Vesti – 03.10.2019.

Svetski dan nastavnika 2019 : Vlade da nađu načina za podsticaje i nagrade koji će motivisati mlade nastavnike da nastave da rade u sistemu

U 2019. godini 5. oktobar – Svetski dan nastavnika proslavićemo pod motom  „Mladi nastavnici: Budućnost profesije“. Prof. Hadži Zdravko M. Kovač, savetnik u NSPRV  kaže da“ Vlade treba da razumeju različite podsticaje i nagrade koji će motivisati mlade nastavnike u radu i da nastave da prave razliku u učionici“. „Mnogi mladi nastavnici imaju više pritiska i zahteva nego pre, naročito u zemljama sa visokim GDP. Nacionalne obrazovne reforme povećavaju fokus na standarde i obrazovna postignuća i od nastavnika se očekuje da ih ostvare i zadrže, ponekad čak i brzinom svetlosti. Za to vreme, u siromašnim državama, odnos učenik/nastavnik može biti veoma visok. Mladi nastavnici su često nedovoljno obučeni za pedagoške izazove podučavanja u velikim odeljenjima sa ograničenim resursima i malim učionicama“, kaže prof. Kovač.

„U ruralnim, udaljenim i krizom zahvaćenim oblastima, cilj je samo da nastavnici ostanu u učionici. Selidbe i migracije prouzrokovane višom silom, kao što su HIV epidemije i druge trenutne bolesti, utiču na prisutnost nastavnika u učionici i na njihovu motivaciju. Mladi, tek obučeni nastavnici, suočavaju se često da učenicima i zajednicama koje su proživele traumu ili su ranjivi migranti ili raseljena lica. Početnici, naročito žene nastavnici koje se već susreću sa problemima povezanim sa sigurnošću i radnim uslovima, mogu da budu zabrinute zbog izolacije, gubitka veze sa porodicom, društvenim vezama i podrškom. Ne iznenađuje, ovo su najčešće najteža mesta za popunjavanje, tako da i muškarci i žene odustanu u kratkom periodu“, kaže on.

„Šta nastavnika nagrađuje osim onog trenutka kada je učitelj svedočio da njegov učenik shvata novi koncept ili dostiže novi nivo svesnosti? Simboli i gestovi. Zadovoljstvo poslom može jednostavno doći od priznanja od strane direktora škole, zajednice ili izuzetnih rezultata u učionici, čak i na načine koji su mali. To, takođe, znači da bi rukovodstvo škole trebalo da s vremena na vreme razume kako njihovi zaposleni rade i šta je sa motivacijom i stresom“, kaže prof. Hadži Zdravko M.  Kovač.

„Koji mehanizmi postoje da podrže i ohrabre novajlije i mlade nastavnike na sistematičan način? Osnovni mehanizmi su zaštita kvalitetnih kadrova i poboljšanje radnih uslova. Na kraju, uključivanje sindikata i vlada u socijalni dijalog kako bi se zaštititli i radni uslovi i prava mladih nastavnika, ali i dogovor sa vladama šta je to potrebno mladim nastavnicima i kako da ih podrže. Možda je najvažnije da postoji redovna prilika za mlade nastavnike da se uključe u donošenje odluka i na nivou škola i dalje, jer to im može pomoći da osete da su njihovi napori vredni“, kaže prof. Kovač.

„Dalja istraživanja iniciraju da su solidno obrazovanje nastavnika i praksa važni za motivaciju nastavnika. U ruralnim i udaljenim oblastima, alternativni modeli su neophodni da prate mlade nastavnike, dajući im osećaj podrške od cele zajednice nastavnika i mogućnosti za napredak karijere. Ovde, obrazovni sistemi moraju da istraže snagu „zajednice za učenje“ i umrežene vršnjačke grupe da pomognu novajlijama i manje iskusnim nastavnicima u suočavanju sa dnevnim izazovima u nastavi. Dok obrazovni sistemi popunjavaju manjkove kadrova sa para-profesionalcima i dobrovoljcima, potrebno je uložiti dodatni napor da bi okruženje za učenje bilo postavljeno, a na svim nivoima kadrovi kvalifikovani, kompetentni i adekvatno plaćeni i u mogućnosti da osnaže učenike da daju svoj pun potencijal“, kaže  Kovač.

