Vesti – 19.09.2019.

Vlada odustala od platnih razreda: I dalјe za isti rad različite plate!

„Na našu veliku žalost ne možemo da podelimo  oduševlјenje premijerke koja je u ponedeljak, nakon sednice Vlade, obnarodovala „srećan dan“ za javne poslenike, kao ni  saopštenja nekoliko provladinih sindikata koji su pozdravili Odluku Vlade da selektivno uveća zarade u javnom sektoru i to, kako reče premijerka, zbog neočekivanog suficita u budžetu, ne slušajući pri tom ni glas razuma iz Fiskalnog saveta, MMF-a i svih iole ozbilјnijih ekonomista. Šta više, pokušavajući se udvarati pojedinim javnim službama i udovolјiti limitiranoj masi sredstava za plate svih zaposlenih u javnom sektoru, Vlada Srbije, na čelu (!!!) sa premijerkom Anom Brnabić, je juče potvrdila ono što smo i ranije znali, a to je da Vlada odustaje od sada već „priče sa bradom“ o platnim razredima i o principu pravičnosti u raspodeli budžetskog kolača, po kojoj bi svi za isti posao trebali imati i istu platu, a ne i dalјe negovati princip šacometrije prilikom određivanja zarada pojedinih kategorija javnih delatnika“, rekao je Hadži Zdravko M. Kovač, predsednik NSJSS.

„Ovo je bilo očigledno već onog momenta kada je Vlada suspendovala svoju raniju Odluku o primeni platnih razreda od 01. januara 2020.g. i to prolongirala za šest meseci, jer je jasno da se budžet ne donosi na šest meseci, već za celu godinu i da će to značiti praktično odlaganje od najmanje godinu dana. Naravno, bilo je to jasno i pre toga kada je Vlada određene kategorije „belih okovratnika“ izuzela iz platnih razreda koji su se trebali odnositi samo na budžetsku sirotinju – zdravstvo, prosvetu, socijalu i kulturu, a ne i ostale, čime je pogažen zahtev gotovo svih sindikata da svi budžetski korisnici, bez obzira na to o kom se budžetu radi, ako se finansiraju iz budžeta, moraju biti razvrstani u platne razrede (dakle, svi od predsednika države, premijera, ministara, direktora javnih i drugih preduzeća i ustanova koje se finansiraju iz budžeta, pa sve do tetkice u mesnoj zajednici Ćićevac). Sve ovo, nažalost, dobilo je svoju potvrdu juče, kada su državni rizničar i nominalno njegova šefica – prva među ministrima izašli slavodobitno pred javnost i saopštili procente uvećanja i to, zamislite, potpuno van svih budžetskih pravila, od novembra (plativo u decembru). Time su pogazili i svoje sporazume sa prosvetnim radnicima i drugim delatnicima kojima su se obavezali na princip – za posao iste složenosti ista plata. I ne samo to, već i plјunuli na sporazume na koje su resorni ministri stavili potpise, a sve po Zaklјučku koji je prethodno donela Vlada Srbije“, kaže prof. Kovač. (→Saopštenja)

Subotica: NSPRV podsetio na stare probleme u prosveti

Obračun minulog rada, zabrana zapošljanja u javnom sektoru i liste za preuzimanje “tehnoloških” viškova u prosveti  bile su samo su neke od tema o kojima su na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Subotici  govorili predstavnici Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine. Kao i ranijih godina, ukazali su na probleme sa kojima se prosvetni radnici, ali i drugi zaposleni u javnom sektoru suočavaju zbog, još uvek aktuelne, zabrane zapošljavanja.

Takođe, poručili su da se minuli rad mora plaćati bolje. Minuli rad se računa po formuli 0,4 odsto za svaku godinu kod poslednjeg poslodavca, podsećaju iz NSPRV, i dodaju da to znači da profesor koji je na korak do penzije ima platu uvećanu za svega 16 odsto u odnosu na početnika, što se, kako je rekao prof Hadži Zdravko M. Kovač  iz ovog sindikata, mora promeniti na odnos 1:2, odnosno da profesor pred penziju mora imati duplo veću platu od kolege početnika.

“U prosveti ima 25 hiljada upražnjenih radnih mesta na kojima ljudi rade na određeno vreme, a razlog za to je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Drugim rečima, svaki četvrti prosvetni radnik nije zaposlen za stalno, što prouzrokuje brojne probleme ljudima koji se pred svaki 1. septembar nadaju produžetku ugovora, navodi predsednik NSPRV Ranko Hrnjaz.

