Vesti – 14/15.09.2019.

Jastreb Atlagić se ponovo obrušio na profesore BU

Marko Atlagić, poslanik Srpske napredne stranke po treći put od početka ovog zasedanja Skupštine Srbije obrušio se na profesore beogradskog univerziteta Jovu Bakića, Dubravku Stojanović i Dušana Teodorovića, odgovarajući tako sa skupštinske govornice na pitanja koja mu je prethodnog dana uputio dnevni list Danas. Upravo to neprekidno ponavljanje jednih te istih optužbi i citiranje izjava beogradskih profesora, mimo dnevnog reda, zasmetalo je koalicionim partnerima SNS, Partiji ujednjenih penzionera koji su ocenili da Atlagićeva diskusija koja se ponavlja iz dana u dan predstavlja podmetanje klipa u točkovima rada parlamenta.

Primedbe PUPS-a u redovima SNS dočekane su kao kalkulisanje koalicionih partnerta, pa je Aleksandar Martinović, šef skupštinskioh naprednjaka kolegama iz koalicije poslao jasnu poruku da je njegova stranka ponosna što je u njihovim redovima profesor dr Marko Atlagić i da i njima niko ne brani da brane Vučića.. “Meni se ovih dana prigovara da sam vređao gospodina Jovu Bakića, po treći put docenta, verovali ili ne, koji je studentu masterantu na Filozofskom fakulktetu dao temu – Uloga Pinka i Hepija u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama “Teška reč i Ćirilica. To je isto kao da ja svom studentu dam temu – Uloga Filozofskog faklulteta u Beogradu u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektrualnog prostakluka i diletantizma slučaj Jovo Bakić”, naveo je Atlagić i dodao da je Bakić rekao da je Vučić izmećar Angele Merkel i da je to isto kao kad bi on rekao da je docent Bakić “govnar Klintona, Đilasa i Jeremića”.

Atlagić je tokom podužeg govora citirao pomenute profesore, često oslovljavajući profesorku Dubravku Stojanović, sa “uvažena gospođa Srbljanović”, tvrdio je da bi pobedio Borka Stefanovića u trci skupštinskim stepenicama, iako ima 62 godine. Ali je tokom tog govora odgovorio i na pitanje Danasa da li je pozivajući se na zakonik knjaza Miloša pretio Stojanovićevoj. “Oni koji lažu da sam ja pozivao na nekakvo ubistvo, uvažene profesorke Srbljanović nije istina. Neka pogledaju Krivični zakonik član 309. U meni nema mržnje koleginice Stojanović i to znaju svi poslanici”, rekao je Atlagić, uz napomenu da njega ne treba niko da brani, jer njegova dela govore sama za sebe, za razliku od dela pomenutih profesora kojih nema.

Sličan se sličnom raduje: Martinović i SNS  ponosni na Atlagića!

Nije, međutim, Atrlagić bio ostavljen na milost i nemilost koalicionih kritičara, jer su u njegovu odbranu stali lično Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe SNS, i Veroljub Arsić, potpredsednik skupštine odgovarajući na primedbe koalicionog partnera iz PUPS-a, Borislava Kovačevića. “Ne bih želeo da me niko pogrešno razume i stojim iza onoga što je Atlagić kritikuje već treći dan, ali ne može Skupština da radi efikasno na ovakav način. Razumem da treba da ktikujemo određene kategorije društva, ali tri dana ponavljati istu stvar, od reči do reči, a da se niko oko toga ne osvrne i da predsedavajući ne opomene govornika je loše“, rekao je Kovačević dodajući da mu takvo ponašanje jako smeta i da ga doživljava kao postavljanje klip u točkovima rada Skupštine.

Odmah mu je odgovorio predsedavjući Veroljub Arsić iz Srpske napredne stranke koji je istakao da je poslanicima stalo do mišljenja akademske zajednice, ali da to ne znači da profesori treba da pozivaju na nasilje, te da je profesor Atlagić poručio mladima da razmisle koliko treba da veruju svojim predavačima ako ih pozivaju na nasilje i ulicu.

“Ja kolege iz PUPS-a donekle mogu da razumem, jer nikoga od njih, pa ni njihovog predsednika strankne ne napada ni Đilas, ni Obradović, ni Jeremić. Na udaru tih ljudi su Aleksandar Vučić i SNS, i kao predsednik poslaničke grupe ponosan sam na činjenicu što je u našim redovima Marko Atlagić koji se neumorno bori da objasni o kakvim se ljudima radi, ljudima koji sebe smatraju srpskom intelektualnom elitom, a koji kažu za nas da smo neznalice, krezubi, sendvičari, botovi. Kome je teško da sluša, on ne razume poruku“, naveo je Martinović.