„Sa perspektive pedagogije, mladi nastavnici danas moraju mnogo više da znaju od svog osnovnog predmeta. Od njih se očekuje da rano prihvate nove tehnologije i konstantne inovacije za svoje učenike, kako bi im informacije bile dostupne. Istraživanja o nastavnicima naglašavaju značaj redovnih sastanaka sa mentorima ili vršnjačkim saradnicima (ovo kod nas ne postoji, prim. prev.) da porazgovaraju o praksi. Pristup konstantnom profesionalnom razvoju je drugo centralno pitanje pedagoške podrške. Otkad su „različitost u podučavanju“ različiti metodi učenja u fokusu za buduće generacije, obrazovni sistemi moraju da prihvate jeftine tehnologije i aplikacije koje mladi ljudi već koriste, omogućavajući im da unaprede svoja iskustva i nastavničku praksu dok su u njoj“, kaže Zdravko Kovač .

„Konačno, donosioci obrazovnih i dr. politika treba da omoguće mladim nastavnicima više glasa u kreiranju obrazovne politike i prakse u učionici. Uključivanje u konstruktivni dijalog sa sindikatima može im obezbediti inicijativu. To, potom, daje vladama priliku da iskoriste  znanje i iskustva hiljada nastavnika koji rade u svakom delu zemlje i pametno osmisle kako da mlade ljude priključe profesiji“, kaže  prof. Hadži Zdravko M. Kovač.

Naš sindikat priprema, u sklopu obeležavanja WTD 2019, svečanu akademiju za petak 4. oktobar koja će biti održana u velikoj sali stare Gradske kuće u Somboru sa početkom u 11. časova. Akademija će biti posvećena 30-toj godišnjici osnivanja NSPRV.

Povećanje zarada “fiskalno neodrživo i neodgovorno”

Fiskalni savet objavio je ocenu rebalansa državnog budžeta u kojoj se kao ekonomski najštetnija mera koju donosi rebalans izdvaja “preveliko povećanja zarada u opštoj državi u rasponu od osam do 15 odsto” i da je povećanje kakvo se planira “neutemeljeno u privrednom rastu” i time “fiskalno neodrživo i neodgovorno”. “Efekat ove mere, zapravo je minimalan u 2019. godini, jer će se uvećane zarade isplatiti samo u jednom mesecu (decembru), ali će zato u 2020. koštati državu 12 puta više i predstavljaće ograman i trajan fiskalni teret”, ocenio je Fiskalni savet. U dokumentu koji je Fiskalni savet dostavio medijima naglašava se da je povećanje plata u opštoj državi opravdano, ali u meri u kojoj raste privredna aktivnost, “čega se Vlada već drugu godinu ne pridržava”, jer su budžetom za ovu godinu plate već povećane u proseku za devet odsto, iako će privredna aktivnost rasti od pet do 5,5 odsto.

Rektorka: Svaki ulazak političkih aktivista narušava autonomiju

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović u utorak  je, na osnovu video snimaka koji su se pojavili u javnosti o ulasku opozicionog aktiviste u Rektorat tokom blokade, ocenila da je svaki ulazak političkih aktivista narušavanje autonomije Univerziteta. U ranijem saopštenju rektorka je, tada na osnovu video snimka koji su joj pokazali studenti koji su učestvovali u blokadi, osudila ulazak aktivista SNS u Rektorat, da bi se zatim pojavili u javnosti i video snimci na kojima je aktivista Stranke slobode i pravde koji je studentima doneo hranu. Stav UB je, navela je u saopštenju rektorka, da je “neprihvatljivo svako narušavanje autonomije Univerziteta od strane političkih partija ili pojedinačnih političkih aktivista, makar to bilo u vidu unošenja hrane za studente koji su blokirali Rektorat”.

Pola veka “Radosti Evrope”

Obeležavanje 50. rođendana međunarodne manifestacije dece Evrope “Radost Evrope” počelo je u juče 2. oktobra  u Beogradu i trajaće do subote, 5. oktobra. Dečije stvaralalaštvo, igra, pesma, drugarstvo, razumevanje drugog i drugačijeg – sinonimi su za “Radost Evrope”, najveću dečiju medunarodnu manifestaciju u regionu, koja svake godine u Beogradu okuplja decu od sedam do 14 godine iz cele Evrope. Manifestacija je nosilac EFFE 2019-2020. etikete kvaliteta dodeljene od strane Evropske komisije. Tradicionalno već pet decenija, u okviru ove manifestacije deca iz drugih zemalja dolaze u Beograd gde su smeštena u beogradskim porodicama svojih vršnjaka. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio je ranije da će ove godine u Beograd doći deca iz 22 evropske zemlje, kao i iz Kine. “Deca ce biti smeštena u porodicama svojih vršnjaka i provešće lepo vreme u Beogradu u sportskim takmičenjima, umetničkom nadmetanju, druženju, oslikavanju murala u školama čiji đaci učestvuju u programu”, kazao je Vesić