Kada su u pitanju liste za preuzimanje tehnoloških viškova ili onih sa nepotpunom normom, u Subotici ove godine nije bilo nikakvih problema, navodi predsednica GrO ovog sindikata, Jelena Zejak i dodaje da je u našem gradu bilo nekoliko tehnoloških viškova, ali su oni raspoređeni u druge škole. Iz subotičkog ogranka NSPRV podsećaju da lista za preuzimanje važi tokom cele godine, te da ljudi koji normu trenutno dopunjavaju nestručnim predmetima treba da ostanu na listi.

Predstavnici ovog sindikata tvrde da je Vlada Srbije odustala od platnih razreda, o čemu, kako navode, svedoči poslednja najava povećanja zarada u javnom sektoru. Ipak, iz NSPRV zaključuju da neće odustati od stava za najjednostavniji rad plata ne sme biti manja od minimalca, te da odnos zarada u osnovnom i srednjem obrazovanju mora biti 1:3, a u univerzitetskom 1:5, rekao je prof. Kovač. https://www.youtube.com/watch?v=SW2lKVxVNjw

Novi Sad: OŠ “Vuk Karadžić” renovirana i … spojena sa vrtićem

Učenici osmoletke “Vuk Karadžić” u Novom Sadu od ove školske godine krenuli su u školu koja je renovirana i nadograđena, u šta je uloženo 56 miliona dinara. Prvi put u Novom Sadu su spojeni osnovna škola i vrtić, pa će tako tri grupe mališana vrtića biti smešteni u prizemlju školske zgrade. Obnovljenu školu je obišao gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji je istakao da je ukupno 56 miliona uloženo u obnovu, od čega je 2,5 miliona dala Pokrajina, a ostalo Grad On je pojasnio da su prošireni kapaciteti, izgradnjom 400 kvadrata novog prostora, četiri učionice, toaleti i jedna prostorija za nastavnike, na spratu.

U prizemnom delu ovog objekta takođe je investirano i te prostorije predate su na korišćenje Predškolskoj ustanovi “Radosno detinjstvo”. Investirano je u kuhinju i trpezariju, u toplifikaciju, odnosno u instalacije za grejanje i parterno uređenje dvorišta, dodao je Vučević.

On je najavio da Grad čeka i proširenje obdaništa „Bambi“ na Salajci, koje se nalazi u neposrednoj blizini škole, a za taj projekat, kako kaže, neophodno da je najpre budu otkupljene kuće oko tog vrtića, urađena ekspropijacija, kako bi potom moglo da bude prošireno. “Narednih dana, odnosno sledeće nedelje, nadam se da ćemo otvoriti i Centralnu kuhinju, zajedno sa predstavnicima Pokrajinske vlade”, rekao je Vučević.

Direktorka Osnovne škole “Vuk Karadžić” Zorica Zeljković kaže da učenici i nastavnici sada imaju odlične uslove za rad, te da se nada da će sledeće godine upisati još više dece u prvi razred. Ove godine je, kaže, škola upisala 67 đaka prvaka u tri razreda. “Od sledeće nedelje ulazimo u jednosmensku nastavu, a s obzirom na to da su nam renovirane kuhinja s trpezarijom, sva deca iz jednosmenske nastave, odnosno od prvog do četvrtog razreda, imaće i ručak u školi”, rekla je direktorka škole Zorica Zeljković. https://www.youtube.com/watch?v=euIf6oEzQc0

Omladinske i studentske zadruge prilika za dodatni prihod

Prva asocijaciji pri pomisli na zaposlenje i prihode koji bi olakšali mnogobrojne troškove tokom studija jesu omladinske i studentske zadruge. One se obraćaju mladima od 15 do 30 godina, upućujući ih na privremene i povremene poslove koji ne zahtevaju radni odnos. Tokom leta, generalno, najtraženiji su radnici za obavlјanje sezonskih poslova – branje i sakuplјanje voća, čupanje metlica kukuruza, navodnjavanje, kopanje i sl.

Direktorka Omladinske zadruge „Sloga” Verica Lupuć naglašava da je zabeležen pad interesovanja za rad, te da je ove godine bilo čak tri puta manje prijavlјenih nego ranijih. – Studenti ne žele da rade, a problem je i to što u ponudi ima malo poslova namenjenih studentkinjama, u većini slučajeva su to zaduženja spremačica, delјenje flajera, pomoćni kurirski poslovi, a retko administrativni – komentariše Verica Lupuć, i dodaje da je većina ponuda vezana za teže fizičke poslove koje obavlјaju muškarci, poput ispomoći radnicima i majstorima.

Nakon popunjavanja prijavnog formulara, gde se navode neki od afiniteta i sposobnosti zadrugara, zaposleni ih pozivaju za radna mesta koja oni procene podobnim ili se prijavlјeni sami javlјaju na konkretne oglase. Međutim, studentu Prirodno-matematičkog fakulteta Nikoli Putniku nisu stizali pozivi iz Studentske zadruge „Sajam” niti transparenti oglasi na koje bi odgovorio. „Zvaćemo te”, a poziv nije stizao – naveo je Putnik, dodajući da je, zahvalјujući svojoj upornosti, nakon nekog vremena počeo da radi na istovaranju kancelarijskog nameštaja i montiranju stolarije.