Na primedbu poslanika Kovačevića da je možda pogrešno i kontraproduktivno što jedno isto svakodnevno govori samo Atlagić, Martinović je odgovorio da retko čuje koalicione partnere. „Ko vam brani da branite Vučića, ko vam smeta. Sem poslanika SNS-a ne čujem neke druge, a vaš ministar u vladi sedi zahvaljujući Vučiću, koji je izneo izbore 2016. Pitate zašto se Atlagić javlja za reč, a pravo pitanje je zašto N1 i Danas ovih dana vode kampanju protiv Atlagića, a nikad ne prozivaju ćutologe“, istakao je Martinović.Nakon Martinovićevih primedbi Kovačević je reako da je teško otrpeti kada vam neko lepi etikete da ste u vladajućoj koaliciji, a ne stojite uz nju.

Iako ga niko nije prozvao, sa skupštinske govornice oglasio se i Milorad Mijatović, šef poslaničke grupe Ljajićevog SDPS, koji je naveo da je njegova stranka bila korektan koalicioni partner unutar vladajuće koalicije i da želi dalju saradnju sa SNS. Naveo je da nisu tačne tvrdnje da SDPS kalkuliše. On je pozvao kolege poslanike da o naučnicima govore njihove kolege naučnici i da se napravi distinkcija između političkog i naučnog rada. „SDPS nije partija koja će nekoga napadati. Molim vas da se u javnosti jasno zna da smo mi zaista deo koalicije i da nema za nas sitnih kalkulacija, kao što to želi da se prikaže“, rekao je Mijatović. Time je žestoka diskusija koalicionih partnera završena.

Pitanja “Danasa” Atlagiću koja su ostala bez odgovora

– Kako komentarišete to što  grupa intelektualaca  smatra  da bi vama  u svakoj normalnoj državi , zbog onoga što izgovarate sa skupštinske govornice, bio oduzet poslanički imunitet i bila bi protiv vas podignuta optužnica za govor mržnje i pretnje smrću?
– Da li je to što vi izgovarate, ta imena kojima nazivate ljude iz opozicije, dostojno titule profesora – doktora, koju vi nosite i koji predaje studentima?
– Sa opozicije prešli ste na prozivke i vaših kolega univerzitetskih profesora, pa ste tako  prozvali Dubravku Stojanović da je falsifikator, niste štedeli ni Jovu Bakića, Janka Veselinovića. Imate li vi dokaze za sve to što iznosite i znate li koliku težinu nosi javno izgovorena reč?
– Odakle Vam pravo da nekome pretite smrću, pozivajući se na kazne po zakoniku Knjaza Miloša?
– Kakav je stav Vaše stranke na ono što vi izgovarate, da li oni to odobravaju, da li su Vam naložili da tako govorite ili se možda ograđuju od vaših reči?

Nastavljaju se napadi i na profesorku Popović

Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ponovo je na meti napada poslanika Narodne seljačke stranke Marjana Rističevića, koji je pre dva dana u parlamentu izneo niz uvreda ne samo na njen, već i na račun još nekoliko profesora Beogradskog univerziteta. Rističević je rekao da je Danica Popović sa pokojnim profesorom Stojanom Babićem prevodila udžbenik o međunarodnim ugovorima i ekonomiji i da je Babić bio redaktor i preveo 55 odsto udžbenika, ali da je početkom ove godine ona izbrisala iz udžbenika njegovo ime i kao prevodioce navela sebe i svoju asistentkinju. „Student je otkrio da su oba udžbenika identična, da je pokojni Stojan Babić izbrisan posle smrti, da je njegovo delo izbrisano, a izbrisati tako nešto može samo moralna mizerija žute boje“, rekao je Rističević, ističući da Popović ne može više da predaje, prenela je agencija Beta.

Odgovarajući Rističeviću, ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da prati „slučaj“ Danice Popović i da je način formiranja komisije koja treba da se pozabavi spornim udžbenikom „malo sumnjiv“. – Studenti su se požalili na Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje oko izbora tih članova koji su lični prijatelji pomenute profesorske, te tu nema mnogo razloga za priču o čestitosti. Ovo sve što pričam apsolutno sam upoznat i pratim događaje i slučaj – rekao je Šarčević.

