Vesti – 09.09.2019.

Sombor: Proslavljena esnafska slava nastavnika

NSPRV je zajedno sa svojim članstvom i simpatizerima obeležio u subotu u Somboru  svoju slavu – Sabor srpskih svetitelja i učitelja. Proslava je i ove godine održana u navečerje Sabora srpskih svetitelja i učitelja, uz kumove slave i brojne goste iz javnog i društvenog života.

Naš  Sindikat je obnovio ovu, nekad  esnafsku slavu prosvetnih radnika koju su, proslavljali učitelji u modernoj Srbiji.  Elem, od ustanovljenja Sabora srpskih svetitelja i učitelja pa do Prvog svetskog rata, Kraljevsko udruženje srpskih učitelja svoju Slavu proslavljalo upravo ovog dana, između ostalog i iz razloga što je jedan deo ove proslave bio posvećen liturgiji na kojoj je služen moleban za đake i njihove nastavnike, kao i zaupokojena liturgija za učitelje koji su preminuli u prethodnom periodu. Tako su se srpski učitelji sećali svih svojih prethodnika, ali i poželeli sve dobro đacima i njihovim nastavnicima na početku još jedne školske godine.

Kasnije, i Srbija je prešla na reformisani kalendar, pa je ova tradicija iz poznatih razloga,  pomalo padala u zaborav sve do momenta kada su  je sindikalci iz NSPRV ponovo ustanovili i otkada je redovno obeležavaju. Kuma ovogodišnje slave bila  je profesorka Marina Graovac iz Riđice, a zalog za kumstvo sledeće godine primila je iz ruku oca Branislava Šijačića g-đa Biserka Bekvalac, šefica somborske filijale „Milenijum osguranja“.

Redakcija sajta svim koleginicama i kolegama želi uspešnu novu školsku godinu!

Predlozi za Priznanje  ,,Đorđe Natošević“ do 7. oktobra

            Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice uputio je javni poziv svim zainteresovanim predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, vaspitačima u predškolskim ustanovama, nastavnicima u osnovnim i srednjim školama i pedagozima i psiholozima u ovim ustanovama sa sedištem na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, za izuzetne rezultate postignute u vaspitno-obrazovnom radu – Priznanje ,,Đorđe Natošević“, koje se dodelјuje za rezultate postignute u 2018. godini. Pravo predlaganja kandidata za dodelu pokrajinskog priznanja  u oblasti obrazovanja imaju pravna i fizička lica.

Pravo na pokrajinsko priznanje ima fizičko ili pravno lice sa prebivalištem, odnosno sedištem na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Predlog se dostavlјa u pisanoj formi sa obrazloženjem, podacima o kandidatu i rezultatima njegovog rada postignutim u 2018. godini. Uz predlog, dostavlјa se i odgovarajuća dokumentacija, koja se posle odlučivanja o dodeli pokrajinskog priznanja ne vraća predlagaču. Odluku o dodeli pokrajinskog priznanja donosi Komisija za dodelu Pokrajinske nagrade i pokrajinskih priznanja.

 Javni Poziv za podnošenje predloga za dodelu pokrajinskog priznanja u oblasti obrazovanja – Priznanje ,,Đorđe Natošević“ traje 30 dana, odnosno do 7. oktobra 2019. godine. Predlozi se dostavlјaju poštom preporučeno sa naznakom „Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu pokrajinskog priznanja u oblasti obrazovanja – Priznanje ,,Đorđe Natošević“, Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad.

Pokrajinsko priznanje u oblasti obrazovanja  – ,,Đorđe Natošević“, dodelјuje se 25. novembra 2019. godine. Priznanje se dodelјuje u vidu diplome i u novčanom neto iznosu od 100.000,00 dinara sa pripadajućim porezima i doprinosima

Dodatne informacije možete  dobiti u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, preko telefona 021/487-4035; 021/487-4330 ili putem e-mail-a: vojin.jovancevic@vojvodina.gov.rs i/li gorana.kukobat@vojvodina.gov.rs

