Vesti – 13.09.2019.

DR Siniša: “Povećanje plata u javnom sektoru iznad 12 odsto”

Plate u javnom sektoru biće povećane u većem procentu nego prošle godine kada je to povećanje iznosilo između sedam i 12 odsto, najavio je u sredu  ministar finansija Mali DR Siniša. On je na TV Pink rekao da će se za nekoliko dana izaći sa konkretnim predlogom o povećanju plata u javnom sektoru. “U narednih par dana ćemo izaći sa predlogom povećanja plata u javnom sektoru. Već sada mogu da kažem da će povećanje plata procentualno biti veće nego prošle godine kada je bilo između sedam i 12 odsto. Ove godine ćemo ići još malo iznad toga”, rekao je državni rizničar.

Hiljadu nastavnika bez prave diplome!

Prema podacima Ministarstva prosvete, u Srbiji je prošle godine bilo 1.000 nestručnih nastavnika i oni su učili oko 27.000 osnovaca, pišu “Večernje novosti”. Da bi rešili problem nedostatka stručnih nastavnika pojedinih predmeta, Ministarstvo sprema konkurs za stipendiranje studenata druge i treće godine fizike, matematike, informatike, srpskog, engleskog i nemačkog jezika i književnosti koji su zainteresovani da nakon studija rade u školi. Kako se navodi, Ministarstvo prosvete želi da kroz stipendije od 12.000 dinara mesečno ukaže studentima na značaj nastavničke profesije. List piše da navedene predmete u nekim školama predaju prosvetari koji nemaju potrebno obrazovanje propisano pravilnicima. Prema podacima Ministarstva prosvete, ima 457 nestručnih nastavnika matematike, 239 fizike, 109 nastavnika informatike, 133 nastavnika nemačkog i 48 engleskog jezika.

Najlošija situacija bila je u Zrenjaninu, a najbolja u Kragujevcu, pišu “Novosti”. Precizni podaci, kako se navodi, biće dostupni kada se uspostavi jedinstven informacioni sistem u prosveti. “Ministarstvo je radi potpunijeg sagledavanja ovog problema zatražilo podatke od škola o nastavnicima koji predaju te predmete, a koji po važećem pravilniku nemaju potrebne kvalifikacije. Iako su to uglavnom nastavnici koji su angažovani na određeno vreme i koji su često na zameni u osnovnim školama namera nam je da sagledamo sve aspekte i da početkom naredne godine organizujemo prve obuke, tj. kratke cikluse u saradnji sa matičnim fakultetima i univerzitetima i to iz oblasti matematike i fizike za koje prema prvim podacima postoji najveća potreba”, kažu sagovornici lista iz Ministarstva.

Skupština nastavila rad, poslanička pitanja pa amandmani

Skupština Srbije nastavila je juče  raspravu o amandmanima na nekoliko predloga zakona, među kojima su i Predlog zakona o dualnom modelu studija i izmene Zakona o autorskim pravima i srodnim pravima, koji su i izazvali najviše pažnje poslanika. Kao i svakog utorka i četvrtka i danas je sednica počela postavljanjem poslaničkih pitanja i iznošenjem njihovih primedaba i sugestija Vladi Srbije.

Na dnevnom redu zasedanja su i Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, izmene Zakona o patentima i izmene Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda. Na svih pet predloženih zakona podneto je ukupno 146 amandmana, od čega najviše na Predlog o izmenama i dopunama zakona o autorskim pravima i srodnim pravima, 82.

Poslanici su u ponedeljak završili objedinjenu načelnu raspravu na predloge zakona o dualnom modelu studija i zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, dok su u utorak završili objedinjenu načelnu po ostalim tačkama dnevnog reda. Ispred Vlade Srbije, predložene zakone obrazlaže ministar obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević koji će nakon poslaničkih pitanja i danas prisustvovati sednici.

Novi Sad: Dugački redovi za kupovinu udžbenika

Većini roditelјa osnovaca i srednjoškolaca druga školska sedmica počela je čekanjem u redovima ispred Zavoda za udžbenike, „Službenog glasnika”, „Knjižare polovnih udžbenika” ili u društvu nekog od uličnih prodavaca duž Jevrejske ulice. Ni ove godine velike gužve ispred knjižara nisu izbegnute. Čeka se u proseku oko sat i po, a kako navode roditelјi ispred Zavoda za udžbenike, ponekad i uzaludno. Zbog velike potražnje, knjige se brzo prodaju i često nije moguće pronaći sve potrebne udžbenike u jednoj knjižari, te je čekanje na više mesta neizbežno. Svake godine je ista priča, ovakvih gužvi ne bi bilo kada bi svaka škola objavila spisak knjiga krajem školske godine, tako bismo preko leta mogli da obezbedimo ono što je potrebno, kaže majka srednjoškolca Tamara Jukić.