Podsetimo, student Ekonomskog fakulteta Aleksandar Jakšić podneo je pre nekoliko meseci zahtev za utvrđivanje plagijarizma i zloupotrebu autorskih prava protiv profesorke Popović, optužujući je da je prilikom izdavanja dopunjenog izdanja udžbenika iz Međunarodne ekonomije izbrisala ime profesora Stojana Babića, koji je zajedno sa njom bio redaktor i prevodilac prvog izdanja. Isti student ranije je na tribini o akademskoj čestitosti na Ekonomskom fakultetu izneo insinuacije da profesorka prodaje ispite u kabinetu, nakon čega je protiv njega pokrenut disciplinski postupak. Disciplinska komisija je kaznila Jakšića strogim ukorom, što je u drugom stepenu potvrdila i komisija na nivou Univerziteta u Beogradu.

Ognjanov: Iskonstruisan slučaj navodnog plagiranja

Galjina Ognjanov, profesorka Ekonomskog fakulteta, kaže za Danas da je Marjan Rističević svojim izlaganjem u Skupštini Srbije, tokom kojeg je vređao i omalovažavao profesore Univerziteta u Beogradu, još jednom pokazao da je nedostojan poslaničke funkcije zbog nedostatka elementarne kulture komunikacije, udvoričkog mentaliteta i nepoznavanja teme o kojoj govori. – Kad je reč o napadu na profesorku Danicu Popović, od poslanika Rističevića verovatno i ne treba očekivati da razume šta znači akademska čestitost i plagijatorstvo naučnog rada. Porazno je, međutim, da to ne razume ni resorni ministar Mladen Šarčević, koji je svojom izjavom u Skupštini još jednom potvrdio da je pogrešan čovek na pogrešnom mestu. Konkretno, od početka smatram da stručna komisija, formirana po istom modelu kako je to učinjeno u slučaju doktorata ministra finansija Siniše Malog, nije ni trebalo da bude formirana – navodi Ognjanov.

Ona kaže da prevod udžbenika nije naučni rad, te da se ne može govoriti ni o prisvajanju tuđih rezultata naučnog rada. – Dakle, način formiranja te komisije za koji ministar Šarčević kaže da je „malo sumnjiv“ zapravo je potpuno sporan. Sve što smo imali prilike da čujemo u Skupštini dodatno potvrđuje da se radi o iskonstruisanom slučaju navodnog plagiranja prevoda udžbenika kako bi se organizovao napad na profesorku Popović zbog njene smelosti da znalački i argumentovano kritikuje stanje ekonomije i ekonomsku politiku ove vlasti. Ujedno, izmišljeni slučaj plagiranja prevoda koji je neuporediv sa plagiranjem doktorske disertacije jer doktorat jeste naučni rad, iskorišćen je u cilju obesmišljavanja postupka utvrđivanja plagijata u doktorskoj disertaciji Siniše Malog, ali i u cilju zastrašivanja ostalih članova akademske zajednice – navodi Ognjanov.

Stručna komisija preispitaće navode iz prijave

Kako Danas saznaje, stručna komisija koja bi trebalo da preispita navode iz prijave protiv Danice Popović uskoro bi trebalo da bude konstituisana. Članovi koje je predložio Ekonomski fakultet su profesori Predrag Bjelić i Radovan Kovačević, Veće grupacije društveno-humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu je predložilo docenta Aleksandra Miloševića, sa Fakulteta političkih nauka, dok je Nacionalni savet za visoko obrazovanje imenovao profesora Pravnog fakulteta Slobodana Markovića.

Nakon toga su Nacionalnom savetu stigla dva dopisa, od kojih jedan anoniman, a drugi potpisan imenom navodnog studenta, sa identičnim zahtevom – da Marković bude zamenjen jer je lični prijatelj sa profesorkom Popović. Iako Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova predviđa da članovi stručne komisije ne smeju da budu sa matičnog fakulteta kao i osoba protiv koje je pokrenut postupak, autori dopisa se pozivaju na Kodeks profesionalne etike, tvrdeći da je Marković kao blizak prijatelj profesorke Popović u sukobu interesa.

Sagovornik Danasa iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje kaže da je suština te odredbe da se onaj, koji smatra da je kao povezano lice u sukobu interesa, sam o tome izjasni i izuzme, a ne da Savet to utvrđuje. Kako saznajemo, pre nekoliko dana je sazvana hitna sednica Nacionalnog saveta na kojoj se elektronski glasalo o poništenju odluke o imenovanju Slobodana Markovića za člana stručne komisije, ali juče nismo uspeli da saznamo kakav je bio ishod glasanja.

Bez komentara dok traje postupak

Profesorka Danica Popović nije želela da se oglašava o celom slučaju jer je postupak u toku, a isti odgovor dobili smo i od dekana Ekonomskog fakulteta Branislava Boričića.

