Vesti – 11.09.2019.

Hrnjaz Šarčeviću: Odblokirajte račune škola

Prof. Ranko Hrnjaz, predsednik IO NSPRV pisao je juče ministru Mladenu Šarčeviću,  dopis u kome ga podseća  na  sastanak od 18.08.2016. godine  na kom je, pored ostalog,  bilo otvoreno pitanje nezakonito obračunatog godišnjeg odmora za 2013/14. godinu i na njegov  stav na tom sastanku da će “zaposleni u prosveti dobiti sve što im po zakonu pripada”.

“Nažalost, tri godine nakon tog sastanka i vašeg obećanja suočeni smo sa neprijatnom stvarnošću koja se ogleda u činjenicama: 1. da 97% zaposlenih nije i neće dobiti ono što smo nesporno na sudu dokazali da im je uskraćeno, pošto ni nisu tužili, pa je potraživanje zastarelo i

2. da je oko 3% onih koji nisu bili spremni (ili bolje reći da su bili hrabri da se odupru ogromnom pritisku) da odustanu od zahteva da se zakon mora poštovati. Ovi prosvetni radnici posebno zaslužuju poštovanje jer nisu otćutali na činjenicu da ih neko 10 godina na isti način potkrada. Međutim, neki naši čelnici rekoše „niko nije jači od države“ i oni koji su se drznuli da svoja prava potraže i dobiju na sudu sada ispaštaju, ili će tek ispaštati kad i njima izvršitelji blokiraju račune škola”, piše Hrnjaz.

“Iz tog razloga poštovani gospodine Šarčeviću, i pored toga što ste ovaj problem zatekli dolaskom na funkciju minstra, na Vama je odgovornost, ne samo da smenite svog pomoćnika za finansije (koga ste takođe zatekli) i koji je, po nama, nesporno najveći krivac za nastali problem, već i da rešite problem do kraja. Prvo što od Vas zahtevamo jeste  da pronađete način da svim prosvetnim radnicima kojima nije isplaćena plata bude odmah isplaćena i da računi škola moraju budu što pre odblokirani”, piše Ranko Hrnjaz.

“Zahtevamo i da Vi kao ministar prosvete uz pomoć Državnog pravobranilaštva zahtevate od nadležnih da utvrde odgovornost ko je direktan krivac za blokadu najvećeg broja škola, kao i udvostručenje sudskih troškova, u postupku koji je pratio bahat i neprofesionalan odnos prema direktorima tuženih škola”, piše predsednik NSPRV. (→Saopštenja)

SRS protiv Zakona o dualnom modelu studija, vladajuće stranke za

Srpska radikalna stranka (SRS) najavila je da neće podržati Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju jer zapostavlja akademsko obrazovanje, dok su poslanici vladajućih stranaka najavili da će podržati jer približava obrazovni sistem potrebama tržišta. Poslanica Srpske radikalne stranke (SRS) Vjerica Radeta rekla je tokom rasprave u Skupštini Srbije da se zapostavlja akademsko obrazovanje, što je u Srbiji problem godinama unazad i da se “ljudi formalno obrazuju, a suštinski ostaju neobrazovani”.

“Takvi ljudi sa tim formalnim obrazovanjem odgovaraju tim činovnicima EU, koji među njima traže neke kojima oni mogu da upravljaju i koji će u Srbiji rade ono što se od njih traži”, rekla je Radeta. Ona je kazala da se iskreno nada da oni koji ozbiljno žele da studiraju neće prihvatiti dualni način studiranja, i da će “želeti da sačuvaju dignitete svoje buduće akademske titule”. Radeta je navela i da nije jasno zašto Privedna komora vodi registar ugovora koji potpisuju studenti sa poslodavcima i fakultetima. Zakonom je, inače, utvrđeno da model dualnog obrazovanja nije obavezan, već da studenti i fakulteti sami odlučuju da li će imati takav vid obrazovanja i da potpisuju potom sa poslodavcima ugovore o saradnji.

Za Stranku moderne Srbije dualno obrazovanje je dobra stvar. “Dualno obrazovanje je dobro, jer stvara mogućnost da se tokom obrazovanja studenti upoznaju sa tim šta su potrebe privrede, šta su potrebe javnog sektora, jer dualno obrazovanje se ne odnosi samo na privredu i studenti tokom obrazovanog procesa mogu da steknu veštine koje će im trebati u izgradnji karijere”, rekao je poslanik SMS Aleksandar Stevanović. On je, međutim, pitao koji su mehanizmi koji će omogućiti zdravu konkurenciju među poslodavcima, odnosno koji su mehanizmi ocenjivanja poslodavaca koji će biti uključeni u model dualnog obrazovanja.

