Svetski dan učitelja – Svečanost u slavu nastavnika WTD 5. oct. 2019; „Mladi učitelji: Budućnost profesije“

U 2019. godini 5. oktobar – Svetski dan učitelja proslavićemo pod motom  „Mladi nastavnici: Budućnost profesije“. Dan pruža priliku da se širom sveta slavi profesija i nastavnik – profesionalac, da se sumiraju dostignuća i ponude rešenja za neka sporna pitanja. Obeležava se svake godine od 5. oktobra 1994. godine, Svetski dan nastavnika se organizuje na godišnjicu usvajanja Preporuke ILO/UNESCO-a o statusu nastavnika iz 1966. godine. Ova Preporuka postavlja referentne vrednosti u pogledu prava i odgovornosti nastavnika i standarda za njihovu početnu obuku i dalje obrazovanje, regrutovanje, zapošljavanje i uslove podučavanja i učenja. Preporuka koja se odnosi na status nastavnog osoblja u visokom obrazovanju usvojena je 1997. godine i dopunjuje Preporuku iz 1966. godine “pokrivanjem” nastavnog i istraživačkog osoblja u visokom obrazovanju.

Usvajanjem Cilja 4. održivog razvoja (SDG 4.) o obrazovanju i namenskog cilja (SDG 4.c) kojim se nastavnici prepoznaju kao ključni za postizanje programa Obrazovanje 2030, WTD je postao prilika da se obeleži napredak i razmotre načini za eliminaciju preostalih izazova u promociji nastavničke profesije. Svetski dan učitelja partnerski  organizuju UNICEF, UNDP, Međunarodna organizacija rada (ILO) i Internacionala obrazovanja (EI).

Centralni svetski događaj će se održati u ponedeljak 7. oktobra  u sedištu UNESCO-a u Parizu, a biće proslavljen i širom sveta različitim događajima. Naš sindikat priprema, u sklopu obeležavanja WTD 2019, svečanu akademiju za 4. oktobar o.g. koja će biti održana u velikoj sali stare Gradske kuće u Somboru sa početkom u 11. časova. Akademija će biti posvećena 30-toj godišnjici od osnivanja NSPRV.

Njilaš u Briselu o problemima obrazovnog sistema u poljoprivredi

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš posetio je 23. septembra Brisel, gde je prisustvovao partnerskom sastanku povodom pripreme Erazmus + projekta. Poziv za sastanak uputila je Akademija za poljoprivredno preduzetništvo “Asmildkloster” iz Danske u junu 2019. godine, a pozvane su institucije iz Republike Srbije da u svojstvu partnera učestvuju u projektu strateškog partnerstva za Ključnu aktivnost – Strateška partnerstva. Strateška partnerstva su međunarodni projekti koji podržavaju razvoj, razmenu i primenu inovativnih praksi i zajedničkih inicijativa koje promovišu saradnju, uzajamno učenje i razmenu iskustava na evropskom nivou. Ovom prilikom, na sastanku partnerskih organizacija iz deset zemalja Evropske unije, srednje škole, fakulteti, predstavnici privrednog i javnog sektora su razmenili podatke o trenutnom stanju i izazovima sa kojima se suočavaju ne samo poljoprivredne škole, već i sam sektor poljoprivrede u Evropi.

Njilaš je potvrdio da se izazovi i problemi u obrazovnom sistemu u oblasti poljoprivrede Republike Srbije u velikoj meri podudaraju sa izazovima i problemima sa kojima se suočavaju i partneri iz Evropske unije, pogotovo u svetlu velikog generacijskog disbalansa u poljoprivredi, tj. usled visoke prosečne starosti poljoprivrednika, slabog upisa učenika u srednje poljoprivredne škole kao i usled lošeg imidža poljoprivrede kod mladih ljudi. Na sastanku je dogovoreno da će projektni partneri u sklopu radnih paketa projekta uraditi uporednu analizu obrazovnih sistema u svojoj zemlji, identifikovati slabe tačke i izazove, te u skladu sa ciljanim aktivnostima doneti dalje preporuke za unapređivanje i popularizaciju obrazovanja i edukacija u poljoprivrednim školama.