Šarčević i generalna direktorka Uneska posetili IX gimnaziju

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčevići generalna direktorka Uneska Odri Azule posetili su u četvrtak  Devetu gimnaziju „Mihailo Petrović Alas“ u Beogradu, saopštilo je to ministarstvo. Oni su tom prilikom razgovarali sa učenicima ove škole koji su osvajali najviša priznanja i nagrade na gradskim i republičkim takmičenjima, olimpijadama znanja, konkursima i smotrama, navodi se u saopštenju. Šarčević izjavio je da je generalna direktorka Uneska upoznata sa reformama koje se sprovode u Srbiji u oblasti obrazovanja i nauke, kao i da ih je ocenila visokom ocenom. „Poseta ovoj školi je uvod u sutrašnji sastanak koji će biti održan u Palati Srbije na kome će biti prisutni stručnjaci iz oblasti medija, obrazovanja, informacionih i komunikacionih tehnologija koji će raditi na pripremi smernica za Nacrt globalnih standarda za kurikulume za medijsku i informacionu pismenost”, rekao je Šarčević novinarima. On je, navodi Ministarstvo prosvete, istakao da je učenicima u reformisanim gimnazijama dostupan izborni program o medijima i komunikaciji, a da je namera da taj program bude prisutan i u drugim školama.

Direktorka Uneska izrazila je zadovoljstvo što je na početku boravka u Srbiji imala priliku da poseti školu čiji učenici imaju izvanredne rezultate u različitim oblastima, od poznavanja stranih jezika do matematike i računarstva. Ona je rekla i da će tokom dvodnevne posete Srbiji imati priliku da razgovara sa predsednikom i premijerkom Srbije. Ovo je prva poseta generalnog direktora Uneska otkako je Srbija postala samostalna država. Deveta gimnazija je savremena škola koju pohađa oko 1.000 učenika raspoređenih u 32 odeljenja. U školi postoje po tri odeljenja društveno-jezičkog i po pet odeljenja prirodno-matemaričkog smera, kao i IT odeljenje. U školi već nekoliko godina postoji klub za UN preko koga se učenici obrazuju i učestvuju u projektima koji doprinose obrazovanju mladih o globalnim svetskim pitanjima. Posebno je značajan projekat Beogradski međunarodni model UN – BIMUN, međunarodna konferencija koja se za učenike srednjih škola organizuje od 2012. godine, i koja mladima pruža mogućnost da u praksi bolje upoznaju aktuelna međunarodna pitanja i načine njihovog rešavanja u okviru UN, istaklo je Ministarstvo prosvete.

Treća sreća: Još jedan upisni rok na UB

Univerzitet u Beogradu organizovaće i treći upisni rok, jer je na mnogim fakultetima ostalo dosta slobodnih mesta, odlučeno je  11. septembra na sednici Senata.  Drugi upisni krug na fakultetima Univerziteta u Beogradu traje do 15. septembra, ali je izvesno da će ostati dosta mesta, jer se u drugom roku prijavilo svega 664 kandidata, a bilo je 3.200 slobodnih mesta – budžetskih i samofinansirajućih. – Doneli smo odluku za treći upisni rok, jer će nakon drugog roka ostati oko 2.500 slobodnih mesta na fakultetima – rekao je za Tanjug prorektor UB prof. Petar Bulat. Izvesno je da će u trećem krugu biti i budžetskim mesta, jer je za drugi krug ostalo 1.055 mesta za studiranje o trošku države. – Sigurno će ostati i budžetskih mesta, zato što je za drugi krug bilo 1.055 budžetskih mesta, a prijavilo se samo 664 kandidata. Očekujem da će biti 400 do 500 budžetskih mesta – naglasio je Bulat.

Treći upisni rok počinje čim se drugi završi. Prijava kandidata biće 15. i 16. septembra, a dan kasnije na fakultetima će biti organizovani prijemni ispiti.

Košarkaši Srbije Maksimovićima poslali specijalan poklon

“Ovo je velika čast za mene, osećam se baš moćno, kao što naši reprezentativci i igraju na Svetskom prvenstvu u Kini!” Na taj način je, uz reči velike zahvalnosti, Maksim Maksimović (17), odlikaš, recitator i glumac, dočekao specijalni poklon, dres Srbije sa potpisima košarkaških reprezentativaca upućen na adresu “Blic fondacije”. O Maksimu, njegovoj sestri Teodori (15), bratu Luki (13) i majci Marini (38), koji u ubskom selu Zvizdar žive u 20 kvadrata u zemljotresom teško oštećenoj kući, “Blic” je u okviru akcije “Srce za decu” pisao dok se naša košarkaška reprezentacija nalazila na pripremama na Kopaoniku. Kao dugogodišnji partner Košarkaškog saveza Srbije, “MK Group” je, za potrebe priprema za Svetsko prvenstvo u Kini, ugostio reprezentativce u hotelu “Grand”, a naši košarkaši su, u znak zahvalnosti za podršku, ostavili potpisan dres.