Poslanik Socijalističke partije Srbije Žarko Obradović rekao je da će ta stranka glasati za predloženi zakon i da donošenje tog akta predstavlja nastavka reformi u obrazovanju koje čini Vlada Srbije i nadležno ministarsto i korak napred u približavanju obrazovnog sistema potrebama tržištu rada. “Problemi povezivanja obrazovanog sistema i privrede Srbije traju već tri decenije. Privreda je stala na svoje noge i stvoren je osnov dobar za povezivanje obrazovnog procesa i tržišta rada”, rekao je Obradović.

Poslanica Saveza vojvođanskih mađara Elvira Kovač rekla je da studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na značajno praktično iskustvo koje stiču, povećavaju svoje šanse za zapošljavanje, kako kod onih privrednika i poslodavaca kod kojih su obavili učenje kroz rad, tako i kod drugih poslodavaca iz iste ili slične delatnosti. Ona je pohvalila odredbu zakona koja predviđa da ukoliko se studijski program ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, da obaveza poslodavca bude da organizuje i realizuje učenje kroz rad upravo na jeziku te nacionalne manjine.

Poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski rekao je da je predloženi zakon pokazatelj da Srbija na ozbiljan način razmišlja i planira i stvara mogućnosti za sve kadrove. “Stvaraju se mogućnosti za kadrove koji će biti sposobni da ne samo da budu obični radnici za mašinama, već oni koji će biti nosioci organizacije posla u firmama i koji će moći aktivno da se uključe u proces pospešivanja odredjenih patentata i tehnoloških procesa”, rekao je Komlenski. Na dnevnom redu je objedinjena rasprava o Predlogu zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i Predlogu zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija. Međutim, poslanici o drugom zakonu gotovo da nisu ni govorili. Radeta je skrenula pažnju da će taj zakon početi da se primenjuje tek kada Srbija uđe u EU što je, kako je istakla “nikada”.

Šarčević: Dualno obrazovanje na studijama korisno za poslodavce i studente

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je da Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju omogućava da studenti stiču znanja kroz učenje i rad u kompanijama, a to će doneti niz koristi za visokoškolske ustanove, poslodavce i studente. Time se, kako je rekao Šarčević u Skupštini Srbije, povećava relevantnost visokog obrazovanja, povećanje zapošljavanja svršenih studenata i osavremenjivanje nastavnog procesa kroz saradnju sa privredom. On je istakao da studenti koji se opredele za takvu vrstu studija mogu da računaju na veliku podršku kompanija uz “dobar ugovor” i garantovan posao. “Ovo je reformski pravac onih grana razvoja privrede koji zasigurno zadržavaju mlade ljude u zemlji dobar signal kompanijama koje imaju razvojne pravce i straživačke laboratorije u Srbiji”, rekao je Šarčević.

On je podsetio da je pre dve godine usvojen Zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama i da je uz sve kritike određenog dela javnosti taj model pokazao kao “dobra priča”. Prema podacima koje je izneo, u prvoj godini bilo je 400 đaka, a ove godine ih ima 7.400, što je pokazatelj da zainteresovanost raste iz godine u godinu. Ministar je istakao da su u izradi Predloga zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju učestvovali Institut “Mihajlo Pupin”, i fakulteti beogradskog univerziteta poput mašinskog i da će doprineti razvoju istraživanja i inovacija. “Ceo proces je zajednički projekat srpske nauke i visokog obrazovanja i Privredne komore i svih koji treba da kažu šta je to potrebno”, rekao je Šarčević.

Atlagić u Skupštini vređao Jovu Bakića i Dubravku Stojanović

Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Atlagić DR Marko u Skupštini Srbije je tokom rasprave o Predlogu zakona o dualnom modelu studija vređao predstavnike opozicije i pojedine profesore Beogradskog univerziteta. DR Marko je pogrdnim rečima nazivao sociologa Jovu Bakića i čitao njegove citate iz medija, ističući da Bakić preti silom aktuelnoj vlasti i RTS-u. Atlagić je reko da Bakić pljuje državu i građane Srbije, da iznosi grnusne laži bez dokaza protiv predsednika Srbije i da blati državu. On je govorio i o istoričarki Dubravki Stojanović i negodovao što su Bakić i Stojanović profesori na univerzitetu.