Iako je početkom godine donet Zakon o minimalnoj ceni rada za lakše fizičke poslove, koja iznosi 220 dinara po satu, na sajtovima i veb-stranicama novosadskih zadruga vidlјivi su oglasi koji nude niže satnice. Radi se uglavnom osam sati, a najduže trajanje posla je 120 dana. Cene članarina određuju zadruge ponaosob i u proseku su 300 dinara godišnje, dok se u nekim zdrugama članstvo uopšte ne plaća. U prvih nekoliko članova zadružnih pravila koja su donele skupštine zdrugara navodi se da zadruga, kao nevladina organizacija, garantuje pravnu i socijalnu sigurnost, odgovarajuće uslove za rad, zaštitu na radu itd., kao i da zabranjuje političko i stranačko delovanje u toku radnog angažovanja.

Premda je svaka zadruga dužna da isplati radniku novac najkasnije tri dana od dana uplate poslodavca, u vrednosti koja je pri prijavi ustanovlјena i izračunata na osnovu broja odrađenih sati, iskustvo studenta Visoke poslovne škole u Novom Sadu Nemanje Gagića govori suprotno. – Tokom nepunog tromesečnog rada u magacinu jednog megamarketa nisam bio plaćen onoliko koliko sam radio, dešavalo se da mi poneki sat bude „ukraden” – tvrdi Gagić, te organizaciju i komunikaciju unutar studentske zadruge ocenjuje neodgovarajućom i nepristupačnom.

S druge strane, ima i onih koji velikodušno preporučuju rad u zadrugama. Studentkinja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Snežana Damjanović navodi da je rad u prodavnici sportske opreme bilo korisno iskustvo, kao i to da joj je poslodavac ponudio mesto pomoćnog trgovca s fleksibilnim radnim vremenom, u zavisnosti od obaveza na fakultetu.

Osim učenika i studenata, pravo na rad imaju i nezaposlene osobe. Iz Omladinske zadruge „Pravi pobednik” objašnjavaju da status studenta imaju osobe do 26 godina, s indeksom i overenim tekućim semestrom, dok se ostali, koji ne ispunjavaju takve uslove, smatraju nezaposlenima. Oni ostavruju pravo na računanje radnog staža i razlikuje im se koeficijent obračuna dnevnice.

Bačka Palanka: OŠ „Sveti Sava” na fiskulturnu salu čeka pola veka

Ove školske godine prvi razred Osnovne škole “Sveti Sava” u Bačkoj Palanci pohađaće 94 đaka prvaka u četiri razreda, a u sva 32 odelјenja u klupama će sedeti 774 osnovca. Ova škola je u pravom smislu reči gradska, jer se nalazi u samom centru varoši, a teritorijalno pripada gradskoj Mesnoj zajednici “Centar” koja je ove godine za sve prvake obezbedila školske komplete, sve sem udžbenika. Direktorka Tatjana Kecman i Mišo Ivanović, presednik Saveta MZ “Centar”, poželeli su prvacima dobrodošlicu, lepe đačke dane u ovoj ustanovi, ali su im, između ostalog, poželeli i nešto što u većini ovdašnjih osnovnih škola niko svojim đacima nije poželeo – da za godinu-dve fizičko vaspitanje rade u svojoj sali. Tako ispada da najstarija osnovna škola u Bačkoj Palanci, a ima ih tri, jedina nema salu. Čak i sedam seoskih škola imaju sale s tim što je počela izgradnja u Despotovu, a raspisan je i tender za izgradnju sale pri školi u Mladenovu.

Iako od osnivanja ova škola nema sportsku salu njeni đaci su generacijama postizali zavidne rezultate na školskim takmičenjima, a mnogi od njih su postali vrhunski sportisti kroz rad u ovdašnjim sportskim klubovima. – Tokom proleća i leta časovi fizičkog vaspitanja i zdravlјa odvijaju se u školskom dvorištu gde, koliko mi znamo, treba da se gradi sportska sala. Kada je loše vreme jedna smena može da koristi susednu malu salu OŠ “Heroj Pinki”, a druga smena fizičko radi u učionicama. Škola je u drugim stvarima solidno opremlјena, ali samo još ta sportska hala… Imamo ukupno 74 zaposlena radnika od čega je 59 nastavnički kadar od kojih 36 ovde ima punu normu – navodi direktorka Tatjana Kecman.