Dirnuti pričom Maksimovića, kao znak pažnje i podrške, zaposleni u “MK Groupu” želeli su da dres dobiju Maksim, Teodora i Luka, i imaju suvenir svojih junaka koje bodre ispred TV prijemnika. – Svaku utakmicu do sada smo gledali, navijali i uživali. Stvarno je naša reprezentacija do sada pokazala apsolutnu dominaciju u svakom pogledu – kaže Maksim koji je odmah iskoristio priliku da proba svoj poklon, ističući da mu posebno imponuje što je u pitanju dres Miloša Teodosića “koji je Valjevac i praktično naš zemljak”.

 Maksimu i Teodori omiljeni je Miroslav Raduljica, dok Luka, koji je trenirao rukomet, više voli “akciju i realizaciju” i preferira Bogdana Bogdanovića Kao navijačima Partizana, ali i “zbog njegovog odnosa prema državnom timu i požrtvovanosti”, Maksimu i Teodori omiljeni košarkaški reprezentativac je Miroslav Raduljica, dok Luka, koji je donedavno trenirao rukomet i više voli “akciju i realizaciju”, preferira Bogdana Bogdanovića. Maksimovići, inače, Svetsko prvenstvo u Kini nesmetano mogu da gledaju, ali uopšte i da u svom skromnom domu imaju nesmetano snabdevanje strujom, zahvaljujući pozivu “Blic fondacije” da se pomogne ovoj porodici. Na taj poziv, naime, odmah je reagovao predsednik Opštine Ub Darko Glišić koji je animirao ubske privrednike, pa je prikupljeno 110.000 dinara i plaćen njihov višegodišnji dug za struju. Jedini siguran mesečni izvor prihoda Maksimovićima je Maksimova školska stipendija od 5.400 dinara, koju dobija kao odličan đak Tehničke škole, a najveći problem im je kuća ozbiljno oštećena u zemljotresu pre 30 godina. Sve četvoro žive u jedinoj upotrebljivoj prostoriji od 20 kvadrata bez kupatila.

Kako da pomognete Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552. Cena poruke je 100 dinara i važi za sve mreže ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: Dinarski račun – 2750010221949709 90 ili na devizne račune: 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima; 10221949717 66 – za uplate u dolarima; Societe Generale Srbija, Beograd.

„Gergina“ iz Negotina: Desetogodišnjica zalaganja za očuvanje tradicije jezika, kulture, običaja i identiteta Vlaha

Desetogodišnjicu aktivnosti udruženje za očuvanje tradicije jezika, kulture, običaja i identiteta Vlaha „Gergina“ iz Negotina obeležiće, pored ostalog, publikovanjem knjige „Vlasi/tradicionalna vlaška muzika/ Muzika Vlahilor djin lumje“ profesora dr Dimitrija Golemovića. Etnomuzikolog i kompozitor Golemović je četiri decenije istraživao bogato etnomuzikološko nasleđe Vlaha na prostoru severoistočne Srbije i Homolja. Ovaj projekat je sa 250 hiljada dinara podržalo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave na konkursu za dodelu sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine za programe i projekte iz oblasti kulture 2019. godine.

-Projektom želimo da izdamo knjigu autora prof. dr Dimitrija Golemovića u godini obeležavanja deset godina aktivnosti Udruženja na očuvanju običaja, kulture, tradicije, jezika i identiteta Vlaha. Osnovu knjige činila bi etnomuzikološka studija, praćena geografskom kartom, fotografijama kazivača i izvođača, kao i prilika kad se muziciralo i notnim zapisima muzičkih numera, rezimeom na vlaškom, srpskom i engleskom. Sastavni deo knjige su i dva kompakt diska, po jedan audio i video disk sa snimcima vlaške muzike- kaže za Danas predsednik Udruženja „Gergina“ Prim. dr Siniša Čelojević.

