NSPRV je zajedno sa svojim članstvom i simpatizerima obeležio u subotu u Somboru svoju slavu – Sabor srpskih svetitelja i učitelja. Proslava je i ove godine održana u navečerje Sabora srpskih svetitelja i učitelja, uz kumove slave i brojne goste iz javnog i društvenog života.
Naš Sindikat je obnovio ovu, nekad esnafsku slavu prosvetnih radnika koju su,
proslavljali učitelji u modernoj Srbiji. Elem, od ustanovljenja Sabora srpskih
svetitelja i učitelja pa do Prvog svetskog rata, Kraljevsko udruženje srpskih
učitelja svoju Slavu proslavljalo upravo ovog dana, između ostalog i iz razloga
što je jedan deo ove proslave bio posvećen liturgiji na kojoj je služen moleban
za đake i njihove nastavnike, kao i zaupokojena liturgija za učitelje koji su
preminuli u prethodnom periodu. Tako su se srpski učitelji sećali svih svojih
prethodnika, ali i poželeli sve dobro đacima i njihovim nastavnicima na početku
još jedne školske godine.
Kasnije, i Srbija je prešla na
reformisani kalendar, pa je ova tradicija iz poznatih razloga, pomalo padala u zaborav sve do momenta kada
su je sindikalci iz NSPRV ponovo ustanovili
i otkada je redovno obeležavaju. Kuma ovogodišnje slave
bila je profesorka Marina Graovac iz
Riđice, a zalog za kumstvo sledeće godine primila je iz ruku oca Branislava
Šijačića g-đa Biserka Bekvalac, šefica somborske filijale „Milenijum osguranja“.
Redakcija sajta svim koleginicama i kolegama želi
uspešnu novu školsku godinu!
Predlozi za
Priznanje ,,Đorđe Natošević“do 7. oktobra
Pokrajinski
sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice uputio je javni
poziv svim zainteresovanim predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim
školama, vaspitačima u predškolskim ustanovama, nastavnicima u osnovnim i
srednjim školama i pedagozima i psiholozima u ovim ustanovama sa sedištem na
teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, za izuzetne rezultate postignute u
vaspitno-obrazovnom radu – Priznanje ,,Đorđe Natošević“, koje se dodelјuje za
rezultate postignute u 2018. godini. Pravo predlaganja kandidata za dodelu pokrajinskog priznanja u
oblasti obrazovanja imaju pravna i fizička lica.
Pravo na
pokrajinsko priznanje ima fizičko ili pravno lice sa prebivalištem, odnosno sedištem na teritoriji Autonomne pokrajine
Vojvodine. Predlog se dostavlјa u pisanoj
formi sa obrazloženjem, podacima o kandidatu i rezultatima njegovog rada
postignutim u 2018. godini. Uz predlog,
dostavlјa se i odgovarajuća dokumentacija, koja se posle odlučivanja o dodeli
pokrajinskog priznanja ne vraća predlagaču. Odluku o
dodeli pokrajinskog priznanja donosi Komisija za dodelu Pokrajinske nagrade i
pokrajinskih priznanja.
Javni Poziv za podnošenje predloga za dodelu
pokrajinskog priznanja u oblasti obrazovanja – Priznanje ,,Đorđe Natošević“
traje 30 dana, odnosno do 7. oktobra 2019. godine. Predlozi se
dostavlјaju poštom preporučeno sa naznakom „Javni poziv za
podnošenje predloga za dodelu pokrajinskog priznanja u oblasti obrazovanja –
Priznanje ,,Đorđe Natošević“, Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje,
propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Bulevar Mihajla
Pupina 16, 21000 Novi Sad.
