Vesti – 12.09.2019.

Rističević i Atlagić nastavljaju napade na profesore

Poslanici vladajuće većine i juče su nastavili da vređaju profesore Univerziteta u Beogradu nazivajući ih pogrdnim imenima, bez opomena od strane predsedavajućeg i uz svesrdnu pomoć ministra prosvete koji u skupštini predstavlja zakone iz oblasti obrazovanja. Posle gnusnih napada u ponedeljak poslanika SNS Marka Atlagića na profesora Jovu Bakića, istoričarku Dubravku Stojanović i političarku s Kosova Radu Trajković, juče je Marjan Rističević, poslanik sa liste SNS vređanje podigao za još jednu lestvicu.

On je sa skupštinske govornice Danicu Popović, profesorku Ekonomskog fakulteta, optužio da je početkom ove godine iz dopunjenog izdanja udžbenika Međunarodne ekonomije izbrisala ime pokojnog Stojana Babića i ostavila samo svoje ime, bez obzira što je on preveo prvih jedanaest poglavlja. Rističević je ocenio da tako nešto može da učini samo „moralna mizerija žute boje“.

Rističević, kojeg je sve vreme bodrio Atlagić, nije štedeo ni akademika Dušana Teodorovića koga je nazvao pobeguljom i izdajnikom, ni profesora Jovu Bakića koga je uporedio sa Pavelićem, rekavši da je njegovo autorsko delo da juri ljude po ulici, ni profesorku u penziji Srbijanku Turajlić, ali ni Janka Veselinovića, jednog od osnivača SZS, za koga je rekao da bi u normalnim zemljama takav čovek bio lustriran.

Bakić: Napadi besprizornih i bestidnih me ne dotiču

Sociolog Jovo Bakić za Danas kaže da ga napadi ne dotiču. – Napadi besprizornih i bestidnih ljudi me nikada nisu doticali, iako ne mogu reći da mi nije zbog toga drago. Čelik je na rđu otporan, a raste mu cena kada se to i dokaže – naveo je Bakić.

Teodorović: Napad na slobodnomisleće ljude

Akademik Dušan Teodorović, za Danas navodi da SNS poslanici nastavljaju napad na slobodnomisleće ljude. – Uzor su im svakako Hitlerova Nemačka tridesetih godina, Frankova dugogodišnja diktatura u Španiji i Pinočeov režim u Čileu. Mi sve više ulazimo u otvorenu Vučićevu diktaturu i očekujem još žešće napade, laži, izmišljanje afera i pokušaje fizičkih zastrašivanja. Ne zaboravimo da zemlju godišnje napušta preko 50.000 ljudi. Ne radi se samo o ekonomskoj emigraciji. Mnogi mladi, koji odlaze žele da žive u istinskom demokratskom i uređenom društvu – zaključuje Teodorović.

Rističević: Teodorović pobegulja, Srbijanka žuta pijavica, …

Prema Rističevićevim rečima, Teodorović, profesor Saobraćajnog fakulteta je 1999. pobegao u Ameriku, ne želeći studentima da drži nastavu. „Da li je bežanje bio prelazak na agresorsku stranu? Dekan ga je blagovremeno upozorio da mora da drži nastavu, a kada to nije učinio isključen je sa fakulteta. Ali važnije je kako je ta moralna gromada vraćena na fakultet. Po onome što ja znam vraćen je zahvaljujući trećoj moralnoj gromadi iz ove žute pijavice, Srbijanki Turajlić, koja je tada bila pomoćnik ministra Gaše Kneževića“, naveo je Rističević. Za Veselinovića je naveo da je za vreme komunizma tražio da se ide korak dalje i da se određenim drugovima, komunistima zabrani da govore. Rističević je tražio od ministra obrazovanja Mladena Šarčevića obrazloženje.

Šarčević: Studenti dokazali da je rad Popovićeve plagijat!

Ministar Mladen Šarčević je, bez ustručavanja, rekao da je i do njega došao snimak čitave procedure događaja na Ekonomskom fakultetu. Prema njegovim rečima, „studenti su po istoj metodologiji, kojim je rađen rad ministra Malog, dokazali da je rad Popovićeve 70 odsto plagijat, a možda i više“. Šarčević je dodao i da je zaista bio sumnjiv način formiranja etičke komisije koja je odlučivala i njenom plagiranju. Ministar je rekao da je i on dobio informacije da je Srbijanka Turajlić na Saobraćajni fakultet vratila dekretom Dušana Teodorovića, ali da je to protivzakonito i da to ne radi izvršna vlast. On je obećao da će činjenice biti tačno utvrđene i da će javnost biti obaveštena, ali nije želeo da komentariše akademske radove prozvanih profesora.