U Udruženju „Gergina“ najavljuju da će promocija knjige „Vlasi/tradicionalna vlaška muzika/ Muzika Vlahilor djin lumje“ biti održana 14. decembra ove godine u Negotinu. Inače, „Gerginu“ je formirala grupa građana, 15. decembra 2009. godine u Negotinu, sa željom da očuva kulturno nasleđe (tradiciju, govor-jezik, muziku, obeležja) Vlaha u Negotinskoj i Timočkoj Krajini, ali i na čitavom prostoru Republike Srbije, kao i okolnim državama u kojima žive pripadnici vlaške nacionalne manjine.

Vremeplov: Proglašena autokefalnost SPC

Na današnji dan 14. septembra1219. godine proglašena autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, sa sedištem u manastiru Žiča, koju je kod vizantijskog cara Teodora I Laskarisa i nikejskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao Sveti Sava (svetovno ime Rastko Nemanjić) potom prvi srpski arhiepiskop.

Vremeplov: Rođen Simo Matavulj

Srpski pisac Simo Matavulj, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma (“Bakonja fra Brne”, “Uskok”, zbirke pripovedaka “Iz primorskog života”, “S mora i planine”, “Beogradske priče”). rođen je na današnji dan 14. septembra 1852.

Vremeplov: Umro Jovan Zlatousti

Jovan Zlatousti, carigradski patrijarh, čuveni teolog i propovjednik, hrišćanski svetac i jedan od četiri crkvena oca pravoslavne crkve,  umro je na današnji dan 407. godine.

Vremeplov: Učitelj napao „Noćnu stražu“

U Amsterdamu jedan nezaposlen učitelj je 14. septembra 1975. godine nožem isekao „Noćnu stražu“, jednu od najcjenjenijih Rembrantovih slika.

Vremeplov: Umro Dante

Dante Aligijeri najveći italijanski pesnik, koji je u svom delu sintetizovao srednjevekovnu kulturu i nagovestio novi duh koji će se afirmisati u renesansi umro je na današnji dan 1321 godine. Bio je i prozni pisac, književni teoretičar, filozof i političar. Njegova “Božanstvena komedija” smatra se jednim od najznačajnijih dela u svetskoj književnosti. 

Vremeplov: Umro Masarik

Češki državnik i filozof Tomaš Garig Masarik, profesor Praškog univerziteta umro je na današnji dan 1937.. Osnivač i ideolog liberalne Češke narodne stranke (1900-20) koja se borila za autonomiju Češke u okviru Austro-Ugarske. Bio je prvi predsednik Čehoslovačke od 1918. do 1935. 

Vremeplov: Rođen Josif Marinković

Josif Marinković, srpski kompozitor i horovođa rođen je u Vranjevu kod Novog Bečeja na današnji dan 15. septembra 1851. godine. Obrazovao se u Petrovaradinu, Vrbasu i Novom Sadu. Osnovno muzičko obrazovanje pružio mu je profesor Dragutin Blažek u Učiteljskoj školi u Somboru. Marinković je studirao muziku u klasi Frantiseka Skuherskog u Orguljaškoj školi u Pragu između 1873. i 1881, i takođe je kratko vreme proveo u Beču (1886 — 1887) učeći kod kod Edvarda Hensilka na Univerzitetu. Vratio se u Beograd 1891. i tu je ostao do smrti.

Delovao je kao horovođa Beogradskog pevačkog društva (1881–1887), Akademskog pevačkog društva Obilić (1889–1900) i još nekih horova (Radničko pevačko društvo, Srpsko-jevrejsko pevačko društvo i dr.); predavao je muziku u Bogosloviji, Učiteljskoj školi i Drugoj muškoj gimnaziji. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije (1907).

Izraziti je romantičar koji se često koristio narodnim melosom. Komponovao je rodoljubive muške horove, od kojih je najpopularniji Narodni zbor (1876, po tekstu S. Kaćanskog), temperamentnog, marševskog karaktera, smatran simbolom borbenog raspoloženja srpskog naroda, zatim Pesmom srcu, Slavija i dr; mešovite lirske horove (Proletnja zora), dečje horove itd. Jedanaest Marinkovićevih Kola, zasnovana su na mozaičkom nizu narodnih melodija (Brankova kola su Treće, Peto i Deveto kolo, po tekstu Đačkog rastanka Branka Radičevića, sa stilizovanim vojvođanskim melosom). Među horovima sa klavirskom pratnjom, koji su bliski kantatama, ističu se Zadovoljna reka i Potočara (sa tonskim slikanjem), lirskog karaktera, obe po tekstu Jovana Grčića Milenka, patriotski hor Na Veliki petak i dr. U solo pesmama obraćao je pažnju na korektnu dikciju teksta, raspevanu melodiku i izražajnu klavirsku pratnju kojom slika atmosferu. Komponovao ih je po tekstovima srpskih pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, Jovana Grčića Milenka, V. Ilića(Kaži mi, kaži, Rastanak, Potok žubori, Oh, kako sunce sija, Molitva, Grm i dr). U crkvenoj muzici inspirisan je narodnim crkvenim pojanjem (Liturgija za mešoviti hor) i uticajima ruske crkvene muzike (Opelo, Carju nebesni, Angel vopijaše itd). Marinković je često prerađivao svoja dela, tako da postoje u više verzija. U Novom Bečeju se održavaju dani Josifa Marinkovića pod nazivom „Obzorja na Tisi“