Više na http://www.puma.vojvodina.gov.rs/etext.php?ID_mat=10169

Njilaš pozdravio prvake u Subotici

Nova školska 2019/20. godina počela je 2. septembra u 45 lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine, u 44 predškolske ustanove, 382 osnovne škole i 129 srednjih škola, za oko 232 hiljade dece i đaka. Tim povodom, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za  obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš posetio je OŠ „10. oktobarˮ u Subotici, kako bi prosvetnim radnicima i đacima poželeo srećan početak školske godine. „Ovaj dan ima izuzetnu važnost za naše obrazovanje. Budući da je obrazovanje kontinuitet, dakle, ne zaustavlja se, na početku svake školske godine nastavljaju se poslovi koji su se radili i u prethodnim godinama. Savremeni trendovi u obrazovanju diktiraju promene, a samim tim i potrebe za ulaganjima u obrazovne ustanove rastu. Pokrajinski sekretarijat je u školskoj 2018/19. godini s tim ciljem izdvojio 565 miliona dinara, dok u budžetu pokrajine ta ulaganja prelaze milijardu dinara. Zahvaljujući tim izdvajanjima, ali i sredstvima republike i lokalnih samouprava, u toku prethodne školske godine i za vreme letnjeg raspusta, uspeli smo vidno da poboljšamo infrastrukturu naših škola.” – rekao je na prijemu đaka prvaka Mihalj Njilaš.

Ove godine se u OŠ „10. oktobar” upisalo ukupno 48 prvaka, u 1a razred na srpskom jeziku – tridesetoro dece, dok se u 1b razred, gde se nastava izvodi na mađarskom jeziku, upisalo osamnaestoro. „Veoma smo zadovoljni brojem prvaka koji su se upisali u našu školu. Ove godine u školi imamo ukupno 372 učenika. Tokom leta je bilo puno radova u školi, od kojih bih izdvojila zamenu neonskih sijalica u LED osvetljenje. Za te potrebe, dobili smo 3.700.000,00 dinara, putem konkursa koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. ” – izjavila je direktorka škole Melinda Kiš-Đurić.

Čestitka pokrajinskog sekretara povodom početka škol. 2019/20. godine

Poštovani prosvetni radnici, dragi naši učenici!

Svake godine, posebno na ovaj dan, zajedno posmatramo kako nova školska godina u školske klupe vraća one đake koji su sada godinu dana stariji, zreliji, ali i kako – uz dobrodošlicu i zaštitnički – dočekuje i one najmlađe – radoznale, pomalo uplašene prvačiće, koji ponosno nose svoje prve sveske, prve knjige i možda poneku igračku, „slučajnoˮ zalutalu u novoj školskoj torbi.

Verujem da će svi izazovi i prepreke i ove godine biti uspešno savladani uz svesrdnu pomoć učitelja, nastavnika i roditelja.

Naš sekretarijat će učiniti sve da bude vaš partner i da vas podrži na vašem putu uspešnog obrazovanja.

Svim našim učenicima i prosvetnim radnicima želim da im predstojeća godina bude uspešna, ispunjena sjajnim novim iskustvima, kreativnošću, osmesima i lepim uspomenama.

Srećan početak!
S poštovanjem,
POKRAJINSKI SEKRETAR
Nyilas Mihály
(Mihalj Njilaš)

APV: Predstavnici sekretarijata obišli više škola

Predstavnici resornog sekretarijata prvog dana nove školske godine obišli su više škola na teritoriji AP Vojvodine. Zamenik pokrajinskog sekretara Milan Kovačević posetio je OŠ „Heroj Janko Čmelikˮ u Staroj Pazovi i OŠ „Dušan Vukasović Diogenˮ u Kupinovu, podsekretar Žolt Sakalaš pozdravio je đake OŠ „Sonja Marinkovićˮ u Zrenjaninu i OŠ „Servo Mihaljˮ u Mužlji, dok je v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za obrazovanje Biljana Kašerić obišla OŠ „Sonja Marinkovićˮ u Novom Sadu.