Cena novih udžbenika zavisi uglavnom od izdavača. Komplet za niže razrede osnovne škole staje između 6.000 i 10.000  dinara, dok je za više razrede ta suma nekoliko hilјada veća. Srednjoškolci učestalije kupuju pojedinačne knjige, koje u knjižarama ne prelaze 1.000 dinara.

Po mišlјenju roditelјa, polovni udžbenici predstavlјaju isplativiju varijantu. Kod uličnih prodavaca cene, s obzirom na nepotpunu ponudu i očuvanost, variraju od 200 do 500 dinara po knjizi. Uprkos pokušajima Komunalne policije da spreči neregistrovanu razmenu udžbenika, Jevrejska ulica i dalјe je centar nabavke „iz gepeka”.  Osim što se žale na nedovolјnu zaradu, prodavci na ulicama takođe strahuju od oduzimanja robe i novčane kazne. Kažu da knjige otkuplјuju od učenika, a njihova preprodaja, za neke, predstavlјa jedini izvor zarade.

Veće plate istraživača

Iako su se poslednjih dana pojavljivali netačni podaci o direktnim materijalnim troškovima istraživanja po istraživaču, činjenica je da su oni, kada se porede 2012. i 2018. povećani vise od 100 odsto, piše Politika. Državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Popović za taj list precizira da je 2011. godine izdvajanje po istraživaču bilo 48.021 dinar, a za prošlu godinu 78.143 dinara. “Često se zanemaruje i povećanje plata istraživača, koje je bilo značajno, naročito u periodu 2016-2019. Naučni savetnik je, recimo, imao 87.506 dinara bruto platu, a sada prima više od 105.000 dinara”, ističe Popović. Prema njegovim rečima, sve je to logično kada se pogleda ukupno povećanje budžeta za nauku i tehnološki razvoj (bez infrastrukturnih ulaganja i opreme) u poslednje četiri godine, a koje iznosi 35,8 odsto. “Na konkurs za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS) koji je zatvoren 2. septembra stigao je izuzetno veliki broj prijava – 570, zbog čega ćemo od Vlade Srbije tražiti dodatni novac za PROMIS. Ovaj poziv je bio namenjen onim istraživačima koji nisu bili u prilici da budu rukovodioci projekata u prethodnih skoro 10 godina”, ističe Popović i dodaje da su prijave ravnomerno raspoređene po oblastima i da ih ima i sa fakulteta i sa instituta.

Do 15. novembra biće završen kompletan proces recenzija i posle kreće isplata novca. Projekti se rade na dve godine, budžeti su do 200.000 evra, a ukupno će, sa povećanjem, za PROMIS biti izdvojeno osam miliona evra. Uskoro će biti raspisana još dva poziva, otkriva Popović za Politiku: u oktobru za veštačku inteligenciju, a drugi će biti vaučeri za dijasporu. Ideja je da se dodeljuju vaučeri u Srbiji koji će koji će dati mini-program saradnje sa našim istraživačima u inostranstvu, kako bi se povezali da zajedno konkurišu za domaće i strane projekte. “Kada se pogleda ukupan broj radova naših istraživača u Web of Science od 2013. nema značajnih odstupanja, čak je rezultat u 2018. i najbolji – 5.299. Ovaj rezultat je ostvaren sa oko 12.000 finansiranih istraživača što upućuje na zaključak da imao dosta istraživača sa malom aktivnošću, ali i veliki broj prosečnih radova. Želimo da finansiramo najbolje, jer će oni proizvoditi visoku citiranost i najbolje istraživače”, kaže Popović. On ukazuje i na još jednu slabost dela naše naučne zajednice, piše Politika, a to je DUP (dopisivanje/ upisivanje/ potpisivanje). Većina naučnika se ponaša pošteno, dodaje, ali ima onih koji na nepošten način stižu do velikog broja radova, što će se takođe rešiti novim modelom finansiranja.