Pokrajinsko priznanje u oblasti
obrazovanja – ,,Đorđe
Natošević“, dodelјuje se 25. novembra 2019. godine. Priznanje se dodelјuje u vidu diplome i u novčanom neto iznosu od
100.000,00 dinara sa pripadajućim porezima i doprinosima
Dodatne
informacije možete dobiti u Pokrajinskom sekretarijatu za
obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, preko
telefona 021/487-4035; 021/487-4330 ili putem
e-mail-a: vojin.jovancevic@vojvodina.gov.rs i/li gorana.kukobat@vojvodina.gov.rs
Nova
školska 2019/20. godina počela je 2. septembra u 45 lokalnih samouprava na
teritoriji AP Vojvodine, u 44 predškolske ustanove, 382 osnovne škole i 129
srednjih škola, za oko 232 hiljade dece i đaka. Tim povodom, potpredsednik
Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne
manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš posetio je OŠ „10. oktobarˮ u
Subotici, kako bi prosvetnim radnicima i đacima poželeo srećan početak školske
godine. „Ovaj dan ima izuzetnu važnost za naše obrazovanje. Budući da je
obrazovanje kontinuitet, dakle, ne zaustavlja se, na početku svake školske
godine nastavljaju se poslovi koji su se radili i u prethodnim godinama.
Savremeni trendovi u obrazovanju diktiraju promene, a samim tim i potrebe za
ulaganjima u obrazovne ustanove rastu. Pokrajinski sekretarijat je u školskoj
2018/19. godini s tim ciljem izdvojio 565 miliona dinara, dok u budžetu
pokrajine ta ulaganja prelaze milijardu dinara. Zahvaljujući tim izdvajanjima,
ali i sredstvima republike i lokalnih samouprava, u toku prethodne školske godine
i za vreme letnjeg raspusta, uspeli smo vidno da poboljšamo infrastrukturu
naših škola.” – rekao je na prijemu đaka prvaka Mihalj Njilaš.
Ove godine se u OŠ „10. oktobar”
upisalo ukupno 48 prvaka, u 1a razred na srpskom jeziku – tridesetoro dece, dok
se u 1b razred, gde se nastava izvodi na mađarskom jeziku, upisalo
osamnaestoro. „Veoma smo zadovoljni brojem prvaka koji su se upisali u našu
školu. Ove godine u školi imamo ukupno 372 učenika. Tokom leta je bilo puno
radova u školi, od kojih bih izdvojila zamenu neonskih sijalica u LED
osvetljenje. Za te potrebe, dobili smo 3.700.000,00 dinara, putem konkursa koji
je raspisao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i
nacionalne manjine – nacionalne zajednice. ” – izjavila je direktorka škole
Melinda Kiš-Đurić.
Čestitka pokrajinskog sekretara
povodom početka škol. 2019/20. godine
Poštovani prosvetni radnici, dragi naši učenici!
Svake
godine, posebno na ovaj dan, zajedno posmatramo kako nova školska godina u
školske klupe vraća one đake koji su sada godinu dana stariji, zreliji, ali i
kako – uz dobrodošlicu i zaštitnički – dočekuje i one najmlađe – radoznale,
pomalo uplašene prvačiće, koji ponosno nose svoje prve sveske, prve knjige i
možda poneku igračku, „slučajnoˮ zalutalu u novoj školskoj torbi.
Verujem da
će svi izazovi i prepreke i ove godine biti uspešno savladani uz svesrdnu pomoć
učitelja, nastavnika i roditelja.
Naš
sekretarijat će učiniti sve da bude vaš partner i da vas podrži na vašem putu
uspešnog obrazovanja.
Svim našim
učenicima i prosvetnim radnicima želim da im predstojeća godina bude uspešna,
ispunjena sjajnim novim iskustvima, kreativnošću, osmesima i lepim uspomenama.
Srećan
početak!
S poštovanjem,
POKRAJINSKI SEKRETAR Nyilas Mihály
(Mihalj Njilaš)
APV: Predstavnici sekretarijata
obišli više škola
Predstavnici resornog
sekretarijata prvog dana nove školske godine obišli su više škola na teritoriji
AP Vojvodine. Zamenik pokrajinskog sekretara Milan Kovačević posetio je OŠ
„Heroj Janko Čmelikˮ u Staroj Pazovi i OŠ „Dušan Vukasović Diogenˮ u Kupinovu,
podsekretar Žolt Sakalaš pozdravio je đake OŠ „Sonja Marinkovićˮ u Zrenjaninu i
OŠ „Servo Mihaljˮ u Mužlji, dok je v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za
obrazovanje Biljana Kašerić obišla OŠ „Sonja Marinkovićˮ u Novom Sadu.