Teodorović: Doktorat Malog sramotan za Univerzitet

Govoreći o doktoratu ministra Siniše Malog, akademik Teodorović navodi da će se sačekati nove odluke FON a i Etičke komisije Univerziteta u Beogradu i shodno tim odlikama preduzeće se odgovarajuće akademske i pravne akcije. „Siniša Mali i njegov „doktorat“ bez sumnje predstavljaju sramotu za Univerzitet u Beogradu na kome su bili profesori Milutin Milanković i Mihailo Petrović Alas i učinićemo sve da odbranimo čast i tradiciju našeg univerziteta“, zaključuje Teodorović.

Banalnost zla

Piše: Biljana Srbljanović

Ispod kamena, pod kojim živim, do sada nisu pristizale informacije o postojanju izvesnog Atlagića, narodnog poslanika vladajuće stranke, koji, nesmetano, hara Skupštinom već godinama. Ne pratim dnevna prepucavanja elite, nemam potrebu da se u kolektivu smejem onima koje smatram opasnim i to posebno kada ni sami ne znaju da su opasni, odbijam da se zabavljam komentarišući ljude koji hraču i muču za državnu platu i na državnom poslu krojenja zakona, mog i vašeg života, te mi je tako Atlagić promakao do sad. Ipak, kako je najveća gnusoba kao voda, nađe put da se izlije i da nam se svima usere u život, tako sam i ja, kao poslednja, saznala za postojanje i za ovonedeljni nastup tog nepatvorenog zla. Znam da govorim teške reči i verujte mi da ih biram.

Jer, nakon što sam pogledala čitavo polučasovno, neometano, neprekinuto i ničim osporeno istupanje poslanika Atlagića u Narodnoj skupštini, a u direktnom obraćanju ministru Šarčeviću, i nemam druge reči za to, to je tačno to nepatvoreno zlo, ajhmanovskog tipa, banalno i nesvesno sebe, ali time još više opasno i ta reč je jedina primerena.

Nije problem što je ovaj čovek očigledno nije bistar, što o stvarima o kojima govori ne zna ništa, on se suštinski ni ne pravi da nešto zna, on čak, ja verujem, nije ni pokvaren u nekom psihološki predvidljivom smislu, nema on perfidan mozak, jer nema kognitivne kapacitete za bilo kakvu pa ni zadnju misao. On je jednostavno sušta banalnost zla, onaj što po zadatku radi sve, nesvesan sebe i svoje gluposti, nesvestan opasnosti koju predstavlja, što ga ne abolira ni od čega, naprotiv, čini ga još gorim.

Nije ni problem što ne ume da čita, da piše, što mu je doktorat iz osamdesetih sa Univerziteta u Prištini, tadašnje avangarde današnje epidemije lažnih diploma, krajnje upitan, nije problem što koristi izraze „idetitet“, „bulamenta“, „u nijednom“, „to je u navodne znakove“, „kopetencija“(dva puta), i „gospodin predsednik republike države“(čak tri put), to je jadno, ali nismo u Švedskoj.

Nije mi čak ni zaprepašćujuće to što ovaj banalni čovek, u raspravi o zakonu o obrazovanju, citira Lenjina pozivajući se na boga, pa se onda besramno ulizuje Vučiću, neodmerenim i fanatičnim rečima, nije mi šokantno ni to što se obračunava, na jedan siledžijski i prostački način, sa novinskim natpisima koje ne ume ni tečno da pročita, nego ih jedva sriče, nije mi problem i čak mi je normalno da ne zna ko je Goran Marković i da ne zna ko je Bane Bumbar, da ne zna da je potpuno legitimno da je kolega Bakić dva (a ne tri puta) biran u zvanje docenta (jer je to najnormalniji put akademskog napretka za ljude koji ne štancuju „originalne naučne radove“kao sam Atlagić, redovni profesor raspojasanog univerziteta u Mitrovici), sve mi je to predvidljivo i normalno.