Završena načelna rasprava o zakonu o dualnom modelu studija

Narodni poslanici završili su u ponedeljak  zajedničku načelnu raspravu na Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija.

Vanredno zasedanje Skupštine nastavilo se  juče od 10.00 zajedničkom načelnom raspravom na ostale tri tačke dnevnog reda, odnosno na Predloge zakona o izmenama i dopunama zakona o patentima, zakona o izmenama i dopunam zakona o autorskim pravima i srodnim pravima i o izmenama i dopunama zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.

U Srbiji upisano 227 mališana izbeglica, mnogi  progovorili srpski

Od gotovo sedam miliona dece izbeglica školskog uzrasta u svetu, više od polovine nema pristup obrazovanju, podaci su UNHCR-a. Statistika koja prati decu izbeglice u regionu značajno je bolja. Decu školskog uzrasta, koju je migrantska ruta usmerila ka Srbiji, naša zemlja poslednje tri godine aktivno uključuje u obrazovni sistem. Uz materinji i engleski jezik, aktivno uče i srpski. 

Zatvoren PROMIS

Prvi poziv za podnošenje projekta koji je raspisao Fond za nauku Republike Srbije za Program za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS) je zvanično zatvoren. Na portal eUprave je pristiglo 585 prijava projekata iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Bora, Čačka, Kosovske Mitrovice, Novog Pazara i Sremske Kamenice. Na osnovu analize nosilaca realizacije, 372 predloga projekata su podneli rukovodioci sa fakulteta, 203 rukovodioci sa instituta, a 10 projekata sa integrisanih univerziteta.

Kada je u pitanju raspodela prema oblastima, 31,36% prijava su iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka, 27% iz oblasti prirodno-matematičkih nauka, 16,75% iz društvenih nauka, 12,55% iz medicinskih nauka, 9,55% iz biotehničkih nauka i 2,79% iz humanističkih nauka.

Pristigle prijave i ispravnost projektne dokumentacije se trenutno proveravaju, nakon čega će učesnici biti obavešteni o statusu predloga projekta. O dalјim koracima će svi učesnici Programa biti obaveštavani putem sajta www.fondzanauku.gov.rs, kao i kroz ostale kanale komunikacija Fonda za nauku Republike Srbije. Predlozi projekata koji prođu administrativnu proveru se upućuju na evaluaciju kod nezavisnih recenzenata, i ukoliko su zadovolјili kriterijume Izvrsnosti, Uticaja i Realizacije, kvalifikuju se za drugi stepen evaluacije koji uklјučuje prezentaciju pred članovima Programskog odbora za evaluaciju projekata.

Zrenјanin: U OŠ „Sonja Marinković“ đaci ostaju i posle nastave

Osnovna škola „Sonja Marinković“ jedina je gradska škola na teritoriji Zrenjanina koja je obuhvaćena pilot-projektom Ministarstva prosvete pod nazivom „Obogaćeni jednosmenski obrazovno vaspitni rad“. “U našoj školi već dugi niz godina đaci pohađaju nastavu samo u prepodnevnoj smeni, tako da smo bili dobar kandidat za ovaj projekat. Po ovom pilot- projektu đaci sada imaju mogućnost da u školi ostanu do 17 časova, a da po završetku zvanične nastave, ne samo urade domaće zadatke, nego i da učestvuju u radu različitih aktivnosti. Koje će to tačno biti, znaćemo narednih dana. Mi smo sa spiska od 48 predloženih aktivnosti nešto izabrali, u skladu sa mogućnostima škole i potrebama dece i roditelјa. Sada to treba da odobri Ministarstvo”,  kaže direktorka škole Jelena Jenovai.

I do sada je produženi boravak, koji je finansiran od strane lokalne samouprave, postojao za učenike prvog i drugog razreda. Sada se proširuje na sve uzraste, do osmog razreda. – Trudićemo se da deci kvalitetno ispunimo vreme koje provedu u tom periodu nakon nastave. Predvideli smo radionice i za roditelјe. Za sada je trećina anketiranih roditelјa izrazila želјu da deca ostaju u školi nakon nastave, a očekujem da će ih biti i više – navodi Jenovai.