Odliv mozgova: Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi

Podaci Evropskog statističkog zavoda pokazuju da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje 51.000, uglavnom mladih ljudi, a Studija Fondacije Fridrih Ebert pokazuje da mladi kao razlog odlaska iz zemlje navode ekonomske razloge, a od nedavno i “pesimistično viđenje budućnosti srpskog društva”. Veći deo onih koji napuste našu zemlju su mladi ljudi. “Odliv mozgova” sve je masovnija pojava, a država sa svoje strane i dalje je u “fazi pregovora” o tome kojim merama taj odlazak sprečiti.

Studija Fondacije Fridrih Ebert pokazuje da mladi i dalje kao razlog odlaska iz zemlje navode ekonomske razloge, ali da je jedan od prisutnijih razloga u skorije vreme i “pesimistično viđenje budućnosti srpskog društva”, piše Bizlife. U toj studiji je navedeno da bi neke konkretne mere države bile mogućnosti za profesionalno usavršavanje kroz programe koje bi sufinansirala ili stipendirala država, podršku razmeni i saradnji sa kolegama u inostranstvu, bolju dostupnost visokog obrazovanja i usavršavanja za mlade iz socijalno ugroženih grupa, zaštitu ravnopravnosti u obrazovanju i radu, više pomoći države u zaposlenju i osamostaljivanju od primarne porodice. Ne pogađa “odliv mozgova” samo Srbiju, već i sve one zemlje takozvanog istočnog bloka. Poljska je kao konkretnu meru donela odluku da od 1. avgusta njeni državljani mlađi od 26 godina koji zarađuju manje od 85.528 zlota (20.000 evra), što je mesečna zarada od oko 1.600 evra, više neće morati da plaćaju porez na dohodak.

Hrvatska je, na primer, predložila da se ukine porez na dohodak za osobe do 25 godina i smanji na pola za ljude u dobi od 25 do 30 godina. Isti problem ima i Grčka, čiji mladi i talentovani odlaze u inostranstvo, jer u njihovoj zemlji nema interesantnih poslova. Način kako da ih vrate je i onaj koji praktikuje nevladina organizacija “Endeavor”. “Endeavor” savetuje firme pri odabiru odgovarajuće radne snage i želi da motiviše uspešne grčke preduzetnike u inostranstvu da deo svojih poslova prebace u Grčku.

U Srbiji za sada od konkretnih mera je želja da se oformi tim eksperata, koji treba da sačini strategiju i akcioni plan za sprečavanje odlaska ljudi iz zemlje, ali i da privuče nazad one koji su već otišli. Da je to i ekonomsko pitanje potvrđuje i podatak da troškovi odlaska mladih koštaju državu i do 1,2 milijarde evra godišnje.

Ono što između ostalog zadržava mlade u Srbiji je želja pojedinaca da uspeju u svojoj zemlji i pojedine kompanije koje kroz svoje programe za završene ili nesvršene studente, pre svega, za svoje potrebe obezbeđuju kvalitetan kadar. Neki od onih najvrednijih i najtalentovanijih iz ovih grupa nalaze se na listi BIZLife magazina “30 ispod 30”, gde je okupljeno 30 mladih ljudi koji još nemaju 30 godina, a već “drže” dobre pozicije u velikim firmama ili uspešno vode sopstvene biznise.

Šarčević: Roboti i dronovi u srpskim učionicama

Naredne školske godine sve škole u Srbiji biće opremljene malim robotima i određenim brojem dronova, koji će biti namenjeni učenicima koji bi trebalo da ih koriste da programiraju, stiču znanja i uče kroz igru, najavio je Mladen Šarčević, ministar prosvete u razgovoru za “Kurir”. Upravo to je, kaže Šarčević, jedan od procesa digitalizacije, ali i deo programa predmeta informatika. “Već 25 odsto škola ima te robote koji služe da deca vežbaju informatičke veštine kroz nove predmete, tj. programiranje. Dakle, učenici programiraju rad tog robota – autića, takozvanog M-bota, da se kreće po zadatoj liniji ili na sličan način”, izjavio je ministar. Prema njegovim rečima, Britanski savet im je u svemu tome bio najbolji saradnik. “Više od četiri miliona funti, koje nam oni doniraju, biće raspodeljeno u šest školskih uprava Srbije”, rekao je Šarčević.