Sadašnja škola kao svoje početke uzima 24. maj 1956. godine kada je Narodni odbor Opštine Bačka Palanka doneo odluku da se ukine Osmogodišnja škola broj 1 i da se osnuje škola “Veselin Masleša” za čijeg direktora je postavlјen tadašnji nastavni inspektor Dragoslav Lifka. Osnovana je i OŠ “Klara Feješ“, ali se ona davno spojila sa ovom školom koja od 2003. godine nosi ime “Sveti Sava”, a 10. maj se slavi kao dan škole. Interesantno je da je u svojevrsnoj monografiji škole koja je objavlјena pre petnaestak godina objavlјen i sastav prvog školskog odbora, a činili su ga: Gavra Tucić, direktor banke, Zlata Prodanović, Đuro Bajić i Velјko Kolaković, službenici, Dušanka Isaković, domaćica, Dušan Gvozdenović, direktor ciglane, Olga Militarič i Dragica Jović, učitelјice, Gligorije Petrić nastavnik i Dragoslav Lifka, nastavnik direktor škole. U nižim razredima predavalo je 12 učitelјica, a u višim 11 nastavnika. Interesantno je da su nastavnici predavali predmete za koje su stručni, ali i one za koje su pokazivali interesovanje i sklonosti. Prvi nastavnici u prvoj bačkopalanačkoj školi bili su: Dobrila Belić, Zuzana Kuranji, Nada Marković, Smilјa Ćurčin, Bogdan Igić, Nemanja Jovin, Gligorije Petrić i Jan Očenaš. Kao učitelјi prve godine radili su: Damjanka Ačanski, Milica Bunjevac, Olga Militarič, Slavka Drobnjak, Božana Jatić, Stana Miketić, Dragica Jović, Dara Radenković, Danica Simić, Stanka Stanojev, Milana Cvejanović, Danica Colić i Rajko Nenadov.

Interesantni su detalјi iz istorije, odnosno rada ove škole, koji pokazuju kako se onda živelo. Te 1956. godine, na primer, u novembru počela je sa radom školska kuhinja koja je napravlјena novcem dobijenih od učeničkih priredbi, od prodatih drva iz škole i adaptacijom šupe za drva. Pre i posle podne učenici su dobijali mleko, hleb, sir i puter. Plaćalo se 60 dinara mesečno i na taj način podmirivani su rashodi za drva, platu kuvarici… Siromašni učenici bili su oslobođeni plaćanja. Puno je interesantnih detalјa koji su kao sećanja izneti u brošuri “Tragovi trajanja” koja je objavlјena povodom 50 godina postojanja škole. Interesantno je da je i tada konstatovano da je sedamdesetih godina prošlog veka škola imala sportske terene u blizini zgrade, a taj teren se nazivao “Grbavica”. To zemlјište je vremenom ustuplјeno opštini za stambenu izgradnju, a za uzvrat političari su obećali da će škola dobiti fiskulturnu salu čiji projekat postoji još od 1969. godine. Kako tada, tako i sada.

Prva adresa – katolički samostan

Od svih obrazovnih ustanova u ovoj opštini od ove škole jedino je starija Gimnazija koja je osnovana 1945. godine. Ovde jedni smatraju da je prva osmoletka osnovana 1949. godine, a da je ova škola zvanično počela sa radom 1956. godine. Jeste, kažu drugi, ali u istoj zgradi pored katoličke crkve. Nakon Drugog svetskog rata u zgradi nekadašnjeg samostana rimokatoličke crkve 10. septembra, pre 70 godina, počela je sa radom Osnovna škola broj 1. Upravnik škole bio je Stevan Topalov. Prva posleratna palanačka škola imala je 23 odelјenja i to: 17 na srpskom, dva na slovačkom i četiri na mađarskom jeziku. Školu je pohađalo 1.196 učenika, a sarađivalo se sa Dečjim domom i Srednjoškolskim internatom.

Bliži se Evropska noć istraživača: Za početak „Naučnici razbijaju”

Uoči jubilarne Evropske noći istraživača, članovi Kulturnog skloništa održali su  svirku pod nazivom „Naučnici razbijaju“ u nedelju 15. septembra u 15 časova, u tržnom centru „Big”. Posetioci će imati priliku da vide ovogodišnje bilborde i i da upoznaju muziku na kvalitetan način. Evropska noć istraživača održava se u petak, 27. septembra, u tržnom centru „Big” i Kulturnoj stanici „Svilara”

