsku stanicu zbog lepljenja plakata sa antirežimskim sadržajem. 

Vremeplov: Otvorena latinsko-slovenska škola

Na današnji dan 8. septembra 1731. godine bački episkop Visarion Pavlović u Novom Sadu otvorio latinsko-slovensku školu, s rangom niže realne gimnazije. Škola znatno doprinela formiranju prvih naraštaja srpske građanske inteligencije u Vojvodini. 

Vremeplov: Umro Fransisko Viljegas

Na današnji dan 8. septembra 1645. godine umro je španski pisac Fransisko Gomes de Kevedo i  Viljegas, jedan od velikana Zlatnog veka španske književnosti i jedan od najznačajnijih satiričara u svetskoj književnosti. 

Vremeplov: Umro Rihard Štraus

Nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus, direktor Bečke opere umro je 8. septembra 1949. godine. 

Laži o MMR vakcinama plaćene sa 15 života

Nakon skoro dve godine borbe sa malim boginjama, od kojih je u Srbiji umrlo 15, a obolelo čak 5.798 ljudi, iz Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” saopšteno je da su se stekli uslovi za odjavu epidemije ove zarazne bolesti. U toku 2019. godine prijavljeno je ukupno 15 obolelih, od čega su četiri osobe bile sa importovanom infekcijom (Rusija, Ukrajina, Austrija, Makedonija), dok se kod 11 zaražavanje desilo u Srbiji. Poslednji prijavljeni slučaj bio je u junu 2019. godine u Boru. Imajući u vidu da je prošao dvostruki maksimalni inkubacioni period za infekciju virusom malih boginja, stekli su se uslovi za odjavu epidemije na teritoriji Srbije, saopšteno je iz “Batuta”.

Brzo širenje virusa malih boginja

Osnovni uzrok masovnog obolevanja od malih boginja bio je drastičan pad vakcinacije MMR vakcinom, čemu je doprinela i intenzivna kampanja antivakcinaških lobija. “Blic” se prvi suprotstavio ovoj suludoj kampanji – serijom tekstova prvo smo objavili da je epidemija neminovna, a zatim i mesecima ukazivali da je do nje dovelo širenje nenaučnih tvrdnji. Bez obzira na to što su brojni stručnjaci ukazivali za značaj vakcinacije, ona je ponovo dosegla zadovoljavajući nivo tek kada je 15 ljudi, među njima i deca, glavom platilo širenje laži o štetnosti MMR-a.

Da podsetimo, prvi sumnjivi slučajevi obolevanja koji su odgovarali kliničkoj slici malih boginja prijavljeni su početkom oktobra 2017. godine, a nakon laboratorijske potvrde u Institutu “Torlak” epidemija je prijavljena 23. oktobra. – Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje. Naime, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto, a u pojedinim opštinama i ispod 50. Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod u Srbiji posle 20 godina – navode u “Batutu”.

Skočila MMR vakcinacija

U ovom institutu objašnjavaju da je intenzivna kampanja o značaju imunizacije koja je u prethodnom periodu sprovedena u našoj zemlji dovela do povećanja nivoa svesti o efikasnosti ove preventivne mere. Obuhvat vakcinacijom protiv malih boginja, zaušaka i rubeola (MMR) je tokom 2018. godine značajno porastao, što je predstavljalo osnovni preduslov za usporavanje toka epidemije. U 2018. vakcinacija je sprovedena sa obuhvatom od 93,4 odsto, u centralnom delu Srbije vakcinisano je 94,3 a u Vojvodini 90,9 odsto planiranih obveznika. Takođe, u prethodnom periodu sprovedena je dopunska imunizacija propuštenih godišta (prvom dozom MMR 13.674 osobe, drugom dozom 3.233 osobe), kao i onih koju su primili obe doze (1.452 osobe).