Centralna proslava jubileja počela je karnevalom u centru Beograda, odnosno svečanim defileom kostimiranih učesnika manifestacije. Pored orkestra koji je predvodio svečani defile, na karnevalu u Knez Mihailovoj ulici i na Kalemgdanu nastupile su mnogobrojne muzičke i plesne grupe, mažoretkinje, klovnovi na štulama i mnogi drugi izvođači koji će zabavljati mališane.

Danas u Dečijem kulturnom centru mališane iz 22 evropske zemlje očekuju koncerti “Susreti prijateljstva”. Svoje najbolje nastupe učesnici manifestacije će pokazati u na gala-koncertu 5.oktobra u Centru “Sava”. Pored muzičko scenskih programa mališani će moći da posete izložbu nagrađenih radova 21. Međunarodnog likovnog konkursa “Radost Evrope”.

Šarčević ukazao na značaj strukovnog obrazovanja

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević prisustvovao je  u utorak 1. oktobra svečanom prijemu 63. generacije studenata koji su ove školske godine upisali prvu godinu studija na Akademiji poslovnih strukovnih studija Beograd i poželeo im uspeh u radu i učenju. Šarčević je ukazao na značaj strukovnog obrazovanja i naveo da je formiranjem ove Akademije pokrenut proces reformi u visokom obrazovanju. Ova akademija je prva osnovana. Trenutno postoji 13 akademija strukovnih studija, a predstoji osnivanje još jedne, kazao je on. Ministar je rekao da je jedan od cilјeva novog modela organizovanja strukovnog obrazovanja bolјe povezivanje obrazovanja i privrede. Cilј ukupnog procesa reformi u obrazovanju u Srbiji, počev od predškolskog do visokog i nauke je da se postigne što veći kvalitet. Želimo da vaša diploma ima važnost kako u Srbiji, tako i u drugim delovima sveta. U okviru Erazmus plus projekta čiji je Srbija punopravni član imate mogućnost da putujete, radite na projektima i upoznate iskustva drugih zemalјa, poručio je ministar studentima. Prema njegovim rečima, u mnogim zemlјama strukovno obrazovanje je posebna celina. Mi smo kroz reformu strukovnog visokog obrazovanja ušli u reformu visokog obrazovanja. Između ostalog, tu postoji potreba da se urede način finansiranja visokoškolskih ustanova…, rekao je ministar.

Predsednik Akademije Miodrag Paspalј poručio je da će se nastavnici truditi da studentima prenesu svoje znanje i umeće a da je na studentima da budu vredni. Na vama je da redovno obavlјate nastavne i vannastavne aktivnosti i ispeh će biti zagarantovan. Radite na sebi i napredujte“, rekao je on. Predsednik Akademije izjavio da će se zalagati za pobolјšanje uslova rada i uslova za studiranje.

Akademiju poslovnih strukovnih studija Beograd osnovala je Vlada Republike Srbije 2. avgusta 2018. godine. Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd je prva i vodeća akreditovana visokoškolska institucija u Srbiji u oblasti informacionih sistema i tehnologija, finansija, računovodstva, bankarstva, poreza i carina, javne uprave, menadžmenta i marketinga. Programska orijentacija Akademije odražava savremene trendove visokog strukovnog obrazovanja, dualnog koncepta studiranja, sa studentskom stručnom praksom kao klјučnom osnovom za razvoj i oblikovanje stručnjaka koji će biti konkurentni ne samo na domaćem, već i evropskom i svetskom tržištu rada.

Počinje emitovanje kviza „Koliko se poznajemo”


            Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalј Nјilaš, prisustvovao je promociji povodom početka emitovanja serijala kviza „Koliko se poznajemo” u novosadskom hotelu „Prezident”. Kviz-takmičenje deo je projekta Pokrajinske vlade pod nazivom „Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini – mere jačanja međusobnog poverenja kod mladih”. Osnovni cilјevi ovog projekta jesu dugoročno razvijanje duha tolerancije, međusobnog uvažavanja i poverenja, negovanje i razvijanje vrednosti multietničkog i multikulturalnog društva Vojvodine, kao moderne evropske regije i uklјučivanje i neposredan kontakt više hilјada mladih.

