Vesti – 10.09.2019.

Javni poziv za radne grupe za izradu i reviziju standarda postignuća za opšteobrazovne predmete

            Projekat „Unapređenje kvaliteta obrazovanja kroz uvođenje ispita na kraju srednjeg obrazovanja” na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja  i Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju uputio je poziv svim zainteresovanim licima sa odgovarajućim obrazovanjem i radnim iskustvom u struci, da se prijave na Javni poziv za članove radnih grupa za izradu i reviziju standarda postignuća za opšteobrazovne predmete u okviru priprema za sprovođenje državne mature 2020/2021. godine, uz podršku Projekta državne mature.

Prijava se popunjava elektronski na adresi http://tiny.cc/eog5bz. Krajnji rok za prijavu je 22.09.2019. godine. Neblagovremene, nepotpune i neodgovarajuće prijave neće biti razmatrane. Za dodatne informacije info.matura2021@gmail.com. Javni poziv možete preuzeti sa našeg sajta u prozoru Preuzimanja (→Dokumenta)

Poslanici o dualnom modelu studija

Skupština Srbije počela je juče  novu sednicu na čijem je dnevnom redu Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju. Na dnevnom redu su i predlozi zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, kao i izmenama i dopunama Zakona o patentima. Pred poslanicima su i izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima, kao i izmene i dopune Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.

Predstavlјeni interdisciplinarni programi „Master 4.0“

U Vladi Republike Srbije u četvrtak  su predstavlјena četiri interdisciplinarna studijska programa pod jedinstvenim nazivom „Master 4.0“. Okuplјeni u četiri konzorcijuma izabrana na javnom konkursu koji je na ideju Inicijative „Digitalna Srbija“ realizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, 13 državnih fakulteta iz Beograda, Kragujevca i Niša krenulo je u proces akreditacije ovih programa, po čijem završetku je planiran upis ukupno 140 studenata.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je da je „Master 4.0“ rezultat izbora najbolјeg sadržaja postojećih programa koji odgovara potrebama tržišta IT usluga i obezbeđivanju uslova za dalјi rast IT sektora. “Po prvi put naši fakulteti ne nastupaju kao konkurentske već kao partnerske institucije, a veliki deo su eksperti iz prakse koji će studentima preneti znanja i upoznati ih sa korišćenjem najsavremenijih tehnologija i metoda koje se u privredi primenjuju”, rekla je ona na konferenciji za novinare.

Državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović naveo je da su ovi programi kreirani u dijalogu univerziteta i privrede i da je ideja bila da se pomogne razvoju IT stručnjaka koji nedostaju Srbiji. On je istakao da snaga ovih programa leži u temelјnom i primenjivom znanju koje će kroz više od 130 predmeta studentima ponuditi više od 300 predavača sa nekih od najbolјih fakulteta iz Srbije, stranih univerziteta i kompanija koje su se dokazale na domaćem, ali i globalnom tržištu digitalnih proizvoda i usluga. Na svaki od navedenih programa upisaće se najviše 35 studenata – 15 budžetskih i 15 samofinansirajućih, dok će Inicijativa „Digitalna Srbija“ stipendirati po pet studenata sa svakog programa, dodao je Nedović.

Ova četiri studijska programa kreirana su kroz saradnju državnih fakulteta koji donose višedecenijsku tradiciju u oblasti tehnologije, ekonomije i menadžmenta sa preko 75 uspešnih IT i kompanija iz drugih sektora koje će učestvovati u nastavi i omogućiti obavezne prakse za studente. Master 4.0 programe zajednički su kreirali beogradski Elektrotehnički i Fakultet organizacionih nauka, zatim Univerzitet u Kragujevcu, Univerzitet u Nišu, a tu je i program koji su partnerski razvili Mašinski i Matematički fakultet iz Beograda.

Elektrotehnički i Fakultet organizacionih nauka, kao i Univerzitet u Kragujevcu su u procesu akreditacije svojih Master 4.0 programa predviđenih da počnu od oktobra 2019, dok je početak preostala dva programa planiran za drugi semestar, odnosno januar 2020. Više na https://www.srbija.gov.rs/vest/408069/predstavljeni-master-40-studijski-programi.php

Nova mreža osmoletki:  Puna škola vrata, niotkuda đaka

Nakon uredbe po kojoj javna osnovna škola kao posebna ustanova mora imati najmanje 480 učenika ili 16 odelјenja, osim ako na udalјenosti do dva kilometra ne postoji druga ili ako se nastava izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, Pokrajinska vlada zvanično je saopštila da nije donela niti će doneti odluku o gašenju bilo koje osmoletke u Vojvodini, te da je veoma restriktivno prišla proceduri spajanja ustanova i gotovo udvostručila novac za prevoz učenika od sela od opština i gradova. Međutim, upravo je poslednja izjava koja se tiče budžeta za prevoz izazvala sumnju u istinitost tvrdnji, te je Savez za Srbiju zatražio da se povuku akta i započne nov proces uz javnu raspravu, i najavio peticije u selima.