Veliki uspeh srpskih srednjoškolaca na Olimpijadi metropola u Moskvi

Na Olimpijadi metropola, koja je trajala od prvog do šestog septembra u Moskvi, ekipa Beograda je osvojila ekipno drugo mesto, a na blic – kontestu prvo mesto. Pojedinačne medalje su osvojili: Hemija: Filip Koldžić zlato, Mihajlo Milošević srebro; Fizika: Dobrica Jovanović zlato, Bogdan Rajkov srebro; Matematika: Miloš Milićev zlato, Jovan Toromanović srebro; Informatika: Jovan Bengin srebro, Mladen Pužić srebro.

Druga šansa za akademski početak

Za novosadske studente drugi rok za upis u novu akademsku godinu završen je u petak. Ostalo je još 2.555 mesta, od toga 747 budžetskih. U četvrtak su održani priјеmni ispiti za 7 studijskih programa. Drugi upisni rok za buduće brucoše PMF-a je još jedna šansa za akademski početak. U prvom krugu taj fakultet upisala su 572 studenta. Novi odsek Geoinformatika nailazi na zainteresovanost studenata, kako kažu i zbog mogućnosti nalaženja posla. “To je jedna oblast koja tek počinje da se razvija u Srbiji i mislim da postoji jako dobra perspektiva za tu oblast pogotovo u ovoj našoj oblasti geografije i rešavanju prirodnih problema”, kažu sagovornici. “Samim tim studiranjem, mene je to zainteresovalo. Način na koji profesori predaju, inovacije u nastavi i šta to učenike motiviše za samu nastavu i nastavni proces”, kažu sagovornici..

Ove godine PMF upisalo je 26 studenata manje nego lane. Na fakultetu potvrđuju da su, uzimajući u obzir smanjen broj đaka u Srbiji, zadovolji odzivom. “Na turizam, lovni turizam, gastronomiju – to je studijski program koji je u prvom upisnom roku odmah popunjen. Takođe, u prvom upisnom roku smo popunili osnovne akademske studije biohemije. Na svim ostalim studijskim programima je ostalo mesta za ovaj drugi upisni krug”, kaže Tatjana Pivac, prodekan za nastavu, PMF.

U novoj akademskoj godini najveće interesovanje vlada za turizam. Najmanje je zainteresovanih za profesorsku diplomu i rad u prosveti, pa su na nekim odsecima budžetska mesta ostala prazna. Inicijativa da se budućim radnicima u nastavi uvede stipendija kao podstrek za školovanje čeka na odobrenje Ministarstva prosvete. Takođe, uskoro se očekuje odluka o produžetku drugog upisnog kruga na univerzitetu kada će svima biti pružena još jedna šansa.  https://www.youtube.com/watch?v=AtJZ5vpL4fw

Obuka za Maternji jezik i književnost na jezicima manjina

Krajem avgusta (29. avgusta, prim. ured.) je u kongresnom centru „Master” u Novom Sadu održana obuka nastavnika za primenu opštih standarda postignuća za kraj srednjeg obrazovanja i vaspitanja za predmet Maternji jezik i književnost. Ova obuka bila je namenjena svim nastavnicima koji nastavu izvode na jezicima nacionalnih manjina na teritoriji AP Vojvodine. Obrazovni sistem Republike Srbije već dugi niz godina primen  juje najviše standarde kada je u pitanju obrazovanje đaka na jezicima nacionalnih manjina. S tim u vezi, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u saradnji s Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i Pedagoškim zavodom Vojvodine, organizovao je pomenutu obuku. Stručnom usavršavanju prisustvovalo je ukup  no 65 nastavnika – 52 nastavnika mađarskog jezika, 6 rumunskog, 5 slovačkog i 2 nastavnika rusinskog jezika.       

