Kovač:  Bez nove generacije nastavnika Cilj 4 “ je pod velikim znakom pitanja

U 2019. godini 5. oktobar – Svetski dan nastavnika proslavićemo pod motom  „Mladi nastavnici: Budućnost profesije“. Prof. Hadži Zdravko M. Kovač, predsednik NSJSS kaže da „bez nove generacije motivisanih nastavnika koji žele da prave razliku, obaveza da se „obezbedi inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i promoviše šansa za  celoživotno učenje za sve“ je pod znakom pitanja“. “Analize obrazovanja naznačuju problem sistema politika u shvatanju složene interakcije faktora koji utiču na strukturu i kvalitet profesije, kao i na motivaciju nastavnika. Ali bolji sistemski odgovor je sada jedini faktor koji igra ulogu u nedostatku nastavnika i krizi u podučavanju. Svet se značajno promenio u proteklih 30 godina i kvalifikovani mladi ljudi imaju više mogućnosti u svojim karijerama, više nego ikada pre“, kaže Kovač.

„Iz ovog razloga razgovori u vezi privlačenja i podržavanja mladih nastavnika moraju ići i van okvira ministarstava prosvete i moraju uključiti diplomce sledećih generacija i potencijalne nastavničke kadrove. Sindikati, organizacije civilnog društva, direktori škola, udruženja roditelja, školski odbori, inspektori i edukatori će takođe biti uključeni u diskusiju da podele svoja iskustva u podržavanju mladih nastavnika i promovisanju stvaranja vitalne nastavničke sile“, kaže prof. Kovač .

„Ono što je napokon bitno je stalna važnost nastavničke misije za mlade ljude i felksibilnost da savladaju promene društveno-političkih i ekonomskih prilika širom sveta na način koji vraća prestiž podučavanja mladim i kvalitetnim kadrovima. U ovim nastojanjima, mediji i najnovije tehnologije sa kojima se mladi identifikuju, pre nego ulogom nastavnika, moraju biti snažni pokretač koji će učiniti ovaj posao interesantnim, interaktivnim, povezujućim i zabavnim“, kaže  prof. Hadži Zdravko M. Kovač.

Naš sindikat priprema, u sklopu obeležavanja WTD 2019, svečanu akademiju za petak 4. oktobar koja će biti održana u velikoj sali stare Gradske kuće u Somboru sa početkom u 11. časova. Akademija će biti posvećena 30-toj godišnjici osnivanja NSPRV.

Dačić: Neophodnost pristupa kvalitetnom obrazovanju za sve

“Neophodnost pristupa kvalitetnom obrazovanju za sve prepoznata je ciljem 4  Agende 2030”, rekao je Dačić i dodao “da nas ona podseća na da je neophodno postići jednakost između devojčica i dečaka, ne samo kod osnovnog, već i viših nivoa obrazovanja”. “Prema zvaničnoj statistici u našoj zemlji visoke škole i fakultete češće upisuju i završavaju žene. Poslednjih godina se povećava broj žena doktora nauka, a podaci govore da većinu korisnika interneta, takođe čine žene”, ukazao je Dačić.

On je pomenuo i Cilj 5 Agende 2030 koji ukazuje na potrebu dostizanja rodne ravnopravnosti i osnaživanja svih žena i devojčica u okončanju svih oblika diskriminacije, eliminacije nasilja, kako u javnoj, tako i u privatnoj sferi. “Osnaživanje žena utkano je u Agendu 2030 kao njen neizostavni deo. Deo globalnih napora za dostizanje održivog društva jednakih u kome niko nije ostavljen iza kolone, obuhvata i žene koje žive na selu, u gradu, izbeglice, žene koje su doživele neki oblik diskriminacije: Romkinje, starije žene, žene sa invaliditetom ili žene koje se nisu povinovale rodnim normama”, rekao je Dačić.

Naveo je i da Srbija može da bude ponosna na hrabre žene u svojoj istoriji i to u vremenima kada nije bilo tako jednostavno biti hrabar. “Takva vremena iznedrila su Milunku Savić, srpsku heroinu. Istorija je zabeležila i Jelisavetu Načić, prvu ženu diplomiranog arhitektu, prvu srpsku slikarku Katarinu Ivanović, prvu ženu doktorku nauka Kseniju Atanasijević. Danas u svakoj od vas živi deo njih. U vašim doprinosima, inovacijama, dostignućima, u svim istinskim vrednostima koje nosite u sebi”, zaključio je Dačić.