Bez smene Malog: Ništa od zahteva studenata

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da neće smeniti ministra finansija Sinišu Malog, što je zahtev studenata koji blokiraju Rektorat BU, i istakla da ne pristaje na ultimatume i da ne može 15-20 ljudi da blokira bilo šta i da postavlja ultimatume. „Ako želimo da živimo u zemlji u kojoj 15-20 ljudi može da zauzme institucije, tako što će da uzme ključeve od portira, onda je potrebna neka druga vlada, a ne ova. Ja ne želim da živim u zemlji u kojoj bilo kojih 15 ljudi može da blokira bilo šta i postavlja ultimatume”, rekla je Brnabić na pres konferenciji upitana za slučaj blokade Rektorata.

Kako je rekla, Univerzitet u Beogradu ima oko 100.000 studenata, a situacija je da 15, možda 18, ljudi upada u Rektorat, „stavlja kese na kamere da se ne bi videlo šta rade”, uzimaju ključ, i pored toga što imaju komunikaciju i sa rektorkom, i nedozvoljava ljudima da idu na posao i donose odluke u interesu ostalih 100.000. ljudi. „To je anarhija za mene. To nije vladavina prava, ni institucionalna borba”, rekla je Brnabić, javlja Tanjug. Ona je istakla da se vlada neće mešati, jer niti može niti želi da ugrozi autonomiju Univerziteta. „Nemam neku naročitu poruku za njih. Sutra kada tih 15-20 ljudi dobiju šta traže i završe protest, oslobode Rektorat i omoguće normalan rad, onda 15-20 ljudi može da uđe u taj Rektorat i traži druge stvari…”, konstatovala je Brnabić.

Na pitanje da li će smeniti Malog, Brnabić je rekla da to neće učiniti. „Prvo, jer ne pristajem na ultimatum, a drugo, i rektorka je odgovorila da je to politički zahtev i da nema veze za Univerzitetom. Ako smo fer, treba svi zajedno da čuvamo institucije i vladavinu prava, a ne kako nam se svidi… To nije vladavina prava, već anarhija”, rekla je Brnabić.

Rektorka: Verujem da smo korak bliže dogovoru

Dva i po sata trajali su pregovori rektorke Univerziteta u Beogradu Ivanke Popović i grupe studenata iz Udruženja “1 od 5 miliona”, koji već 11 dana blokiraju tu zgradu, ali do dogovora o deblokadi ni danas nije došlo. Pregovori se nastavljaju sutra, rektorka Popović kaže da je razgovor sa studentima bio “konstruktivan” i da veruje da su korak bliže dogovoru. “Verujemo da smo korak bliže dogovoru. Sutra nastavljamo sa razgovorima i verujem da ćemo na najbolji mogući način za Univerzitet u Beogradu doći do rešenja koje će koristiti celoj akademskoj zajednici”, rekla je rektorka okupljenim novinarima ispred zgrade Rektorata. Predstavnica studenata Valentina Reković navela je da su studenti danas bili “odgovorni i konstruktivni”. Ona kaže da su razgovori išli u dobrom pravcu i da su u konsultaciji sa profesorima koji su ih podržavali i posećivali u toku blokade, zaključili da je svima u interesu da što pre “na čistac izvede” doktorat Siniše Malog. “Zajednički cilj je da univerzitet što pre počne da radi i da se reši taj problem”, rekla je ona. Studenti kažu da će blokada trajati sve dok traju pregovori i da službe neće početi da rade. Početak pregovora sa studentima usledio je pošto je Popović u jučerašnjem saopštenju osudila ulazak aktivista vladajuće stranke u zgradu Rektorata tokom protesta studenata, odnosno blokade zgrade, 13. septembra. Popović je pre nekoliko dana rekla da razgovori moraju biti nastavljeni, jer je to jedini način da se dođe do rešenja. “Nama je od ključnog značaja da stručne službe u Rektoratu počnu da rade. Nadamo se da ćemo u razumnom roku sesti za sto da privedemo priču kraju”, navela je Popović pre nekoliko dana na zajedničkoj sednici članova Senata, Saveta i Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu. https://www.youtube.com/watch?v=8PlIh9hF0n8

Brnabić: U Rektoratu politička, a ne studentska akcija

Premijerka Ana Brnabić izjavila je ranije da je blokada zgrade Rektorata politička akcija, a pretenzije studenata koji zahtevaju smenu ministra finansija Siniše Malog vidi kao demonstraciju anarhije i zloupotrebu studenata i univerziteta u interesu jedne političke opcije. To nije vladavina prava, to nije normalna i moderna Srbija, poručila je premijerka i istakla da ne smatra normalnim da na ultimatum 15-tak studenata reaguje smenom bilo kojeg ministra. Brnabić je navela da danas, kada se priča da živimo u diktaturi i tiraniji, u zgradi Rektorata imamo apsolutnu anarhiju, i jednu grupaciju koja ima političke zahteve, a „svi se pravimo ludi” i ne nazivamo stvari pravim imenom, zato što to u Srbiji danas, kaže, nije popularno. A reč je, kaže premijerka, o političkoj akciji, potpomognutoj od strane dela opozicije, koju, kaže, posećuju političari, predstavnici političkih stranaka i organizacija i verovatno rade u dogovoru sa njima.