 Da priča možda nema kraj opominje i prošlogodišnji slučaj u kojem je samo dva dana pre početka nastave zatvorena subotička škola „Miloš Crnjanski”.  Malih škola sa po nekoliko učenika u Vojvodini je najviše u selima Fruške gore, severnog i južnog Banata i severne Bačke. Primera radi, osmoletke „Moša Pijade” u Bačkom Novom Selu, „2. oktobar” u Nikolincima i „Lukrecija Ankucić” u Samošu završilo je ove godine samo šest osmaka, a „Vuk Karadžić” u Krivaji njih sedmoro. „Nestor Žučni” iz Lalića i „Kiš Ferenc” iz Svilojeva iškolovali su po devet malih maturanata, dok je iz liparskog „Nikole Tesle” izašlo njih desetoro. Organizovanje nastave u takvim odelјenjima i do sada je bilo teško, ali su lokalne vlasti i Ministarstvo prosvete izbegavali da potenciraju zatvaranje škola kao krajnje nepopularnu meru.

U postupku optimizacije i racionalizacije, nauštrb postojećih 368 osnovnih škola, kojih će ubuduće biti četiri manje, porastao je broj izdvojenih odelјenja sa 252 na 267. Pravni status promenilo je 25 matičnih škola, te su se našle na listi izdvojenih odelјenja, gde je oslobođeno deset mesta budući da nije bilo upisanih đaka, niti bi ih po podacima nadležnih službi bilo u narednim godinama. S druge strane, Opovo, gde je postojala jedna redovna škola sa tri izdvojena odelјenja, dobiće dve osmoletke i jedno pridruženu jedinicu, dok će Senta umesto jedne škole i sedam odelјenja dobiti četiri samostalne i tri izdvojene obrazovne ustanove. Zbog velike zainteresovanosti, biće otvorena dva odelјenja za obrazovanje odraslih u Somboru i po jedno u Novom Sadu i Apatinu.

Besplatna psihološka savetovališta za samohrane roditelјe i decu

Jesenji ciklus psihološkog savetovališta za samohrane roditelјe i savetovališta za decu počinje 21. septembra u 19.30 časova u prostorijama Dečjeg kulturnog centra Novi Sad (DKCNS), Ive Lole Ribara 6. Prvi sastanak podrazumeva predstavlјanje i upoznavanje, a susreti će se održavati do decembra, i to svake subote od 18 do 20 časova na pomenutoj adresi. Kako navode iz DKCNS-a, besplatno savetovalište i psihološka podrška samohranim roditelјima i njihovoj deci sastoji se od savetodavnog rada sa samohranim roditelјima i paralelnog grupnog (po potrebi i individualnog) rada s njihovom decom. Time je omogućeno i deci i roditelјima da se efikasnije suoče sa situacijom razvoda, rastave ili gubitka jednog roditelјa i nauče da se uspešno prilagode na novu životnu okolnost.

Zbog ograničenog broja učesnika, prijave za savetovalište su obavezne putem „Fejsbuk” stranice „Besplatna psihološka podrška samohranom roditelјstvu” ili putem telefona: 069/633-096, 063/592-559 ili 063/521-123.

Studenti Ciriškog univerziteta u Novom Sadu

            Član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić primio je  u prošli  ponedeljak u Gradskoj kući studente učesnike projekta “Studijski boravak studenta u Srbiji i Crnoj Gori” Pedagoške akademije Ciriškog Univerziteta, kao i njihove profesore. Osnovni cilј projekta je da se studenti upoznaju sa kulturom, običajima i obrazovnim sistemom u ovom delu Evrope, a kako je OŠ „Petefi Šandor“ jedan od partnera u ovom projektu, prijemu je prisustvovao i direktor te škole Zoltan Arđelan. – Nama je veliko zadovolјstvo što smo u prilici da ugostimo ove divne mlade lјude sa Ciriškog univerziteta i da im predstavimo naš grad na najbolјi mogući način. Novi Sad je multikulturalna sredina sa bogatim kulturno-istorijskim nasleđem i raskošnom arhitekturom. Siguran sam da im je posebno zanimlјivo da posete aktuelnu Omladinsku prestonicu Evrope i Evropsku prestonicu kulture za 2021. godinu, i u našem gradu se odvija pregršt aktivnosti na tim polјima koje mogu da im privuku pažnju. Jedni od drugih možemo mnogo da naučimo, a najvažnije je da zasnivamo nova prijatelјstva jer su prijatelјstva između lјudi, najčvršće veze između država – istakao je Dalibor Rožić.