Nakon zvaničnog otvaranja konferencije, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministar Đorđević obišli su izložbu fotografija znamenitih Srpkinja uz kratku biografiju kako su menjale svet. Na izložbi su, između ostalih, fotografije Desanke Maksimović, Draginje Ružić, Milice Stojadinović Srpkinje, Mileve Marić Ajnštajn, Jelisavete Načić, Vukoslave Velimirović, Milene Pavlović Barili, Ksenije Atanasijević…

E-servisi dobar temelj efikasnog pružanja usluga građanima

Sistem elektronske razmene podataka, koji omogućava servise poput e-bebe, elektronski upis dece u vrtić ili školu, e-suda, e-recepta, pokazuje da je postavljen veoma dobar temelj kako bi se zadovoljile potrebe građana, izjavio je u sredu  2. oktobra ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić. Na to, dodao je, ukazuje i nivo zadovoljstva građana i pravnih lica, što je, kaže, najbolji kriterijum za uspeh u reformi javne uprave. Na predstavljanju izveštaja SIGME, organizacije koja je u okviru Evropske komisije i OECD zadužena za praćenje reformi javnih uprava, Ružić je rekao da je važno i ulaganje u državne službenike, koji praktično sprovode reformu javne uprave, koja je jedan od tri kriterijuma ulaska u EU. U tom smislu, ukazao je na značaj uvođenja sistema kompetencija, kako bi se vršila adekvatna selekciju prilikom izbora službenika, pratio njihov karijerni napredak i usklađivao razvoj sa potrebama reforme.

Novi ciklus spolјašnjeg vrednovanja douniverzitetskog obrazovanja

Novi, drugi po redu, ciklus spolјašnjeg vrednovanja rada ustanova počeo je 1. oktobra 2019. godine, a u narednih šest godina biće vrednovane sve predškolske ustanove, osnovne i srednje škole. U odnosu na kriterijume uspešnosti, ustanove će dobiti nezavisnu procenu o kvalitetu rada u klјučnim oblastima delovanja. Nakon prvog petogodišnjeg ciklusa vrednovanja izvršene su, kroz široku stručnu raspravu, analize nacionalnog okvira kvaliteta i metodologije vrednovanja, a rezultat su unapređeni standardi i pokazatelјi kvaliteta, nova merila i norme za procenu. Svrha spolјašnjeg vrednovanja je da se, davanjem objektivne i sveobuhvatne procene, pomogne ustanovi da odredi prioritete u dalјem razvoju. Na nivou školskih uprava doneti su godišnji planovi spolјašnjeg vrednovanja i imenovani su timovi evaluatora od kojih se očekuje da na visokom profesionalnom nivou primene standardizovanu metodologiju spolјašnjeg vrednovanja. Zaposlenima u ustanovama se preporučuje da se posvete razumevanju koncepta za osiguranje kvaliteta, analizi sadržaja i značenja standarda i pokazatelјa, kao i regulativi kojom se bliže uređuje vrednovanje i samovrednovanje rada.

Šarčević: Internacionalizacija visokog obrazovanja jedan od prioriteta

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Mladen Šarčević  razgovarao je u sredu u Beogradu sa ambasadorima Palestine i Egipta Mohamadom Nabhanom i Amrom Alguvejliem. U odvojenim susretima sa ambasadorima Palestine i Egipta, Šarčević je istakao da je jedan od prioriteta ministarstva internacionalizacija visokog obrazovanja. On je sagovornicima predstavio programe „Svet u Srbiji“ i „Studiraj u Srbiji“. Kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji prepoznat je na međunarodnom nivou, a cilј nam je da u narednom periodu dovedemo što više studenata iz inostranstva da u Srbiji nastavi školovanje, naveo je ministar Šarčević.

Ambasador Palestine Mohamad Nabhan i ambasador Egipta Amr Alguvejli istakli su da postoji veliko interesovanje studenata tih zemalјa za studije u Srbiji.