To što se dešava danas u Rektoratu nije normalna Srbija, nije moderna zemlja, dodala je premijerka. „To je Srbija koja želi da ostane zarobljenik nekih političkih opcija, kako niko od nas ne bi napredovao dalje, jer jedino u takvoj Srbiji, takvi ljudi mogu da budu elita”, podvukla je ona. „U normalnoj Srbiji, u modernoj i otvorenoj zemlji, ti ljudi koji se danas zovu elita nikada ne bi bili elita i zato se bore da ne nikada ništa ne promeni u Srbiji, a mi se borimo da se zemlja menja, da imamo normalnu zemlju”, rekla je Brnabić, javlja Tanjug. „Uvek ćemo imati nenormalno društvo dok se deo javnosti, medija, civilnog društva, bori za vladavinu prava i institucije kada je jedna strana u pitanju, a ne bori se kada je neka druga u pitanju. Kakva je razlika da ovih 15 blokira Rektorat, a da sutra nekih drugih 15 ljudi, sa nekim drugim zahtevima dođe i traži nešto? To bi onda bila katastrofa, tiranija, nasilje… Ali, kad uđe ovih 15 – ‘ajde da im čujemo zahteve, iako nemaju veze sa legitimnošću”, rekla je ona.

Ona je istakla da se vlada u zbivanja u sedištu Rektorata neće mešati, jer niti može, niti želi da ugrozi autonomiju Univerziteta. „Nemam neku naročitu poruku za te ljude. Imam za društvo – sutra kada tih 15-20 ljudi dobiju šta traže i završe protest, ‘oslobode’ Rektorat i omoguće normalan rad, kojih onda 15-20 drugih ljudi može da uđe u taj Rektorat i traži druge stvari… Ko odlučuje o tome, ako nam je to danas u redu? “, konstatovala je Brnabić. Na pitanje da li će smeniti Malog, Brnabić je rekla da to neće učiniti. „Prvo, jer ne pristajem na ultimatum, a drugo, i rektorka je odgovorila da je to politički zahtev i da nema veze za Univerzitetom. Ako smo fer, hajde svi zajedno da čuvamo institucije i vladavinu prava, a ne kako nam se svidi… Sviđa mi se 15 studenata iz ‘1 od 5 miliona’ pa ću da podržim njihove zahteve, a sutra nekih drugih 15 neću… To nije vladavina prava, već anarhija”, rekla je Brnabić. Kako je rekla, ta grupa studenata nema legitimno pravo da nešto traži, jer ne zna ni koga predstavljaju, budući da to nije studentski parlament. „Onda meni svaki dan nekih 15 ljudi može da dođe i traže šta žele. Ne sviđa im se Šarčević – da ga zamenimo, ne sviđa im se Nedimović – da ga zamenimo.. Pa, kakva je onda to država”, rekla je premijerka.

Brnabić: Kontradiktorne izjave rektorke

Premijerka Ana Brnabić izjavila je u ponedeljak, povodom grupe studenata koji blokiraju Rektorat, da ne želi da se meša u autonomiju Univerziteta u Beogradu, a da je kao građanka primetila kontradiktorne izjave rektorke Ivanke Popović, koja se, navodi, sada svrstala na stranu onih koji blokiraju i dala političku izjavu, ali da ne zna zbog čega se to dogodilo. Brnabić je novinarima rekla da grupa studenata ne krije da je politički angažovana i podsetila da je rektorka prvo govorila o “dve grupe ljudi” koji su došli na Univerzitet, da joj sve “miriše na politiku”, kao i da 15 aktivista drže kao taoce 100.000 studenata i da će biti posledica ako potraje, a danas govori o tome da su njih 15 legitimni sagovornici.