Resorni sekretarijat nosilac je ovog projekta, a kao najvažnija aktivnost ističe se konkurs za sufinansiranje projekata očuvanja i negovanja međunacionalne tolerancije u Vojvodini, putem kog se obezbeđuje 13 miliona dinara. Zahvalјujući tome, obezbeđena su sredstva za organizovanje kulturnih, obrazovnih, sportskih i drugih manifestacija, izdavanje knjiga ili drugih publikacija neprofitnog karaktera, organizovanje seminara i unapređivanje medijskog sadržaja. S tim u vezi, serijal kviz-takmičenja „Koliko se poznajemo” realizuje se u saradnji s Javnom medijskom ustanovom Radio-televizija Vojvodine. „Pokrajinska vlada, naš sekretarijat, kao i Javna medijska ustanova Radio-televizija Vojvodine učinili su sve kako bi kviz Koliko se poznajemo bio uspešan, a za našu decu koristan. Kviz smo iz godine u godinu usavršavali, te ove godine uspešno je realizovan novi, trinaesti ciklus. Vrlo je bitno da naša deca – osim gradiva koji uče u školi, i na ovaj način uče o važnosti suživota s drugim narodima koji postoji mnogo vekova na ovom podneblјu. Moramo da bolјe upoznamo kulturu i istoriju drugih naroda s kojima zajedno živimo, a kviz-takmičenje umnogome doprinosi tome.” – izjavio je Nјilaš.

Zamenik generalnog direktora RTV Jožef Klem zahvalio je na podršci Pokrajinske vlade i istakao da je Javna medijska ustanova RTV od početka koncipirana kao multijezička. „Danas svoj radijski program emitujemo na 16 jezika, a televizijski na čak 11 jezika. Program se ne proizvodi samo zato da bi informisao pripadnike nacionalnih manjina, već nam je cilј da sve informacije koje su u vezi s nacionalnim zajednicama budu prohodne, kako bi i ostali došli do njih i da se na taj način međusobno prepoznaju, upoznaju i razumeju. Ovaj kviz je obogatio naš program.” – rekao je Jožef Klem.

U ovom ciklusu kviza, učesnici su se takmičili na srpskom, mađarskom, slovačkom, rusinskom i rumunskom jeziku, a za pripremu su koristili publikaciju „Vojvođanski mozaik”, čiji su autori direktor OŠ „Petefi Šandor” u Novom Sadu Zoltan Arđelan i profesorica istorije Gimnazije „Svetozar Marković” u Novom Sadu Aleksandra Popović. Ove godine takmičili su se đaci iz 27 srednjih škola s teritorije AP Vojvodine.

„Pripremićemo 13 epizoda od po tridesetak minuta. Posetili smo sve škole koje su učestvovale u ovom projektu. U prvih devet emisija ćemo predstaviti đake i njihove mentore i po jedno regionalno takmičenje, a pored toga, biće prikazane znamenitosti opština u kojima su održana takmičenja. Kreiran je edukativno-zabavni format koji ćete moći da pratite na programima RTV-a.” – izjavila je urednica serijala Anamarija Sakač Erdelј. Premijera prve epizode kviz-takmičenja biće prikazana u petak, 4. oktobra od 11.30 časova, na drugom kanalu, titlovana na slovački jezik. Na srpskom jeziku emitovaće se subotom, od 10.05 časova na prvom kanalu RTV-a, kao i s titlovima na rusinskom jeziku od 15.30 časova. Epizoda s mađarskim prevodom prikazivaće se nedelјom od 18.30 časova, dok će se s rumunskim prevodom emitovati utorkom od 15.40 časova. Epizode sa titlovima na jezicima nacionalnih manjina prikazivaće se na drugom programu RTV-a. Kao i u svakom od dosadašnjeg ciklusa, najuspešniji učesnici finalnog takmičenja kao nagradu dobijaju edukativno putovanje u organizaciji resornog sekretarijata, te će ove godine posetiti kulturno-istorijske znamenitosti i gradove Transilvanije u Rumuniji, gde će ih pratiti televizijska ekipa RTV-a.