Veliki uspeh srpskih srednjoškolaca
na Olimpijadi metropola u Moskvi
Na
Olimpijadi metropola, koja je trajala od prvog do šestog septembra u Moskvi,
ekipa Beograda je osvojila ekipno drugo mesto, a na blic – kontestu prvo mesto.
Pojedinačne medalje su osvojili: Hemija: Filip Koldžić zlato, Mihajlo
Milošević srebro; Fizika: Dobrica Jovanović zlato, Bogdan Rajkov srebro;
Matematika: Miloš Milićev zlato, Jovan Toromanović srebro;
Informatika: Jovan Bengin srebro, Mladen Pužić srebro.
Druga šansa za akademski početak
Za novosadske studente drugi rok
za upis u novu akademsku godinu završen je u petak. Ostalo je još 2.555 mesta,
od toga 747 budžetskih. U četvrtak su održani priјеmni ispiti za 7 studijskih
programa. Drugi upisni rok za buduće brucoše PMF-a je još jedna šansa za
akademski početak. U prvom krugu taj fakultet upisala su 572 studenta. Novi
odsek Geoinformatika nailazi na zainteresovanost studenata, kako kažu i zbog
mogućnosti nalaženja posla. “To je jedna oblast koja tek počinje da se
razvija u Srbiji i mislim da postoji jako dobra perspektiva za tu oblast
pogotovo u ovoj našoj oblasti geografije i rešavanju prirodnih problema”,
kažu sagovornici. “Samim tim studiranjem, mene je to zainteresovalo. Način
na koji profesori predaju, inovacije u nastavi i šta to učenike motiviše za
samu nastavu i nastavni proces”, kažu sagovornici..
Ove godine PMF upisalo je 26
studenata manje nego lane. Na fakultetu potvrđuju da su, uzimajući u obzir
smanjen broj đaka u Srbiji, zadovolji odzivom. “Na turizam, lovni turizam,
gastronomiju – to je studijski program koji je u prvom upisnom roku odmah
popunjen. Takođe, u prvom upisnom roku smo popunili osnovne akademske studije
biohemije. Na svim ostalim studijskim programima je ostalo mesta za ovaj drugi
upisni krug”, kaže Tatjana Pivac, prodekan za nastavu, PMF.
U novoj akademskoj godini najveće
interesovanje vlada za turizam. Najmanje je zainteresovanih za profesorsku
diplomu i rad u prosveti, pa su na nekim odsecima budžetska mesta ostala
prazna. Inicijativa da se budućim radnicima u nastavi uvede stipendija kao
podstrek za školovanje čeka na odobrenje Ministarstva prosvete. Takođe, uskoro
se očekuje odluka o produžetku drugog upisnog kruga na univerzitetu kada će
svima biti pružena još jedna šansa. https://www.youtube.com/watch?v=AtJZ5vpL4fw
Obuka za Maternji jezik i
književnost na jezicima manjina
Krajem
avgusta (29. avgusta, prim. ured.) je u kongresnom centru „Master” u Novom Sadu
održana obuka nastavnika za primenu opštih standarda postignuća za kraj
srednjeg obrazovanja i vaspitanja za predmet Maternji jezik i književnost. Ova
obuka bila je namenjena svim nastavnicima koji nastavu izvode na jezicima
nacionalnih manjina na teritoriji AP Vojvodine. Obrazovni sistem Republike
Srbije već dugi niz godina primen juje najviše standarde kada je u pitanju
obrazovanje đaka na jezicima nacionalnih manjina. S tim u vezi, Zavod za
vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u saradnji s Pokrajinskim
sekretarijatom za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine –
nacionalne zajednice i Pedagoškim zavodom Vojvodine, organizovao je pomenutu
obuku. Stručnom usavršavanju prisustvovalo je ukup no 65 nastavnika – 52 nastavnika mađarskog
jezika, 6 rumunskog, 5 slovačkog i 2 nastavnika rusinskog jezika.