Podsetila je i da rektorka nije mogla da ustvrdi ko je bio na Univerzitetu, jer nije bilo stranačkih obeležja, a da je posle toga rekla da su došli aktivisti SNS, i upitala zašto se takve stvari dešavaju i pod kakvim pritiskom. Brnabić je navela je i da su, za razliku od rektorke, prethodnih dana u zgradu Rektorata mogli da ulaze Marinika Tepić, Zoran Lutovac… 

Premijerka je poručila da je trenutna situacija sramota za beogradski Univerzitet, navodeći da se ne zna ko u ovom trenutku vodi tu obrazovnu instituciju, da li rektorka, kolegijum ili grupa studenata, odnosno političkih aktivista, koja za taoce drži 100.000 studenata. Brnabić je primetila da su se zahtevi tih studenata, koje inače posećuju politički akteri, menjali i da se više i ne zna šta su njihovi zahtevi.

Održane obuke za mentore u PU koje su u projektu SUPER

Prvim obukama za mentore iz predškolskih ustanova koje su uklјučene u SUPER projekat (Support to preschool education system reform in Serbia)  koji finansira Evropska unija, prisustvovalo je oko 60  vaspitača, stručnih saradnika i direktora. Cilј obuke „Mentorstvo u razvijanju inspirativne sredine za integrisano učenje dece“ bio je jačanje kapaciteta mentora za rad sa vaspitačima na razvijanju kvalitetnog inkluzivnog programa zasnovanog na savremenim pedagoškim koncepcijama u skladu sa Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja „Godine uzleta“, kao i jačanje kapaciteta mentora za pokretanje promene u predškolskoj ustanovi.

U trodnevnim obukama budući mentori imali su priliku da u interaktivnom radu sa predavačima razgovaraju o tome kako prostor oblikuje učenje dece, šta je i zašto je važan inspirativan prostor i kako celishodno koristiti nameštaj, opremu i sredstva dobijena u okviru komplementarnog projekta „Opremanje predškolskih ustanova“ koji finansira EU, a u funkciji razvijanja inspirativne sredine za učenje. Učesnicima su predstavlјeni i načini razvijanja programa usmerenog na integrisano učenje dece u vrtiću.

Prva obuka održana je od  5 do 7. septembra u Rumi za mentore iz PU Alibunar, Bela Crkva, Opovo, Plandište, Bač, Žabalј, Srbobran, Titel, Čoka, Mali Iđoš, Žitište, Sečanj, Irig, Bajina Bašta, Priboj, Ljig, Osečina, Loznica, Kocelјeva, Ljubovija, Mali Zvornik, Lučani i Knić.

Obuci u Nišu, od 12 do 14. septembra prisustvovali su mentori iz PU Trstenik, Rekovac, Ćićevac, Golubac, Žabari, Žagubica, Velika Plana, Kučevo, Malo Crniće, Petrovac na Mlavi, Bolјevac, Knjaževac, Crna Trava, Gadžin Han, Ražanj, Svrlјig, Babušnica, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Medveđa, Brus, Blace, Kuršumlija, Bosilegrad, Trgovište, Batočina i Raška.

Nove obuke biće održane tokom narednih meseci za predstavnike lokalnih samouprava, a novi ciklus dvodnevnih obuka za mentore početkom decembra 2019 godine.

U oktobru 2018. godine usvojene su nove Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja “Godine uzleta” čiji je cilј celovit razvoj i dobrobit deteta kroz integrisani pristup učenju, povezivanje igre i drugih aktivnosti, kao i izgradnja smislenih odnosa sa vršnjacima i odraslima u prostoru koji je inspirativan. Pravilnikom o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja predviđeno je da novi program bude uveden u predškolske ustanove počev od septembra 2019. godine.

U SUPER projekat uklјučeno je 50 lokalnih samouprava i predškolskih ustanova širom Srbije. Pored toga, EU obezbedila je i donaciju za opremanje predškolskih ustanova koje su uklјučene u SUPER projekat, za didaktičku, IT opremu i nameštaj, u iznosu od oko milion evra, što će dodatno doprineti kvalitetnom inkluzivnom predškolskom vaspitanju i obrazovanju. SUPER projekat realizuje se u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Projektom upravlјa Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije. Projektne aktivnosti počele su u martu 2019. i trajaće dve godine. EU finansira projekat sa oko 900.000 evra.