Novi vrtić u Pančevu smanjuje liste čekanja

Na spisku čekanja za jaslice i vrtiće u Pančevu je 260 dece. Državna ustanova “Dečja radost” ne može da povećava broj mesta u svojim objektima, pa Grad već tri godine daje subvencije roditeljlima za smeštaj dece u privatne akreditovane vrtiće. Ove godine se otvara još jedna takva ustanova. Nedavnim rebalansom lokalnog budžeta obezbeđena su neophodna sredstva. “Zato smo i ušli u ovu proceduru. Taj vrtić će imati oko stotinak, oko 130 mesta kapaciteta, još ne znam tačno. Mi svakako sklapamo ugovor sa roditejima. Ono što je grad jedino preuzeo na sebe da bi prosto ti privatni vrtići ispoštovali da cena u privatnom vrtiću prema roditelju bude ista kao i u našim vrtićima, u našem gradskom, mi prosto sklapamo sporazum o saradnji”, izjavila je Tatjana Božić, čan Gradskog veća Pančeva zadužena za obrazovanje.

Lista čekanja će biti smanjena za ukupno oko 160 mališana, jer će i postojeći privatni vrtić “Kefallica” duplirati kapacitete sa sadašnjih 40 subvencionisanih mesta na 80. Nataša Todorović, finansijski direktor ove ustanove hvali saradnju sa lokalnom samoupravom. “Dosadašnja iskustva su vrlo dobra. Mogu reći čak i odlična. Prve godine smo imali 40 dece koja su subvencionisana od strane Grada, druge godine deset. Sve obaveze prema roditeleljima Grad izvršava na vreme, znači u rokovima koji su dogovoreni unepred, tako da stvarno je saradnja na viskom nivou. Planiramo da proširimo, imamo još kapacitet za četrdesetoro dece u okviru ovog ukupnog broja kojima možemo takođe da obezbdimo taj subvncionisani boravak ukoliko bude odobreno od strane Grada”, rekla je Todorovićeva.

Roditelji su zadovoljni dosadašnjim iskustvima sa ovakvim načinom zbrinjavanja predškolaca. Osim toga, privatni vrtići rade još jednu stvar koju državna ne može. Zapošljavaju vaspitačice i drugo osobljle neophodno za rad predškolskih ustanova.  https://www.youtube.com/watch?v=kU__V6LExGU

Srbiji nedostaje 80 hiljada zanatlija

Za bilo kakav kvar u kući majstora morate čekati po nekoliko dana, a za veće radove i po nekoliko nedelja pa čak i meseci. Teško je doći do zanatlija svih profila – molera, keramičara, vodoinstalatera, električara. U Građevinskoj komori kažu da u ovom momentu Srbiji nedostaje oko 90.000 zanatlija svih profila, da je prosečna starost građevinskog radnika 55 godina, jer je većina mladih otišla u inostranstvo. Potpredsednik Gradevinske komore Goran Rodić kaže da je do dobrog, mladog radnika danas nemoguće doći, jer su mladi otišli u inostranstvo ili radnim danima rade u firmi u Srbiji, a vikendima rade u Austriji ili Švajcarskoj. “Dobrih, kvalitetnih majstora više nema, ima onih priučenih. Za popravke u kući možete angažovati samo nekog penzionera. Mladi ili su otišli u inostranstvo ili radnim danima rade u firmi, a vikendom idu i rade u Austriji”, kaže Rodić za Tanjug. On smatra da je problem nastao jer ne jačaju srpke građevinske firme, koje bi bile angažovane kao izvođači radova na velikim poslovima, a što bi značilo i sigurno finansiranje na duži vremenski period.

Dnevnica dobrog majstora danas je i u Srbiji oko 50 evra, ali bez obzira na to slabo je interesovanje mladih za upis u građevinske škole koje školuju te obrazovne profile.  U Građevinskoj školi na Zvezdari ove godine upisano je po jedno odeljenje keramičara i dekoratera zidnih površina – molera (po 30 učenika), dok su prethodne godine na ta dva smera imali grupe od po 15 učenika. Za zidara, tesara, armirača, koji su spojeni u jedan obrazovni profil – Operater građevinskih radova, upisalo se samo 12 učenika.

Direktorka Građevinske škole Dragana Radovanović kaže da je malo interesovanje za zanate, koji su danas na tržištu veoma traženi, jer je godinama unazad u javnosti predstavljana loša slika građevinarstva, a tome su doprinele i neke građevinske firme koje nisu isplaćivale plate zaposlenima na vreme. Dodaje da deca pod pritiskom roditelja ne upisuju trogodišnje škole, već se odlučuju za četvorogodišnje. U toj školi se obavljaju i prekvalifikacije, te direktorka kaže da kandidata za prekvalifikacije ima pođednako kao i redovnih učenika.