Osnovna škola „Sonja Marinković“ je mala gradska škola koja ima oko 150 učenika. Škola ima čak 11 pametnih tabli, kao i informatički kabinet. Nažalost, iz godine u godinu, u školu se upisuje sve manje prvaka. Ove godine za nastavu na mađarskom jeziku prijavila su se tri prvaka, a na srpskom – jedan. – Bilo je troje i na srpskom jeziku, a onda su njih dvoje roditelјi prebacili u drugu školu. Mi kasnije, u petom razredu, dobijemo učenike iz nekih drugih škola, pa se godinama krećemo oko cifre od 150 učenika. Zbog manjeg broja učenika, nastava se odvija u kombinovanim odelјenjima – kaže Jelena Jenovai.

Renovirana OŠ “Vuk Karadžić” i prvi put spojena sa vrtićem

Učenici osmoletke “Vuk Karadžić” u Novom Sadu od ove školske godine krenuli su u školu koja je renovirana i nadograđena, u šta je uloženo 56 miliona dinara. Prvi put u Novom Sadu su spojeni osnovna škola i vrtić, pa će tako tri grupe mališana vrtića biti smešteni u prizemlju školske zgrade.

Bačka Palanka: Đacima na poklon kompleti školskog pribora

U Osnovnoj školi „Sveti Sava”, inače najstarijoj osmogodišnjoj školi u ovoj opštini,  je upriličena svečanost povodom dolaska prvaka. Prvačići, u pratnji svojih roditelјa okupili su se u školskom dvorištu gde ih je pozdravila direktorka Tatjana Kecman i poželela uspeha i zdravlјa tokom osmogodišnjeg školovanja u ovoj ustanovi, a pozdravnu reč ispred gradske Mesne zajednice „Centar”, na čijoj teritoriji je ova škola, predsednik Saveta MZ Mišo Ivanović uz pozdrav poželo im je da uz igru i učenje provedu bezbrižne dane tokom školovanja. Učenici starijih razreda priredili su priredbu za goste i nove učenike. – Ove godine u našu školu upisano je 94 đaka prvaka, odnosno formirali smo četiri odelјenja i mi smo zadovolјni što je našu školu izabrao ovoliki broj roditelјa – kaže direktorka Kecman.

Mišo Ivanović, predsednik Saveta MZ rekao je da je na inicijativu MZ, a uz razumevanje lokalne samouprave, obezbeđeno preko 110.000 dinara koji su potrošeni za kupovinu kompleta školskog pribora za svakog prvaka. U paketu se našlo 6 svezaka, drvene, voštane i vodene bojice, flomasteri, drvene olovke, zarezači, gumice, lenjir, blokovi, kao i plastelin.

Žabalј: Uz predstave i darove dočekani novi đaci

U osnovnim školama u sva četiri mesta opštine Žabalј priređen je svečani doček za prvake, kada su uživali u predstavama i upoznali buduće drugare, pa je tako prvi dan škole prošao baš onako kako treba, kako sami roditelјi kažu, da bolјe nije moglo. Tom prilikom, najmlađi školarci dobili su na poklon od lokalne samouprave komplet uybenika za tekuću školsku godinu. Upisana su  262 prvaka, od toga u Žablјu 91, u Gospođincima 43, Čurugu 69 i u Đurđevu 51, koji će nastavu slušati na srpskom, i osam učenika koji će nastavu slušati na rusinskom jeziku.

Predsednik opštine Čedomir Božić dočekao je prvake u Đurđevu, poželevši im tom prilikom srećno i uspešno školovanje  i dodao da će Opština Žabalј i dalјe nastojati da omogući sve neophodne tehničke uslove, kako bi i budući prvaci nesmetano pohađali nastavu. Osim za same prvake i roditelјe, njihov dolazak je i veliki dan za škole, jer stiže nova generacija, koja postaje sastavni deo školskog sistema.

U Đurđevu su nešto stariji drugari organizovali priredbu za nove đake, kada su im poželeli dobrodošlicu, kao i njihovim roditelјima, bakama i dekama, pa su ih dočekali uz pesmu, igru i recitacije.

Član Opštinskog veća za obrazovanje Lazar Čonkić dočekao je žabalјske prvake i poručio im da onaj ko ima znanje, može da vlada situacijom i da bude moćan u svom poslu. – Naši prvaci imaju sreće što su sve četiri škole izuzetno dobro opremlјene i što imaju stručne i iskusne učitelјe i nastavnike, te treba da napune glavice sa što više znanja, jer uvek ima šta da se nauči, a svi znamo da je znanje najveća moć – rekao je Čonkić.

