Vesti – 05/06.10.2019.

Sombor: Svečano obeležen Svetski dan nastavnika

U 2019. godini 5. oktobar – Svetski dan nastavnika juče smo proslavili pod motom  „Mladi nastavnici: Budućnost profesije“. Naš sindikat je, u sklopu obeležavanja WTD 2019, organizivao svečanu sednicu sa akademijom u petak 4. u Velikoj sali stare Gradske kuće u Somboru sa početkom u 11. časova. Skup je bio posvećen i 30-toj godišnjici osnivanja NSPRV.

Učesnicima su se obratiti prof. Otilija Kiš, predsednica Skupštine NSPRV i prof. Ranko Hrnjaz, predsednik IO NSPRV, emitovani su video zapisi vezani za Svetski dan nastavnika, prof Hadži Zdravko M. Kovač je održao prezentaciju o WTD i tridesetogodišnjici NSPRV, održana je i diskusija o značaju i postignućima Svetskog dana nastavnika i UNESKO-vom doprinosu svetskom obrazovanju. Učesnicima su se obratili  predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – ŠU Sombor i predstavnici lokalne samouprave. U nastavku je održan muzički program učenika i profesora MŠ „Petar Konjović“ iz Sombora, a zatim je organizovano druženje i ručak za sve učesnike.

U očekivanju da ćete se pridružiti našim naporima i Vašim učešćem podržati aktivnosti nastavnika u akcijama „Obrazovanja 2030“  i  „Obrazovanja za“ sve srećan Vam  Svetski dan nastavnika!

Svetski dan dostojanstvenog rada: “Ulažite u socijalno  zbrinjavanje”! i rodna ravnopravnost

Ove godine 7. oktobra se obeležava 12. Svetski dan dostojanstvenog rada (WDDW). Međunarodna  tema ove  godine je da  treba pojačati ulaganja u društvenu brigu, odnosno socijalnu zaštitu, što je od suštinskog značaja za postizanje rodne ravnopravnosti na poslu i u društvu.  “Založite se za žene koje rade u nezi, za jednak tretman, za pravedne uslove rada i okončanje sistemske diskriminacije žena”, rekla je uoči WDDW Sharan Burrov, generalna sekretarka ITUC-a, i time postavila ton za ovogodišnji Svetski dan dostojnog rada.

Ove godine, 7. oktobra, pozvamo  vlade svugde da povećaju ulaganja u brigu o stvaranju ekonomskog rasta, se bave  rastućim demografskim izazovima i pomognu u prevazilaženju rodne diskriminacije podržavajući učešće žena u ekonomiji.  Istraživanje ITUC-a i mnogih drugih jasno je pokazalo kako ulaganje u sektor socijalne zaštite povećava zapošljavanje žena i muškaraca, povećava BDP i od suštinskog je značaja za prevazilaženje ukorene diskriminacije žena na poslu i u društvu. Više na na vddv@ituc-csi.org.

Pokrajinska vlada: Za obnovu škola 25,8 miliona dinara

Pokrajinska vlada jе na  sеdnici  održanoj02. oktobra donеla rеšеnjе  da jе izdvoji 25,8 miliona dinara za finansiranjе radova na tеkućеm održavanju objеkta OŠ “Žarko Zrеnjanin” u Gospođincima, dok jе OŠ “Milica Stojadinović Srpkinja” u Vrdniku usmеrеno čеtiri miliona dinara za adaptaciju krova na objеktu u Jasku. Srеdstva u iznosu od 17,4 miliona dinara usmеrеna su opštini Bačka Palanka za rеkonstrukciju sportskе salе u Gajdobri, dok jе opštini Vrbas usmеrеno 13,9 miliona dinara za gasifikaciju Srеdnjе stručnе školе “4. juli”, OŠ “Svеtozar Milеtić” i vrtića “Polеtarac” (PU “Boško Buha”). Gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu usmеrеno jе sеdam miliona dinara za rеalizaciju projеkta korišćеnja gеotеrmalnе еnеrgijе za grеjanjе i hlađеnjе.

Gde se sele mladi iz Zapadnobačkog okruga?