Tiodorović: 15 umrlih – strašna poruka. Bolest nije za potcenjivanje

“Sve navedene mere su dovele do značajnog povećanja kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja”, ističu u “Batutu”. Prof. dr Branislav Tiodorović, poznati srpski epidemiolog, kaže da treba izvući vrlo ozbiljne pouke iz ove epidemije, a da je još važnije da se ne smeju ponoviti greške iz ranijeg perioda. – Tih 15 umrlih, među kojima ima i dece i odraslih i trudnica, strašna je poruka da ta bolest nije za potcenjivanje. Ne smeju se ponoviti greške. U 21. veku pobediti male boginje i nije veliki uspeh. Ali mi nismo smeli da dođemo u tu situaciju jer to je nešto što smo znali da može da nam se desi i što nam se desilo samo zato što je najmanje osam do 10 godina unazad bila loša vakcinacija. Obuhvat vakcinacijom je u međuvremenu poboljšan, ali nije još uvek takav kakav bi trebalo da bude. Veći deo epidemiologa smatra da ne treba ovo proglašavati kao veliki uspeh, to nije uspeh, nego treba i dalje nastaviti sa obuhvatom koji bi osigurao kolektivni imunitet a to znaći postići procenat od 95 odsto vakcinisane dece – ističe prof. Tiodorović.

Antivakcinisti nisu jedini krivci!

On kaže da je antivakcinalni lobi dao doprinos nastaloj situaciji ali da smatra da nisu isključivi krivci za epidemiju malih boginja. – Zdravstveni sistem mora i dalje da dobro i organizovano vrši vakcinaciju, roditelji moraju biti dobro obavešteni. Mislim da je dobro i pravovremeno snabdevanje vakcinom važnije od svih tih priča koje antivakcinalni lobi širi. Sve zdravstvene institucije moraju da rade na vakcinaciji na nabolji mogući način – od pedijatrije pa sve do službi koje su zadužene za praćenje, na skretanje pažnje, na upozoravanje da je vreme za vakcinaciju. Fond je taj koji mora da obezbeđuje vakcinu na vreme jer imali smo situacije kada nije bilo vakcine. To mora da bude izbegnuto – ocenio je prof. dr Tiodorović. On smatra da je potrebno povećati broj pedijatara kako bi lekari imali dovoljno vremena da sa roditeljima razgovaraju o imunizaciji, da prate svako dete od rođenja pa do vakcinacija, a to se može postići samo ako imaju dovoljno vremena.

Priča o autizmu glupost

– Sva priča o autizmu koju plasiraju antivakcinaši je u proteklih 15 godina ocenjena ne samo negativno, nego je dokazano da nema veze sa imunizacijom protiv morbila. Priča koju plasiraju antivakcinaši nema ni naučnog ni praktičnog utemeljenja. Treba priznati da je autizam težak problem, treba se posvetiti njemu, ali ne i lažnim prikazivanjem da je to zbog vakcinacije. To je i naučno dokazivano u proteklih 15 godina – kaže prof. dr Tiodorović.

U Evropi prijavljeno 82.596 obolelih

U prethodnoj godini na Starom kontinentu prijavljeno je 82.596 slučajeva morbila u 47 od 53 zemlje, sa 72 smrtna ishoda, što je najveća zabeležena vrednost u poslednjoj dekadi (15 puta više nego 2016). Najveće epidemije prijavljene su u Rumuniji, Italiji, Poljskoj i Francuskoj, sa 35 smrtnih ishoda. Tokom juna 2019. godine 24 zemlje EU prijavile su male boginje. Najveći broj bio je u Francuskoj (469), Bugarskoj (236) Italiji (213), Poljskoj (123) i Rumuniji (123). Takođe, u većini zemalja u našem okruženju (Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija) i dalje se registruje cirkulacija ovog virusa u populaciji. To znači da nam je virus u komšiliku, te da opuštanja nema.

Jutjubu preti kazna i do 200 miliona dolara

Jutjub će morati da plati nagodbu od 150 do 200 miliona dolara zbog optužbi da je kršio prava privatnosti dece jer je njihove podatke prikupljao u svrhu boljeg ciljanja marketinških kampanja, izvestili su američki mediji, a prenosi Večernji list. Ako nagodbu u sporu koji je povela američka Savezna trgovinska komisija protiv vlasnika Jutjuba, kompanije Gugl, odobri ministarstvo pravosuđa, ona će biti najveća dosad u slučaju koji se tiče privatnosti dece.