Obeležena stogodišnjica Gimnazije „Jan Kolarˮ

Svečanom akademijom u Slovačkom vojvođanskom pozorištu u Bačkom Petrovcu, Gimnazija „Jan Kolarˮ s domom učenika obeležila je u utorak 1. oktobra 100 godina postojanja. Tim povodom, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš prisustvovao je svečanosti, gde se u ime Pokrajinske vlade, njenog predsednika Igora Mirovića, i u svoje lično ime obratio prisutnima. „Vaša je gimnazija obrazovala i vaspitala cele generacije u Vojvodini, ima prosvetiteljsku tradiciju od celih stotinu godina, a danas je primer savremene, kreativne škole s jasnom vizijom, posvećenim i stručnim profesorima, odličnom tehničkom opremljenošću i – pre svega – velikim potencijalom u vama – učenicima, gimnazistima. Kao dvojezička škola, neguje, podstiče i promoviše uspeh, znanje i darovitost, sledi ali i postavlja najviše obrazovne standarde. Naš sekretarijat dosledno prepoznaje taj potencijal i podržava ga.ˮ – izjavio je Njilaš.

Uz zvaničnike Slovačke Republike, predstavnike diplomatskog kora, Skupštine Grada Novog Sada i Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, ceremoniji su prisustvovale i druge brojne zvanice iz javnog i kulturnog života.

Remont kičme na Beogradskom univerzitetu

Piše: Vladica Cvetković*      

Ne znam kako će na kraju izgledati (re-)rekonstruisan plato na glavnom beogradskom trgu, ali mi zato ova privremena rekonstrukcija kičme na Univerzitetu u Beogradu izgleda u redu.

Dvanaestodnevna rektoratska kriza okončana je tako što su, posle brojnih pregovora i unakrsnih izjava, studenti napustili zgradu Kapetan Mišinog zdanja i predali ključ (i čuvarkuću) rektorki Ivanki Popović. Rektorka je izgovorila svoje: „Studenti su u pravu!“, a oni su izložili transparent koji glasi: „Ne damo rektorku!“, tako da sada možemo „svi na svoje radne zadatke“. Bilo bi možda i nekog Kozaračkog kola, ali nije bilo dovoljno studenata.

U tekstu od pre nedelju dana, dok je događaj još uvek bio u fazi zapleta, napisao sam: „Kao najverovatniji epilog blokade Rektorata… vidim izlazak studenata bez većih incidenata i nastavak po starom.“ Sada je red da kažem da sam u poslednjem delu ove dobronamerne prognoze izgleda pogrešio, kao i da me to iskreno raduje.

To da neće doći do većih incidenata nije bilo teško predvideti. Naime, iako eksponenti trenutne vlasti u Srbiji vrlo često reaguju i glupo i nepromišljeno, a ponekad i izrazito prostački, oni to ipak sebi retko dopuštaju u situacijama koje mogu da ih direktno ugroze. Kada je gusto, onda se pitaju pravi i (verovatno) ozbiljno plaćeni savetnici, a ne Atlagići, Rističevići i njima slični napredni likovi, koji su za mnogo manje (nekada se zaista pitam za koliko?) spremni da nasrnu na bilo koga i izvređaju ga bez ikakvih dokaza, kao i bez posledica po sebe, uostalom. Takvima jeste svašta dopušteno, to smo više puta videli, ali samo dok ne postane opasno, a sa studentima u protestu nema igranja.

Savetnici najviših nivoa vlasti su, to je očigledno, i ovu malu grupu studenata shvatili najozbiljnije, kao kratak fitilj na velikom buretu baruta, pa su naprednjački jurišnici svih tipova svesti i obrazovanja ovoga puta bili zauzdani. Sve je medijski prošlo neuporedivo sa drugim događajima u kojima je takođe bio ugrožen interes vlasti. Uzmimo, recimo, proteste 1 od 5 miliona, nije bilo dana a da se na žutim naslovnicama ne pojavi neko od govornika ili simpatizera protesta, oklevetan(a) na najružniji mogući način. Nasuprot tome, blokada Rektorata kao da se odvijala u Zanzibaru, pa su dnevna dešavanja u vezi sa ovom krizom prenosili jedino Danas i N1.

Najveći deo poluštampe uglavnom se bavio ličnom higijenom učesnika Parova, dakle samim sobom, dok se RTS u priču uključio tek u završnom stadijumu krize, odnosno tek kad se pojavila čuvarkuća.

A sada o onome u čemu sam kao prognozer pogrešio, na sreću svih nas. Priznajem, nisam očekivao da će rektorka Popović zadovoljiti zahteve studenata, čak i ako uzmemo u obzir da su tokom čitavog trajanja blokade i sami zahtevi bili u stalnoj promeni.