Doskorašnji profesor Pedagoške akademije Ciriškog Univerziteta Radmila Milović-Blikenstorfer, koja je jedan od glavnih aktera projekta, rekla je da studente dovode u Srbiju već 10 godina i da su uvek lepo dočekani, a da se Novi Sad posebno ističe kao dobar domaćin. – Ove godine smo oduševlјeni posetom OŠ ”Ivan Gundulić” gde nas je dočekao izuzetan kolektiv, i imali smo priliku da se upoznamo sa načinom rada, da uporedimo sa našim obrazovnim sistemom. Obišli smo i manastir Kovilј, a svi studenti su bili oduševlјeni vojvođanskim salašima. Svake godine dođe 24 studenta, i oni na ovaj način eliminišu predrasude koje su imali o ovoj zemlјi – naglasila je Radmila Milović-Blikenstorfer koja je na prijemu u Gradskoj kući predstavila svoje naslednike, profesore koji će nastaviti da realizuju program “Studijski boravak studenta u Srbiji i Crnoj Gori”.

Naš astrofizičar sa kolegama pronašao najudalјenije svetove

Međunarodni tim istraživača, među kojima je i srpski astrofizičar dr Darko Donevski (38), otkrio je do sada najudalјenije poznato protojato galaksija nastalo u vreme kada je svemir bio veoma mlad, a to je 800 miliona godina nakon velikog praska. Kako prenosi Blic, Donevski i njegove kolege sa Univerziteta u Tokiju i Univerziteta Kalteh u SAD udružili su se u projektu “Silverrysh” ciji je cilј otkrivanje najudalјenije strukture u svemiru, a značajan doprinos otkriću bio je upravo rad koji je naš astrofizicar objavio prosle godine.

Darko je rodom iz Vrsca, zavrsio je fiziku i astronomiju na novosadskom Prirodno-,atematickom fakultetu,a poslediplomske studije u Lajdenu u Holandiji i doktorske studije u Marselјu. Trenutno je postdoktorski stipendista Italijanske svemirske agencije i radi na Institutu SIŠA u Trstu koji se bavi naprednim istraživanjima u oblasti prirodnih nauka. Odnedavno kouređuje i vodi prvi naučni radio-podkast na srpskom jeziku. Otkriće ovog tipa privuklo je pažnju svetske naučne javnosti, a Donevski za Blic objašnjava kako je istraživanje važno jer menja dosadašnje razumevanje o tome kako se galaksije grupišu u jata. “Galaksije evoluiraju, bas kao i sve drugo u prirodi. Jedna od najspektakularnijih etapa ove evolucije je stvaranje ogromnih jata galaskija, koje su najmasivnije strukture u čitavom svemiru i imaju ukupnu masu veću od hilјadu milijardi sunčevih masa. Galaksije su, po toj osobini da se grupišu, nalik pticama koje lete u jatima. Naučnici danas zato pokušavaju da razvoju nove metode kako bi te strukture našli i u najdalјem svemiru”, objašnjava Donevski.

Kaže da je to od klјučnog značaja kako bi se proučili fizički sulovi koji su u vasioni vladali neposredno nakon velikog praska. Kao primer navodi da ih zanima da li su tada postojali kompleksni organski molekuli. “Otkrivanje takvih dalekih svetiva nije lako, glavni je problem što su ta mlada jata galaksija veoma daleko i cesto su do nasih ociju sakrivena prasinom načinjenom od sićušnih čestica silikata uglјenika nastalih u svemiru”, navodi Donevski A pronaći, recimo, sistem od 12 galaksija, koje interreagiraju na malom prostoru u takjo dalekom svemiru, kako objašnjava, zapanjujući je rezultat. U tom smislu pominje kako je Habl teleskop snimio samo jednu od ovih 12 galaksija u svom redovnom pregledu neba. Inače, za otkriće najudalјenijih galaksija, tim načnika je koristio najprecizniji optički teleskop na Zemlјi “subaru”, koji se nalazi na Havajima. Nјime jesnimlјen veliki deo južnog neba, a zatim su mape pretraživane ne bi li se uočilo povećanje gustine, sto bi sugerisalo da u datimoblacima možda postoje protojata. Kako bi zaista potrdili da je reč o povezanom protojatu, morali su da pronađu način da razumeju da li se oko tih malih galaksija nalaze i nei dzionovi skriveni u prasini i upravo se u tome kao klјučan pokazao rad Donevskog. On je koristeći infracrveni svemirski teleskop “heršel” tragao za onim galaksijama koje imaju ekstremnu terminalnu amisiju prašine. “Koristeći taj metod orktili smo da se oko našeg protojata nalazi nekoliko prašinastih džinova kakve ne očekujemo u tako ranom svemiru”, kaže Donevski i dodaje da je slično kad se prati evolucija čoveka ili životinja, odnosno, kako kaze, sada postoji alat da se prati razvoj citave jedne strukture od prošlog do današnjeg vremena