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar Mihalj Njilaš, obraćajući se nastavnicima izjavio je: „Posebno mi je zadovoljstvo što vas danas mogu pozdraviti u ovolikom broju. Ova obuka ima za cilj da prezentuje standarde koji će se primenjivati narednih godina u vaspitno-obrazovnom sistemu za nastavni predmet Maternji jezik i književnost. Ovi standardi služe jednako vama – pedagozima, đacima i roditeljima. Vi, kao nastavnici, imaćete mogućnost da blagovremeno planirate sadržaje, metode i sredstva kojima ćete ostvariti ishode, učenicima će biti jasnije šta se očekuje od njih, koje su mere postignuća i kako im to može pomoći u svakodnevnom životu i školovanju, dok će roditelji moći lakše da prate proces napredovanja deteta.” Opšti standardi kojima se nastavnici sada obučavaju jesu oni standardi po kojima će đaci polagati državnu maturu koja ulazi u obrazovni sistem u maju, odnosno u junu 2021. godine, čemu prethodi probno polaganje mature u martu 2021. godine.  

„Kao državna sekretarka koja je zadužena za obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, istakla bih da deci koja su pohađala nastavu na jezicima nacionalnih manjina tokom osnovnog i srednjeg školovanja, treba obezbediti pravo da školovanje, odnosno polaganje mature, završe na maternjem jeziku. Znamo da su reforme u oblasti obrazovanja koje se sprovode izuzetno iscrpne i teške, te da zahtevaju puno ulaganja kako nastavnika, tako i učenika, te zbog toga izuzetno cenimo vaš trud koji ulažete u stručno usavršavanje, s ciljem unapređivanja kvaliteta celokupnog obrazovanja i vaspitanja”,  rekla je državna sekretarka Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Anamarija Viček.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja jedna je od najvažnijih institucija u oblasti obrazovanja u našoj zemlji, koja je dobila mandat od resornog ministarstva da radi standarde za različite predmete. „Siguran sam u to da će nastavnici nakon ove obuke biti bolje pripremljeni i da će na kvalitetniji način raditi s decom. Standardi se pripremaju po evropskim kriterijumima. Mi, kao institucija, član smo evropske asocijacije sličnih institucija, te razmenjujemo iskustva i gledamo da ono što uvodimo u obrazovni sistem bude po najvišim evropskim kriterijumima.” – objasnio je direktor Zavoda za vrednovanje dr Branislav Ranđelović.

„Primenom opštih standarda postignuća obezbeđuje se kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje kod učenika razvija kompetencije potrebne za uspešno završavanje obrazovnog ciklusa, odnosno nastavak formalnog obrazovanja. Naša zamisao, kada smo pokrenuli ovakve obuke, bio je globalni cilj, poboljšanje kvaliteta obrazovanja na teritoriji cele Republike Srbije. Ovakva vrsta obuke itekako doprinosi tom cilju.” – zaključio je direktor Pedagoškog zavoda Vojvodine Janoš Puškaš.

Plenarnom delu obuke za nastavnike prisustvovali su i v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za obrazovanje Biljana Kašerić i rukovodilac Centra za osiguranje kvaliteta rada ustanova Danijela Đukić.

Zvanično: Vlada usvojila zakon – “večiti studenti” moraju za dve godine da završe studije

Vlada Srbije usvojila je u četvrtak  Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, kojim se omogućava studentima koji su studije upisali do 10. septembra 2005. godine da fakultete završe u naredne dve školske godine. Propisivanjem novih rokova za završetak studija po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija, stvaraju se uslovi za studente koji do kraja školske 2018/2019. godine nisu uspeli da završe studije, to učine u narednom periodu u trajanju od dve školske godine, navodi se u saopštenju posle sednice vlade. Utvrđenim novim rokovima završetak tih studija predviđen je do kraja školske 2020/2021. godine, a za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka do kraja 2021/2022. godine, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

Šarčević: Bićemo ozbiljno informatičko društvo

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je u petak   da su formirani timovi koji će se baviti uvođenjem informatike od prvog do četvrtog razrede osnovne škole i istakao da će Srbija biti ozbiljno informatičko društvo. Šarčević je naveo da bi do početka naredne školske godine veliki broj škola trebalo da bude opremljen malim robotima i određenim brojem dronova, koje će deca koristi da programiraju i da uče kroz igru. Informatika je, kroz reformu osnovne škole i gimnazije, postavljena na visoko mesto, rekao je Šarčević na konferenciji “Razvijanje ključnih kompetencija putem eTvining projekata”, a saopštilo je Ministarstvo prosvete. Prema njegovim rečima, osim učenicima nižih razreda osnovne škole, informatičko obrazovanje će biti dostupno i u predškolskim ustanovama kroz program koji bi se mogao zvati “Od igračke do računara”.