Čini se da je ovo fluktuiranje zahteva išlo naruku i jednoj i drugoj strani, kao da su pregovori uspeli ne onda kada je rektorka prihvatila ono što su studenti od početka tražili, već onda kada su studenti (ili svi zajedno?) uspeli da formulišu zahtev koji je rektorka bila u stanju da ispuni. Ali da se okanem nagađanja i rezimiram (uz jedno iskreno bravo): rektorka Ivanka Popović je obećala da će slučaj sumnjivog doktorata i nesumnjivog plagijata (ovo drugo sam dodao ja) Siniše Malog biti sigurno okončan do 4. novembra ove godine. Još nešto, što je daleko važnije: profesorka Popović je izjavila, parafraziram, da se i studenti i ona nalaze u istoj borbi za odbranu univerziteta.

Za mene je ovaj obrt toliko pozitivan da odbijam da izgovorim bilo šta od zamerki rektorki Popović, iako one postoje, a i same se nameću. Poput konstatacije da se pružena garancija zapravo svodi na jednostavno obećanje da će Etička komisija raditi svoj posao i u već zadatim rokovima, iz čega sledi i logično pitanje zašto je za ovo bilo neophodno da studenti opsedaju Rektorat ili, s malo više (realnog) cinizma: da li je moguće da Beogradski univerzitet jedino blokadom može da se natera da se ponaša normalno?

Ipak, da se ovoga puta svi ostavimo negativnih stavova, skepse i opstrukcije i probamo da podržimo jedan pravi i merljiv pozitivan događaj. U našem društvu ima previše stabilno negativnih stanja i neprekidnih urušavanja svega i svačega, u čemu godinama ne vidimo nikakve dobre poteze, pa makar i one zadocnele. Zato iskreno podržimo postupak i studenata i rektorke Ivanke Popović i gledajmo na ovo što su oni uradili kao na privremeno reinstaliranje kičme jednom kritično pogrbljenom i poniženom univerzitetu. Za konačno podizanje glave i uspravnog akademskog hoda biće potrebno mnogo više, do toga ne mogu da nas dovedu drugi, nego svi mi koji o ovome isto mislimo (i isto ćutimo).

Nije bitno da li će Mali ostati ministar već to da mu naš najveći, najstariji i, prema svim postojećim rangiranjima, najbolji univerzitet nikada ne uruči diplomu doktora nauka.

Ako sada smognemo snage i svim političarima za ubuduće kažemo da Univerzitet u Beogradu nije prečica do doktorata za svakog trgovca moći, onda će se miran san pokvariti i onima koji ne znaju ni šta su studirali, ni gde im je (bio) fakultet, ni ko je umesto njih plagirao njihov diplomski ili magistarski rad, i to na svim visokoškolskim ustanovama u Srbiji.

U obećanju kojim je profesorka Ivanka Popović „oslobodila“ Rektorat nema takvih garancija, niti je ona takve garancije mogla da pruži. To je, rekoh, nešto što zavisi od većine, od toga kako svako od nas pojedinačno ovih dana stoji sa svojom sopstvenom kičmom.

*redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i dopisni član SANU

Rektorka nije mala

Piše: Snežana Čongradin*

Rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović saopštila je, nakon razgovora sa studentima u zgradi Rektorata, da „upitnost doktorata i sporost rešavanja validnosti doktorata ministra finansija Siniše Malog narušava ugled Univerziteta“ kao institucije od nacionalnog značaja, i da je zato „u interesu svih članova akademske zajednice da se ovo pitanje reši u najkraćem mogućem roku“.

Rektorka je to, dakle, zaključila, nakon razgovora sa studentima. A rektorka nije student, niti je mala. Ona je rektorka celog univerziteta. Očekivalo bi se da ona to sama zaključi, recimo, u razgovoru sa nekim kompetentnijim od studenata? I da se odlučila na ovaj korak ne pod pritiskom studenata, već da je sama inicirala ovakav ishod, ili da je, pak, na to je nagovore profesori Beogradskog univerziteta? Kao i da se, recimo, ovakav ishod dogodio mnogo ranije?

Pre ovakvog ekstremnog zahvata klinaca od jedva dvadesetak godina? Jer je doktorat Siniše Malog, bivšeg gradonačelnika Beograda, jednog od najviđenijih kao odgovornog za različite bahanalije po Beogradu, od bespravnog rušenja u Savamali, do neopravdanog trošenja ogromnih sredstava iz budžeta građana, upitan godinama unazad! Da bi ga, potom, nakon obelodanjivanja svih mahinacija, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, postavio na mesto ministra, zamislite čega – finansija.