Na humanitarnom turniru sakuplјeno dva miliona dinara

Tradicionalni humanitarni Fer-plej turnir u basketu za inkluzivna igrališta održan je  u Beogradu, a u subotu prvi put i u Novom Sadu, na Spensu u maloj sali. Rekreativni timovi iz oba grada koji su učestvovali na turniru uplatom kotizacija donirali su 1.998.000 dinara, a novac će biti usmeren za izgradnju inkluzivnih igrališta, s cilјem da se deci s različitim tipovima fizičkih, senzornih i intelektualnih smetnji u razvoju obezbedi bezbedna i sigurna igra s vršnjacima. – Pozdravlјajući učesnike, poželela sam da turnir postane deo tradicije i Novog Sada, te da se srećemo svakog septembra na ovom istom mestu i s istim cilјem – kazala je Jelena Kovačević iz UNICEF-a Srbije. – U Novom Sadu igra 11 ekipa, a u Beogradu 24. Od kompanija koje učestvuju na turniru u Novom Sadu dobili smo informaciju da im je jako drago što su imali priliku da u svom gradu učestvuju u humanitarnoj akciji i što ne moraju da se organizuju i šalјu ekipe u Beograd. Stoga, iskreno verujem u to da ćemo ga i sledeće godine organizovati u Novom Sadu i da će turnir utemelјiti svoje postojanje, pretvarajući se u tradicionalno humano delo. Po njenim rečima, trenutno se grade dva inkluzivna igrališta, i to na Adi ciganliji u Beogradu i u Ćićevcu. Ideja je da se izgradi što veći broj takvih igrališta po Srbiji, stoga se iz UNICEF-a nadaju da će ubrzo nastaviti da sprovode tu viziju u delo i u drugim gradovima.  – Ovaj fer-plej turnir svojevrstan je nastavak akcije koju smo imali s Košarkaškim savezom Srbije, kao našim strateškim partnerom, kada smo na utakmici Srbija–Litvanija prikupili više od pet miliona dinara takođe za izgradnju inkluzivnih igrališta u Srbiji – kazala je Jelena Kovačević. – Veoma nam je drago što u Savezu imamo snažne partnere, a želela bih da se zahvalim i našim ambasadorima, ne samo na humanosti kojom zrače već i na pomoći našoj organizaciji da sprovodimo misiju, a to je da pomognemo i kreiramo pozitivno okruženje svugde u svetu ne bi li svako dete dobilo priliku da dostigne svoj puni potencijal.

Pobednici na turniru u oba grada su ekipe NIS-a. Pehar za fer-plej u Novom Sadu je dobila ekipa kompanije CIS, a u glavnom gradu tim Vojvođanske banke. Osim pomenutih, humanost su pokazali i Institut „BioSens”, Beočinska fabrika cementa – „Lafarge”, zatim „ViviFdž Ideas” d. o. o, „Continental automotive” d. o. o., „Levi 9 global Sourcing Balkan” d. o. o., „Comdata” d. o. o., Vojvođanksa banka a. d., „Galens invest” d. o. o. i „Intens” d. o. o.

Veliku zahvalnost Jelena Kovačević je izrazila Gradskom sekretarijatu za sport što im je ustupio malu salu Spensa tokom celog dana, kao i kompaniji „Val” iz Amerike koja ne učestvuje u turniru, ali je donirala pola miliona dinara za izgradnju igrališta. Sponzor je kompanija „Voda voda”.      

UNICEF pomogao višeod deset miliona dece

Kako je posebno naglasila Jelena Kovačević iz UNICEF-a Srbije, ta organizacija je još od 2000. godine na globalnom nivou vezana za sport jer je istraživanjima potvrđeno da je on važan, ne samo za razvoj motoričkih sposobnosti kod dece već ima pozitivan uticaj i na lakšu socijalizaciju, razvijanje društvenog osećaja i osećanja empatije. Na globalnom nivou, UNICEF sarađuje s velikim brojem sportskih društava i organizacija. Zahvalјujući tome, do sada su uspeli da dopru do više od deset miliona dece u preko 40 zemalјa.