Brborić: Ćirilica je identitetska kategorija

Okrugli sto o Upotrebi ćirilice u javnom prostoru održan je 12. septembra na Filološkom fakultetu u Beogradu u okviru 49. Mađunarodnog naučnog sastanka slavista u Vukove dane u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja. Među eminetnim slavistima kao učesnik okruglog stola našao se i Velјko Brborić profesor na Katedri za Srpski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. On je u izjavi za Tanjug napomenuo da se svakog septembra u Beogradu okuplјaju studenti iz različitih slavističkih centara sa različitih kontinenata koji po bilo kom osnovu u svojim državama uče srpski jezik i dolaze ovde na tronedelјni kurs srpskog jezika i kulture. “Ove godine imamo studente iz 17 država, ali u Beograd dolaze i slavisti iz celog sveta koji razmenjju naučna mišlјenja. Sa naših skupova se štampaju zbornici i mi sada imamo ediciju od stotinu knjiga. Ove godine smo iskoristili priliku da u okviru naučnog sastanka slavista napravimo okrugli sto o sluubenoj jezika i pisma Zapravo da podelimo sa kolegama naše muke i dileme” kazao je Brborić i dodao da ako samo šetamo Beogradom i gledamo medijski prostor Srbije zaklјučujemo da ćirilice nema. “Naša namera i ukupna priča o ćirilici nije nametanje ćirilice i ukidanje latinice u javnoj komunikaciji. Namera nam je da afirmišemo nacionalni jezik i nacionalno pismo jer je i jedno i drugo identitetska kategorija” kazao je Brborić.

Prema njegovim rečima, sticajem trazličitih okolnosti, zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma u Srbiji je veoma vremešan. “Taj zakon je iz 1991. godine i od tada se znatno promenila i naša istorija i naša geografija.Poštujemo međunarodne standarde, i prava jezičkih manjina su usklađena sa svim evropskim standardima. Pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji imaju svoj jezik, svoje obrazovanje…Imena škola i gradova ispisana su jezik nacionalnih manjina koji ih pohađaju i koji u njima žive. Srbija više vodi računa o jezicima nacionalnih manjina nego svom jeziku i nacionalnom pismu” kazao je Brborić.

Kako kaže urađen je novi predlog zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma u Srbiji. “Tj. zakon je bio na javnoj raspravi i sticajem nekih okolnosti nije više od 18 meseci u skupštinskoj proceduri. Nadamo se da će se to konačno deseti jer nam nije namera da nekog ružimo već nam je želјa da kao jezički stručnjaci budemo odgovorni prema sebi i prema drugima. Želimo odgovornu jezičku politiku” kazao je Brborić.

Za njega nema dileme da nikome ništa loše neće doneti ćirilični natpisi određenim institucijama i zgradama kompanija u Beogradu i Srbiji. “Ako su Mekdonalds i Raiffiesen banka u Bugarskoj koja je clanica Evropske Unije napisani ćirilicom, zašto to ne može biti u Beogradu” kazao je Brborić.

Ljilјana Bajić dekan Filološkog fakulteta u Beogradu napominje da tema današnjeg okruglog stola može da se sagledava iz različitih aspekata. “Naša ideja na današnjem razgovoru je da osvetlimo naučni kontekst upotrebe ćirilice u javnoj komunikaciji. Pozivam i institucije da se uklјuče u rešavanje ovog veoma važnog pitanja” kazala je Bajić.

Uvodničar na današnjem okruglom stolu bio je profesor Miloš Kovačević koji je napomenuo da je neprekinutost sa zakonskim rešenjima iz socijalističkog peroda najveći problem oko rešavanja uptrebe ćirilice u javnoj komunikaciji. “Takav problem postoji samo u Srbiji od svih država nastalih raspadom Jugoslavije. Naša namera je da novim predlogom zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma u Srbiji izjednačimo zakonsku regalutaivu sa rešenjima u zemlјama nastalim raspadom Jugoslavije. Samo u Srbiji postoji zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama. Svuda su to zakoni o jeziku i pismu. Naša ideja da službenu jezika i pisma vratimo u školski sistem što sada nije slučaj. Službena upotreba jezika i pisama se odnosi na državnu upravu”, kazao je Kovačević.

Pruži korak: NURDOR napravio mobilnu aplikaciju

Dvoje najbolјih prijatelјa – Tamara Klarić i Bogdan Stevanović – krenuće u četvrtak na pešačenje od Niša do Beograda, dugo 256 km, u drugoj po redu humanitarnoj šetnji. Cilј njihove akcije „Pruži korak!“ je prikuplјanje sredstava za izgradnju nove roditelјke kuće u Beogradu koju gradi NURDOR. Pešačenje počinje ispred Hemato-onkološkog odelјenja Dečje bolnice KC u Nišu, a do Beograda ovaj dvojac zaustavlјaće se i odmarati u Aleksincu, Jagodini, Svilajncu, Smederevskoj Palanci, Mladenovcu i Ripnju. Poslednjeg dana pešačenja, 26. septembra, biće organizovan Marš solidarnosti kroz Beograd, koji će početi od Sportskog centra Banjica u 15 h i završiti se u parku Milutina Milankovića ispred Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, što je i cilј Bogdanove i Tamarine šetnje. Nije teško probuditi dobro u lјudima. Ono je uvek tu, samo mu treba dati prostora i motivaciju da se pokaže.