SUPER je jedan od projekata kojim EU, kao najveći donator u Srbiji, pomaže celokupnu reformu sektora obrazovanja u zemlјi. Od 2003. Evropska unija donirala je za reformu sektora obrazovanja više od 100 miliona evra – za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja, obrazovanja odraslih, renoviranje i opremanje škola i fakulteta, inkluziju Roma.

Projekat SUPER – podrška EU predškolskom vaspitanju i obrazovanju

Kvalitetni programi predškolskog vaspitanja i obrazovanja doprinose razvoju svih potencijala deteta i imaju važan uticaj na kasniji društveni život, zaključeno je tokom svečanog početka projekta „Podrška reformi sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja“ (SUPER). Srbija još uvek ima jednu od najnižih stopa učešća dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju (PVO) u poređenju sa zemljama EU. Oko 75% dece uzrasta 4 do 6,5 godina uključeno je u vrtiće 2016/2017, 20% manje nego u zemljama Unije. Moramo zajednički raditi na unapređivanju trenutnog stanja, kaže šef Drugog sektora operacija Delegacije EU u Srbiji Štefen Hudolin. „EU će nastaviti podršku reformi ovog važnog sektora. Od 2003. godine, Unija je uložila preko 100 miliona evra u unapređenje svih nivoa obrazovanja u Srbiji i ostaje najveći međunarodni partner Srbiji na njenom putu ka pristupanju“, ističe Hudolin.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nastoji da sistemskim i komplementarnim rešenjima doprinosi stvaranju uslova za kvalitetan razvoj predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kaže državna sekretarka u tom Ministarstvu Ana Langović Milićević.  „Projekat koji danas predstavljamo ima potencijal da značajno doprinese podizanju svesti u zajednici o važnosti šireg uključivanja dece u predškolske programe, unapređivanju kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada sa decom primenom savremenih pedagoških pristupa“, ističe ona.

U projekat je uključeno 50 lokalnih samouprava i predškolskih ustanova širom Srbije sa kojima će se raditi na razvijanju profesionalnih kompetencija vaspitača i stručnih saradnika u predškolskim ustanovama za kvalitetno i inkluzivno PVO, na jačanju profesionalnih kapaciteta zaposlenih u lokalnim samoupravama za planiranje i upravljanje PVO, kao i na unapređivanju zakonskog okvira u toj oblasti. Pored toga, EU je obezbedila i donaciju za opremanje predškolskih ustanova koje su uključene u SUPER projekat, za didaktičku, IT opremu i nameštaj, u iznosu od oko milion evra, što će dodatno doprineti kvalitetnom inkluzivnom predškolskom vaspitanju i obrazovanju.

Deci iz „Kolevke“ uskoro počinje školska godina

Oko tridesetoro dece iz Doma za decu ometenu u razvoju „Kolevka“, će se do kraja meseca uključiti u obrazovni sistem kroz školovanje u bolničkim uslovima ili u Dnevnom centru u okviru Doma. Nastava koju će voditi defektolozi OISŠ „Žarko Zrenjanin“ i Školskog centra sa domom učenika „Dositej Obradović“, u velikoj meri će doprineti socijalizaciji, osamostaljivanju i svakodnevici mališana iz ove socijalno-zdravstvene ustanove. Nakon mnoštva priprema i pozitivnih rezultata eksperimentalne nastave koja se odvijala od aprila do juna, trideset štićenika „Kolevke“, do kraja septembra postaće đaci OISŠ „Žarko Zrenjanin“ i Školskog centra sa domom učenika „Dositej Obradović“. Obavezno školovanje obuhvatiće mališane uzrasta od 5 do 15 godina, koja će se odvijati u okviru Doma „Kolevka“, a koju će u opremljenim učionicama, senzornoj sobi ili dvorištu voditi defektolozi. Nastava će biti prilagođena uzrastu, potrebama i sposobnostima učenika, a naročita pažnja biće posvećena individualnom pristupu.