Škola “Dragan Hercog” “dolazi” na pedijatriju Instituta za onkologiju

“Hajde, mama, požuri, došla je učiteljica, znaš da moram da napišem sastav iz srpskog jezika”, odzvanjalo je hodnikom Odeljenja pedijatrije na Institutu za onkologiju u Beogradu. Maleni dečak u patofnama, bistrih očiju i crne kose koja je tek počela ponovo da raste, držeći svesku u ruci, vukao je svoju majku za rukav, hitajući ka dnevnom boravku na onkološkom odeljenju, gde provodi dane, nedelje, mesece… Školska godina počela je pre četiri dana, a osim redovnih đaka u, doduše improvizovanim, školskim klupama od ponedeljka su se našli i mališani koji vode borbu sa opakom bolešću.

Na Odeljenje pedijatrije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije svakog dana dolaze učitelji i nastavnici. – Kod nas se leče deca prvenstveno obolela od takozvanih solidnih tumora. To lečenje je dugotrajno, traje nekoliko meseci, a nekada i više godina. S obzirom na to da se više od dve trećine njih trajno izleči, potrebno je tu decu ponovo integrisati u normalne životne tokove. Upravo zbog toga, već više godina postoji organizovana nastava u bolničkim uslovima, učitelji i nastavnici Osnovne škole “Dragan Hercog” dolaze ovde i rade sa decom. Takođe, dečici je omogućeno i polaganje maturskog ispita ovde u bolnici – objašnjava za “Blic” dr Lejla Paripović, načelnica ovog odeljenja.

Zahvaljujući predanosti nastavnika ovoj deci brže prolazi vreme među zidovima onkologije I dok razgovaramo sa dr Paripović, pred nas istrčava Milan Bosanac (14) iz Požarevca, koji je toplinu svog doma poslednjih osam meseci zamenio četvrtim spratom Instituta. Ponosno nam priča kako je prošlog meseca baš tu polagao maturski ispit. Na ostvarenim rezultatima mnogi bi mu pozavideli. – Maturu sam polagao u avgustovskom roku, nisam mogao ranije jer sam bio pod temperaturom. Srpski sam uradio malo lošije, imao sam 14 tačnih odgovora, ali sam iz matematike imao 18 i kombinovanog testa 19 bodova – kaže Milan, kome je želja da upiše srednju školu za programere i postane IT stručnjak. Milan Bosanac (14) polagao je malu maturu na Institutu, a dogodine želi da upiše srednju školu za programere i postane IT stručnjak Zahvaljujući predanosti nastavnika, dodaje, brže mu je prolazilo vreme među zidovima onkologije koje su zaposleni i te kako ukrasili i obojili, ne bi li ovim malim junacima boravak tu bio što bezbolniji i prijatniji. – Nastavnici su nam dolazili svaki dan, pa nam je uz igru i učenje brže prolazilo vreme. Ovde je kao u pravoj školi, imao sam i testove, propitivanja, stvarno moramo da učimo – priča Milan.

Tokom prošle godine, u školici na Institutu nastavu je slušalo 15 đaka od prvog do četvrtog razreda i 17 učenika od petog do osmog Svaki dan sa teško bolesnim dečacima i devojčicama radi učiteljica Mila Trifunović. Rad sa takvom decom je, priznaje, specifičan. – Prošle godine smo imali 15 učenika od prvog do četvrtog razreda i 17 đaka od petog do osmog. Hteli to ili ne, za njih se jako vežemo. Mi smo im tu drugi roditelj, mogu da nam ispričaju sve, pitaju šta ih zanima, igramo se, savetujemo – iskrena je učiteljica Trifunović. “Škola po meri deteta”, u dahu izgovara na naše pitanje o kakvoj se školici tu radi. – Prilagođavamo im se. Imamo dosta dece koja se odavde vrate u svoje škole i učitelji koji ih tamo čekaju budu i više nego zadovoljni njihovim nivoom znanja. Evo, baš smo nedavno jednu učenicu vratili u njenu matičnu školu gde je nastavila rad u svom odeljenju. Nije izgubila ni drugove, ni učiteljicu… A to je jako važno za njih – objašnjava nam Mila Trifunović dok se polako priprema za nastavu.