Osmislili smo ceo ovaj poduhvat kako bismo pokazali da svi zajedno možemo bolјe, da ne postoji ništa snažnije od lјudi udruženih u Dobro delo. Prethodna akcija „Pruži korak“ pomogla je izgradnju Dečje hemato-onkologije u Nišu s tri miliona dinara, ove godine cilј nam je bar duplo više i u njega verujemo svim srcem i svakim korakom, poručuju Tamara i Bogdan. Građani podršku ovoj akciji mogu pružiti tako što će instalirati aplikaciju “Pruži korak” na mobilne telefone, koja će meriti njihove korake i konvertovati ih u dinare, a sumu novca koju na budu prikupili NURDOR-u će u njihovo ime donirati kompanije iz Srbije.

Vremeplov: Umro Pavle Ivić

Na današnji dan 19. septembra 1999. godine  u Beogradu je umro Pavle Ivić, jedan od vodećih jugoslovenskih lingvista, član Srpske akademije nauka.  Ivić  je 1973. godine  postao počasni inostrani član Američke akademije umetnosti i nauka, i iste godine počasni član Lingvističkog društva Amerike; nešto kasnije dodeljen mu je počasni doktorat Državnog univerziteta u Kolumbusu (Ohajo, SAD). Držao je predavanja o srbističkim, slavističkim i opštelingvističkim temama između ostalog i u sledećim gradovima: Sietl, Los Anđeles, Santa Barbara, Berkli, Stanford, Urbani, Blumington, Kolumbus, An Arbor (u SAD); Melburn, Moskva, Amsterdam, Lajden, Marburg, Minhen, Cirih, Insbruk, Klagenfurt, Grac, Beč, Budimpešta, Erlangen, Vircburg, Minster. Učestvovao je sa referatima na slavističkim kongresima i sličnim skupovima, pored nekih od nabrojanih gradova, još u Kijevu, Sofiji, Talinu, u Evanstonu, Čikagu, Sidneju, Golveju (Irska), Londonu, Parizu, Getingenu, kao i na mnogobrojnim naučnim sastancima širom pređašnje Jugoslavije. Cikluse svojih predavanja držao je u Upsali i u Tokiju.

Govorio je blizu deset stranih jezika. Sve to donelo mu je članstvo u ovdašnjim i u inostranim naučnim ustanovama najvišeg ranga, tako da je bio član Američke, Norveške, Slovenačke, Austrijske, Makedonske i Ruske akademije nauka.

Vremeplov: Rođen Jovan Hadžić/Miloš Svetić

Na današnji dan 19. septembra 1799. godine rođen  srpski pisac i političar Jovan Hadžić, poznat i kao Miloš Svetić, prvi predsednik Matice srpske. Gimnaziju je učio u Karlovcima i Pešti, prava u Pešti i Beču, a doktorat prava stekao je u Pešti 1826. U više navata bio je poslanik na srpskim crkveno-narodnim saborima, ali i u Ugarskom saboru. Bio je dosledan protivnik reforme Vuka Karadžića, i držao je da treba očuvati slavjanoserbsko nasleđe. Bio je advokat, direktor gimnazije u Novom Sadu, izradio je Građanski zakonik Srbije (objavljen 1844). Uređivao je “Serbski letopis” (iz okrilja tog časopisa izrasla je Matica srpska) i Davidovićevu “Golubicu” i pokrenuo časopis “Ogledalo serbsko”. Pisao je poeziju u pseudoklasičarskom stilu i prevodio klasične autore: Homera, Horacija i Vergilija, kao i nemačke pisce, uključujući Getea. Nepravedno je nipodaštavan iz kruga Vukovih sledbenika iako je bio veliki nacionalni i kulturni radnik, visokih intelektualnih dometa.

Vremeplov: Umro Dušan Kanazir

Dušan Kanazir, predsednik SANU od 1981. do 1994. godine, umro je 19. septembra 2009 . Doktorirao je fiziološke nauke na Univerzitetu Libr u Briselu i bio je redovni profesor Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i načelnik laboratorije instituta u Vinči. Najviše se bavio istraživanjima u oblasti molekularne biologije.

Vremeplov: Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice

Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice održano je na današnji dan 19. septembra  1888. godine u belgijskoj banji Spa, a prva zvanično najlepša žena na planeti je postala 18-godišnja Kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare.

Vremeplov: Klinton počasni doktor prištinskog univerziteta

Bivši američki predsednik Bil Klinton posetio je na današnji dan 19. septembra 2003. godine Prištinu gde je proglašen za počasnog doktora prištinskog univerziteta.