U planu je da još 38 dece iz Doma, koja su dobila pozitivno mišljenje Interresorne komisije, do kraja prvog polugodišta tekuće školske godine „sedne u đačke klupe“. Osim mališana koji će po prvi put uključiti u školstvo, 22 dece aktivno pohađa OISŠ „Žarko Zrenjanin“, jedno dete nastavu sluša po inkluzivnom obrazovanju u OŠ „Sonja Marinković“, dok je troje upisano u vrtiće PU „Naša radost“. https://www.youtube.com/watch?v=tqiomyYSQe4

Kovačević posetio SŠ „Pinki” u Novom Sadu

Ruska kompanija RŽD Internešenal (Ruske železnice) u okviru svog humanitarnog projekta koji pruža podršku vaspitno-obrazovnim ustanovama na teritoriji RS ‒ donirala je kabinet za učenje ruskog jezika novosadskoj Saobraćajnoj školi „Pinki”. Radovi su se sprovodili tokom proteklog letnjeg raspusta, a rezultate su svečano predstavili 17. septembra. Tim povodom, zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje Milan Kovačević i v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za obrazovanje Bilјana Kašerić zajedno s drugim zvaničnicima posetili su školu. Kabinet za učenje ruskog jezika opremlјen je najsavremenijim nastavnim sredstvima. Osim toga što je potpuno renoviran, kuplјen je nov nameštaj i nabavlјena je najmodernija oprema za rad. Ruska železnica, pored renoviranja i opremanja kabineta, obezbedila je udžbenike, priručnike i drugu literaturu za učenje stručnih predmeta na ruskom jeziku.

Svečanosti su prisustvovali i predstavnici infrastruktura železnice Srbije, Grada Novog Sada, školske uprave, Ambasade Ruske Federacije, Ruske železnice, kao i direktori drugih škola i prijatelјi škole. Kompanija RŽD Internešenal inače realizuje ugovor o izgradnji i modernizaciji železničke infrastrukture Srbije, a u proteklih nekoliko godina obezbedila je značajna sredstva za obnavlјanje više škola na teritoriji RS.

Pećinačkom Crvenom krstu potrebna dečja obuća i odeća

Crveni krst Pećinci uputio je apel građanima pećinačke opštine koji imaju polovnu dečju odeću i obuću koja im više nije neophodna, da je spakuju i donesu u prostorije Crvenog krsta u Pećincima. Kako nam je rekla sekretar Crvenog krsta Gordana Konjević, sa dolaskom jeseni i početkom školske godine građani slabijeg materijalnog stanja sve češće im se obraćaju, pa su zalihe polovne garderobe napravlјene tokom leta na izmaku.

Novi Sad: Besplatno vežbanje za predškolce i osnovce s Detelinare

Sportska porodica „Sportisimo” realizuje projekat besplatnog fizičkog vaspitanja već treću godinu zaredom i na treninge dolaze deca iz vrtića i osnovnih škola s Detelinare. Program nije obavezan, ali je besplatan, i deca dolaze na čas fizičkog vaspitanja, odrade nastavnu jedinicu zajedno s vaspitačicama ili učitelјicom i to u sali „Sportisima”.  – Mi obezbedimo potrebne rekvizite i salu smo i namenski napravili tako da deca dolaze kod nas – kaže Nenad Radonjić. – Šetnja od ustanove do sale doprinosi socijalizaciji sa sredinom u kojoj žive, upoznavanju kvarta u kojem se kreću, a s druge strane ostvarujemo i saradnju s lokalnom samoupravom, s mesnim zajednicama, roditelјima, klubovima i privatnicima iz okruženja. Deca izlaze iz svog svakodnevnog okruženja, upoznaju nekog drugog te će kasnije u nekim drugim aktivnostima moći da povežu delove naselјa i razviju osećaj orijentacije. Sama ta promena im mnogo znači jer je primetno da su vedriji, srećniji i produktivniji u svojim redovnim aktivnostima.

Slepa Kata voli školu i igru

U novosadskom romskom naselju Bangladeš ima sve više dece, a među njima se ističe šestogodišnja Katarina, zvana Kata, koja ide u predškolsku u ŠOSO „Milan Petrović” jer je slepa. Koliko smo uspeli da primetimo, prava je tatina maza, a po svom naselјu se vrlo slobodno i opušteno kreće. Obradovala nas je brzinskom recitacijom pesme „Zeko, zekane”, ali i priznanjem da joj jedan dečak Bogdan posebno izmami osmeh na lice. Voli da ide u školu i da se igra, ali joj je najzanimlјivije da bude s društvom iz naselјa u autu ispred kuće, a koji ne radi jer mu je „cikla ’amela”, kako nam je objasnio njen vršnjak Vlada.

Dve tribine u KCNS

Tribina „Delovanje Hizmet pokreta i njegove političke posledice” je održana  u utorak 17. septembra u 18 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada, Katolička porta 5. Autorka i predavač bila  je Mirela Lončar. U 19 časova počela je tribina „Srbija i poglavlјe 24: Pravda, sloboda, bezbednost”. Autorka i predavač bila je dr Jelena Todorović Lazić.