Potpredsednik Pokrajinske vlade i
pokrajinski sekretar Mihalj Njilaš, obraćajući se nastavnicima izjavio je:
„Posebno mi je zadovoljstvo što vas danas mogu pozdraviti u ovolikom broju. Ova
obuka ima za cilj da prezentuje standarde koji će se primenjivati narednih
godina u vaspitno-obrazovnom sistemu za nastavni predmet Maternji jezik i
književnost. Ovi standardi služe jednako vama – pedagozima, đacima i
roditeljima. Vi, kao nastavnici, imaćete mogućnost da blagovremeno planirate
sadržaje, metode i sredstva kojima ćete ostvariti ishode, učenicima će biti
jasnije šta se očekuje od njih, koje su mere postignuća i kako im to može
pomoći u svakodnevnom životu i školovanju, dok će roditelji moći lakše da prate
proces napredovanja deteta.” Opšti standardi kojima se nastavnici sada
obučavaju jesu oni standardi po kojima će đaci polagati državnu maturu koja
ulazi u obrazovni sistem u maju, odnosno u junu 2021. godine, čemu prethodi
probno polaganje mature u martu 2021. godine.
„Kao državna sekretarka koja je
zadužena za obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, istakla bih da deci
koja su pohađala nastavu na jezicima nacionalnih manjina tokom osnovnog i
srednjeg školovanja, treba obezbediti pravo da školovanje, odnosno polaganje
mature, završe na maternjem jeziku. Znamo da su reforme u oblasti obrazovanja
koje se sprovode izuzetno iscrpne i teške, te da zahtevaju puno ulaganja kako
nastavnika, tako i učenika, te zbog toga izuzetno cenimo vaš trud koji ulažete
u stručno usavršavanje, s ciljem unapređivanja kvaliteta celokupnog obrazovanja
i vaspitanja”, rekla je državna
sekretarka Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Anamarija Viček.
Zavod za vrednovanje kvaliteta
obrazovanja i vaspitanja jedna je od najvažnijih institucija u oblasti
obrazovanja u našoj zemlji, koja je dobila mandat od resornog ministarstva da
radi standarde za različite predmete. „Siguran sam u to da će nastavnici nakon
ove obuke biti bolje pripremljeni i da će na kvalitetniji način raditi s decom.
Standardi se pripremaju po evropskim kriterijumima. Mi, kao institucija, član
smo evropske asocijacije sličnih institucija, te razmenjujemo iskustva i
gledamo da ono što uvodimo u obrazovni sistem bude po najvišim evropskim
kriterijumima.” – objasnio je direktor Zavoda za vrednovanje dr Branislav
Ranđelović.
„Primenom opštih standarda
postignuća obezbeđuje se kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje kod učenika
razvija kompetencije potrebne za uspešno završavanje obrazovnog ciklusa,
odnosno nastavak formalnog obrazovanja. Naša zamisao, kada smo pokrenuli ovakve
obuke, bio je globalni cilj, poboljšanje kvaliteta obrazovanja na teritoriji
cele Republike Srbije. Ovakva vrsta obuke itekako doprinosi tom cilju.” –
zaključio je direktor Pedagoškog zavoda Vojvodine Janoš Puškaš.
Plenarnom delu obuke za nastavnike
prisustvovali su i v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za obrazovanje Biljana
Kašerić i rukovodilac Centra za osiguranje kvaliteta rada ustanova Danijela
Đukić.
Zvanično: Vlada usvojila zakon –
“večiti studenti” moraju za dve godine da završe studije
Vlada Srbije usvojila je u
četvrtak Predlog zakona o izmenama
Zakona o visokom obrazovanju, kojim se omogućava studentima koji su studije
upisali do 10. septembra 2005. godine da fakultete završe u naredne dve školske
godine. Propisivanjem novih rokova za završetak studija po započetom nastavnom
planu i programu, uslovima i pravilima studija, stvaraju se uslovi za studente
koji do kraja školske 2018/2019. godine nisu uspeli da završe studije, to učine
u narednom periodu u trajanju od dve školske godine, navodi se u saopštenju
posle sednice vlade. Utvrđenim novim rokovima završetak tih studija predviđen
je do kraja školske 2020/2021. godine, a za studente upisane na integrisane
studije iz polja medicinskih nauka do kraja 2021/2022. godine, saopštila je
vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.
Šarčević: Bićemo ozbiljno
informatičko društvo
Ministar prosvete Mladen Šarčević
izjavio je u petak da su formirani
timovi koji će se baviti uvođenjem informatike od prvog do četvrtog razrede
osnovne škole i istakao da će Srbija biti ozbiljno informatičko društvo.