On je naglasio i da će u februaru biti i druga raspodela nakon čega ćemo imati oko 70 odsto obrazovnog sistema opremljenog tim robotima, i izrazio nadu da će do početka naredne školske godine sve škole u Srbiji biti njima opremljene, piše “Kurir”. Ministar je dodao da se u nekim državama koriste i dronovi, i da će “napraviti neku aktivnost da oni idu na budžet u okviru opreme”, dok će za jedan broj tražiti donatore, kao što je bio slučaj i sa robotima. “Prema njegovim rečima, to će se odnositi na osnovne škole i gimnazije, neke srednje škole već imaju razvijene slične modele. “Pokušavamo da stignemo neke razvijene zemlje i moramo svi da se angažujemo. To deca već lepo rade, zreliji su i zato smo napravili tim sa ciljem da se informatika uvede kao obavezan predmet za učenike od prvog do četvrtog razreda”, zaključuje Šarčević.

Kikinda: Projekat “Približimo školu roditeljima”

Roditelji učenika kikindske Osnovne škole “Jovan Popović” moći će da pohađaju besplatne kurseve engleskog, nemačkog i mađarskog jezika, a imaju mogućnost korišćenja besplatnih termina rezervisanih za rekreaciju. U novoj školskoj godini, kikindska Osnovna škola “Jovan Popović” realizuje zanimljiv projekat pod nazivom “Približimo školu roditeljima”. Inicijativa da se na drugačiji, svakako koristan način roditeljima približi škola, već u samom startu naišla je na više nego dobre reakcije. Zaposleni u toj kikindskoj školi volonterski će voditi sve seminare, bez ikakvih nadoknada. “Na naše veliko zadovoljstvo, naišli smo na ogromno odobravanje roditelja. Oduševljeni su idejom. Na osnovu do sada prikupljenih anketnih listića, najveće interesovanje je za aerobik i za časove nemačkog jezika”, kaže Jelena Krvopić, direktorka OŠ “Jovan Popović” Kikinda. Već prve reakcije roditelja potvrđuju da je interesovanje veliko.

Ideja je da projekat “Približimo školu roditeljima” bude dugoročan, što bi svakako doprinelo većem angažmanu roditelja i njihovom aktivnijem učešću u radu škole, a roditelji bi na kvalitetan način izdvojili vreme za sebe. “Našim učenicima nudimo široki spektar vannastavnih aktivnosti, ali mislim da i roditelji treba da budu maksimalno uključeni u rad škole. Ako je ovo način da roditelji dođu u školu, da zajedno sa nama rešavaju probleme i slave naše uspehe, mislim da je ovo dugoročan projekat”, smatra Krvopić.

U toku je formiranje grupa i preciziranje termina, kako bi se svi zainteresovani roditelji uklopili u planiranu satnicu. Do kraja septembra započeće učenje i druženje roditelja.         https://www.youtube.com/watch?v=24FXGnF20hk

U rumskoj školi prokišnjava sala za fizičko vaspitanje

Jedna od najvećih sala za fizičko vaspitanje u Rumi ima problem sa krovom i olucima. Oni su dotrajali i prokišnjavaju. https://www.youtube.com/watch?v=Pwm-0JgsggI

Na PMF izložba raketa koje su išle na Mesec

Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu organizovao je manifestaciju pod nazivom “Šetnja i trka do meseca”, povodom 50 godina od sletanja na mesec.  https://www.youtube.com/watch?v=VKjWuhrIXL8

Novosadski festival knjige od 13. do 15. septembra

Već treću godinu za redom Udruženje građana “Poenta” organizuje Novosadski festival knjige – NOFEK, u saradnji sa Gradskom upravom za sport i omladinu, Gradskom bibliotekom u Novom Sadu, Bibliotekom Matice srpske, OPENS-om i drugim partnerima. Program ovogodišnjeg NOFEK-a čini niz aktivnosti sa velikim brojem mladih književnika i umetnika, muzičkim programom, predstavom, predstavljanem novosadskih književnih organizacija, ali i reprezentativna imena najčitanijih pesnika i pisaca današnjice: Dejan Stojiljković, Radoman Kanjevac, Gojko Đogo i Vanja Bulić. Ovogodišnji, treći po redu NOFEK održaće se od 13. do 15. septembra na Trgu republike.