Nastavnici su na konferenciji održanoj u petak   mogli da se upoznaju sa značajem ključnih kompetencija, na koji način se one definišu u Evropskoj uniji i kako ih razviti kroz eTvining projekte. eTvnning je besplatan internet portal koji povezuje zaposlene u školama i predškolskim ustanovama u Evropi sa ciljem da zaposlenima u prosveti omogući da pokreću i sprovode zajedničke onlajn projekte, razmenjuju ideje i primere dobre prakse, povezuju učenike i obogaćuju nastavu.

Nastavnici iz Srbije su aktivni učesnici ovog portala, a trenutno je registrovano više od 3.770 nastavnika iz naše zemlje. Pomoću eTvining onlajn projekata, kao jednog od načina sprovođenja projektno orijentisane nastave, deca iz Srbije imaju priliku da na mnogo inventivniji, kreativniji i zanimljiviji način provedu čas, upoznaju se sa vršnjacima iz Evrope, nauče neki jezik i koriste različite IKT alate za kreiranje sadržaja.

Neophodno razvijati veštine digitalne pismenosti

U toku je digitalizacija škola, učionica i udžbenika.  U skladu sa tim, neophodno je razvijati i veštine digitalne pismenosti. https://www.youtube.com/watch?v=ohH9a9g1fT8

Šangajska lista kao paradigma

Piše: Zoran Radovanović*

Istorijski gledano, po pravilu je bila reč o krađi tuđih rezultata ili o plagiranju, a počinioci su, naravno ako bi se saznalo za njihov postupak, bili izlagani opštem preziru, uz rizik da neslavno završe svoju akademsku karijeru.

Na nov kvalitet u toj istoriji beščašća ukazao je časopis Science 2013. godine otkrivanjem da u Kini postoji bar 27 firmi za prodaju autorstva članaka u renomiranim časopisima, dakle onima sa liste SCI (indeks naučne citiranosti). Za takvu prevaru potrebna su bar četiri člana: nesavesni naučnik sposoban da napiše koherentan tekst (makar sadržaj i izmislio), nestrpljiv ili nesposoban pripadnik naučne zajednice pod pritiskom da napreduje, korumpirani urednik časopisa spreman da prihvati izmenu autorstva po uplati tražene sume i vešti posrednik koji će da ih poveže.

Ta svojevrsna industrija podvale u nauci procvetala je u Kini, koja je doživljavala ubrzani društveni, privredni, kao i naučni razvoj. Tamo je za samo 10 godina, od 2002. do 2012, skoro upetostručen broj članaka štampanih u uglednim časopisima. Otvarane su nove naučne ustanove, a ulaznicu za njih predstavljali su objavljeni naučni radovi. Prosečna cena usluge da se kupovinom autorstva dođe do naučnog zvanja i prestižnog radnog mesta bila je 14.800 dolara, što je u Kini za mnoge bio poželjan godišnji prihod. Izgledalo je da svi dobijaju zahvaljujući crnoj berzi naučnih radova, ali su joj se vlasti oštro suprotstavile. Jasno im je, naime, bilo da nesposoban rukovodilac u nauci ne odgaja uspešan podmladak, te ostavlja za sobom jalovost, ako ne i pustoš.

Prošlogodišnji izveštaj o „ekonomiji obmanjivanja“ u kineskoj nauci pokazuje da je 55 odsto svih članaka povučenih zbog prevare u svetu poticalo iz ove velike zemlje. Želja za afirmacijom nacionalne nauke je jaka, pa univerziteti stimulišu objavljivanje članka u zapadnom naučnom časopisu sa prosečno oko 44.000 dolara. To je skoro dvostruko više nego što godišnje zarađuje najveći broj njihovih profesora, tako da je ogroman izazov da se izađe iz okvira elementarne etičnosti. Međutim, država sve energičnije kažnjava prevare, svesna štete koju joj one nanose.