Ispred vrata dnevnog boravaka u kojem se nastava odvija je graja. Deca u rukama stežu sveske i olovke. Za razliku od pre, kada su morali da ponavljaju razred, sada gotovo da ništa ne gube tokom perioda lečenja. – Škola je spona koja ih ostavlja u prostoru iz kojeg su izopšteni zbog bolesti, ali im i pruža mogućnost da se reintegrišu posle lečenja – kaže direktor škole Zoran Aleksić.

OŠ “Dragan Hercog”: Školovanje i na daljinu

Osnovna škola “Dragan Hercog” nema svoju zgradu već samo kolektiv od oko 80 nastavnika koji rade na obrazovanju malih pacijenata. – Mi smo jedini koji imaju učenje na daljinu. To radimo sa decom koja su se ovde lečila, pa su puštena kući, ali je njihov imuni sistem i dalje slab pa ne smeju da idu u kolektiv. S njima se nastava odvija putem interneta, imamo programe i kabinet sa elektronskom tablom, kamerama, zvučnicima. Imamo dva takva odeljenja – kazao je direktor škole Zoran Aleksić.

Omiljeni vrtić

Pored školaraca, kroz pedijatrijsko odeljenje trčkaraju i dosta mlađa deca. Umesto da idu u vrtić, opaka bolest primorala ih je na život u Institutu, ali na tome da im boravak bude što bezbrižniji, pored medicinskog osoblja, vredno rade i vaspitačice. – Ovo mnogo znači dečici. Divno je kada vidite dete da neće da izađe iz bolnice jer ne želi da se rastane od vrtića, igračaka, drugara i vaspitača, ovo im daje sliku normalnog života – kaže za “Blic” vaspitačica Ana Milićević.

Ima 87 desetki iz 87 predmeta i želi da … vrati u Srbiju

Nakon 87 desetki iz svih 87 predmeta na Biološkom i Elektrotehničkom fakultetu, Vojislav Gligorovski je usavršavanje nastavio u Lozani, u želji da stekne nova znanja, kojima bi, kako kaže, jednog dana mogao da doprinese unapređenju nauke u Srbiji. Siguran je, naime, da će se vratiti u Srbiju, pre svega zato što to vidi kao dug profesorima i asistentima Univerziteta u Beogradu, koji su ga, kako kaže, oblikovali. “Znanje stečeno na beogradskom univerzitetu je, gledano iz perspektive posle godinu dana provedenih u Lozani, mnogo šire i dublje u odnosu na ono koje imaju kolege iz ostatka sveta, a to je zasluga pre svega naših profesora. To su izuzetni ljudi koji zalaganjem, uprkos situaciji, studentima pružaju vrhunsko obrazovanje”, rekao je Vojislav za Tanjug. Zbog njih, pre svega, želi nakon sticanja znanja i iskustva u svetu da se vrati u zemlju i doprinese razvoju srpske nauke i obrazovanja. “Voleo bih kad se vratim da ostanem u naučnoj zajednici. Nadam se da će prilika biti, ali i da ćemo mi koji smo studirali u Beogradu pomoći da se te bolje prilike stvore”, kaže on.

Vojislavu je, kako objašnjava, najpre “ogromno znanje” stečeno u Matematičkoj gimnaziji otvorilo vrata Sorbone, a ono dobijeno na Univerzitetu u Beogradu pružilo mogućnost za dalje studije na Kembridžu, Oksfordu i ciriškom ETH na kome je studirao i Albert Ajnštajn. Za doktorske studije izabrao je Saveznu politehničku visoku školu – EPFL u Lozani, jer je tu, kako kaže, od prvog dana mogao da se bavi praktičnim i naučnim radom. “Oba fakulteta u Beogradu sam završio u roku, nije bilo teško, nije bilo odricanja, to me zanimalo. Na studije nisam gledao kao na obavezu. Postojale su samo poteškoće – tehničke, organizacione i administrativne prirode, jer, kada želite da studirate na dva fakulteta potrebna su vam dva svedočanstva, na dva fakulteta ne možete biti na budžetu ili se neka predavanja preklapaju”, rekao je i dodao da su mu, srećom, profesori izlazili u susret.

Zbog velikih točkova života u Francuskoj “izgubila” ga je Sorbona, a Biološki fakultet i ETF dobili su najboljeg studenta u generaciji na odsecima koje je studirao. Vojislav navodi da ne žali za Sorbonom jer sada vidi da je najbolje prvo završiti osnovne studije u Srbiji pa onda krenuti u svet. “Sa ove distance za Sorbonom ne žalim i mogu da poručim svim mladima da razmisle, da ne trče u inostranstvo odmah posle završene gizmnazije. Pokajao bih se da sam odmah otišao”, rekao je Vojislav i dodao su ETF i Biološki fakultet izuzetne institucije.