“Uklavirivanje”  đaka MŠ „Isidor Bajić” za Ginisa

Učenici i profesori Muzičke škole „Isidor Bajić”, u organizaciji OPENS-a, pokušaće 20. septembra u 21 čas na Trgu slobode da obore Ginisov rekord. Toga dana 23 đaka, 46 ruku ili 230 prstiju, uz jedan klavir i profesore Muzičke škole, pokušaće da preskoče rekord koji drže srednjoškolci iz Sarajeva. Čitav događaj publika će na Trgu slobode moći da prati i uživo i preko LED ekrana, a uz prenos, planiran je i javni čas. „Otvoreni čas klavira” biće organizovan uoči obaranja Ginisovog rekorda, i to na četiri lokacije: Gradska biblioteka, Porta, ispred „Trčike” i ispred Srpskog narodnog pozorišta. Rekord će obarati polaznici MŠ „Isidor Bajić”: Mihajlo Racpeti (16 godina), Saša Zahorjanski (15), Danijel Leš (15), Milica Vranješ (17), Tisa Lekić (18), Igor Dalagija (17), Boško Stojadinović (17), Luka Petrović (18), Milica Vujanović (17), Dunja Vranješ (18), Sara Todorić (12), Mateo Radimir (13), Lenka Škrbić (12), Nemanja Marčetić (13), Marija Šapovalova (12), Ivan Černuhin (11), Elena Jakšić (11), Laura Mađarić (9), Damjan Svijić (9) i Stefan Svijić (10). Sa đacima će biti i profesorke Tijana Tenji, Aleksandra Vojnak i Slobodanka Stević.

Inače, sama ideja je potekla s Klavirskog odseka Muzičke škole, kao jedan od načina da se klasična muzika približi publici, na atraktivan i nesvakidašnji način. Koncept je da 23 mladih u isto vreme, na jednom klaviru, izvede kompoziciju pod nazivom „Zora” (Dawn). Kompozitor je bivši učenik iste muzičke škole, a sada student Akademije umetnosti u Novom Sadu Ivan Marković. Za đake Muzičke škole to će biti prilika da isprobaju i neke druge strane svoje umetničke ličnosti, pošto je sve izmešteno iz uobičajenog načina na koji se bave klavirom: od sviranja jednom rukom, preko položaja u odnosu na klavir, te situacije da su tek jedan od 23, umesto soliste koji suvereno vlada s 88 dirki.

Akcija Dan pešačenja 14. septembra

Planinarski savez Srbije najavio je da će nacionalna akcija “Dan pešačenja – Srbija 2019” pod sloganom “Srbija hoda!” biti održana 14. septembra u više od 60 gradova Srbije. Akciji se priklјučilo više od 70 planinarskih klubova i društava iz Srbije, a podržali su je i gradovi Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica, Kragujevac, i mnogobrojne opštine širom Srbije Pored popularizacije i omasovlјenja planinarstva, cilј akcije je i promocija zdravog načina života, očuvanje prirode i edukacija. Budući da je akcija rekreativnog karaktera, očekuje se da će joj se pridružiti više od 50.000 učesnika, navodi se u saopštenju PSS.

Informacije o startnim pozicijama za polaske i mestima održavanja nalaze se na sajtu Planinarskog saveza Srbije www.pss.rs. “Dan pešačenja” je besplatna akcija za sve učesnike i tog dana pešačenju se mogu pridružiti porodice, tinejdžeri, penzioneri, studenti… Pešačiće se omilјenim šetalištem, parkom, izletištem, prirodom ili planinama Srbije…

Budući da planinarstvo nije samo sport već i način života, Planinarski savez Srbije je od ove godine pokrenuo kampanju “Planine zovu” sa cilјem promocije planinarstva i planina Srbije.

Planinarski savez Srbije je nacionalni granski sportski savez u koji su, kao članovi, udružene osnovne sportske planinarske i planinarsko-skijaške organizacije-klubovi. Na nivou godine organizuje više od 100 takmičenja i akcija u celoj zemlјi. Pored aktivnosti u Srbiji, PSS je zadužen i za planiranje i organizaciju ekspedicija koje osvajaju najviše svetske vrhove, dodaje se u saopštenju.