Pogledajmo situaciju kod nas. Obznanjena je „genijalna“ ideja da svoj ugled u naučnom svetu povećamo uspostavljanjem „budžetske linije“ za plaćanje naučnika (ne precizira se da li samo našeg porekla) sa stranih univerziteta, koji bi, umesto svoje stvarne ustanove, upisivali da im je radno mesto u Srbiji. Političarima, pokretačima te neobične ideje, ne pada na um da ti ljudi imaju svoje dostojanstvo koje ne žele da izgube, ma kako mito bio veliki (da ne pominjemo razuman strah od raskrinkavanja).

Naše vođe ne razumeju ni kakav bi skandal nastao kada bi se saznalo za to „lukavstvo“, koje bi ostalo upamćeno kao teoretski prilog podvaljivanju u nauci. A najbitnije je što se, osim nezasluženog skoka na nekoj međunarodnoj rang-listi, stanje u domaćoj nauci ne bi nimalo promenilo. Štaviše, moglo bi da se pogorša, jer bi se tom korupcionom „budžetskom linijom“ odlile pare namenjene razvoju nauke u Srbiji.

Ovaj pristup neodoljivo podseća na naš celokupni odnos prema stvarnosti. Na kozmetička krečenja, makete, visuljke, novogodišnje jelke, fontane, jarbole i stadione, dok tavorimo pri evropskom i regionalnom dnu ne samo po dohotku, već i po njegovom izrazito niskom rastu.

*penzionisani profesor univerziteta

Uređenje fasade osnovne škole u Malim Radincima

I Opština Ruma ulaže sredstva u obnavljanje školskih objekata u gradu i u selima.  Trenutno su u toku radovi na uređenju fasade Osnovne škole “Zmaj Jova Jovanović” u Malim Radincima. https://www.youtube.com/watch?v=tg4TOenb-2A

Organi devojčice iz Kraljeva produžili tri života

Roditelji petnaestogodišnje tinejdžerke K. M., koja je u utorak uveče preminula od povreda zadobijenih u ilegalnoj uličnoj trci na ulazu u Kraljevo, dali su saglasnost da se njeni organi presade onima kojima je to jedini spas. Zahvaljujući njihovoj humanoj odluci, organe ove učenice drugog razreda Ekonomske škole u Kraljevu dobilo je troje pacijenata. Jedan bubreg je presađen malom pacijentu u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, drugi bolesniku u Kliničkom centru Srbije, gde je obavljena i transplantacija jetre. Pacijenti koji su dobili novi organ za sada se uspešno oporavljaju.

Devojčica je posle nesreće prevezena u Klinički centar u Kragujevcu, gde su se lekari borili za njen život. Nažalost, povrede su bile smrtonosne, jer se našla u stanju moždane smrti, iz kojeg više nije bilo povratka. Lekari Kliničkog centra Srbije u saradnji sa kolegama iz Kragujevca uzeli su organe za transplantaciju, dva bubrega i jetru, dok srce nije bilo u dovoljnoj meri razvijeno budući da je reč o mladoj osobi, tako da taj organ nije mogao da bude doniran.

Kako je istakao prof. dr Predrag Sazdanović, direktor KC u Kragujevcu, u ovoj ustanovi je tokom ove godine zabeleženo oko 20 dijagnostikovanih moždanih smrti. Od tog broja, podobnost organa za doniranje utvrđena je kod pet pacijenata. Nakon saglasnosti porodice, uzimanje organa je sprovedeno kod dva pacijenta. – U ostalim slučajevima nismo imali saglasnost porodice i zato apelujemo na ljude da budu humani u tim teškim trenucima i daju saglasnost, jer se na taj način produžavaju životi drugih ljudi koji čekaju spasonosni organ – kaže dr Sazdanović za „Politiku”.

Od početka godine 12 porodica dalo je saglasnost da se uzmu organi nakon smrti njihovih najbližih i zahvaljujući tome spaseno je 30 života. Ipak, to nije dovoljno da bi se zbrinuli svi pacijenti koji se nalaze na listama čekanja za transplantaciju.