Pritužbu su protiv Jutjuba podnele grupe aktivista koje se bave problemima privatnosti tvrdeći da je platforma za postavljanje videomaterijala prekršila zakone kojima se štiti privatnost dece prikupljajući podatke o svojim korisnicima mlađim od 13 godina a da za to nije dobila dozvolu njihovih roditelja, prenosi portal SEEbiz. Službena objava o nagodbi trebalo bi da usledi ovog meseca a usledila bi kao kulminacija nastojanja američkih regulatora da dokažu da Gugl nedovoljno štiti decu od štetnog sadržaja i prikupljanja podataka preko platforme Jutjub. Grupe koje su Gugl prijavile smatraju da je, kako je navedeno, iznos nedopustivo mali s obzirom na veličinu i prihode te kompanije.

Pompeja: Otkrivena nova freska s prikazom Jupitera i Lede

Arheolozi su u spavaćoj sobi u antičkoj Pompeji otkrili fresku na kojoj je prikazana erotska scena između vrhovnog rimskog boga Jupitera, prerušenog u labuda, i legendarne kraljice Sparte Lede iz grčke mitologije. Lik Lede u ljubavnom zagrljaju s bogom u obliku labuda česta je tema dekoracija u kućama u Pompeji i Herkulanumu, gradovima uništenim 79. godine nove ere u erupciji vulkana Vezuv, u blizini današnjeg Napulja, podseća Asošiejted pres. Posebnost novopronađene freske direktor arheološkog nalazišta Pompeja Masimo Osana vidi u tome što je ona naslikana tako da izgleda kao da Leda gleda direktno u onoga ko ulazi u spavaću sobu. “Leda posmatra gledaoca sa izražajnom senzualnošću”, rekao Osana italijanskoj agenciji Ansa. Na ovoj fresci Leda je prikazana tako kao da štiti labuda koji sedi u njenom krilu. Freska, čije su boje još izuzetno očuvane, otkrivena je u petak tokom radova da se sanira šteta koju se poslednjih godina nalazištu nanele kiše.

Gugl čuva podatke u Danskoj

Kompanija Gugl, čija je matična kuća Alfabet, uložiće 4,5 milijardi danskih kruna (690 miliona dolara) u izgradnju novog centra za čuvanje podataka u gradu Fredericija, u Danskoj, saopšteno je danas iz Guglove danske podružnice. Pored placa u Fredericiji, Gugl je prošle godine kupio još jednu parcelu u Danskoj, u mestu Obenro, tik pored lokacije na kojoj je planirana gradnja Eplovog data centra, prenosi agencija Rojters.

Otac i kćerka diplomirali istog dana na istom fakultetu

Penzionisani inženjer poljoprivrede Mehmet Fati (66) iz Turske i njegova 40-godišnja kćerka Fejza Jildiz diplomirali su istog dana na istom fakultetu. Na svečanoj promociji diplomaca Fakulteta islamskih nauka Univerziteta u Usaku, prisustvovali su Fejza Jildiz i njen otac Mehmet Fati, koji je prethodno na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta Ege diplomirao 1978. godine. Fati je niz godina radio u javnim institucijama nakon čega je otišao u penziju. Uprkos poodmaklim godinama, želja za učenjem je uvek bila prisutna. ”Moja kćerka, majka dvoje dece, je domaćica. Želeli smo zajedno da studiramo na Fakultetu islamskih nauka. Na fakultet smo se upisali pre četiri godine“, pojasnio je Fati. Dodao je da su on i kćerka studirali na istom odseku, ali u različitim grupama. ”Iako smo odvojeno išli na predavanja, uvek smo zajedno bili u školi. Zaista sam sretan što sam mogao da studiram sa kćerkom. Danas smo radosni što smo diplomirali“, rekao je Fati.

Pojasnio je kako je studiranje s kolegama koje su mnogo mlađe od njega bilo zanimljivo iskustvo. “Mnogo sam naučio od njih. Nadam se da su i oni ponešto naučili od mene. Nastojao sam da prisustvujem svim predavanjima. To su bili lepi dani za mene. Hvala svim profesorima i kolegama koji su mi pružali podršku“, rekao je Fati. On je na ceremoniji održao i govor te pozvao učenike da mnogo rade. Fejza Jildiz je rekla da su ona i otac često zajedno učili i pripremali se za ispite.

About the Author

admin