Uručene nagrade “Stražilovo” za najbolje knjige u Brankovom kolu

Na Stražilovu pored spomenika Branku Radičeviću, rad vajara Jovana Soldatovića, u  subotu 7. septembra svečano su uručene nagrade “Stražilovo” za najbolje knjige objavljene u Brankovom kolu. Nagrade je uručio predsednik Brankovog kola Nenad Grujičić, koji je istakao značaj pesničkog hodočašća na Stražilovo, srpski Parnas, i istakao da mladi pesnici i umetnici danas predstavljaju stubove Brankovog kola i njegovu budućnost u znaku večito mladoga Branka Radičevića. Ovo prestižno priznanje staro 45 godina, ponele su: Milica Milenković za njigu pesama “Isposnice”, Nataša Bundalo Mikić za zbirku poezije “Treći krug snova”, Suzana Rudić za knjigu “Druga strana ogledala” i Aleksandra Batinić za pesnički prvenac “Antikitera”. Nagrada “Stražilovo” za ukupni pesnički opus pripala je uglednom srpskom pesniku Krstivoju Ilić iz Šapca, koji zbog slabog zdravlja nije bio u mogućnosti da prisistvuje uručenju, pa je nagradu u njegovo ime primio Stevan Simić, predsednik Zadužbinarskog društva “Prvi srpski ustanak” iz Šapca. Pesmu Krstivoja Ilića kazivao je Borivoje Božanić, prvak drame šabačkog pozorišta “Ljubiša Jovanović”.

Pre svečanog čina uručenja nagrade “Stražilovo” na vrhu planine, pored starog spomenika i groba Branka Radičevića, cveće je položio i sveću prislužio i zapalio srpski pesnik sa Kosova i Metohije Blagoje Savić, a mlada dramska umetnica Danica Petrović kazala čuvenu Radičevićevu pesmu “Ukor”. Pre početka tardicionalnog “Stražilovskog mitinga poezije” pored “Brankovog čardaka” mlada dramska umetnica Teodora Kušić govorila je antologijske Brankove “Vragolije”,a zatim su nastupili pesnici: Danilo Jokanović, Dragica Stojanović, Ivan Lalović, Saša Nišavić, Branislav Zubović, Jasna Milenović, Vesna Egerić, Ivan Despotović, Zdenka Valent Belić, Nikola Rausavljević, Milan Ćosić i drugi. Program je vodila Jovana Krstić.

U Somboru više prvaka nego lane

Kada je pretprošle godine obelodanjeno da će, u odnosu na njoj prethodnu godinu, broj novoprijavlјenih đaka prvaka (650) u somborskim osnovnim školama biti manji za 50 učenika, zazvonila su zvona za uzbunu, zbog ovakvog dramatičnog pokazatelјa depopulacije samog grada i njegove okoline. U međuvremenu je sa državnog vrha pokrenuta kampanja ne bi li se zaustavili ovakvi negativni trendovi, ali kako se u pitanjima demografije ništa ne rešava „preko noći“ ni podaci za školsku 2018-2019 nisu bili ništa manje porazniji kada je bio u pitanju broj prijavlјene dece koja su tada trebala da započnu svoje školovanje. Naime, za jednu godinu su „nestala“ čak tri odelјenja, pošto su za upis u prvi razred osnovne škole u prošlu školsku godinu evidentirana samo 574 deteta na teritoriji grada Sombora, od kojih 356 u Somboru, dok je u selima svega 218 đaka prvaka selo u učeničke skamije.

Ipak, već prvi dan ove školske godine doneo je i malo bolјe vesti, pošto je na teritoriji grada Sombora u prvi razred osnovne škole upisano 610 učenika, od kojih 361 u Somboru, a u selima 249. Zanimlјivo je i da je broj dece koja će osnovnoškolsku nastavu slušati na mađarskom, kao maternjem, jeziku (31) povećan u odnosu na prethodnu godinu, kada je svega 25 đaka prvaka prva znanja počelo da stiče na jeziku ove nacionalne manjine, od kojih je njaveći broj, njih 20, to učinilo u seoskim osnovnim školama, dok je samo pet njihovih vršnjaka kročilo na put znanja učeći na ovom jeziku.

Tradicionalno, klupe rezervisane za prvake su bile najpopunjenije u varoškim osnovkama, pa je tako najviše dece upisano u gradsku OŠ “Nikola Vukićević“ (92) i OŠ „Ivo Lola Ribar“ (87), dok je od seoskih škola najviše dece upisano u OŠ „Nikola Tesla“ u Klјajićevu (31) i OŠ „Branko Radičević“u Staparu (34).