Najveće interesovanje u Građevinskoj školi je za rukovaoca građevinskom mehanizacijom koji je popularan, tražen i dobro plaćen posao. Na tom smeru prvi učenik na listi imao je ove godine 74 boda, a poslednji 62. Direktorka kaže da je prethodnih godina bilo dece koja su i sa 100 bodova upisivala taj smer. “Sva deca koja su se upisala za rukovaoca mogla su da idu u četvorogodišnju školu, ali nisu želeli, oni su se opredelili za taj smer. Isto je i sa obrazovnim profilom elektro- instalater, gde je prvi na listi imao 86 bodova. To su uglavnom deca čiji roditelji imaju razrađen, porodični posao ili roditelji radi u nekoj građevinskoj firmi pa znaju koliko je to traženo”, zaključila je ona.

Vremeplov: Umro Velibor Gligorić

Na današnji dan 3. oktobra 1977. godine umro je srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta. Dela: “Kritike”, “Lica i maske”, “Matoš – Dis – Ujević”, “Pozorišne kritike”, “Srpski realisti”, “Ogledi i kritike”, “U vihoru”, “Branislav Nušić”, “Portreti”, “Senke i snovi”, “Knjiga života”, “Kuća smrti”, “Hronika jednog doba”.

Vremeplov: Umro Branko Pešić

Srpski arhitekta Branko Pešić, autor velikog broja arhitektonskih projekata, crkava, javnih i administrativnih zgrada, nekoliko knjiga o arhitekturi, profesor Univerziteta u Beogradu umro je na današnji dan 2006. godine. Patrijarh German 1984. poverio mu je mesto protoneimara Hrama Svetog Save u Beogradu. Tokom gradnje izveo je redak građevinski poduhvat – glavnu kupolu tešku više od 4.000 tona (s pozlaćenim glavnim krstom visokim 12 metara) napravljenu na zemlji, u unutrašnjosti Hrama, podigao je na visinu od 40 metara. Ostavio je iza sebe više od 130 projekata, poput Palate Beograd (“Beograđanka”), poslovne zgrade “Agroopreme” u Novom Beogradu, zgrade Građevinskog fakulteta u Subotici i brojnih crkvenih objekata. 

Vremeplov: Turgenjev

Na jučerašnji dan 3. septembra 1883. godine umro je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac čije su dela prodrla na Zapad gde je čitan s divljenjem i za života je uživao znatno veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima. Zanimao ga je tip “suvišnog čoveka”, plemića-intelektualca i tip “nihiliste”, građanskog intelektualca, sukobljenog s konzervativizmom plemićke kulture. Predskazivao je revolucionarnu epohu u Rusiji. Dela: romani “Očevi i deca”, “Plemićko gnezdo”, “Rudin”, “Dim”, “Novina”, “Uoči novih dana”, pripovetke “Prolećne vode”, “Asja”, “Lovčevi zapisi”, drama “Mesec dana na selu”.

Vremeplov: Umro Franja Asiški

Franja Asiški, italijanski monah, osnivač rimokatoličkog monaškog reda nazvanog po njemu – Franjevci (Franciskanci) umro je na današnji dan 3. oktobra 1226. godine. Poreklom iz imućne trgovačke porodice, od 1205. odlučuje se za život u krajnjoj askezi i potpunu posvećenost monaškim hrišćanskim idealima. Još za života je bio veoma poštovan. Monaški red koji sledi njegovo monaško pravilo jedan je od najbrojnijih katoličkih redova.

Vremeplov: Ujedinjene dve nemačke države

Na današnji dan 3. oktobra 1990. godine ujedinjene su dve nemačke države nastale posle Drugog svetskog rata, i to tako što je Nemačka Demokratska Republika (Istočna) postala sastavni deo Savezne Republike Nemačke. 

Vremeplov: Rođen Karl fon Osjecki

Nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. rođen je na današnji dan 3. oktobra 1888.godine. Zbog pacifističkog delovanja nacisti ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor, a 1938. umro od posledica mučenja. 