Poslednjih godina uglavnom se govori o građanima koji migriraju van granica naše zemlje, a veliki postoci ukazuju da su unutrašnje migracije nešto čemu se retko govori. Ako se pita statistika, tokom 2018. godine 122.193 lica promenilo je prebivalište, odnosno trajno su se preselila iz jednog u drugo mesto u našoj zemlji. Kada je reč o Vojvodini, Novi Sad je ciljani grad, a u Republičkom zavodu za statistiku ističu da samo Južnobačka i Severnobačka oblast imaju pozitivan migracioni saldo. Da li je trend da se i dalje mladi sele iz Zapadnobačkog okruga i kakav je migracioni saldo u ovom reonu, proveravali smo u Somboru. Južnobački okrug i Novi Sad najpoželjnije su mesto za životm, a prosečna starost naseljenih lica je 34 godine. Okom statistike, tokom 2018. godine u Vojvodini se 12.635 osoba selilo između sedam oblasti.

Migracioni saldo u Zapadnobačko okrugu je negativan, navode u Republičkom zavodu za statistiku i dodaju da se godišnje 1.000 ljudi doseli, a oko 1.500 iz Zapadnobačkog okruga odseli u neku drugu oblast. “U periodu od 1996. godine pa do danas skoro je uvek negativna vrednost migracionog salda i više ljudi se odseljava iz Zapadnobačke oblasti, nego što se doseljava. To je poslednje dve godine negde na nivou od 450 do 500 ljudi”, rekla je Gordana Bjelobrk, načelnica Odeljenja za demografiju – Republički zavod za statistiku.

Anketirani Somborci smatraju da su plaćeniji posao i porodične okolnosti presudan razlog i odgovor na pitanje zašto se mladi ljudi sele u veće gradove, pa kažu: „Moja drugarica je otišla u Novi Sad zbog dece i zbog toga što nije mogla odavde da školuje decu, da radi i plaća stan.“, „Uglavnom ljudi odlaze zbog posla i zbog boljeg života“, „Veći gradovi pružaju bolje mogućnosti mladima, tako sam i ja sam otišla iz manjeg grada u Nemačku, u veći grad, državu, na koncu u većim gradovima imate veći izbor“.

Istoričari ocenjuju da su unutrašnje migracije vrlo često jednako velike kao i spoljašnje ili konstanta tokom zadnjih nekoliko vekova, barem na prostoru Sombora i Bačke. “Egzistencijalno su ljudi lutali oduvek, to je pojava od praistorijskih vremena pa do danas. Ta borba za egzistenciju i traženje boljeg života prisutna je tu vekovima i treba se podsetiti na onu latinsku izreku, koja se pokazala kao istinita: „Domovina je tamo gde mi je najbolje”, rekao je Milan Stepanović, istoričar i publicista. Od početka 2018. godine prebivalište je na području Policijske uprave u Somboru prijavilo 7.893 lica, a odjavilo se radi iseljenja u inostranstvo 87 građana. https://www.youtube.com/watch?v=vfkQk2z2Wok

Za početak verovanja

Piše: Gordana Suša    

Rektorka Univerziteta u Beogradu, prvo nije videla da su naprednjački aktivisti upali u zgradu a posle, nakon cele nedelje uzdržanosti i poziva studentima da se bave akademskim temama, kao da plagijat ministra Malog nije visokoškolska tema par ekselans, osudila je ovaj upad. Ali to što je ona naknadno videla, sada ne vidi predsednica Vlade koja rezolutno, po ko zna koji put, izjavljuje da joj ne pada na pamet da smeni ministra finansija, i sada joj je na meti pored „šačice studenata“ i sama rektorka, Ivanka Popović, zbog „kontradiktornih“ izjava. Nema nikakve sumnje da Vučićevi čauši, među kojima je Brnabićeva, govore i stalno ponavljaju ono što on smisli, a on je smislio da obrazovanje nije bitno za ministarsku funkciju pa se ista može „obnašati“ sa osnovnom školom.