Vremeplov: Umro Isidor Bajić

Na današnji dan 15. septembra 1915. godine umro srpski kompozitor i muzički pisac Isidor Bajić. Muziku je studirao kod Keslera u Budimpešti. Bio je nastavnik u Srpskoj gimnaziji, horovođa i organizator muzičkog života u Novom Sadu, autor vokalnih i klavirskih dela i scenske muzike. Posebnu pažnju je posvetio obradi dela utemeljenih na srpskim narodnim motivima, a bavio se i teorijom muzike. U Novom Sadu je 1903. pokrenuo “Srpski muzički list” i “Srpsku muzičku biblioteku” u kojoj je pretežno objavljivao kompozicije savremenih autora. Osnovao je Muzičku školu 1909. i jedan je od pokretača Saveza srpskih pevačkih društava. Dela: opera “Knez Ivo od Semberije”, “Srpska rapsodija”, zbirka solo pesama “Pesme ljubavi”, horske pesme “Sokoli”, “Ej, ko ti kupi”, “Zračak viri”, “Iz srpske gradine”, autor je i pesme “Jesen stiže dunjo moja”.

Vremeplov: Rođena Agata Kristi

Engleska književnica Agata Kristi, autor popularnih kriminalističkih romana i pozorišnih komada, jedan od najuspešnijih pisaca svih vremena sa dve milijarde prodatih knjiga (“Ubistvo u Orijent ekspresu”, “Mišolovka”, “Vašar zločina”), rođena je na današnji dan 15. septembra  1890. godine. Rođena je u Torkiju, u kući koja se nazivala “Ešvild”, kao treće dete Frederika Alve Milera i Klarise Magraret Miler. U to vreme nisu svi imali prilike da se školuju, pogotovo ne sve devojčice, ali njeni stariji brat i sestra, koji su imali 10, odnosno 11 godina više od nje, pohađali su školu. Za razliku od njih, Agata je ipak imala kućno obrazovanje, za koje se pobrinula njena majka. Osim čitanja, pisanja i aritmetike, majka ju je učila i da svira klavir i mandolinu. Sa 11 godina ostala je bez oca, a majka je uvek bila tu za nju. Ohrabrivala ju je da piše poeziju i kratke priče koje su bile objavljivane u lokalnim novinama. Nakon jednog odmora u Egiptu, Agata je napisala svoj prvi roman, koji je porodični prijatelj Iden Filipot preporučio svom književnom agentu u Londonu. Ipak, Agatin prvi roman nije imao uspeha. Kako bi stekla formalno obrazovanje, nakon školovanja kod kuće, otišla je u Pariz sa 16 godina, gde je dve godine studirala pevanje i klavir, ali je zbog preterane treme i straha od javnih nastupa prestala da se bavi muzikom.

Među delima Agate Kristi nalazi se više od 80 pretežno detektivskih romana i drama, a u većini njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi – Hektor Poaro i Mis Marpl. Veliki deo njenih romana i priča ekranizovane su, odnosno adaptirane u filmove ili sedije. Tako je Britanska televizija BBC napravila radijske i televizijske verzije priča o Hektoru Poarou i Mis Marpl. Hektor Poaro nije proslavio samo Agatu Kristi, već i glumca Dejvida Sušea, koji ga je tumačio u detektivskim serijalima.

Vremeplov: Zakon o zaštiti nemačke krvi i časti

Nemački  Rajhstag je na današnji dan 15. septembra 1935. godine na vanrednom zasedanju u Nirnbergu doneo je zakon o oduzimanju državljanstva Nemcima jevrejskog porekla i zakon o zaštiti nemačke krvi i časti kojim je bilo zabranjeno sklapanje brakova između Nemaca i Jevreja i zapošljavanje Nemaca kod jevrejskih poslodavaca.

Vremeplov: Rođen Marko Polo

Na današnji dan 15. septembra 1254.  godine je  rođen Marko Polo, venecijanski trgovac i putopisac dalmatinskog porekla.