Čuvajmo jezik

Piše: Jovan Milićević*

Pre oko četrdeset godina Francuzi su krenuli u  ofanzivu protiv „franglea“ – kombinacije francuskog i engleskog jezika. I pametni lјudi su uspeli. U kompjuterski posao, na primer, uveli su svoje reči: za kompjuter kalkulater, za softver – ložisiel, za hardver – materiel i još mnogo takvih zamena engleskih reči francuskim. Kod nas se u srspkom jeziku sve češće čuju hrvateske reči. Često i u medijima može se pročitati i čuti „jako“, umesto dve naše lepe reči – vrlo i veoma. Na televiziji je jedan lekar rekao „O toj bolesti jako slabo znamo“. Ili, jedan sportski novinar kaže „Zvezda je jako slabo igrala“. A drugi je u jednom dnevnom listu napisao „Sretna gospođa“ (imenica je „sreća“, a ne „sreta“, pa nij pridev nije „sretan“). Drugi novinar u uvodu svog članka kaže „Svako malo…“ Dolazim do zaklјučka da se institucije koje bi trebalo da se bave zaštitom srpskog jezika ne mešaju u svoj posao. Šta čine kad čuju jezičku budalištinu, koja se sve češće čuje „svašta nešto“, koju je smislio neko nedovolјno obrazovan, ili u poslednje vreme često korišćen način zahvalјivanja: „Hvala puno!“. Puna je posuda, flaša, a Srbin se zahvalјuje sa „hvala“, „hvala lepo“, „mnogo vam hvala“, a „hvala puno“ meni ima smisla koliko i „hvala prazno“.

*prevodilac

„Moje okruženje” i etno-džez melodije

Ugaleriji Centra za kulturu Grocka 20. septembra otvorena je tematska izložba „Moje okruženje” upriličena u okviru manifestacije „Dani evropske baštine” sa temom „Umetnost i zabava – nasleđe u fokusu”. Postavka u Rančićevoj kući, koja je i sama „eksponat” kao zaštićeno kulturno dobro, obuhvata više desetina dečjih radova od predškolskog do srednjoškolskog uzrasta, odabranih po konkursnom pozivu Centra za kulturu Grocka i odluci žirija u sastavu umetnika mr Anamarija Vartabedijan, Aleksa Jovanović i Predrag Milošević. Likovni konkurs je osmišljen radi upoznavanja dece i mladih sa kulturnom baštinom i vrednostima lokalne zajednice, po kojima je Grocka, stara varoš kraj Dunava, odavno čuvena.

Posle dodele prigodnih nagrada za najuspelije dečje radove, u okviru „Muzičke bašte” ustanove nastupio je „Acart bend” iz Beograda. Prohladno veče i scenu na otvorenom zagrejale su etno-džez melodije protkane žustrim savremenim ritmovima i podržane zvukom saksofona, gitara i bubnjeva. „Acart” je predstavio materijal za svoji novi album i autorske numere „Kona”, „Lament”, ali i autorske obrade „Ibarski bluz”, „Dunavska rapsodija”… Članovi ovog benda su Aleksandar Mitrović, lider benda, vokal i gitara, Goran Savić Čaki, bubanj, Ivan Teofilović Čivers, saksofon i klarinet, i Aleksa Cvejić, bas gitara. Galerijski program i „Muzičku baštu” ustanove podržali su Ministarstvo kulture i informisanja, Sekretarijat za kulturu, opština Grocka i Austrijski kulturni forum u Beogradu.

Vremeplov: Vuku Karadžiću počasni doktorat

Na današnji dan 25. septembra 1823. godine  srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku S. Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

Vremeplov: Kolumbo isplovio na drugo putovanje

Na današnji dan 25. septembra 1493 godine španski moreplovac Kristifor Kolumbo isplovio je iz luke Kadis na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492. godine.

Vremeplov: Rođen Tomas Morgan

Američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava rođen je na današnji dan  1866. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima i smatra se glavnim predstavnikom hromozomne teorije nasleđa.