Ono zbog čega sam duboko uznemirena i zbog čega svi mi moramo urlati na sav glas jeste činjenica da se jedan narodni poslanik usudio da, sa govornice Skupštine, uputi pretnju smrću koleginici profesorki Dubravki Stojanović, a sve obraćajući se resornom ministru Šarčeviću, koji na to ni reč nije rekao. I ne samo on, niko nije rekao, ni nepostojeći predsedavajući, ni ono malo rasute Skupštine, neki redar makar ili pajtos, baraba iz njegovih makar redova, da dođe da mu isključi mikrofon, da ga upozorii, ukori, da mu kaže – a ne, to ne. To ne možeš da govoriš nigde, a posebno ne sa ovog mesta, i to ne samo zato što dr Stojanović nisi dorastao, nego zato što se za takve pretnje postoji Zakon i za njih se ide u zatvor. To što je taj Atlagić sa govornice izbljuvao, a svi ćutali, to je za oduzimanje mandata i imuniteta, pa da onda ide da u samoću svoje banalne duše piše naučne uratke kao do sad, ali nesmetano i u izolaciji, i razvija teme koje je započeo i hipoteze da čovek kao bića voli da se druži i pušta korenje kao biljka, što ga od životinja razlikuje to što je selica (sic!), pa može da živi „i na užarenom pojasu pustinje i na ledu na polovinu“(pogledajte originalni naučni rad „Patriotizam Vladimira Jovanovića“ako mislite da izmišljam). Lako se glupom smejati. Strašno je glupom dati moć, a kukavički je pred njim ćutati i dopustiti mu da nekažnjeno svoju banalnost zla polako-polako normalizuje, dok više nikog ne bude bilo da se pobuni – ili makar čudi.

*Blic, 11. septembar 2019.

Minimalac 30.022 dinara

Vlada Srbije je presekla – minimalna zarada od naredne godine biće povećana sa 155,3 na 172,5 dinara po satu. To je povećanje od 11,1 odsto u odnosu na ovogodišnji minimalac. Oko 350.000 radnika koji su u ovoj godini radili za minimalac od oko 27.000 dinara od naredne godine praktično će u novčaniku imati 3.000 dinara više, saopšteno je u uzorak na konferenciji za novinare u Vladi. “Ovo je najveće povećanje zarade ikada u Srbiji”, rekao je ministar finansija Siniša Mali posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta. Ministar je najavio i povećanje neoporezivog dela zarade sa 15.300 na 16.300 dinara, kao i smanjenje doprinosa za PIO fond na teret poslodavaca za 0,5 odsto.

Nema udžbenika za reformisane gimnazije!

Reforma gimnazija počela je prošle godine. Prvi razred đaci su završili sa tek pokojim novim udžbenikom. U drugom, ništa bolja situacija. Plan i program postoje, ali uprkos obećanjima Ministarstva prosvete i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja da će novi udžbenici biti odobreni do početka školske godine, to se nije desilo. Kako učiti i savladati gradivo kada udžbenika za drugi razred gimnazije još nema u knjižarama, pitaju se đaci i njihovi roditelji, a profesori se uzdaju u svoju kreativnost, pogotovo iz srpskog jezika i književnosti gde su izmene najveće, zbog lektire u reformisanom programu. “Činjenica da ne postoji udžbenik, čitanka, gramatika za drugi razred gimnazije je nefer i nepravda prema đacima i roditeljima”, smatra Ana Avramović, profesor srpskog jezika i književnosti Treće beogradske gimnazije. Kaže da se snalaze na različite načine – koriste stare čitanke, literaturu iz biblioteke, traže po internetu, kopiraju stare udžbenike što predstavlja posebnu poteškoću jer to može da podlegne prekršaju o zaštiti autorskih prava 

Novi udžbenik iz fizike nije najavljen, ali se primenjuje nova raspodela časova – čas teorijskog predavanja i jedan čas računskih vežbi. “Za taj jedan čas trebalo bi da pređem celokupno gradivo drugog razreda koje je veoma zahtevno za učenike i ključno je za studente tehničkih fakulteta”, kaže Dragana Pavlović, profesorka fizike Treće beogradske gimnazije.  Prema njenim rečima, za časove vežbe nemaju nikakvo uputstvo šta treba da se radi, da li će to biti računski zadaci ili eksperimentalne vežbe ili kombinacija. To je, kako kaže, nastavnicima ostavljeno da sami odrede. 