Da li je trend povećanja broja đaka prvaka ujedno i pokazatelј trajnijeg demografskog oporavka Sombora pokazaće vreme, ali prvi školski dan je, makar roditelјima đaka prvaka i samoj deci bio rezervisan za sreću i radost, pa je polazak u školu deci čestitala i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, koja je „Prvarice“ i rančeve uručila prvacima u OŠ „Dositej Obradović “ u Somboru, OŠ „Miroslav Antić “ u Čonoplјi i u OŠ „Nikola Tesla“ u Klјajićevu. – Škola podrazumeva da svašta naučite i mnogo toga saznate kako biste postali sposobni i samostalni, zato izvršavajte zadatke koje vam da učitelјica. U prvom razredu nema ocena, ali vi ćete svakako sami znati da li ste nešto uradili dobro ili ne. Ja vam želim da date svoj maksimum i da ostvarite što bolјi rezultat. Pored toga, važno je i da se lepo družite – poručila je đacima prvacima gradonačelnica. „Prvarice“ je mališanima podelila u pratnji svojih resornih saradnika, odnosno zajedno sa članom Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Nemanjom Saračem i načelnikom Odelјenja za obrazovanje Gradske uprave Goranom Todorićem.

„Prvarice“ i rančevi podelјeni su svim učenicima prvih razreda osnovnih škola na teritoriji grada, a kako je zahvalјujući velikom broju somborskih osnovki to bio zahtevan posao u njihovu podelu su bili uklјučeni i zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, predstavnici Saveta za bezbednost saobraćaja, članovi Gradskog veća i Gradske uprave grada Sombora.

Novi Sad: U KC  Radionica „Muzika i mi”

Muzičke radionice pod nazivom „Muzika i mi” održavaju se svake druge nedelјe u mesecu u klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada, Katolička porta 5. Radionice, koje drži muzički pedagog Jovana Dobrijević, su besplatne, a prva je bila na programu u nedelju 8. septembra u 11 časova. Na radionicama su se od predmeta iz svakodnevnog života – poput plastčnih čaša, tanjira, slamčica za sok, drvenih štapića, čepova i kartonskih kutija… pravili instrumenti.  Prijave na mejl radionice ­kcns@gmail.com ili se za učešće javite na brojeve telefona 021/ 527 – 852 (od 9 do 15 časova).  

Humanitarni ponedelјak za Galinu (2,5)

Šesta sezona akcije “Humanitarni ponedelјak” polako se bliži kraju. Ostala su još tri ponedelјka do kraja kupališne sezone, tokom kojih će posetioci Štranda dobrovolјnim prilozima moći da pomognu lečenje obolelih od retkih i teških bolesti. U ponedelјak, 9. septembra, sredstva su se prikuplјati za lečenje dvoipogodišnje Galine Grnje iz Novog Sada, koja je rođena s rascepom mekog nepca i mikrocefalijom. Nepce je operisano pre godinu dana, ali devojčica i dalјe jede samo pasiranu hranu. Potrebne su joj redovne vežbe kod logopeda, kako bi naučila da žvaće. Uz mikrocefaliju, Galina boluje i od cerebralne paralize, epilepsije, hipertonusa i mentalne retardacije. Zbog toga su joj, uz tretmane logopeda, potrebni i defektološki i fizijatrijski tretmani. Porodica iz Rusije nabavlјa i suplemente, u nadi da će dati vidne rezultate.

Đaci metalci u temerinskoj srednjoj školi brzo nađu posao

U šest odelјenja prvog razreda Srednje škole Lukijan Mušicki u Temerinu upisano je 124 učenika. Najviše interesovanja vladalo je za upis u gimnaziju opšteg tipa i odelјenje finansijskog administratora. Popunjena su sva mesta i u kombinovanom odelјenju operatera mašinske obrade (15 đaka) i isto toliko za mehaničara motornih vozila sa nastavom na srpskom jeziku. Slobodnih mesta ima za zanimanje tehničar zaštite od požara, operater mašinske obrade i mehaničar motornih vozila u nastavi na mađarskom jeziku. Manje je ovog leta bilo interesovanja u odelјenju ličnih usluga (frizer, pedikir, manikir), pa će se u školskoj 2020/2021. godini u temerinskoj srednjoj školi obrazovati kuvari i konobari. Od septembra školske 2017/2018. godine otvoren je novi obrazovni profil – operator mašinske obrade. Metalska grana je najrazvijenija u privredi opštine Temerin. Privrednici su izrazili potrebu za ovim profilom, prihvatajući učenike srednje škole na praksu u svoja preduzeća. Nakon završetka škole moći će da zasnuju radni odnos.