To je zakon, Vučić je zakon! Za naprednjačko biračko telo, odnosno za medije koji ih filuju ovakvim zakon vestima to je sasvim dovoljno da ih ne boli glava, i prećutaće da Mali nije plagirao samo 7 već 30 odsto disertacije kako tvrdi profesor Karapandža! Za njih je potpuno nevažno da otkriju „kompletne idijote“, jer su rušili noću kada je Vučić rekao da bi rušio danju u Savamali!

Konzumenti takvih informacija nikada nisu saznali da je bila jedna testera na protestima „1 od 5 miliona“, a ne neodređena množina testera, kako su multimedijalno ponavljali predstavnici vlasti, i nikada nisu saznali zašto je maketa vešala loša, ogromno, loša i neprijateljska stvar a maketa tenka, dobra, ogromno, dobra kao u izmišljenim zemljama gde se nije izlagala… NJih ne zanima Marija Lukić, već samo Jutka, kojem daju podršku, nelegalno izgrađena zgradurina na Pančićevom vrhu, a pogotovo nemaju razloga da ih zanima kakva je uloga oca ministra policije, koji je takođe plagijator, mislim ministar, u trgovini oružjem.

Da gledaju N1, čitaju Danas i neke istraživačke portale kao što su CINS, KRIK i BIRN, malo bi porazmislili! NJima aktuelna vlast ne da da razmisle! Zgotovljenim, poluistinama i isfriziranim informacijama, melju realnost do neizdrža! Zato ispod radara zainteresovanog mnjenja prolazi uništavanje beogradskog drvoreda s obe strane ulica Kraljice Marije i 27. marta, s očiglednom namerom da se isto dogodi u produžetku iste trase u DŽordža Vašingtona i Dušanove u dužini od tri i po kilometra! Ne samo što je svakom stablu zasečeno korenje, bez ikakve obrade oko njega i zaštite od propadanja pa su, nažalost, veliki izgledi da se bukvalno sasuše i možda već sledeće godine iskopavaju, već je jedan prepametan um, posle gejzira i probijanja magistralne vodovodne cevi, zalio asfaltom korenje.

Onda je drugi prepametan um, shvativši da je namera preočigledna, počeo da razbija asfalt oko drveća koje se poput avetinjskih kostura već sada nadvija nad „remek-delom“ renoviranih ulica. A ulice se, ispade, obnavljaju tako da se ne popravljaju ili menjaju cevi ispod njih, što se može zaključiti iz izjave gradoubice i drvoseče na vlasti, koji je rekao da tu cev staru skoro četrdeset godina nisu menjali ni žuti?!!!! Ovako izvrtanje činjenice, da bi se mnjenje podredilo interesu vlasti naziva se manipulacija! Što je manipulacija veća argument snage, setih se Miloševića, sve je veći. Vučićevim argumentom snage o beznačajnom produžetku radova za mesec dana, zabetoniran je evidentan skandal „kockara“ na Trgu republike. To znači da su gradnja i nečija ugradnja sasvim uspešno obavljeni!

Zato kad u svim njegovim elektronskim i pisanim medijima vidim sliku Vučićeve nenajavljene posete Knjaževcu snimanu mobilnim telefonom da bi dokazao kako ne koristi državne resurse u predizbornoj kampanji, znam da se iza brda nešto novo valja. A to je očekivanje da cela javnost padne ničice jer su naprednjaci pristali, prvo, na razgovor a potom i na ispunjavanje nekih zahteva opozicije i nevladinog sektora, kao da im to i do sada nije bila zakonska obaveza! Kobajagi tolerantna i za dijalog spremna vlast nudi izmene za poboljšanje izbornih uslova, tu je i evropski naprednjački partner Mekalister s predlogom vraćanja opozicije u parlament i razgovore u dve faze, pre i posle izbora i sve to nije namenjeno sumnjičavoj, pobunjenoj ali upornoj manjini već sopstvenom i neopredeljenom biračkom telu a što je istovremeno i gest bona fide prema Evropi čija je nekritička podrška stabilokratiji dovela do sadašnjih problema!