Rektorki to nije bilo dovoljno svih ovih godina, da podigne glas, da alarmira struku, da se aktivira u smislu toga da uslovi sopstveni poziv, funkciju, koja je neupitno u najčistijem javnom interesu, interesu naše dece. Stoga, da našu rektorku, ta naša deca, upućuju na činove koje bi, pod pritiskom minimalnih očekivanja, trebalo sama da preduzme, a, da se, potom, ona slavi kao nekakav heroj, jer je uradila ono zbog čega je zapravo odavno trebalo da da ostavku jer na nikakav pomak, pretpostavimo, ne bi naišla – dosta je bizarno.

Ponovimo, nakon razgovora sa studentima, shvatila je da, ponovimo, „upitnost doktorata i sporost rešavanja validnosti doktorata ministra finansija Siniše Malog narušava ugled Univerziteta“. Kao rezultat inicijative studenata koji borave u Rektoratu, Senat, Savet i Studentski parlament BU traže od Odbora za profesionalnu etiku da do 4. novembra 2019. godine donese svoju konačnu odluku o tome da li u izradi doktorske disertacije Siniše Malog postoje elementi neakademskog ponašanja plagiranja.

Ovaj datum predstavlja period od sedam dana od maksimalnog roka za dostavljanje odgovora Fakulteta organizacionih nauka, čime se rok za donošenje konačne odluke značajno skraćuje. Upravi FON je preporučeno da Fakultet dostavi Odboru za profesionalnu etiku svoj Izveštaj sa mišljenjem i pre isteka roka“, navodi se u saopštenju rektorke. „Kao rektorka Univerziteta u Beogradu, prihvatam moralnu odgovornost i stajem uz svoje studente koji borave već dvanaest dana u zgradi Rektorata i bore se za autonomiju i ugled Univerziteta“, naglasila je ona. Rektorat prihvata odgovornost za rešavanje pitanja doktorata, koje se, kako navode, odlaže više od pet godina.

„Studenti koji su učestvovali u blokadi Rektorata ne smeju da snose disciplinske, niti bilo kakve druge akademske posledice. Takođe, angažovana lica na obezbeđenju zgrade Rektorata ne snose odgovornost za zastoj rada Rektorata. Univerzitet će preuzeti sve raspoložive mere da otkloni eventualne posledice zbog zastoja njegovog rada“, navodi se u saopštenju iz Rektorata.

Preuzela je odgovornost. To, razume se, niko ne spori. Naišla je najjači udar Aleksandra Vučića, prozvana da je stranački aktivista, i tome slične gluposti, kakve samo jedna politička hulja i diktator može da izgovori i učini. Ali, za opšte dobro i javni interes, nebitne su ličnosti i njihove sudbine. Važna je istrajnost u maksimalnim očekivanjima od ljudi koji su preuzeli da se bave najodgovornijim javnim funkcijama.

*Danas, 26. septembra 2019.

Saradnja vaspitača i roditelja

U novije vreme, vrtić se počeo posmatrati kao „otvoren sistem“, koji treba potpuno da se poveže sa društvenom sredinom u kojoj se nalazi, kao i sa roditeljima ili starateljima. Zavisno od programa rada, formiraju se ustanove koje mogu da olakšaju pristupe roditelja u vrtiću. Ponekad se prava roditelja na boravak u vrtiću ograničavaju zbog preterane brige za preventivnu zdrastvenu zaštitu. To se jednim delom odnosi na decu i njihovo psihološko stanje, kao na primer: prirodnije je da roditelj dolazi po dete u vrtić i može da uđe i vidi šta se dešava u ustanovi, nego da svoje dete kao paket dobija na izlaznim vratima. Kao i ograničavanju pristupa roditeljima u vrtić, tako da se oni osećaju kao „nepozvani gosti“, i samim tim se gasi entuzijazam i inicijativa za saradnju.

Otežavajuća aktivnost za saradnju može biti financijske prirode. Roditelji obično misle da je za dobru i kvalitetnu saradnju roditelji i vaspitača ili predškolske ustanove, potrebna veća novčana sredstva. Mnogo toga se može uraditi sa sopstvenim snagama, kao i udruživanjem više roditelja. Ako vrtić nema biblioteku, pano ili neki kutak, to se lako može napraviti ili improvizovati: neka svaki roditelj donese po jednu knjigu, slikovnicu i kutak biblioteke je uspešno improvizovan.