Šarčević je naveo da bi do početka naredne školske godine veliki broj škola
trebalo da bude opremljen malim robotima i određenim brojem dronova, koje će
deca koristi da programiraju i da uče kroz igru. Informatika je, kroz reformu
osnovne škole i gimnazije, postavljena na visoko mesto, rekao je Šarčević na
konferenciji “Razvijanje ključnih kompetencija putem eTvining
projekata”, a saopštilo je Ministarstvo prosvete. Prema njegovim rečima,
osim učenicima nižih razreda osnovne škole, informatičko obrazovanje će biti
dostupno i u predškolskim ustanovama kroz program koji bi se mogao zvati
“Od igračke do računara”.
Nastavnici su na konferenciji
održanoj u petak mogli da se upoznaju
sa značajem ključnih kompetencija, na koji način se one definišu u Evropskoj
uniji i kako ih razviti kroz eTvining projekte. eTvnning je besplatan internet
portal koji povezuje zaposlene u školama i predškolskim ustanovama u Evropi sa
ciljem da zaposlenima u prosveti omogući da pokreću i sprovode zajedničke
onlajn projekte, razmenjuju ideje i primere dobre prakse, povezuju učenike i
obogaćuju nastavu.
Nastavnici iz Srbije su aktivni
učesnici ovog portala, a trenutno je registrovano više od 3.770 nastavnika iz
naše zemlje. Pomoću eTvining onlajn projekata, kao jednog od načina sprovođenja
projektno orijentisane nastave, deca iz Srbije imaju priliku da na mnogo
inventivniji, kreativniji i zanimljiviji način provedu čas, upoznaju se sa
vršnjacima iz Evrope, nauče neki jezik i koriste različite IKT alate za
kreiranje sadržaja.
Istorijski
gledano, po pravilu je bila reč o krađi tuđih rezultata ili o plagiranju, a
počinioci su, naravno ako bi se saznalo za njihov postupak, bili izlagani
opštem preziru, uz rizik da neslavno završe svoju akademsku karijeru.
Na nov kvalitet u toj istoriji
beščašća ukazao je časopis Science 2013. godine otkrivanjem da u Kini postoji
bar 27 firmi za prodaju autorstva članaka u renomiranim časopisima, dakle onima
sa liste SCI (indeks naučne citiranosti). Za takvu prevaru potrebna su bar
četiri člana: nesavesni naučnik sposoban da napiše koherentan tekst (makar
sadržaj i izmislio), nestrpljiv ili nesposoban pripadnik naučne zajednice pod
pritiskom da napreduje, korumpirani urednik časopisa spreman da prihvati izmenu
autorstva po uplati tražene sume i vešti posrednik koji će da ih poveže.
Ta svojevrsna industrija podvale u
nauci procvetala je u Kini, koja je doživljavala ubrzani društveni, privredni,
kao i naučni razvoj. Tamo je za samo 10 godina, od 2002. do 2012, skoro
upetostručen broj članaka štampanih u uglednim časopisima. Otvarane su nove
naučne ustanove, a ulaznicu za njih predstavljali su objavljeni naučni radovi.
Prosečna cena usluge da se kupovinom autorstva dođe do naučnog zvanja i
prestižnog radnog mesta bila je 14.800 dolara, što je u Kini za mnoge bio
poželjan godišnji prihod. Izgledalo je da svi dobijaju zahvaljujući crnoj berzi
naučnih radova, ali su joj se vlasti oštro suprotstavile. Jasno im je, naime,
bilo da nesposoban rukovodilac u nauci ne odgaja uspešan podmladak, te ostavlja
za sobom jalovost, ako ne i pustoš.
Prošlogodišnji izveštaj o
„ekonomiji obmanjivanja“ u kineskoj nauci pokazuje da je 55 odsto svih članaka
povučenih zbog prevare u svetu poticalo iz ove velike zemlje. Želja za
afirmacijom nacionalne nauke je jaka, pa univerziteti stimulišu objavljivanje
članka u zapadnom naučnom časopisu sa prosečno oko 44.000 dolara. To je skoro
dvostruko više nego što godišnje zarađuje najveći broj njihovih profesora, tako
da je ogroman izazov da se izađe iz okvira elementarne etičnosti. Međutim,
država sve energičnije kažnjava prevare, svesna štete koju joj one nanose.