Škola u Novim Kozarcima nabavila novi kotao za grejanje

Za nešto više od mesec dana počinje grejna sezona, a za nju se, pored građana, pripremaju i ustanove. Tako je osnovna škola u Novim Kozarcima nadomak Kikinde, nakon višegodišnjeg problema sa snabdevanjem toplotne energije, nabavila novi kotao. Osim što će rešiti glavni problem, predviđa se da će ova investicija doneti školi uštedu od 20 do 30 odsto. Za Osnovnu školu “Ivo Lola Ribar” u Novim Kozarcima, u blizini Kikinde, više nema zime. Višegodišnji problem sa starim kotlom rešen je sredstvima lokalne samouprave. Kako ističu u školi, sada u hladne zimske dane ulaze spokojniji, uvereni da se prošlogodišnji ekscesi neće ponoviti. “Prošle grejne sezone, imali smo tri havarije. To je sve bilo zbog starosti kotlova i instalacije. Škola je tada morala da izdvoji značajna sredstva da bi se to popravilo. Međutim, znali smo da to nije trajno rešenje i zbog toga smo se obratili lokalnoj samoupravi”, kaže Biljana Brkić, direktorica OŠ “Ivo Lola Ribar” u Novim Kozarcima.

Za rešavanje ovog problema, Grad Kikinda izdvojio je 2,2 miliona dinara. Sredstva su uložena za nabavku novog kotla, a očekuje se da će ova investicija školi umanjiti račun za grejanje za 20 do 30 odsto. “Samim tim, mi stičemo jednu sigurnost što se tiče snabdevanja toplotnom energijom i đaci ne moraju da brinu kako će se nastava odvijati kad dođu niske temperature. S druge strane, radimo na efikasnosti, odnosno, potrošnja će biti značajno manja”, kaže Pavle Markov, gradonačelnik Kikinde.

Zgrada škole “Ivo Lola Ribar” u Novim Kozarcima izgrađena je početkom 20. veka. Da bi u potpunosti bila funkcionalna, neophodna su konstantna ulaganja, koja uz funkcionalnost moraju da sačuvaju i njen autentični izgled. Sledeći koraci za ovu obrazovnu ustanovu, koja trenutno ima 105 učenika, jesu sanacija krova i zamena prozora.  https://www.youtube.com/watch?v=lkw7uioHfp0

Besplatna kreativna radionica za decu u novopazovačkoj biblioteci

Dečje odeljenje novopazovačke biblioteke “Petar Petrović Njegoš” organizovalo je besplatnu kreativnu radionicu.  Sve to povodom Svetskog dana pismenosti i sa ciljem da se podstakne čitanje. https://www.youtube.com/watch?v=5QA3Xu-7oKw

Novine u zrenjaninskim školama

Sa početkom ove školske godine ima i dosta novina u osnovnim i srednjim školama.  Sve to kako bi i učenici i prosvetni radnici imali bolje uslove za rad. https://www.youtube.com/watch?v=rmzDn-5Q0q4

Memorijal dr Radu Flora u ZR: Sećanje na rumunskog naučnika

U Zrenjaninu je 9. septembra po 27. put održan “Memorijal dr Radu Flora”, posvećen uspomeni na najznačajnijeg rumunskog naučnika, prosvetnog i kulturnog radnika sa ovih prostora – univerzitetskog profesora dr Radu Floru (1922 – 1989). Učesnici memorijala tradicionalno su položili cveće i vence na njegov grob na Tomaševačkom groblјu i spomen-bistu u Aleji velikana u Karađorđevom parku. Prisustvovali su i prijemu u Gradskoj kući, gde je održan i naučno-stručni deo memorijala, s učesnicima iz naše zemlјe i gostima iz nekoliko gradova u Republici Rumuniji.  Memorijal se, kao i svake godine, organizuje na dva sudbinski povezana datuma – 5. septembar, dan rođenja profesora Flore i 4. septembar, kada je preminuo, a ove godine memorijal je protekao i u znaku obeležavanja tri decenije od njegove smrti. Iako je rođen u Banatskom Novom Selu, a preminuo u Rovinju, u Hrvatskoj, dr Flora je odabrao Zrenjanin za mesto u kom je proveo najveći deo života, a u ovom gradu je i sahranjen.

U radu naučno – stručnog skupa, kao i svake godine, učestvovali su predstavnici organizatora, Društva za rumunski jezik Vojvodine, članovi porodice Flora, predstavnici Ambasade Republike Rumunije u Srbiji, konzul Republike Rumunije u konzulatu u Vršcu Dan Konstantini naučni radnici iz više sredina u Rumuniji – Temišvara, Arada, Rešica.