Vremeplov: Rođen Luj Aragon

Na današnji dan 3. oktobra 1897. godine rođen je francuski pisac Luj Aragon, najpre dadaista, potom jedan od prvih nadrealista, ali se posle kongresa revolucionarnih pisaca u Harkovu 1930. opredelio za socrealizam. Komunističkoj partiji Francuske pristupio je 1927. učestvovao je u građanskom ratu u Španiji i u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom ratu. Dela: zbirke pesama “Vatra radosti”, “Ura Ural”, “Elzine oči”, “Oči sećanja”, “Elza”, “Jad”, “Večni pokret”, romani “Seljak iz Pariza”, “Bazelska zvona”, “Gospodske četvrti”, “Orelijen”, “Sveta nedelja”, “Komunisti”, “Blanša ili zaborav”, eseji “Komunistički čovek”, “Sovjetska književnost”, “Za socijalistički realizam”, “Rasprava o stilu”, “O Stendalu”

Zbog obljube maloletnika Goran Jevtić ipak iza rešetaka

Glumac Goran Jevtić (41), koji je bio osuđen na deset meseci kućnog zatvora zbog nedozvoljenih polnih radnji nad maloletnikom, konačnom odlukom suda kaznu neće moći da služi u svom domu, već u zatvoru. Glumac se žalio na presudu po kojoj je kaznu morao da služi kod kuće, međutim, Viši sud u Somboru odlučio je da kazna ostane ista, ali da je glumac služi iza rešetaka, prenose beogradski mediji. Presuda je preinačena jer je, navode mediji, ocena drugostepenog suda da će se na taj način postići svrha kažnjavanja. Prvostepenom presudom bila mu je izrečena kazna kućnog zatvora, bez nanogice, ali je posle razmatranja žalbi konačna odluka daleko stroža. Osim kazne zatvora, koju će Jevtić morati da počne da služi čim mu bude upućen poziv u koju zatvorsku ustanovu u Srbiji da se javi, glumcu je zabranjena i komunikacija sa oštećenim maloletnikom.

Jevtić je osuđen jer je u junu 2014. godine počinio krivično delo nedozvoljene polne radnje nad L.K, koji je u tom trenutku imao 16 godina. Prema optužnici, po kojoj je i osuđen, glumac je mladića primorao na oralni seks u toaletu Narodnog pozorišta u Somboru tokom žurke koja je održana u večernjim časovima, posle manifestacije Pozorišni maraton.

Potrebno povećati broj vakcinisane dece

Epidemiolog Zoran Radovanović rekao je za Politiku da je obuhvat vakcinacije MMR vakcinom 95 odsto, ali to ne znači da ne postoje populacione grupe gde je obuhvat niži i gde postoji mogućnost da se virus malih boginja proširi. Radovanović, međutim, ne očekuje da će doći do velike epidemije malih boginja poput one u protekle dve godine. Epidemijska situacija je trenutno bezbedna, ali je bitno da obuhvat dece vakcinacijom povećavamo, a ne da stanemo, jer se opet možemo suočiti sa problemom, rekao je Radovanović. Obolevanje od morbila prisutno je u Rumuniji, Bugarskoj, BiH i Makedoniji, a u Hrvatskoj je proglašena epidemija sa najmanje 35 obolelih.

Bivši ministar prosvete Srpske obljubio devojčicu?

Tokom saslušanja je negirao optužbe.  Okružno javno tužilaštvo u Banjaluci podiglo je optužnicu protiv Nenada Suzića (69), bivšeg ministra prosvete Republike Srpske i redovnog profesora banjalučkog Univerziteta, osumnjičenom za seksualno zlostavljanje devojčice (14). Optužnicom Suziću se na teret stavlja da je počinio krivično delo obljuba nad detetom mlađim od 15 godina. – Optužnica je podignuta i prosleđena na potvrđivanje Okružnom sudu u Banjaluci. Uz optužnicu Tužilaštvo je tražilo i da se Suziću produži mera pritvora do okončanja sudskog postupka – kaže izvor blizak tužilaštvu.

Zbog osetljivosti celog slučaja i zaštite žrtve, u tužilaštvu ne žele da otkrivaju detalje optužnice. Suzić je uhapšen 5. juna ove godine, nakon što su se roditelji žrtve obratili policiji. Slučaj je prijavljen nedugo nakon nemilog događaja, kada je uznemirena devojčica roditeljima ispričala da ju je Suzić, koji im je komšija i dobro ga poznaju, napastvovao. Izvori bliski istrazi tvrde da je kobnog dana devojčica bila u kući osumnjičenog. Kada su ostali sami, on je to iskoristio za zadovoljenje svojih seksualnih nagona, pa je nasrnuo na nju i počeo da je pipka po intimnim delovima tela. Očigledno je bio svestan šta radi, jer je devojčici rekao da o tome nikome ne sme ništa pričati i da će to ostati njihova tajna. Nakon prijave devojčica je saslušana u prisustvu više stručnjaka koji su ocenili da je njen iskaz istinit i da ne sumnjaju u njegovu verodostojnost. Usledilo je hapšenje i Suzić je ubrzo pritvoren. Tokom saslušanja je negirao optužbe.