Pogledajmo situaciju kod nas.
Obznanjena je „genijalna“ ideja da svoj ugled u naučnom svetu povećamo
uspostavljanjem „budžetske linije“ za plaćanje naučnika (ne precizira se da li
samo našeg porekla) sa stranih univerziteta, koji bi, umesto svoje stvarne
ustanove, upisivali da im je radno mesto u Srbiji. Političarima, pokretačima te
neobične ideje, ne pada na um da ti ljudi imaju svoje dostojanstvo koje ne žele
da izgube, ma kako mito bio veliki (da ne pominjemo razuman strah od
raskrinkavanja).
Naše vođe ne razumeju ni kakav bi
skandal nastao kada bi se saznalo za to „lukavstvo“, koje bi ostalo upamćeno
kao teoretski prilog podvaljivanju u nauci. A najbitnije je što se, osim
nezasluženog skoka na nekoj međunarodnoj rang-listi, stanje u domaćoj nauci ne
bi nimalo promenilo. Štaviše, moglo bi da se pogorša, jer bi se tom korupcionom
„budžetskom linijom“ odlile pare namenjene razvoju nauke u Srbiji.
Ovaj pristup neodoljivo podseća na
naš celokupni odnos prema stvarnosti. Na kozmetička krečenja, makete, visuljke,
novogodišnje jelke, fontane, jarbole i stadione, dok tavorimo pri evropskom i
regionalnom dnu ne samo po dohotku, već i po njegovom izrazito niskom rastu.
*penzionisani profesor univerziteta
Uređenje fasade osnovne škole u
Malim Radincima
I Opština Ruma ulaže sredstva u
obnavljanje školskih objekata u gradu i u selima. Trenutno su u toku
radovi na uređenju fasade Osnovne škole “Zmaj Jova Jovanović” u Malim
Radincima. https://www.youtube.com/watch?v=tg4TOenb-2A
Organi
devojčice iz Kraljeva produžili tri života
Roditelji petnaestogodišnje tinejdžerke K. M., koja je u utorak uveče preminula od povreda zadobijenih u ilegalnoj uličnoj trci na ulazu u Kraljevo, dali su saglasnost da se njeni organi presade onima kojima je to jedini spas. Zahvaljujući njihovoj humanoj odluci, organe ove učenice drugog razreda Ekonomske škole u Kraljevu dobilo je troje pacijenata. Jedan bubreg je presađen malom pacijentu u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, drugi bolesniku u Kliničkom centru Srbije, gde je obavljena i transplantacija jetre. Pacijenti koji su dobili novi organ za sada se uspešno oporavljaju.
Devojčica
je posle nesreće prevezena u Klinički centar u Kragujevcu, gde su se lekari
borili za njen život. Nažalost, povrede su bile smrtonosne, jer se našla u
stanju moždane smrti, iz kojeg više nije bilo povratka. Lekari Kliničkog centra
Srbije u saradnji sa kolegama iz Kragujevca uzeli su organe za transplantaciju,
dva bubrega i jetru, dok srce nije bilo u dovoljnoj meri razvijeno budući da je
reč o mladoj osobi, tako da taj organ nije mogao da bude doniran.
Kako
je istakao prof. dr Predrag Sazdanović, direktor KC u Kragujevcu, u ovoj
ustanovi je tokom ove godine zabeleženo oko 20 dijagnostikovanih moždanih
smrti. Od tog broja, podobnost organa za doniranje utvrđena je kod pet
pacijenata. Nakon saglasnosti porodice, uzimanje organa je sprovedeno kod dva
pacijenta. – U ostalim slučajevima nismo imali saglasnost porodice i zato
apelujemo na ljude da budu humani u tim teškim trenucima i daju saglasnost, jer
se na taj način produžavaju životi drugih ljudi koji čekaju spasonosni organ –
kaže dr Sazdanović za „Politiku”.
Od
početka godine 12 porodica dalo je saglasnost da se uzmu organi nakon smrti
njihovih najbližih i zahvaljujući tome spaseno je 30 života. Ipak, to nije
dovoljno da bi se zbrinuli svi pacijenti koji se nalaze na listama čekanja za
transplantaciju.