Goste su pozdravili zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac i pomoćnik gradonačelnika Simo Salapura. Santovac je istakao značaj održavanja ovakvog skupa u sredini u kojoj živi značajan broj pripadnika rumunske nacionalne zajednice. Grad Zrenjanin uvek je tu da pomogne održavanje memorijala. Drago nam je što smo ponovo u prilici da ugostimo i predstavnike rumunske nacionalne manjine sa teritorije grada Zrenjanina, ali i celog Banata i gradova u Rumuniji. Zahvalni smo profesoru Flori što je odabrao Zrenjanin za mesto u kom je živeo i pronosio njegovo ime i na beogradskom i novosadskom univerzitetu, gde je imao katedre. Predstavnici rumunske nacionalne manjine, kao i u vremenu u kom je živeo dr Flora, daju i danas doprinos razvoju grada i na najbolјi način predstavlјaju naš grad u drugim sredinama, istakao je Santovac.

Ispred organizatora memorijala obratili su se predsednik Društva za rumunski jezik Vojvodine Lučijan Marina, koji se zahvalio Gradu Zrenjaninu na podršci, kako u organizovanju tog skupa svake godine, tako i u negovanju sećanja na rad i delo profesora Flore. Prisutnima su se obratili i književnica Ileana Ursu Nenadić i konzul Republike Rumunije u konzulatu u Vršcu Dan Konstantin.

Nakon prijema u Gradskoj kući, učesnici memorijala položili su vence i cveće na spomen-bistu dr Radu Flore u Aleji velikana u Karađorđevom parku. Ispred Grada Zrenjanina venac su položili zamenik gradonačelnika Saša Santovac, pomoćnik gradonačelnika Simo Salapura i sekretar Skupštine grada Milan Mrkšić.

Dr Radu Flora bio je najznačajniji naučni radnik rumunske nacionalnosti koji je živeo i stvarao na našim prostorima. Bio je lingvista i dijalektolog svetskog glasa, književnik, dramaturg, esejista, istoričar književnosti, književni kritičar i folklorista. Bavio se izučavanjem dijalektologije, istorije, književnosti i literarnog folklora banatskih, ali i istarskih Rumuna.

“Pčelice”: Bitka za obrazovanje 6.000 dece sa smetnjama u razvoju

U okviru akcije Bitka za znanje nedavno je pokrenuta inicijativa “Pčelice” čiji je cilј nabavka savremenih učila za sve škole u Srbiji za decu sa smetnjama u razvoju. Reč je o robotima u obliku pčele uz pomoć kojih se na inovativan i kreativan način uče slova, brojevi, predmeti, životinje, matematika, priroda, jezik ili bilo koja druga oblast koju nastavnik osmisli. Za veoma kratko vreme, zahvalјujući velikom odzivu donatora, prikuplјen je iznos koji će biti iskorišćen za nabavku kompleta pčelica za svih 47 ustanova ovog tipa koje rade u Srbiji, izradu materijala za nastavu i obuku nastavnika. Zbog kapaciteta škola i broja dece koja pohađaju nastavu, u okviru akcije je sada postavlјen novi cilј da se u skladu sa potrebama škola koje imaju veći broj đaka obezbedi više od jednog seta pčelica. To je od izuzetne važnosti jer bi omogućilo većem broju nastavnika da istovremeno uz asistenciju Pčelica radi sa većim brojem učenika.

Kroz akciju “Pčelice” do sada je prikuplјeno 5.074.764 dinara, a kako bi se obezbedili dodatni setovi robota za škole sa najvećim brojem učenika potrebno je prikupiti jos 1.509.636 dinara. Kampanja za prikuplјanje sredstava za kupovinu robota pčelica organizovana je povodom Nacionalnog dana davanja koji je ustanovio Srpski filantropski forum uz podršku Saveta za filantropiju, a održava se svake godine 9. oktobra, na dan rođenja velikana srpske nauke Mihajla Pupina.

Najveću podršku za kupovinu učila za čak 20 škola obezbedila je Kompanija trivago, a akciju su takođe podržali: Elidžir Group, Telekom Srbija, Grad Jagodina, Nordeus, OSA-Računarski inženjering d.o.o, Meggle, Nјienerberger Kanjiža, Mešer Tehnogas, Vojvođanska banka, DM drogeria markt, Hemofarm fondacija, Edžit fondacija, Microsoft, Levi 9, Mc Donald”s, Vetroelektrane Balkana, Infostud, SGS, Beogradski sajam i Saga.