Jedan od osnovnih propusta i problema, koji često otežavaju saradnju su nedovoljna informisanost. Neki roditelji su nedovoljno informisani kako ustanova radi, kakav je režim dana, kakvi su oblici saradnje, pomoći i slično, što takođe dovodi do problema u saradnji. Dešava se da vrtić ili vaspitač od roditelja nerealno očekuje da pripremi dete za vrtić, iako prethodno, roditelj nije dobio upustva od vaspitača. Tu dolazi do prebacivanja odgovornosti sa jednih na druge, nema kompromisa između roditelja i vaspitača.

Većini roditelja je problem da se navikne na vrtić kao ustanovu, tako da, roditelji u većini slučajeva teže doživljavaju adaptaciju nego sama deca. Ako se na početku same adaptacije nadoveže neljubazan vaspitač ili neobaveštenost roditelja, oni počinju da paniče i samim tim odbijaju saradnju u daljem toku rada.

Vremeplov: Rođen Šatobrijan

Na današnji dan 4. septembra 1768.  godine rođen je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan, prvi romantičar u francuskoj književnosti. Kao tvorac francuskog modernog stila, bio je uzor novim generacijama pisaca (“Duh hrišćanstva”, “Načeze”, “Memoari s onu stranu groba”). Posle ranjavanja u jednoj borbi protiv pristralica Francuske revolucije 1792. emigrirao je u Englesku, gde je ostao do 1800. Po povratku na vlast dinastije Burbon 1814, bio je diplomata i šef francuske diplomatije. Povukao se iz politike 1830. posle Julske revolucije. Čitavog života ostao je dosledni reakcionar. Dela: “Duh hrišćanstva” (čiji su deo kratki romani “Atala” i “Rene”), poema u prozi “Mučenici”, “Put iz Pariza u Jerusalim”, “Uspomene s onu stranu groba”, epopeja o američkim Indijancima, politički spisi “Istorijski, politički i etički eseji o prošlim i sadašnjim revolucijama razmatranim u odnosu na Francusku revoluciju”, “O Bonaparti i Burbonima”.

Vremeplov: Umro Rober Šuman

Francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman, tvorac “Šumanovog plana” 1950, na osnovu kojeg je 1952. godine osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, prethodnica Evropske unije, umro je na današnji dan 4. septembra 1963. godine.

Vremeplov: Rođen Mihailo Obrenović

Na današnji dan 4. septembra 1823. godine rođen je Mihailo Obrenović, knez Srbije od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Tokom vladavine izvršio je značajne reforme u državnoj upravi i vojsci, osnovao je Narodni muzej i Narodno pozorište. 

Vremeplov: Umro Petar Banićević

Petar Banićević (Nikšić, 8. 2. 1930 – Beograd, 4. 9. 2006), pozorišni, filmski i TV glumac, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu umro je na današnji dan 4. septembra 2006. godine.

Vremeplov: Francuska postala republika

Na današnji dan 4. septembra 1870. godine Francuska je postala republika, čime je okončano Drugo carstvo Šarla Luja Napoleona III (Charles Louis). Car je svrgnut sa vlasti nakon teškog poraza u bici kod Sedana 2. septembra u francusko-pruskom ratu. 

Vremeplov: Umro Albert Švajcer

Na današnji dan 4. septembra 1965. godine u Gabonu umro je alzaski lekar, filozof, teolog, muzicar i humanista Albert Švajcer, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952. za humanitaran rad.

Vremeplov: Aljende izabran za predsednika Čilea

U Čileu je na današnji dan 4. septembra 1970. godine Salvador Aljende Gosens (Allende Gossens) kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran za šefa države. Ubijen je u septembru 1973. u puču čileanske armije.

Vremeplov: Živkov osuđen na 7. godina zatvora zbog pronevere

Na današnji dan 4. septembra 1992. godine bivši predsednik Bugarske Todor Živkov, koji je smenjen 1989, osuđen je na sedam godina zatvora zbog pronevere državnih fondova. 