Vremeplov: Umro Mauricio Kagel

Na današnji dan 19. septembra 2008. godine umro je Mauricio Kagel, jedan od najznačajnijih savremenih kompozitora, koji se bavio filmom, esejistikom, kamernom muzikom, komponovao je za radio drame i imao ključan uticaj u oblasti instrumentalnog teatra.

Iz novina saznao da je smenjen: “Nije tačno da sam išta zataškao”

Mi ovde imamo protokol, zavodimo predmete i zna se da sam pokrenuo postupak odmah po saznanju o postojanju vršnjačkog nasilja, kaže Jelić za Telegraf.rs Dobrivoje Jelić, dosadašnji direktor Srednje škole u Barajevu, koja je od prošle nedelje u centru pažnje cele Srbije zbog slučaja vršnjačkog nasilja nad jednom devojčicom, tvrdi da je od novinara saznao da je smenjen. On je takođe kategorički porekao navode u pojedinim medijima da je slučaj pokušao da sakrije. Iako je rekao da ništa vezano za slučaj ne može da komentariše dok se vodi postupak, otkrio je šta je on sam tim povodom uradio. – Odmah po mom saznanju sam pokrenuo postupak. U medijima se piše da sam hteo nešto da prećutim, što nije tačno. Mi ovde imamo protokol, zavodimo predmete i zna se da sam pokrenuo postupak odmah po saznanju o postojanju vršnjačkog nasilja, tj. kada je policija u školu donela snimak i kada sam ga video. Pre toga, naravno, nisam mogao – kaže bivši direktor za Telegraf.rs.

Ministarstvo prosvete poslalo je u ponedeljak  malo pre 10 sati saopštenje da je Dobrivoje Jelić razrešne dužnosti direktora u ovoj školi. Sam Jelić nije mogao da nam prokomentariše ovo razrešenje jer je, kako tvrdi – za njega saznao od nas. – Vama je stigao zvaničan mejl od Ministarstva? Kod nas još nije. Kako prvo šalju medijima, pa onda meni? Ne mogu da verujem. To je sramota. Hvala Vam što ste mi obavestili. Kakav komentar očekujete od mene? U roku od 24 sata sam smenjen. Ne mogu da shvatim to, stvarno. To je moj jedini komentar – rekao je on.

U petak je postupak već bio u toku

Podsetimo, prošle nedelje Srbiju je potresao snimak vršnjačkog nasilja na kome dve devojčice šamaraju i iživljavaju se nad trećom, dok grupa dece sve to gleda, smeje se i ne meša. Snimak je navodno nastao prošlog utorka i to u dvorištu pored pomenute srednje škole. Žrtva i jedna od nasilnica učenice su prvog razreda Srednje škole u Barajevu, dok je druga nasilna devojčica iz jedne srednje škole sa Zvezdare, rekao je za Telegraf.rs direktor barajevske škole Dobrivoje Jelić. – Snimak nije nastao u našem dvorištu, već u dvorištu susedne osnovne škole. Ipak, dve devojčice su naše učenice, one idu u isto odeljenje. Mi smo obavešteni o snimku. Policija je juče bila kod mene, a već sam obavio razgovore sa roditeljima i jedne, i druge učenice. Pokrenut je postupak, a koliko znam, policija će najverovatnije podneti prijave za nasilničko ponašanje protiv učenica – rekao je u petak direktor Jelić za Telegraf.rs i napomenuo da će preduzeti sve mere da se ovakve situacije više ne ponove. U međuvremenu su se na društevnim mrežama pojavili i drugi snimci sa kojih se zaključuje da je pomenuta devojčica i ranije trpela nasilje, no oni nisu potvrđeni.

Utvrđene zloupotrebe zaposlene u školi u Pirotu

Grupa za internu reviziju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je tokom interne revizije poslovanja Mlekarske škole sa domom učenika „Dr Obren Pejić“ sa sedištem u Pirotu, ukazala na značaj i potrebu uvođenja finansijskog upravlјanja i kontrole (značaj kontrolne aktivnosti duplog potpisa), čime  se rizici od nenamenskog trošenja budžetskih  sredstava, necelishodnog trošenja sopstvenih sredstava i mogućnost zloupotreba, korupcije i sukoba interes,  svode na minimum. Postupajući po preporukama revizora, rukovodstvo škole je sumnju na zloupotrebu položaja finansijskog radnika Z.M. prijavilo Odelјenju za privredni kriminal i imenovalo komisiju koja je ispitala okolnosti i činjenice u vezi sa tim  i o tome sačinila izveštaj. 

Utvrđeno je da je  Z.M.   finansijski radnik u mlekarskoj školskoj radionici, zloupotrebila položaj  i oštetila Školu, tako što je u periodu od januara 2013. do avgusta 2019. godine, na svoj i još jedan račun prebacivala određena novčana sredstva Škole. Zaposlenoj je danas uručen  zaklјučak o pokretanju disciplinskog postupka i rešenje o udalјenju sa rada. Očekuje se postupanje ostalih državnih organa.