Preporučenog udžbenika nema ni iz biologije! “Mi nastavnici pripremamo materijale za učenike, bilo kopiranjem postojećih sadržaja ili kopiranjem istih. Takođe upućujemo učenike na sadržaje u udžbenicima koji su se ranije koristili u nastavi u višim razredima jer je gradivo delimično prebačeno iz na primer trećeg razreda društvenog smera gimnazije ili četvrtog razreda prirodnog smera gimnazije”, kaže Sanja Damjanović, profesor biologije Treće beogradske gimnazije.

Prosvetni  savet: Novi udžbenici do kraja godine

U Nacionalnom prosvetnom savetu najavljuju da će novi udžbenici biti spremni do kraja godine. Ističu da promene u gradivu nisu drastične, samo je pristup drugačiji. Kako kažu, udžbenici nisu obavezno nastavno sredstvo, a profesorima se nudi veća kreativnost.

Roditelji đaka, međutim, ne misle tako. “Došla sam da kupim, pola knjiga nema. Na velikoj sam muci. Neki traže, neki diktiraju”, kaže majka jednog učenika. Dok ne stignu novi udžbenici za drugi razred gimanzije, nije lako ni profesorima ni đacima. U Nacionalno-prosvetnom savetu izdavači su već predali udžbenike Zavodu za udžbenike, ali i Zavodu za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, gde su formirane i komisije koje treba udžbenike da odobre. 

SANU: osnovan odbor “Srpsko pitanje od 19. do 21. veka”

Srpska akademija nauka i umetnosti osnovala je programsko-organizacioni odbor “Srpsko pitanje od 19. do 21. veka” sa ciljem da Akademija pruži ozbiljan uvid, baziran na naučnom i umetničkom utemeljenju, uz čitav niz pitanja od vitalnog interesa za Srbiju. Potpredsednik SANU akademik Zoran Popović rekao je na konferenciji za novinare da je Odbor, sačinjen od predstavnika akademijskih odbora koji se bave oblastima od strateškog značaja (Kosovo i Metohija, obrazovanje, nauka, kultura i umetnost, energetika), osnovan 21. juna i tom prilikom je zaključeno da je najvažnije od svih, pitanje Kosova i Metohije te se planira krajem godine i naučni skup posvećen toj temi.

Pored Kosova i Metohije, Odbor će se baviti drugim, kako je Popović objasnio, izuzetno važnim temama kao što su položaj srpskog naroda u susednim zemljama, zaštita kulturno-umetničke baštine i utvrđivanje njenog srpskog identiteta, istorijski, ustavno-pravni, ekonomski i religijski aspekti, geo-strateško opredeljenje, pitanje jezika i demografsko pitanje, korpus ljudskih prava, bezbednost, međunarodni odnosi.

Na prvom sastanku je razmatran način rada Odbora i predloženi su različiti modaliteti rada – tematski simpozijumi, serije predavanja, sastanaka, razgovora, naučni skup i svi oni bili bi propraćeni odgovarajućim pisanim dokumentima (saopštenjima, zbornicima). Predloženo je osmišljavanje stalnih akcija u kojima bi na kreativan način učestvovali svi zainteresovani članovi SANU, a Odbor može imenovati pododbore za specifične teme, u čiji sastav, osim članova SANU, mogu ući i eksperti koji nisu njeni članovi. Predloženo je i uključivanje različitih naučno-obrazovnih ustanova, univerziteta, instituta, predstavnika različitih struktura i uglednih pojedinaca koje će članovi Odbora birati, sa punom pažnjom i odgovornošću.

Popović je rekao da će naredni sastanak biti za sedam dana kada će se članovi više posvetiti listi tema i programu rada do kraja ove godine. Podsetio je da se SANU već nekim od pomenutih tema bavi kroz svoje programe, ali da je cilj osnivanja Odbora da te aktuelne teme budu neprekidno prisutne i da se kroz drugačiju formu privuče veća pažnja javnosti. “Cilj je i da SANU bude prisutna, ali ne kao neki centralni komitet koji bi davao mišljenje povodom svake političke akcije, već da ima prisustnost u gorućim pitanjima koja opterećuju ovo društvo, za sagledavanje problema”, dodao je Popović.