Opština Temerin već petu godinu daje podsticajna sredstva učenicima sa teritorije opštine Temerin koji pohađaju prvu godinu mašinskog smera u Srednjoj školi „Lukijan Mušicki“. Operater mašinske obrade priprema, podešava i opslužuje različite automatske i poluautomatske mašine, proizvodi mašinske delove. Obradu materijala obavlјa na mašinama kao što su strug, glodalica, brusilica. Zaposlenje je moguće u firmama u kojima se koriste konvencionalne i CNC mašine za obradu metala (AD FKL, Termovent SC…) dok su mehaničari motornih vozila na praksi u većim auto servisima. Učenici, po završetku školovanja, mogu upisati visoke škole strukovnih studija. – U prvoj godini dualnog obrazovanja učenici jedan dan u nedelјi provode na praksi, u drugoj godini dva i u trećoj godini školovanja imaju tri dana praktične nastave. Srednja škola Lukijan Mušicki u Temerinu potpisala je protokol o saradnji i razmeni učenika sa sličnim obrazovnim institucijama u Kosovskoj Mitrovici, Višegradu, Nišu, Sokobanji, Zvorniku i Budimpešti, – ističe direktor Milomir Radić.

U protekloj deceniji, uz pomoć lokalne samouprave i preduzetnika, ostvarena su značajna ulaganja u zaštiti i sanaciji krova Kaštela, učionica, kabineta, školskih radionica, salona za frizere, manikire i pedikire, sanitarnih čvorova i školskog dvorišta.

“Matićevi dani” u Ćupriji od 9. do 13. septembra

Tradicionalna, književna manifestacija 38. “Matićevi dani”, posvećena velikanu srpske književnosti, nadrealisti, esejisti, akademiku diplomati Dušanu Matiću (1898-1980.) rođenom u Ćupriji, počela je juče u ovom gradu i trajaće do 13. septembra. Manifestacija se održava u organizaciji Narodne biblioteke “Dušan Matić” u Ćupriji, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja i Skupštine opštine Ćuprija. Centralni deo manifestacije je 13. septembra, na dan rođenja Matića, kada će se u Narodnoj biblioteci, koja se nalazi u rodnoj kući Matića, održati okrugli sto – naučni skup o životu i stvaralaštvu Matića, pod nazivom “Dušan Matić danas”. U radu okruglog stola učestvuju: Gojko Božović, prof. dr Predrag Jašović, prof.dr Gojko Tešić, profesor Danica Pejović, Nemanja Veljović Subrosa, Zoran Bognar… Okrugli sto počinje u 12 sati, saopštila je Narodna biblioteka.

Dva sata kasnije u Narodnoj biblioteci biće uručena tradicionalna književna nagrada “Matićev šal” za najbolju prvu zbirku pesama, objavljenu između dve manifestacije, pesniku Srbije do 27. godina starosti, po oceni stručnog žirija. U muzičkom delu programa učestvuju polaznici Škole za muzičke talente u Ćupriji. Manifestacija će biti otvorena sutra u Galeriji Ustanove kulture “Sinđelić” u 12 sati, a otvoriće ju upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković. Na otvaranju, biće reči o značaju i uticaju književne nagrade “Matićev šal” na stvaralaštvo nekadašnjih laureata ove nagrade a govoriće dobitnici nagrade: Slađana Milošević iz Vranja, Sladana Bušić iz Kragujevca, Marija Miladinović iz Ćuprije i Mladen Šljivović iz Zaječara.

Nastupiće polaznici Škole za muzičke talente. U 13 sati, viši naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost Beograd dr Predrag Todorović održaće predavanje na temu “Nadrealizam u Srbiji”, a u 18 sati biće održano “Poetsko veče – nadrealizam na delu”, učestvuju pesnici i glumci Nemanja Dragaš, Slađana Bušić, dramaturg Miodrag Novaković. U okviru manifestacije, 11. septembra, u Muzej “Horeum Margi Ravno” u 18 sati, biće otvorena izložba umetničkih dela nastalih po motivima iz stvaralaštva Dušana Matića, koja su prispela na konkurs “Matiću u čast”.

Muzičko poetsko veče sa Nebojšom Milovanovićem, “Dušan Matić školama u pohode, predavanje za mlade “Matić i mladi”, Poetsko veče “Teku reke”, Koncert klasične muzike Miloš Vuković… U saopštenju se navodi da će za vreme trajanja manifestacije legat Matića biti izložen u Galeriji “Sinđelić” a naziv izložbe je “Prošlost dugo traje”.