Vremeplov: Rođen Luiđi Galvani

Italijanski lekar i fizičar Luiđi Galvani, koji je 1789, vršeći eksperimente sa žabljim mišićima, otkrio vrstu elektriciteta, koja je kasnije po njemu nazvana galvanski elektricitet, rođen je 9. septembra 1737.      godine.

Vremeplov: Rođen Joakim Vujić

Srpski književnik i pozorišni pisac Joakim Vujić, koji je 1835. u Kragujevcu osnovao prvo srpsko pozorište, gde je prenosio romantičarski duh Evrope prikazujući dela domaćih i stranih autora rođen je 9. septembra 1772. godine. 

Vremeplov: Rođen Tolstoj

Ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od velikana svetske književnosti, autor čuvenih romana “Rat i mir” i “Ana Karenjina” rođen je na današnji dan 09. septembra 1828. godine. Zbog kritičkog odnosa prema društvu i crkvi, dolazio je u sukob sa vlastima, a Ruska pravoslavna crkva ga je 1901. godine ekskomunicirala. 

Vremeplov: Umro Mao Cetung

Na današnji dan 09. septembra 1976. godine umro kineski revolucionar i državnik Mao Cetung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti bio njen neprikosnoven vođa. 1966. pokrenuo “Veliku proletersku kulturnu revoluciju” tokom koje je smenjen velik broj partijskih funkcionera, mnogi intelektualci proterani na selo, a velik broj ljudi ubijen.

Vremeplov: Rođen kardinal Rišelje

Na današnji dan 09. septembra 1585. godine  rođen francuski drzavnik, kardinal Arman Zan di Plesi Rišelje. Kao ministar kralja Luja XIII vršio je stvarnu vlast u Francuskoj i podigao moć francuske krune. Godine 1635. osnovao Francusku akademiju nauka i umetnosti.

Fejsbuk u borbi protiv dezinformacija o vakcinama

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je u četvrtak da pozdravlja odluku Fejsbuka da korisnike koji traže informacije o vakcinama na Instagramu, Fejsbuku i drugim forumima usmerava ka naučno proverenim činjenicama, a ne dezinformacijama. Nakon nekoliko meseci razgovora sa SZO-om, Fejsbuk je obećao da će usmeravati korisnike na „tačne i verodostojne informacije o vakcinama na više jezika”, objavljeno je na stranici SZO-a kako bi se osiguralo da vitalne zdravstvene poruke dođu do ljudi kojima su najviše potrebne. „Velike digitalne kompanije imaju odgovornost prema svojim korisnicima, da osiguraju pristup činjenicama o vakcinama i zdravlju. Dezinformacije o vakcinama velika su opasnost za globalno zdravlje čime se mogu preokrenuti decenije napretka u borbi protiv bolesti koje se mogu sprečiti”, navodi se u saopštenju.

Smrtonosne zarazne bolesti poput boginja, difterije, hepatitisa, dečje paralize, kolere i žute groznice mogu se sprečiti vakcinacijom, navodi SZO. Fejsbuk je potvrdio da „počinje da traži dodatne načine kako bi povezao korisnike s merodavnim informacijama o vakcinama na Fejsbuku i Instagramu”. Dodao je da će odbijati reklame koje uključuju dezinformacije o vakcinaciji. SZO navodi da je vakcinacija jedna od najvećih i najmoćnijih dostignuća u istoriji javnog zdravlja i smatra da vakcine spašavaju najmanje 2 miliona života svake godine u svetu.

Dezinformacije o vakcinama poslednjih godina proširile su se na društvenim mrežama u mnogim zemljama – uključujući i tokom velike kampanje sprečavanja dečje paralize u Pakistanu i imunizacije protiv žute groznice u Južnoj Americi.