Predsednik Odbora je predsednik SANU akademik Vladimir S. Kostić, potpredsednik je akademik Ljubomir Maksimović, koji je i potpredsednik SANU, a članovi su akademici Nebojša Radunović, Zoran Krivokapić, Kosta Čavoški, Aleksandar Kostić, Časlav Ocić, Mihailo Vojvodić, Ljubodrag Dimić, Milan Lojanica, Miro Vuksanović, Vladimir Bumbaširević, Zoran Radović, Zoran Petrović i Gojko Subotić i dopisni članovi Mira Radojević, Dragan Vojvodić, Slobodan Vukosavić, Vladica Cvetković, Ljubinko Radenković i Slavenko Terzić.

Bečej: Profesori i studenti zajedno veslaju kroz Mađarsku i Srbiju

Zahvalјujući IPA projektu prekogranične saradnje Mađarska-Srbija „Watertour“, 50 studenata i osam profesora Prirodno-matematičkog fakulteta u Segedinu i novosadskog Fakulteta za sport i fizičku kulturu veslanjem u kanuima spajaju Tisu od Tisakečkea, gradića u središtu Mađarske, do ušća „panonske princeze“ u Dunav kod Slankamena u Srbiji. Na ruti dugoj oko 300 kilometara, učesnici atraktivnog vodenog karavana, između ostalih mesta, zaustavili su se u Bečeju. Ne bez razloga, jer je grad kraj Tise iznedrio dva svetski renomirana kajakaška imenjaka, Marka Novakovića i Tomićevića, ali i nadolazeću kajakašku heroinu Bilјanu Relić i eksšampiona Dejana Terzića i Jožefa Šotia. Brojnu ekipu „akademaca“ na obali Tise kod prostorija Kajak kanu kluba Bečej dočekali su u ime Kajak kanu kluba Bečej dr Anđelko Mišković, predsednik opštine Dragan Tošić i pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević. – Tisa je danas najlepša reka, a Bečej grad u Vojvodini. Jer, susretanje različitosti i ideja lјudi je nešto najlepše, čime se Vojvodina ponosi. Ovakvim projektima promovišemo biodiverzitet, ekološku svest, različitost kultura, turizam… Posebno je važno da su u njega uklјučeni mladi lјudi dve akademske zajednice prijatelјskih susednih zemalјa – naglasio je pokrajinski sekretar prof. dr Zoran Milošević.

Cilј projekta „Watertour“ je da se uspostavi samoodrživa ruta Tisom od Tisakečkea do Slankamena, a sve dobija na značaju što su „pioniri“ poduhvata „akademci“ dve zemlјe. – Višednevni vaslački poduhvat studenata i profesora dva fakulteta iz dve države dug je oko 300 kilometara, jer ćemo posle Slankamena nastaviti Dunavom do Kovilјa. Sjajan smo tim. Razmenjujemo hranu i piće, jezičke i kulturne vrednosti, a ostaće nam resursi koje smo dobili, poput novih kanua i nove savremene opreme za izvođenje nastave koja se odnosi na aktivnosti u prirodi – primećuje u ime Fakulteta za sport i fizičku kulturu Darinka Korovlјev.

Šarčević sa mladim hemičarima, dobitnicima nagrada u Moskvi

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević primio je dobitnike srebra i tri pojedinačne nagrade na Međunarodnom hemijskom turniru u Moskvi. Uz čestitke budućim akademskim građanima, ministar je predstavio koliko se ulaže u reforme školstva i u kom pravcu ide budućnost razvoja nauke čiji će i oni biti svedoci studirajući u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Turnir je održan od 20-25. avgusta na Univezitetu “Lomonosov”, na kojem su učestvovali Dunja Arsenijević, Stefan Mitrović, Jelena Ivković, Filip Koldžić, Mihajlo Milošević i Branka Krnjaja, uz mentorstvo Uroša Stojiljkovića i Anamarije Nikoletić sa Hemijskog fakulteta. Mlade hemičare očekuju novi izazovi na međunarodnim takmičenjima u kome će ih Ministarsvo podržati, dodao je Aleksandar Pajić, savetnik ministra za srednje obrazovanje.

Na posao bez iskustva i prakse

Jedan od najvećih problema sa kojima se susreću oni koji tek zavše škole ili fakultete jeste taj što poslodavci da bi ih zaposlili traže – iskustvo. Ali ima i drugačijih, svtelih primera. Da posle završenih studija sledi praksa, a ubrzo i stalno zaposlenje, retko se dešava. Tu šansu dobio je Marko.   Marko Rakita kaže da je završio Mašinski fakultet u Beogradu, smer za industrijsko inženjerstvo i da je sada na masteru. “Ali pre ove prakse nije uopšte bilo, da kažem, opipljivo to šta zapravo jedan industrijski inženjer radi, dok recimo na ovoj praksi imam priliku da vidim to na realnom primeru i da od samog početka prakse budem uključen u realne projekte kojim se bave već ljudi koji su u tom odseku”, kaže Marko.