Otac otpuštene profesorke: Upozoravan sam da joj neće produžiti ugovor!

“Ja sam bio upozoravan nedeljama pre toga da će Mirjana dobiti otkaz, odnosno da joj neće produžiti ugovor. Zato što je i ona sama dobijala upozorenja da ako ne bude radila ono što joj se kaže, odnosno da u slobodno vreme bude bot i da ide na mitinge, dobiće otkaz. Jednostavno neće joj produžiti ugovor”, priča Slavoljub Mitrović, Mirjanin otac, inače višegodišnji član SNS. Radni odnos su na kraju produžili, ali tek nakon što je Mirjana zbog stresa završila u bolnici. Ima bezrezervnu podršku oca, uprkos razlikama u političkom opredeljenju. Bila je redovna učesnica protesta “1 od 5 miliona”, a on višegodišnji član Srpske napredne stranke.  “Na poslednjim izborima bio sam šef izbornog štaba i smatram da sam dobrim delim zaslužan za rezultate koje smo ostvarili u Beloj Crkvi. Jednostavno, posle izbora rekli su da se sklonim, a nisam ni želeo da radim sa nekima koji su pre izbora bili meta naše kampanje – borba protiv korupcije i kriminala… I naravno ovde, lokalnih, koji su posle izbora došli na vlast”, priča za N1 Mitrović.

Politički pritisci su, kaže, u Beloj Crkvi svakodnevica. Protiv toga je u subotu protestovalo stotinak ljudi. Među njima i Sonja koja je istog dana dobila pretnje smrću. “Da će da me odrobija, da ja ne znam s kim se kačim.. Ja sam se tu uplašila i ja sam njoj napisala da ću je prijaviti policiji, što sam na kraju i uradila. Povezujem to sa protestom i sa tim što sam otkrila identitet tog lažnog profila Ana Rogić koji već godinama teroriše sve koji nisu za ovu vlast”, priča za N1 Sonja Stojković koja i pokazuje poruke. “Bez borbe nema napretka” i “ako želiš da promeniš svet, prvo kreni od sebe” – misli su velikana koje učenike dočekuju na ulazu u Belocrkvansku gimnaziju. Međutim, prema rečima profesorki koje su odlučile da o pritiscima javno progovore, iza ovih zidova događa se upravo suprotno.

Šta na to kažu direktorka Adela Stanković i vrh opštinske vlasti, nismo imali priliku da čujemo jer se pozivu da govore – nisu odazvali.

Ministarstvo prosvete: Godišnje oko 840 prijava za nasilјe

Ministarstvo prosvete godišnje iz čitave Srbije dobije oko 840 prijava koje se odnose na nasilјe na svim nivoima obrazovanja uklјučujući i ono na univerzitetima. Ministarstvo, kako je Tanjugu rečeno, povodom poslednjeg primera vršnjačkog nasilјa u školi u Barajevu, prati prijave takozvanog trećeg nivoa nasilјa, a izveštaje dobija preko školskih uprava.

 Osim toga, Ministarstvo prati i prijave dobijene preko SOS linije kao i sve situacije koje im roditelјi prijavlјuju direktno. “Na nivou Srbije broj tih prijava na godišnjem nivou je oko 840”, navode u Ministarstvu i dodaju da bi sve te situacije trebalo da se rešavaju na nivou škole, a nekada i uz podršku drugih sistema poput zdravstvenog i socijalne zastite. U posebnim situacijama u sprovođenju potrebnih procedura Ministarstvo prosvete pruža podršku ustanovama.

Treći, najviši nivo vršnjačkog nasilјa podrazumeva fizičko nasilјa i zlostavlјanja odnosno tuču, davlјenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, napad oružjem, ali i psihičko nasilјe – zastrašivanje, ucenjivanje uz ozbilјnu pretnju, iznuđivanje, navodenje na uportrebu narkotika, uklјučivanje u destruktivne grupe … Socijalnog nasilјe trećeg nivoa je izolacija, grupno maltretiranje, organizovanje “klanova” radi povređivanja drugih. Neki od vidova nasilјa na tom nivou su i zloupotreba informacionih tehnologija – snimanje nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, dečija pornografija, ali i ono blaže koje se ponavlјa uprkos reakciji škole,kao što su – guranje, gadanje, saplitanje, šutiranje, vređanje, rugajne, podsemevanje, ,ignorisanje, zloupotreba foruma i četova…

Koliko košta studiranje u inostranstvu?

Pogledajte u kojim evropskim državama još uvek nema školarina, kao i gde su one toliko paprene da za njih godišnje treba da se izdvoji preko 10.000 evra. https://www.youtube.com/watch?v=RMqAhQLn-yY

About the Author

admin