Kreativna radionica u Poklon-zbirci Rajka Mamuzića

Kreativna radionica za decu pod nazivom „Izrada logotipa i piktograma” je održana u sredu u 11 časova u Poklon-zbirci Rajka Mamuzića, Vase Stajića 1.  Predavač i voditelј radionice je grafički dizajner i profesor likovne kulture Nenad S. Lazić.

Vremeplov: Osnovan Beogradski univerzitet

Na današnji dan 13. septembra Beogradski univerzitet obeležava 211. godina postojanja. Elem, toga je dana 1808. godine u  Beogradu  besedom Dositeja Obradovića “O dužnom počitaniju k naukama” počela s radom Velika škola. Među dvadesetak  učenika-studenata bili su i Aleksa, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa kao i Vuk Karadžić. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine  rad Velike škole je obustavljen.

Vremeplov: Narodna skupština proglasila za kneza Aleksandra Karađorđevića

Na današnji dan 13. septembra 1842. godine Narodna skupština kneževine Srbije, u kojoj su ustavobranitelji imali većinu, proglasila je za kneza Aleksandra Karađorđevića, sina vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa. Ustavobranitelji su prethodno zbacili kneza Mihajla Obrenovića, koji je potom izbegao u Austriju. 

Vremeplov: Umro Mišel Montenj

Na današnji dan 13. septembra 1592. godine umro je francuski pisac i filozof Mišel Ejkem de Montenj, obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodne misli u 17. i 18. veku (tri knjige “Eseja”, “Dnevnik putovanja”).

Vremeplov: Njujork prva federalna prestonica SAD

Na današnji dan 13. septembra 1788. Njujork je proglašen prvom federalnom prestonicom SAD. Grad su osnovali 1626. holandski doseljenici i nazvali ga Novi Amsterdam, a

dvadesetak godina kasnije zauzeli su ga Englezi i dali mu naziv Njujork u čast vojvode od Jorka (York), kasnije engleskog kralja.

Vremeplov: Rođena Klara Šuman

Na današnji dan 13. septembra 1819. rođena je nemačka pijanistkinja Klara Šuman, koja je koncertnu karijeru počela u devetoj godini i postala jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka. 

Srbija će zabraniti maloletničke brakove

Srbija će zabraniti maloletničke brakove, piše Politika u  štampanom izdanju. To će biti omogućeno izmenama i dopunama Porodičkog zakona, saznaje Politika u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U februaru ove godine, inače, formirana je Nacionalna koalicija za suzbijanje dečjih brakova, čiji je cilj okončanje takve prakse, posebno među romskom populacijom. Podaci Republičkog zavoda za statistiku za prošlu godinu pominju 204 mladozenje i 1.215 nevesta u uzrastu između 16 i 19 godina, dok Unicefovo istraživanje pokazuje da se gotovo polovina romskih devojčica uda pre punoletstva, a petina stupi u brak pre navršene 15. godine. Gotovo 40 odsto romskih devojčica rodi dete između 15. i 18. godine, a četiri odsto postaju majke i pre navršene 15. godine.

Novosadski studentski domovi bez vode

Studentski domovi “Slobodan Bajić” i “Velјko Vlahović” u sredu, 11. septembra nisu  imali vode “zbog radova”. Domovi su  bez vode bili od 8 do 15 časova.

Bil Gejts: Moj najveći strah je da mozak prestane da mi radi

Najveći strah američkog milijardera Bila Gejtsa je, kako kaže, da njegov mozak prestane da radi. Gejts je to rekao u novom trodelnom dokumentarcu Netfliksa “Unutar mozga Bila: Dekodiranje Bila Gejtsa”, koji će početi da se prikazuje 20. septembra. U nedavno objavljenom trejleru za film, u kojem reditelj i izvršni producent Dejvis Gugenhajm pokušava da otkrije šta se dešava u glavi drugog najbogatijeg čoveka na svetu, njegova supruga Melinda Gejtsa naziva ga “multiprocesorom”. Ona kaže da Gejts cveta u složenim situacijama, prenosi Si-En-Bi-Si. “On napravi okvir u svom umu, a onda počne da ređa informacije. Ako se nešto ne uklopi, postaje stvarno frustriran”, objašnjava Melinda Gejts.

About the Author

admin