Najsavremeniji tehnološki kampus, koji podiže američka kompanija NCR, za dve godine trebalo bi da bude završen. Sada zapošljavaju 3.400 ljudi, a u narednom periodu planiraju da zaposle još hiljadu. Samo od početka ove godine, zaposleno je 26 studenata koji su tek završili fakultete. “Značilo mi je što nisam morala da prolazim besplatne prakse i volontiranja nego sam odmah dobila posao za stalno i dobila sam posao u kojem imam priliku da se stručno usavršavam, mogu da prolazim treninge i obuke koji će mi kasnije biti važni za sledeći neki posao u struci”, kaže Jovana Milisavljević, softverski inženjer.

Praksa traje 12 nedelja, a za to vreme praktikanti se obučavaju za poslove softverskog inženjera, rešavaju najrazličitije tehnološke izazove i pružaju podršku klijentima širom sveta. “Praksa se razlikuje po tome što od prvog dana oni dobijaju priliku da rade, da izvršavaju te procese rada uz mentorstvo. Manje gledaju, a više sami rade uz uticaj mentora na popravljanje nekih sitnih grešaka koje možda prave”, kaže Dejan Matić, senior softverski inženjer, mentor. Retke su kompanije koje onima bez iskustva i prakse pružaju mogućnost da rade za njih. Projekat kompanije NCR je na globalnom nivou, a tako su želeli da svoju ideju podele s drugima.

Apatin: Besplatna škola boksa za dečake i devojčice

 U Apatinu je počela s radom besplatna škola olimpijskog boksa u novom ruhu i novim konceptom s cilјem da podjednako okupi što više dečaka i devojčica. Školica je pokrenuta posle duge pauze u organizaciji Bokserskog kluba Apatin uz podršku Sportskog saveza i Opštine Apatin. Apatinska deca za sada su u kategorijama školaraca i omladinaca, kažu da su počeli sa boksom, jer vole taj sport. Treninge od triputa nedelјno, smatraju dovolјnim za početak. Tokom njih, ističu, podižu samopouzdanje, samopoštovanje i još izbace višak energije što savetuju i svojim vršnjacima.

U klubu ističu da je škola za svu decu besplatna tokom cele godine s dve opremlјene fiskulturne sale. Pre četiri decenije boks bio sport broj jedan u apatinskoj opštini, a u klubu za radio-televiziju Vojvodine napominju da je mečeve pratilo po nekoliko hilјada lјudi. I ako se zlatno vreme boksa ne može vratiti, očekuju da će kroz klub pomoći deci da razviju svoje telo i zdrav borbeni i takmičarski duh.

“Privrednik” stipendira studente Univerziteta u Prištini (K. Mitrovici)

Predstavnici Fondacije “Privrednik” posetili su u ponedeljak 9. septembra Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici. Ovom prilikom oni su saopštili odluku o stipendiranju studenata sa Kosova i Metohije u narednoj školskoj godini. Fondacija Privrednik odlučila je da ove godine dodeli stipendije svim studentima univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici koji su se prijavili na konkurs Fondacije. Fondacija koja brine o mladima I talentovanim ljudima čije su porodice u riziku od siromaštva, pomaže srpsku decu na svim prostorima gde oni žive. Treću godinu zaredom pomaže najbolje studente na Kosovu i Metohiji. Fondacija svoje pitomce pomaže finansijski, ali im omogućava i da putuju da se usavršavaju, da objavljuju naučne radove. Fondacija “Privrednik” finasira se iz privatnih donacija, postoji od 1897. godine i posluje pod geslom “Rad, štednja i čestitost”. https://www.youtube.com/watch?v=cAhUpSw2dH8

“Bejbi bum” u Drmnu kod Požarevca

Drmno, za razliku od drugih sela u požarevačkom kraju, beleži bejbi-bum. U protekle dve godine u njemu je rođeno više od dvadeset beba. Radna mesta i solidne plate, uz dobru infrastrukturu, zadržale su Drmljane na dedovini. Rode u Drmno sleću manje više koliko i u druga sela u okolini Požarevca, ali im je produktivnost znatno veća. U protekle dve godine u Drmnu je rođeno više od dvadeset beba.