Srbi na Malti: Novi propisi razdvajaju porodice

Veliki broj Srba koji sa decom žive i rade na Malti pogođen je strogim propisom koji je nedavno počeo da se primenjuje, a po kom deca neće moći da ostanu s njima u toj zemlji ako nemaju godišnju zaradu od 19.000 evra, plus dodatnih 4.000 evra po detetu. Zbog toga se više od 40 roditelja u pratnji svoje dece okupilo ispred zgrade Imigracionog odeljenja Malte, zahtevajući pismeni odgovor zašto im je, mnogima po drugi put zaredom, odbijeno pravo da podnesu zahtev za obnovu boravišne dozvole za člana porodice. Oni navode da se prvi put suočavaju sa ovakvim problemom nakon godina provedenih u ovoj zemlji. – Reč je o njihovom propisu koji postoji od 2007. godine i koji se odnosi na državljane zemalja koje nisu član EU, ali se sada, po prvi put, primenjuje ovako striktno. Sve se svodi na to da se od nas zahteva da imamo polisu o godišnjoj zaradi od 19.000 evra, uz otprilike dodatnih 4.000 evra po detetu, a ako ne priložimo polisu, odbijaju nam zahtev za boravišnu dozvolu za decu – priča za “Blic” Kragujevčanin Aleksandar, koji na Malti radi četiri godine, a od pre dve godine pridružili su mu se supruga i tri ćerke.

Kako objašnjava, razlog zbog kojeg mu nije dozvoljeno da priloži zahtev je taj što zarađuju manje od propisane sume koju moraju da zarađuju državljani zemlje van EU sa troje dece – tačno 30.400 evra godišnje. – Objašnjavao sam da se moja zarada povećala u odnosu na platu koju sam imao kada sam tek došao ovde, jer su mu date dodatne odgovornosti u firmi, da sa bonusima i prekovremenim satima godišnje prihodujem 23.500 evra, ali po toj polisi ispada da zarađujem toliko da mogu da zadržim samo jedno dete. Službenica Imigracionog odeljenja mi je doslovce rekla: “Vi možete da ostanete, ali ako nemate dovoljno da zadržite svu svoju decu, morate da ih vratite u vašu zemlju” – ogorčen je Aleksandar.

Jedan od članova srpske zajednice na Malti Slobodan Rangelov izjavio je za tamošnji “Tajms” da je dobio pozive više od 50 zabrinutih roditelja koji trenutno imaju problem sa podnošenjem zahteva za boravišnu dozvolu za decu. – Mnogi Srbi i radnici iz drugih zemalja nečlanica EU ovde uglavnom rade za minimalac. Imigraciono odeljenje je ranije primalo izvod iz banke na kojem je pisalo da imaju dovoljno novca da izdržavaju svoju decu ili su mogli da nađu nekog prijatelja koji bi bio sponzor detetu. Ali sada neće da prihvate čak ni to. Možda vlada Malte želi da uštedi na socijalnoj pomoći, na koju imaju pravo sve srpske porodice sa zaradom ispod 19.000 evra – izjavio je Rangelov.

Tražili pomoć UNICEF-a

Zbog ovog problema osnovana je Fejsbuk grupa sa oko 400 članova, među kojima je najviše Srba, ali i ljudi iz Severne Makedonije i BiH koji takođe žive i rade na Malti. – Na Malti,  gde sam došla pre tri godine, sigurno ima više od 30.000 Srba. Godišnju zaradu od 19.000 evra mogu da ostvare, na primer, inženjeri sa iskustvom ili doktori, čija je cena radnog sata 9,1 evro. Nažalost, većina naših sunarodnika radi u građevinarstvu i ugostiteljstvu, kao osoblje za održavanje kuća ili čišćenje, a ti se poslovi plaćaju između 5 i 6 evra po satu, bez prekovremenih sati, tako da je ovo veoma ozbiljan problem za sve njih koji su ovde sa decom, koja pohađaju besplatne javne škole, uz besplatnu zdravstvenu zaštitu. Najviše smo ljuti što je izostala bilo kakva reakcija državnih organa Malte ili našeg konzulata. Ja sam čak dva puta pisala UNICEF-u apelujući na pomoć, ali nikakav odgovor nisam dobila – kaže Valjevka Ljiljana Stojanović, samohrana majka 14-godišnjeg dečaka, jedan od administratora Fejsbuk grupe.