Vremeplov: Međunarodni dan prevencije suicida

Svetski dan prevencije samoubistva se obeležava 10. septembra svake godine na inicijativu Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistva uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na samoubistvo kao jedan od vodećih uzroka prerane smrti koji je moguće sprečiti. Širenje informacija, poboljšanje obrazovanja, edukacija, važni su zadaci u takvim naporima. Prema podacima SZO, samoubistva su jedan od vodećih uzroka smrtiširom sveta i treći po redu uzrok smrti mladih do25 godina.Svake godine, oko 1 milion ljudi izvrši samoubistvo- 1 smrt na svakih 40 sekundi. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će do 2020. godine gubici premašiti 1,5 milion, i da će samoubistva činiti 2,4% globalnog opterećenja bolestima.

U Srbiji stopa samoubistva je izuzetno visoka (19,5) i svrstava nas na 13. mesto u svetu.Naročito je zabrinjavajuće stanje u Vojvodini, u kojoj je stopa samoubistva u 2011. godini bila 30 na 100.000 stanovnika u poslednjih 10 godina. Važno je istaći da su one ipak niže u odnosu na poslednju deceniju XX veka kada su bile preko 40/ 100.000.
Samoubistvo najčešće izvršavaju osobe starije od 50 godina jer se uglavnom tada svodi „životni bilans“. Prema podacima najčešći razlozi su usamljenost, a samoubistva se najviše događaju u proleće ili početkom leta, jer se, tada „budi priroda“ pa onaj ko je depresivan tada oseća i veći pritisak.

Istraživanja su pokazala da oko 80% ljudi koji izvrše samoubistvo jedno vreme pre smrti pokazuju neke od sledećih znakova: promene ličnosti- tužni su, povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad uznemireni i hiperaktivni; promene ponašanja- ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled; promene u spavanju- preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutru, imaju noćne more; promene u navikama ishrane- nemaju apetita i slabe, ili previše jedu.

Ljudi koji mogu da doprinesu prevenciji samoubistva su: radnici zdravstvene i socijalne zaštite, istraživači, nastavnici, policija, novinari, verski i kulturni lideri, volonteri, rođaci i prijatelji pogođeni suicidalnim ponašanjem. Važnu grupu zaštitnih faktora čine i zdravi životni stilovi- održavanje pravilnog načina ishrane, redovna fizička aktivnost, dobar odnos spavanja, odmora i aktivnosti, nepušenje, neupotreba alkohola i drugih ilegalnih supstanci koje stvaraju zavisnost.Upravo jačanje navedenih zaštitnih faktora predstavlja ključni strateški pristup u prevenciji suicida koji predlaže SZO.

Cilj obeležavanja Svetskog dana prevencije samoubistva prilika je da se ljudi širom sveta ujedine i preduzmu mere, kao što su adekvatno lečenje osoba s mentalnim oboljenjima, briga o osobama koje su pokušale samoubistvo, kao i umereniji medijski izveštaji o tom pitanju.

Vremeplov: 7.000 izbeglica iz Istočne prešlo u Zapadnu Nemačku

Mađarska je na današnji dan 10. septembra 1989. godine  otvorila granicu prema Zapadu i dopustila odlazak oko 7.000 izbeglica iz Istočne Nemačke u Zapadnu Nemačku. Taj masovni egzodus doveo je do pada Berlinskog zida.

Vremeplov: Rođen Čarls Pirs

Američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs, osnivač pragmatizma, filozofskog pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms, rođen je na današnji dan 10. septembra 1839. godine.

Vremeplov: Vraćena “Gernika”

            Slika “Gernika” Pabla Pikasa vraćena je 10. septembra 1981. godine u Španiju. Naslikana 1937. godine, posle nacističkog bombardovanja baskijskog mesta Gernika u Španskom građanskom ratu, “Gernika” je od 1939. bila u Njujorku. Prema Pikasovom zavetu, slika nije mogla biti vraćena dok se u Španiji ponovo ne uspostavi demokratska država.

Vremeplov: Prestala da postoji austrougarska monarhija

Na današnji dan 10. septembra 1919. godine u  dvorcu Sen Žermen kod Pariza predstavnici Austrije, pobedničkih sila u Prvom svetskom ratu i država naslednica Austro-Ugarske potpisali su mirovni ugovor kojim je formalno prestala da postoji austrougarska monarhija. Priznate su novonastale države među kojima i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Mirovnim ugovorom Austriji je zabranjeno da se ujedini sa Nemačkom, a na ime reparacija Saveznicima je predala svoju mornaricu.

Vremeplov: Rođen Robert Koldevej

Nemački arheolog Robert Koldevej koji je od 1899. do 1917. godine istraživao Vavilon i dokazao da je taj biblijski grad na reci Eufrat, južno od Bagdada, stvarno postojao rođen je na današnji dan 10. septembra 1855. godine.

About the Author

admin