Vremeplov:Rođen Luiđi Galvani
Italijanski lekar i fizičar Luiđi Galvani, koji je 1789, vršeći eksperimente sa žabljim mišićima, otkrio vrstu elektriciteta, koja je kasnije po njemu nazvana galvanski elektricitet, rođen je 9. septembra 1737. godine.
Vremeplov: Rođen Joakim Vujić
Srpski književnik i pozorišni
pisac Joakim Vujić, koji je 1835. u Kragujevcu osnovao prvo srpsko pozorište,
gde je prenosio romantičarski duh Evrope prikazujući dela domaćih i stranih
autora rođen je 9. septembra 1772. godine.
Vremeplov: Rođen Tolstoj
Ruski pisac Lav Nikolajevič
Tolstoj, jedan od velikana svetske književnosti, autor čuvenih romana “Rat
i mir” i “Ana Karenjina” rođen je na današnji dan 09. septembra
1828. godine. Zbog kritičkog odnosa prema društvu i crkvi, dolazio je u sukob
sa vlastima, a Ruska pravoslavna crkva ga je 1901. godine
ekskomunicirala.
Vremeplov:Umro
Mao Cetung
Na današnji dan 09. septembra
1976. godine umro kineski revolucionar i državnik Mao Cetung, jedan od osnivača
Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku
Kinu i do smrti bio njen neprikosnoven vođa. 1966. pokrenuo “Veliku
proletersku kulturnu revoluciju” tokom koje je smenjen velik broj
partijskih funkcionera, mnogi intelektualci proterani na selo, a velik broj
ljudi ubijen.
Vremeplov:Rođen
kardinal Rišelje
Na današnji dan 09. septembra
1585. godine rođen francuski drzavnik,
kardinal Arman Zan di Plesi Rišelje. Kao ministar kralja Luja XIII vršio je stvarnu
vlast u Francuskoj i podigao moć francuske krune. Godine 1635. osnovao
Francusku akademiju nauka i umetnosti.
Fejsbuk u
borbi protiv dezinformacija o vakcinama
Svetska zdravstvena organizacija (SZO)
objavila je u četvrtak da pozdravlja odluku Fejsbuka da korisnike koji traže
informacije o vakcinama na Instagramu, Fejsbuku i drugim forumima usmerava ka
naučno proverenim činjenicama, a ne dezinformacijama. Nakon nekoliko meseci
razgovora sa SZO-om, Fejsbuk je obećao da će usmeravati korisnike na „tačne i
verodostojne informacije o vakcinama na više jezika”, objavljeno je na stranici
SZO-a kako bi se osiguralo da vitalne zdravstvene poruke dođu do ljudi kojima
su najviše potrebne. „Velike digitalne kompanije imaju odgovornost prema svojim
korisnicima, da osiguraju pristup činjenicama o vakcinama i zdravlju.
Dezinformacije o vakcinama velika su opasnost za globalno zdravlje čime se mogu
preokrenuti decenije napretka u borbi protiv bolesti koje se mogu sprečiti”,
navodi se u saopštenju.
Smrtonosne
zarazne bolesti poput boginja, difterije, hepatitisa, dečje paralize, kolere i
žute groznice mogu se sprečiti vakcinacijom, navodi SZO. Fejsbuk je potvrdio da
„počinje da traži dodatne načine kako bi povezao korisnike s merodavnim
informacijama o vakcinama na Fejsbuku i Instagramu”. Dodao je da će odbijati
reklame koje uključuju dezinformacije o vakcinaciji. SZO navodi da je
vakcinacija jedna od najvećih i najmoćnijih dostignuća u istoriji javnog
zdravlja i smatra da vakcine spašavaju najmanje 2 miliona života svake godine u
svetu.
Dezinformacije
o vakcinama poslednjih godina proširile su se na društvenim mrežama u mnogim
zemljama – uključujući i tokom velike kampanje sprečavanja dečje paralize u
Pakistanu i imunizacije protiv žute groznice u Južnoj Americi.