Vremeplov: Rođen Fokner

Američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949. rođen je na današnji dan 1897. Prikazivao je društvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i propadanje starosedelačke gospodstvenosti i bezobzirnost skorojevića. Dela: romani “Sartoris”, “Buka i bes”, “Svetlost u avgustu”, “Komarci”, “Medved”, “Konjički gambit”, “Uljez u prašinu”, “Divlje palme”, “Vojnikova plata”, “Starac”, “Gospodska kuća”, “Rekvijem za iskušenicu”, “Lupeži”, “Utočište”, pripovetke “Svetilište”, “Nepobeđeni”.

Vremeplov: Rođen Aleksandar Vučo

Srpski pisac Aleksandar Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj literaturi rođen je na današnji dan 1897 . Između dva svetska rata pripadao je pokretu nadrealista. Dela: romani “Gluho doba” (s Dušanom Matićem), “Koren vida”, “Raspust”, “Mrtve javke”, “Zasluge”, “Poziv na maštanje”, “Omame”, “I tako dalje omame”, “Omame – kraj”, poeme “Humor zaspalo”, “Nemenikuće – Ćirilo i Metodije”, “Mastodonti”, zbirke pesama “Krov nad prozorom”, “Ako se još jednom setim”, “Pesme”, “Alge”, “Momak i po hoću da budem”.

Vremeplov: Rođen Šostakovič

Ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čije kompozicije su čvrsto povezane sa ruskom muzičkom tradicijom rođen jena današnji dan 25. septembra1906 godine. Napisao je monumentalnu “Petu simfoniju”, a u najtežim danima nemačke blokade Lenjingrada (danas Sankt Peterburg) u Drugom svetskom ratu “Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju”. Ostala dela: opere “Nos”, “Ledi Makbet Mscenskog okruga (Katarina Izmajlovna)”, oratorijum “Šume pevaju”, simfonije, koncerti, kamerna muzika.

Vremeplov: Umro Remark

Na današnji dan 25. septembra1970. godine umro je nemački pisac Erih Marija Remark (pravo ime bilo mu je Erih Paul Kramner). Romanom “Na zapadu ništa novo”, pisanom u naturalističkom maniru, predočio je besmisao ljudske klanice Prvog svetskog rata. I ostala njegova dela – zahvaljujući spretnosti u komponovanju radnje, jednostavnom stilu, ograničenom broju likova i temama poput rata i okupacije – naišla su na izuzetan prijem kod čitalaca širom sveta. Knjige tog antimilitariste, koji je opisivao okrutnost nacizma i rasističko ludilo, spaljivane su u Trećem rajhu na lomačama. Emigrirao je 1932. u Švajcarsku, zatim u Sjedinjene države i 1947. postao je državljanin SAD. Ostala dela: “Povratak”, “Tri ratna druga”, “Nebo ne zna za miljenike”, “Iskra života”, “Crni obelisk”, “Trijumfalna kapija”, “Ljubi bližnjeg svoga”, “Vreme života i vreme smrti”.

Devojčica koja je popila asepsol u vrtiću, puštena na kućno lečenje

Direktorka predškolske ustanove “Naša radost” u Rači, Ljubina Jeftić, pokrenula je disciplinski postupak protiv tri vaspitačice, a devojčica, koja je u toj ustanovi popila asepsol umesto vode, posle sedmodnevnog lečenja puštena je na kućno lečenje, prenosi RTS. Jeftić je za RTS izjavila da je cilj pokretanja postupka da se utvrdi čijim je propustom sredstvo za dezininfekciju asepsol dospelo u flašicu sa vodom, koji je popila dvoipogodišnja devojčica iz jaslene grupe. U Osnovnom javnom tužilaštvu potvrđeno je da je u toku prikupljanje dokaza i utvrđivanje odgovornosti u tom slučaju. Prosvetna inspekcija je bila u obdaništu i očekuje se njihov izveštaj, kažu u Ministarstvu prosvete. Pored prosvetne inspekcije, razgovor sa zaposlenima, obavila je i policija. Dvoipodvogodišnja devojčica je posle sedmodnevnog lečenja u Kliničkom centru Kragujevac puštena na kućno lečenje. Njena majka Jelena Radovanović potvrdila je za RTS da je dete stabilno i dobro.

Tuča učenika u Obrenovcu, dva dečaka povređena

Dva učenika povređena su u tuči u osnovnoj školi “Jefimija” u Obrenovcu, javio je TV Pink. Kako se navodi, u fizičkom obračunu u dvorištu škole učestvovala su četiri učenika. U tuči su povređena dva dečaka.

By admin