Dragan Ivić, predsednik MZ Drmno, kaže da se do današnjeg dana 2019. godine rodilo sedmoro dece. “Imamo još dva ili tri u najavi ove godine, što znamo. 2018. godine je rođeno jedanaestoro dece koje je prijavljeno na Drmno. Inače je bilo tu još dva, tri deteta koja trenutno nisu prijavljena u Drmnu, žive u Kostolcu ili Požarevcu”, kaže Ivić.

Majka Jelena Bačić smatra da treba čovek da uspostavi šta mu je najvažnije u životu, a da su njima najvažnija deca. “Nama je ovo treća beba i jako smo zadovoljni”, ističe Bačićeva.  

Drmno je izuzetak u odnosu na mnoga sela požarevačkog kraja, u kojima se godišnje rodi tek po jedna beba. “Ja sam u poslednje dve godine u Drmnu samo venčao šesnaest mladih bračnih parova. Samo u Drmnu. Znači, verovatno je bilo venčanja i u gradu, po restoranima, ali ja sam obavio šesnaest. To se nije desilo poslednjih petnaest godina”, navodi Dejan Stojadinović. Mnogi žitelji Braničevskog okruga otišli su na rad u inostranstvo, ali se, za razliku od roda, sve manje vraćaju. Drmljani veruju da će ih rode i dalje posećivati, i da će u njihovim porodičnim gnezdima biti još više dece.

Vremeplov: Bitka kod Maraton

Na današnji dan 12. septembra 490. p.n.e.  Atinjani su na istočnoj obali Atike, kod Maratona pobedili deset puta brojniju vojsku persijskog cara Darija (9.000 prema 100.000). U bici su poginula 192 grčka vojnika i 6.000 persijskih. Vest o pobedi u Atinu je doneo glasnik Fidipidis, pošto je pretrčao 40 kilometara i potom umro od premora. Po tom događaju se u modernom vremenu zove najduža trka u atletici.

Vremeplov: Okončana vladavina komunista u Poljskoj

U poljskom parlamentu na današnji dan 12. septembra 1989.  prihvaćena vlada jednog od lidera pokreta “Solidarnost” Tadeuša Mazovjeckog, čime je formalno okončana vladavina komunista u Poljskoj. 

Vremeplov: Otkrivena pećina Lesko

Tražeći izgubljenog psa, grupa tinejdžera otkrila je na današnji dan 1940 godine pećinu Lesko, kod mesta Montinjak u Dordonji (Francuska), čuveni arheološki lokalitet s crtežima iz paleolita. 

Vremeplov: Rođen Milan Grol

Srpski političar, pozorišni i književni kritičar Milan Grol, dugogodišnji dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, od 1940. šef Demokratske stranke rođen je na današnji dan 1876. U Drugom svetskom ratu bio je član vlade Kraljevine Jugoslavije u emigraciji, a od marta do avgusta 1945. potpredsednik Vlade Demokratske Federativne Jugoslavije. 

Vremeplov: Rođen Džesi Ovens

Na današnji dan 12. septembra 1913. rođen američki atletičar Džesi Ovens, koji je osvojio četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. Njegov trijumf naljutio Adolfa Hitlera, koji je napustio počasnu ložu kako bi izbegao da se rukuje s njim zato što je crnac. 

Vremeplov: Jan Sobjecki potukao tursku vojsku

Na današnji dan 12. septembra 1683. poljski kralj Jan III Sobjecki potukao tursku vojsku i razbio dvomesečnu drugu opsadu Beča, čime je sprečen prodor Turske u srednju Evropu. 

Vremeplov: Italijanska armija zauzela Rijeku

Italijanska armija sastavljena od dobrovoljaca pod komandom pesnika Gabrijela D’Anuncija na današnji dan 12. septembra 1919. zauzela Rijeku. Grad ostao pod italijanskom vlašću do kraja Drugog svetskog rata. 