Bon: Popović
posetio Centar za sajber bezbednost Dojče telekoma
Ministar za inovacije i tehnološki razvoj
Nenad Popović posetio je Centar za sajber bezbednost Dojče Telekoma u Bonu i
tom prilikom razgovarao sa potpredsednikom ove kompanije za sajber bezbednost
Tomasom Čerzihom o rizicima sajber napada na državne strukture, privredu,
kritičnu infrastrukturu i građane “To je oblast u kojoj Dojče Telekom ima
veliko iskustvo, budući da je Centar za sajber bezbednost ove kompanije jedan
od glavnih centara za pružanje sajber zaštite nemačkim državnim
strukturama”, rekao je Popović, saopšteno je u petak iz njegovog
kabineta. On je naveo da kompanija Dojče
Telekom ima jedan od najsavremenijih centara za sajber bezbednost u Evropi i da
Srbija nastoji da primeni znanje nemačkih inženjera iz oblasti sajber zaštite.
U
Amazoniji ipak nisu pluća planete
Tvrdnja
da kišna šuma Amazonija proizvodi petinu kiseonika na Zemlji nije tačna, piše
“Nešenel džiografik” i ukazuje da sve više i više medija prenosi ovu
netačnu činjenicu. Skoro sav kiseonik na Zemlji potiče od okeana, a zalihe će
potrajati milionima godina, međutim, ističe se u članku, mnogi su razlozi zbog
kojih bi svet trebalo da bude užasnut požarima u Amazoniji. Skot Dening sa
Univerziteta u Koloradu podseća za list da skoro sav slobodan kiseonik u
vazduhu proizvode biljke putem fotosinteze, a da se oko trećina kopnene
fotosinteze obavlja u kišnim šumama, među kojima je Amazonija najveća.
Svake
godine, proizvedeni kiseonik potroše požari i živi organizmi – drveće stalno
odbacuje mrtvo lišće, grane, korenje i drugi otpad, koji zauzvrat hrane
ekosistem organizama. Time se, kako se navodi, najviše hrane insekti i mikrobi,
ali svaki korak procesa troši kiseonik. Ipak, uprkos činjenici da proizvodi oko
pet do šest odsto kiseonika na Zemlji, Amazonija je bitna iz drugih razloga,
pre svega zbog izvlačenja ugljen-dioksida iz atmosfere. Zbog toga, naučnici se
ne slažu sa ustaljenim nazivom Amazonije – “pluća planete” – već
kišnu šumu porede sa džinovskim klima uređajem.
Amazonija
je, kako se navodi u tekstu, jedan od najznačajnijih faktora u usporavanju
klimatskih promena, zajedno s tropskim šumama u centralnoj Africi i Aziji.
Amazonija je takođe i riznica života – u njoj živi desetine hiljada biljnih i
životinjskih vrsta, te zbog toga i predstavlja najraznovrsniji ekosistem na
svetu. Taj ekosistem prete da unište klimatske promene, nekontrolisana seča i
ljudski nemar.
Nijedna
devojka nije htela sa njim na maturu, a kada su ga videli na proslavi – ostali
su zabezeknuti
Vajat Čitl (16)
je verovatno jedan od retkih koje činjenica da nema devojku nije sprečila da
dobro raspoložen dođe na svoju matursku zabavu. Ovaj dečko iz srednje škole
Brajton u Njujorku ne samo da se se pojavio na proslavi, već je odlučio da se
našali sa svojom situacijom, pa je sebi sašio garderobu koja je
“polu-odelo, polu-haljina” i “odveo je sam sebe na žurku”.
Tinejdžer je uz majčinu pomoć sašio crvenu bluzu s kravatom, koju je upario s
muškom ljubičastom košuljom. Nosio je jednu nogavicu crnog muškog odela, a
preko druge noge padala mu je suknja. Da naglasi činjenicu da jednom polovinom
tela glumi devojku, u kosu je s te strane glave stavio i šnalicu. Na materijal
za odelo/haljinu je potrošio samo 25 dolara, a srednjoškolcu nije bio problem
da sašije šta je zamislio jer se i inače bavi rukotvorinama. Za “ženski
deo” izgleda i nanošenje šminke je imao pomoć prijateljice, a na zglobu
ruke je čak nosio i cvet, da slika o “devojci s mature” bude potpuna.
Njegova mama je na blogu portala Reddit ispričala zašto je njen sin odlučio da
se tako obuče, a dodala je i da nisu imali patike koje bi bolje išle uz
garderobu, piše “24 sata”.