Srednjoškolcima poručuje da dobro razmisle šta će studirati jer rezultati ne izostaju kada se nešto voli. Njemu je Matematička gimnazija bila najveća odskočna daska u svet znanja, rekao je Vojislav koji je Bilološki fakultet upisao iz ljubavi prema biologiji a ETF jer mu je bilo žao da zapostavi znanje iz matematike, fizike i informatike koja nudi Matematička gimnazija.

Strance je, priča, u nekoj meri čudilo što tokom studija nije dobio nijednu devetku, ali su im važni i istraživačko iskustvo, prisustvo na konferencijama, volonterski rad. Prema njegovim rečima, u svetu studenti mogu da kombinuju predmete sa različitih fakulteta u okviru jednog univerziteta npr. muziku i sociologiju, a kod nas takva mogućnost ne postoji.

Zahvaljujući dva četvorogodišnja programa mogao je da preskoči master i ode direktno na doktorske studije. “Amerika mi se činila daleko, aplicirao sam za neke od najboljih univerziteta, Kembridž, Oksford, primljen sam na sve, ali sam izabrao EPFL, jer tu od prvog dana možete da se posvetite projektu”, kaže on.

Dodaje da mnogo voli da se druži, da se igra sa rođakom Hanom koja je sada đak prvak, uči jezike – a naučio je i španski, francuski i ruski. “Dobra strana nauke su brojne razmene, putovanja i što kada imate naučni rezultat predstavljate ga na konferencijama na nekim mnogo lepim mestima poput danskog ostrva Borholm”, navodi Vojislav.

Fondacija “Privrednik”: Ove godine 20 stipendija za studente

Fondacija “Privrednik” iz Novog Sada i ove godine izabrala je grupu talentovanih studenata Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici koje će stipendirati u nastavku školovanja. Reč je o grupi od 20 studenata koji potiču iz socijalno ugroženih porodica, a prošle i pretprošle godine “Privrednik” je odobrio 27 stipendija za studente jedinog srpskog univerziteta na Kosovu i Metohiji.

Prvacima u Gračanici pokloni za početak škole

Prvaci iz Plemetine, Prilužja, Babinog Mosta, Graca i Crkvene Vodice, njih osamdesetoro dobili su u ponedeljak 9. septembra školski pribor kao poklon za uspešan početka školske godine koje je za njih pripremilo Odeljenje za obrazovanje opštine Gračanica, a uručio predsednik opštine Srđan Popović “Kao što smo i obećali školskim priborom obezbedili smo prvake na centralnom Kosovu, što predstavlja jedan mali znak pažnje, pomoć i podršku našim polaznicima u školu”, rekao je Popović uz obećanje da će lokalna samouprava na čijem je čelu nastaviti da radi na poboljšanju uslova u svim školama kao i sa ulaganjima u školstvo.

Vremeplov: Teroristički napadi na Svetski trgovinski centar i Pentagon

U samoubilačkom terorističkom napadu otetim avionima na današnji dan 11. septembra 2001. godine  na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu, poginule su 2.752 osobe. Zgrada Pentagona je znatno oštećena, a dva tornja visine 410 metara u njujorškoj poslovnoj četvrti Menhetn su potpuno srušena. Optuživši Osamu Bin Ladena, lidera islamskih ekstremista koji se krio u Avganistanu, za organizovanje napada, SAD su 7. oktobra počele bombardovanje Avganistana.

Vremeplov: Rođen Žarko Zrenjanin – Uča

Žarko Zrenjanin – Uča (1902 – 1942), član CK KPJ, politički sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, organizator ustanka u Vojvodini i narodni heroj Jugoslavije  rođen je na današnji dan 11. septembra 1902. godine u selu Izbištu kod Vršca. Potiče iz siromašne seljačke porodice. Osnovnu školu učio je u Vršcu, a gimnaziju u SegedinuBeloj Crkvi i Pančevu. Završio je učiteljsku školu u Somboru 1923. godine. Još kao đak Učiteljske škole u Somboru prišao je revolucionarnom omladinskom pokretu. Od 1923. do 1926. bio je učitelj u selu Kanatlarci, u prilepskom srezu. Tu je, 1926, prvi put došao u sukob s predstavnicima vlasti zbog svojih shvatanja. Zbog toga je nekoliko puta hapšen. U julu 1926. premešten je u rodno Izbište. Ovde je organizovao analfabetske kurseve i otvorio narodni univerzitet, osnovao u selima narodne biblioteke i čitaonice. Sarađivao je u prosvetnim i pedagoškim časopisima i politički delovao, preko učiteljskog društva belocrkvanskog sreza, čiji je predsednik bio više godina.