Godišnje zbog raka izgubimo jedno školsko odeljenje

Rak je najčešći uzrok smrtnosti kod dece od od pet do 14 godina. Godišnje u svetu oboli oko 250.000 dece. U Srbiji oko 350. Najačešći oblici su leukemija, maligne bolesti mekih tkiva i tumori mozga. Dušan Crnokrak, koji je sa svojih 11 godina pobedio veoma težak oblik kancera, Hodžkinov limfom, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a istakao je da je obolelima najvažnija psiho-socijalna podrška.  “Mi u našem udruženju ‘Mladice’ radimo na vršnjačkoj edukaciji jer su oboleli često diskriminisani, gube prijatelje i to je najveći problem i mi se trudimo da im pomognemo, koliko god smo u mogućnosti”, objašnjava Crnokrak.

Dragana Radulović iz udruženja “Čika Boca” navodi da u Srbiji tek 70 odsto dece uspe da pobedi rak. “To je znatno lošija statistika u odnosu na Evropu i svet. Mi godišnje od raka izgubimo jedno školsko odeljenje. Lekovi za lečenje jesu važna stvar, ali je jednako važna podrška i nega tokom lečenja. Naravno, kod dece ne možemo da govorimo o prevenciji, nego o ranoj dijagnostici i zbog toga, ako je rana dijagnostika efikasna, i procenat izlečenja je veći”, objašnjava Radulovićeva.  Kako kaže, srčani problemi, sterilitet, kognitivni poremećaji su neke od posledica sa kojima se suočavaju pacijenti nakon dugoročnog lečenja od raka. Navodi da su ciljevi udruženja da pomognu obolelima od raka. “Kad dete ili adolescent oboli od raka to je bolest cele porodice i tiče se svih nas i zbog toga je vrlo važno da budemo spremni da neke stvari preveniramo i da ne odu daleko”, navodi Radulovićeva.

U Srbiji 1.500 samoubistava godišnje

U svetu svake godine oko milion ljudi oduzme sebi život, upozorenja su koja na “Svetski dan prevencije samoubistva”, stižu od Svetske zdravstvene organizacije. U Srbiji, godišnje oko 1.500 osoba digne ruku na sebe. Zato su pre osam meseci Klinika “Dr Laza Lazarević” i Ministarstvo zdravlja pokrenuli nacionalnu SOS telefonsku liniju za prevenciju suicida, koja radi u okviru te klinike. Direktorka klinike doc. Dr Ivana Stašević Karličić rekla je za Dnevnik RTS-a da se javljaju ljudi iz cele Srbije a da pomoć češće traže žene iako su suicidi češći kod muškaraca. Najčešći razlozi za pozive su smrt najbližeg srodnika, problemi u porodici, ljubavi, sa decom, suicidalne ideje i prethodni pokušaji nakon čega sledi krivica i nova kriza.

Ivana Stašević Karličić je rekla da je najmlađi korisnik linije imao 16 godina a najstariji 90. Najčešće se javljaju ljudi srednjih godina koji imaju najviše emocionalnih problema i koji se nose sa depresivnim poremećajima. Doktorka poručuje da je prevencija prioritet i da linija daje rezultate. Ističe da je suicidalna kriza kratka i da linija pomaže. Dodaje i da se na osnovu linije sistematuzuju problemi a da se radi i na centru za prevenciju suicida.

Jedanaestogodišnjakinju iz Crne Gore udali na KiM

Upravi crnogorske policije prijavljen je još jedan slučaj prisilnog maloletnickog braka, kada je jedanaestogodišnja devojčica iz Crne Gore udata na Kosovu, javlja RTCG. Jedanaestogodišnja devojčica iz Crne Gore udata je na Kosovu, saopštila je Fana Delija iz Centra za romske inicijative, prenosi RTCG.  “Policiji je prijavljen slučaj devojčice od 11 godina kojoj je ugovoren brak. Devojčica se nalazi na teritoriji Kosova, ja se nadam da ćemo brzo i adekvatno reagovati, imajući u vidu da je ona već zasnovala bračnu zajednicu”, pojašnjava Delija. Slučaj je u petak prijavljen i, kako dodaje Delija, za sad nemaju povratnu informaciju šta se dešava sa devojčicom. Očekuje da ona što pre bude vraćena u Crnu Goru.  “Očekujemo da devojčicu vrate sa Kosova i da se preduzmu dalji koraci”, poručila je Delija, za RTCG. Dodaje i da raste svest kod Romkinja da prijavljuju slučajeve ugovorenih brakova. “Od 83 slučaja prijavljena Centru za romske inicijative, više od 50 su prijavile same žene”, istakla je Delija.

About the Author

admin