Nakon što je ovaj šokantni slučaj otkriven reagovao je i banjalučki Univerzitet koji je Suzića privremeno udaljio s posla redovnog profesora. Prema Krivičnom zakoniku RS za obljubu sa detetom mlađim od 15 godina zaprećena je kazna od najmanje osam godina zatvora. Zanimljivo je da je to krivično delo novim zakonom izuzeto od ublažavanja kazne

EU odobrila lekove na bazi kanabisa za epilepsiju

Evropska unija prvi put je dozvolila upotrebu proizvoda od kanabisa u medicinske svrhe, ali samo pacijentima koji pate od dva retka oblika dečije epilepsije. Reč je epidioleksu – leku koji se dobija od kanabisa i sadrži kanabidiol, glavni sastojak medicinske marihuane, prenosi BBC na srpskom. Terapija je dozvoljena u dva slučaja dečije epilepsije – Lenoks Gasto sindrom i Dravetov sindromom – koje je teško lečiti i mogu dovesti do nekoliko napada dnevno. Upotreba tog leka je sada dozvoljena u Velikoj Britaniji i drugim evropskim zemljama, ali ga britanski Nacionalni institut za zdravstvo još ne preporučuje jer “ne postoje dokazi o dugoročnoj efikasnosti”.

Pojedini roditelji za to vreme već traže alternativna rešenja za ovaj lek, jer ne sadrži tetrahidrokanabinol (THC), odnosno psihoaktivnu komponentu kanabisa za koju ti roditelji smatraju da pomaže njihovoj deci. Lek se može koristiti u kombinaciji sa drugim lekovima za epilepsiju. Rekreativna upotreba kanabisa je i dalje ilegalna. “Ovaj novi lek će doneti nadu nekim porodicama i odluka EU deluje kao pozitivan korak”, kaže Lisa Sander, profesorka neurologije na Univerzitetu u Londonu i direktorka Društva za epilepsiju. “Medicinski kanabis, međutim, i dalje ostaje medicinsko minsko polje”, smatra ona.

Google: “Imamo superkompjuter, 10.000 godina brži od najbržeg”

Kompanija Google tvrdi da je izgradila prvi kvantni računar koji može da vrši proračune i rešava probleme iznad mogućnosti najsnažnijih današnjih superračunara. U izveštaju Googleovih istraživača, koji je nakratko objavljen na sajtu NASA pa potom uklonjen, tvrdi se da je njihov procesor bio u stanju da u roku od tri minuta i 20 sekundi izvrši izračunavanje za koje bi najnaprednijem klasičnim računaru Summit-u trebalo, kako se navodi, otprilike 10.000 godina. Istraživači su rekli da to znači “kvantnu nadmoć”, kada kvantni računari izvršavaju izračunavanja koja su ranije bila nemoguća. “Ovo dramatično ubrzanje u odnosu na sve poznate klasične algoritme omogućava eksperimentalnu realizaciju kvantne superiornosti. Koliko znamo, ovaj eksperiment označava prvo računanje koje se može obaviti samo na kvantnom procesoru”. Kako se navodi, sistem može da izvrši samo jedno visoko tehničko računanje, ali je za upotrebu kvantnih mašina za rešavanje praktičnih problema potrebno još mnogo godina. Dok prototip takozvanih kvantnih kompjutera postoje, oni mogu da obavljaju iste zadatke koje mogu i klasični računari, samo brže.

Izveštaj konsultantske kuće Boston Consulting Group, iz novembra 2018. godine, kaže da bi oni mogli da “promene igru u oblastima kriptografije i hemije (a time i nauke o materijalima, poljoprivrede i farmacije), posebno onim koje se odnose na veštačku inteligenciju i mašinsko učenje”. Za razliku od osnovnih binarnih elemenata klasičnih računara, ili bitova koji predstavljaju ili nule ili jedinice, kvantni bitovi ili kubiti mogu istovremeno da predstavljaju i jedno i drugo. Spajanjem kubita, kvantni računari mogu uporedo da obrađuju ogromne količine informacija, dok tradicionalni kompjuteri moraju da ih obrađuju sukcesivno. “To je značajna prekretnica, prvi put da je neko pokazao da kvantni računari uopšte mogu nadmašiti klasične računare”, rekao je Stiv Brijerlej, osnivač kvantnog softverskog startapa Riverlane i savetnik za kvantne tehnologije Vlade Velike Britanije.

About the Author

admin