Bon: Popović posetio Centar za sajber bezbednost Dojče telekoma

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović posetio je Centar za sajber bezbednost Dojče Telekoma u Bonu i tom prilikom razgovarao sa potpredsednikom ove kompanije za sajber bezbednost Tomasom Čerzihom o rizicima sajber napada na državne strukture, privredu, kritičnu infrastrukturu i građane “To je oblast u kojoj Dojče Telekom ima veliko iskustvo, budući da je Centar za sajber bezbednost ove kompanije jedan od glavnih centara za pružanje sajber zaštite nemačkim državnim strukturama”, rekao je Popović, saopšteno je u petak iz njegovog kabineta.  On je naveo da kompanija Dojče Telekom ima jedan od najsavremenijih centara za sajber bezbednost u Evropi i da Srbija nastoji da primeni znanje nemačkih inženjera iz oblasti sajber zaštite.

U Amazoniji ipak nisu pluća planete

Tvrdnja da kišna šuma Amazonija proizvodi petinu kiseonika na Zemlji nije tačna, piše “Nešenel džiografik” i ukazuje da sve više i više medija prenosi ovu netačnu činjenicu. Skoro sav kiseonik na Zemlji potiče od okeana, a zalihe će potrajati milionima godina, međutim, ističe se u članku, mnogi su razlozi zbog kojih bi svet trebalo da bude užasnut požarima u Amazoniji. Skot Dening sa Univerziteta u Koloradu podseća za list da skoro sav slobodan kiseonik u vazduhu proizvode biljke putem fotosinteze, a da se oko trećina kopnene fotosinteze obavlja u kišnim šumama, među kojima je Amazonija najveća.

Svake godine, proizvedeni kiseonik potroše požari i živi organizmi – drveće stalno odbacuje mrtvo lišće, grane, korenje i drugi otpad, koji zauzvrat hrane ekosistem organizama. Time se, kako se navodi, najviše hrane insekti i mikrobi, ali svaki korak procesa troši kiseonik. Ipak, uprkos činjenici da proizvodi oko pet do šest odsto kiseonika na Zemlji, Amazonija je bitna iz drugih razloga, pre svega zbog izvlačenja ugljen-dioksida iz atmosfere. Zbog toga, naučnici se ne slažu sa ustaljenim nazivom Amazonije – “pluća planete” – već kišnu šumu porede sa džinovskim klima uređajem.

Amazonija je, kako se navodi u tekstu, jedan od najznačajnijih faktora u usporavanju klimatskih promena, zajedno s tropskim šumama u centralnoj Africi i Aziji. Amazonija je takođe i riznica života – u njoj živi desetine hiljada biljnih i životinjskih vrsta, te zbog toga i predstavlja najraznovrsniji ekosistem na svetu. Taj ekosistem prete da unište klimatske promene, nekontrolisana seča i ljudski nemar.

Nijedna devojka nije htela sa njim na maturu, a kada su ga videli na proslavi – ostali su zabezeknuti

Vajat Čitl (16) je verovatno jedan od retkih koje činjenica da nema devojku nije sprečila da dobro raspoložen dođe na svoju matursku zabavu. Ovaj dečko iz srednje škole Brajton u Njujorku ne samo da se se pojavio na proslavi, već je odlučio da se našali sa svojom situacijom, pa je sebi sašio garderobu koja je “polu-odelo, polu-haljina” i “odveo je sam sebe na žurku”. Tinejdžer je uz majčinu pomoć sašio crvenu bluzu s kravatom, koju je upario s muškom ljubičastom košuljom. Nosio je jednu nogavicu crnog muškog odela, a preko druge noge padala mu je suknja. Da naglasi činjenicu da jednom polovinom tela glumi devojku, u kosu je s te strane glave stavio i šnalicu. Na materijal za odelo/haljinu je potrošio samo 25 dolara, a srednjoškolcu nije bio problem da sašije šta je zamislio jer se i inače bavi rukotvorinama. Za “ženski deo” izgleda i nanošenje šminke je imao pomoć prijateljice, a na zglobu ruke je čak nosio i cvet, da slika o “devojci s mature” bude potpuna. Njegova mama je na blogu portala Reddit ispričala zašto je njen sin odlučio da se tako obuče, a dodala je i da nisu imali patike koje bi bolje išle uz garderobu, piše “24 sata”.

About the Author

admin