Početkom novembra 1942. godine, Tito je pozvao Zrenjanina da dođe na slobodnu teritoriju zapadne Bosne i prisustvuje Prvom zasedanju AVNOJ-a. Prilikom priprema za odlazak u Srem, i dalje u zapadnu Bosnu, Zrenjanin je prokazan Gestapu i ubijen je 4. novembra 1942. u selu Pavlišu, kod Vršca.

Vremeplov: Umro Milan Jovanović Batut

Na današnji dan 11. septembra 1940. godine umro je Milan Jovanović Batut, srpski lekar i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima, a medicinu u Beču. Bavio se zdravstvenim prosvećivanjem i veliki deo života je posvetio modernizovanju srpskog saniteta. Uporno se borio i za osnivanje Medicinskog fakulteta, što mu je uspelo 1919, posle više decenija polemika i priprema. Objavio je veliki broj radova, posebno iz oblasti zdravstvenog prosvećivanja. Izdavao je i uređivao časopise: “Zdravlje” (Sombor i docnije Beograd) i “Narodno zdravlje” (dodatak lista “Srpski arhiv”).

Vremeplov: Prvi singl “Bitlsa”

Na današnji dan 11. septembra 1962. godine britanska pop grupa “Bitlsi” snimila je prvi singl “Love me do”. Producent Džordž Martin smatrajući da bubnjar Ringo Star nema dovoljno iskustva, zamenio ga je Endi Vajtom. 

Vremeplov: Rođen Pjer de Ronsar

Na današnji dan 11. septembra 1524. godine rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar najznačajniji pesnik renesansne pesničke škole “Plejada”, koja je izvršila preokret u francuskoj poeziji i utemeljila novi poetski izraz i jezik.

Vremeplov: Rođen Dejvid Lorens

Engleski pisac Dejvid Herbert Lorens, koji se smatra nosiocem duhovne opozicije viktorijanskim načelima britanskog društva rođen je na današnji dan 11. septembra 1885. godine. Njegov roman “Ljubavnik ledi Četrli” skandalizovao puritansko britansko društvo i dugo bio zabranjen u zemljama engleskog govornog područja. 

Vremeplov: Ubijen Šćepan Mali

Na današnji dan 11. septembra 1773. godine ubijen je Šćepan Mali, lažni ruski car Petar III koji se nametnuo Crnogorcima kao vladar. Tokom vladavine od 1767. izmirio je plemena, uveo sud, započeo popis stanovništva i imovine i počeo da gradi puteve. Prema predanju ubio ga je sluga, mletačko-turski agent po nalogu skadarskog paše. 

Jovičić: Otkriveni vandali koji su demolirali vrtić u Ovči

Policija je otkrila vandale koji su pre nekoliko dana demolirali vrtić Srna u Ovči i oni će biti uhvaćeni danas ili sutra, izjavio je u ponedeljak predsednik opštine Palilula Aleksandar Jovičić i najavio da opština planira sve vrtiće na teritoriji Palilule da poveže putem video nadzora sa policijom. Jovičić je rekao za Prvu da je tužno i zabrinjavajuće za društvo što su maloletnici uništili vrtić, koji je nedavno bio rekonstruisan i potpuno sređen.

Đacima iz Vukovara udžbenici na poklon, prvacima i torbe

Đacima vukovarskih osnovnih škola “Bijelo brdo”, “Trpinja”, “Negoslavci” i “Borovo”, koji nastavu slušaju po Modelu A- na srpskom jeziku i ćirilčnom pismu tradicionalno su dana uručeni kompleti udžbenika. Komplete su dobili učenici od prvog do petog razreda, dok su prvacim dobili 200 torbi, a donaciju su uručili podsekretar u sekretarijatu za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Nebojša Vojnović i predsednik Zajedničkog veća opština u Vukovaru Srđan Jeremić.

About the Author

admin