Šta na sve kažu malteške vlasti

S druge strane, kako piše malteški “Tajms”, Imigraciono odeljenje Malte je povodom ovog problema saopštilo da se zahtevi za obnovu državljanstva obnavljaju na osnovu istih kriterijuma kao i za prvi zahtev, ali da se mogu odbiti “ako se ustanovi da je podnosilac dao lažne podatke u prethodnom zahtevu”. Ministar unutrašnjih poslova Malte Majkl Faruđia, pak, rekao je da, iako to nije u nadležnosti njegovog ministarstva, “primanja podnosioca zahteva bi trebalo da budu takva da može da izdržava svoju porodicu”. Vi možete da ostanete, ali ako nemate dovoljno da zadržite svu svoju decu, morate da ih vratite u vašu zemlju – rekla je Aleksandru službenica Imigracionog odeljenja.

Naučnici izumili gel koji obnavlja zubnu gleđ

Kineski naučnici su izumili gel pomoću kojeg se zubna gleđ sama regeneriše, a taj izum mogao bi spasiti ljude od plombiranja zuba, piše Nju sajntist. Gleđ je zaštitni sloj na spoljnoj strani zuba. Njegova debljina i čvrstoća mogu se smanjiti žvakanjem i krivom prehranom, što dovodi do stvaranja karijesa koji se moraju popraviti plombama kako bi se sprečilo propadanje zuba. Budući da su plombe napravljene od materijala kao što su metal, porculan i smola, one često olabave što može ponovo dovesti do stvaranja karijesa. Kako bi rešili taj problem, hemičar Ruikang Tang i njegove kolege sa Univerziteta Zejiang u Kini proizveli su gel koji sadrži kalcijum i fosfat, koji grade prirodnu gleđ, kako bi pokušali da podstaknu zube na samoobnavljanje. Testirali su gel tako što su ga nanosili na već izvađene zube ljudi koje su pre toga oštetiti kiselinom. Potom su zube stavili u posude s tekućinom koja oponaša uslove koji postoje u ustima i držali ih tamo oko 48 sati. Tokom tog perioda, gel je delovao i stimulisao rast novog gleđa. Taj novi površinski sloj bio je debljine svega tri mikrometra, što je oko 400 puta tanje od neoštećene gleđi, ali Tang smatra da bi gel trebalo da bude puno efikasniji ako se nanosi više puta i da bi u tom slučaju mogao podstaći stvaranje debljeg sloja gleđi.

Naučnici trenutno testiraju gel na miševima i nadaju se da će ga uskoro moći klinički testirati na ljudima. “Moramo biti sigurni da su hemikalije u gelu sigurne i da se nova gleđ može formirati u ustima čak i kad ljudi jedu i piju“, rekao je Tang, prenose agencije.

CERN razvija super-akcelerator, deset puta jači od postojećeg

Evropski centar za nuklearna istraživanja (CERN) planira razvoj novog akceleratora čestica koji je skoro četiri puta duži od postojećeg i čak deset puta jači, javlja BBC. U dokumentu CERN-a je ponuđeno nekoliko idejnih rešenja za izgled “Budućeg cirkularnog akceleratora” (FCC) obima 100 km, koji bi, zavisno od tipa akceleratora, koštao između devet i 21 milijardi evra, a počeo bi sa radom 2050. godine. Više od 150 univerziteta i naučnih instituta predložilo je razvoj FCC-a, kao naslednika postojećeg akceleratora (LHC) za sudar protona koji je 2008. godine počeo sa radom. LHC, najveći stroj koji su ljudi ikada sagradili, smešten je u kružnom tunelu obima 27 kilometara, na dubini od 175 metara ispod francusko-švajcarske granice, u blizini Ženeve. Naučnici predviđaju da će LHC, koji je pomogao naučnicima u otkrivanju elementarne čestice “Higsov bozon”, nastaviti sa radom do 2036-2040. godine, prenosi Rojters. “Svaka velika mašina u budućnosti će biti globalna mašina”, tvrdi Arno Mardolije, šef CERN-ovog odeljenja za odnose sa medijima. “Niko ne ocekuje da ćemo izgraditi dva 100 km dugačka akceleratora u narednih 20 godina, tako da, ako se jedan izgradi u Kini, možda će Evropa uraditi nešto drugo”, dodaje on. Najnoviji plan CERN-a je, ocenjuje Rojters, deo utakmice koja se vodi na međunarodnoj sceni, budući da je većina vodećih svetskih ekonomija, poput Kine, Japana, SAD i Evrope, zainteresovana za to da budu domaćini naslednika LHC-a. Naime, kineski naučnici su u novembru prošle godine predstavili plan za razvoj sopstvenog akceleratora od 100 km, a očekuje se da će Japan u martu doneti odluku o razvoju svog akceleratora.