Zabranjen rad školama: Izdavali lažna uverenja o vozačkom ispitu

Policija je  u četvrtak  uhapsila više osoba zbog postojanja osnova sumnje da su počinile koruptivna krivična dela u vezi sa uverenjima o položenom vozačkom ispitu za upravljanje vozilima B i C kategorije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivično delo primanje mita uhapšeni su I.D. (1966), A.D. (1994) i A.S. (1980), odgovorna lica dve privatne srednje škole Saobraćajne škole Trstenik i Srednje škole Tutin, navodi se u saopštenju. Policija je navela da postoje osnovi sumnje da su oni tokom 2018. i 2019. godine, većem broju građana, uz novčanu nadoknadu izdali lažna uverenja o položenom vozačkom ispitu za B i C kategoriju, na osnovu navodnog završetka pomenutih srednjih škola. Zbog postojanja osnova sumnje da su im pomagali u izvršenju krivičnog dela, dodaje MUP, uhapšeni su i M.A. (1968), G.M. (1978), G.S. (1983) i D.N. (1966), tako što su neposredno komunicirali sa kandidatima, uzimali novac i omogućavali ispunjenje uslova da odgovorna lica izdaju uverenja sa neistinitim sadržajem.

Takođe, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, protiv troje zaposlenih u Saobraćajnoj školi Trstenik koji se sumnjiče da su stvorili uslove da se izdaju uverenja, podnete su krivične prijave. Krivična prijava zbog sumnje da su počinili krivično delo davanje mita, podneta je i protiv 54 kandidata, za koje se sumnja da su platili odgovornim licima i osnivačima škola kako bi dobili ova uverenja, ističe se u saopštenju MUP-a. Osumnjičeni su uz krivičnu prijavu privedeni Posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije Višeg suda u Kraljevu.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je u petak  da je posle vanrednog inspekcijskog nadzora zabranilo rad Srednjoj školi „Tutin“ u Tutinu i Saobraćajnoj školi u Trsteniku. Kako se navodi, inspektori su utvrdili da su te dve škole u dužem periodu radile nezakonito, a da organi upravljanja nisu obavljali poslove iz svoje nadležnosti. Rešenje o zabrani rada potpisao je ministar Mladen Šarčević. Ministarstvo je navelo da će redovan i vanredan inspekcijski nadzor biti nastavljen i u novoj školskoj godini, kao i da nadležni organi kontinuirano ispituju sprovođenje zakona i drugih propisa u obrazovnim ustanovama neposrednim uvidom u njihovo poslovanje i postupanje.

Švedska: Dete donelo granatu u vrtić

Pripadnici švedskog specijalnog tima zatvorili su jednu predškolsku ustanovu u Kristinajštadu na jugu Švedske, nakon što je dete donelo granatu na čas. Policija je pozvana nakon što je osoblje vrtića otkrilo sumnjivi predmet nakon što su deca otišla kućama, a na licu mesta utvrđeno je da se radi o granati, zbog čega je pozvan specijalni tim za razminiranje, prenosi CNN. Portparol policije rekao je da predmet liči na pušku, ali da je okrugao, kao i da ga je tim demontirao u vrtiću u kontrolisanom okruženju jer je procenjeno da je “suviše opasno da bi se pomerao”. Eksplozivnu napravu dete je pronašlo na poligonu koje je koristila vojska za vežbe. “Vojska koristi velike otvorene prostore za vežbe, međutim nekoliko puta godišnje oni su otvoreni za javnost kada nema pucnjave. Ljudima se obično govori da ne diraju ništa od predmeta”, rekao je portparol. Za sada nije utvrđeno koje dete je donelo predmet u vrtić, a portparol je dodao da se radi o deci mlađoj od sedam godina, kao i da je slučaj zatvoren.

Ipak, jedan policijski zvaničnik Tomas Soderberg, kaže da bi to moglo da se promeni, jer se radi o veoma opasnoj situaciji. “Da je naprava eksplodirala dok su se deca tu igrala, moglo je da se katastrofalno završi”, rekao je on CNN-u. Kako je rekao, dete je verovatno mislilo da je predmet zanimljiv, a roditelji nisu znali da imaju granatu u kući. On je dodao i da to nije jedinstven slučaj, budući da je pre nekoliko godina jedno dete iz osnovne škole takođe donelo granatu na čas i stavio je na sto za stoni tenis.  “Kada je naišao nastavnik samo što nije dobio srčani udar”, rekao je Soderberg.

About the Author

admin