Postoji, dakle, jedan veliki problem, ko može da veruje ovoj vlasti? Jer, da iskreno želi da unese dah demokratije i ravnopravnosti različitih političkih opcija u društveni i politički život Srbije koju je raspolutila, već sada bi mediji trebalo da budu otvoreni za pluralistička mišljenja, već sada bi se davali odgovori na brojna pitanja a uvažili bi se i relevantni razlozi za javnog interes da se iz zakona o dostupnosti informacija ne isključuju društva kapitala, to jest državne firme koje su generator korupcije! Samo to za početak verovanja!

*Danas, 25. septembra 2019.  

U Hemijsko-tehnološkoj školi u Subotici potpisani ugovori o dualnom obrazovanju

Pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Gabrijela Grujić prisustvovala je u sredu, 2. oktobra potpisivanju Ugovora o učenju kroz rad i Ugovora o dualnom obrazovanju u Hemijsko-tehnološkoj školi Subotica. Tom prilikom ugovore je potpisalo 30 učenika koji pohađaju obrazovne profile – pekar i poslastičar, njihovi roditelјi i poslodavci kod kojih će učenici realizovati učenje kroz rad. Ugovore su potpisali i predstavnici škole i poslodavci u skladu sa Zakonom o dualnom obrazovanju, koji se primenjuje od ove školske godine. Nema većeg benefita za mladog čoveka, nego da kada nakon formalnog obrazovanja dođe u neku kompaniju i kada pokaže svoju diplomu, može odmah da odgovori na sve potrebe kompanije, odnosno da vlasnik kompanije i svi koji su zaposleni uvažavaju i vrednuju njegovo znanje, izjavila je pomoćnica ministra Gabrijela Grujić. Ugovori su potpisani sa pet kompanija, gde će učenici učenjem kroz rad moći da steknu određene kompetencije i praktična znanja, uz mogućnost stalnog zapošlјavanja nakon završetka školovanja. Ugovori su potpisani sa sledećim poslodavcima: Privredno društvo za proizvodnju hleba i peciva „Don Don“ doo Beograd“, szr str „Europa“ Fetani Musa, preduzetnik, Subotica, Jožef Farkaš, pr pekarska radnja „Kolači Farkaš“ Subotica, “Judit Čakanj pr ugostitelјsko trgovinska radnja BOSS Subotica“ i Isen Martinaj preduzetik, sztr „Proleće“ Subotica

Poslodavci koji su se odlučili za dualni model obrazovanja, potpisivanjem ugovora sa učenicima i školom,  nadaju se mladom stručnom kadru sa svim potrebnim znanjima, veštinama i stavovima. Nakon tri godine školovanja, učenja kroz rad, učenici će imati mogućnost da biraju da li će ostati da rade kod poslodavca ili nastaviti da usavršavaju svoje znanje kroz dalјe školovanje. Učenici i tim Hemijsko-tehnološke škole pokazali su spremnost i odlučnost da usklade svoje profile sa aktuelnim potrebama tržišta u oblasti ugostitelјstva i turizma.

“Sajam kulture mladih na selu” u Pećincima

Pećinački Kulturni centar i ove godine organizuje “Sajam kulture mladih na selu” koji će se održati po drugi put pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i opštine Pećinci. Sedmodnevna manifestacija biće realizovana početkom novembra, a tokom sedam sajamskih večeri publika će u sali Kulturnog centra uživati u dečjoj, duhovnoj, klasičnoj i pop-rok muzici, kao i pesničkim, pozorišnim i filmskim programima, dok će prateći programi biti organizovani u saradnji sa Dnevnim boravkom za decu i mlade sa smetnjama u razvoju u Subotištu. Direktor Kulturnog centra Pećinci Jovan Devrnja podsetio je da je ova manifestacija pokrenuta prošle godine kada se obeležavalo četiri decenije postojanja i rada administrativnog centra kulture u našoj opštini. “Očekujem da će ova manifestacija u našoj sredini postati tradicionalna i zahvalan sam pećinačkoj lokalnoj samoupravi i Ministarstvu kulture i informisanja što su prepoznali značaj održavanja Sajma za našu sredinu koja ima šta da pokaže. Posebnu pažnju posvećujemo deci i mladima kao najvernijoj publici i time se rukovodimo prilikom kreiranja programa”, kaže Devrnja.

Kako nam je rekao koordinator programa Slobodan Stanković, pripreme za ovu manifestaciju su uveliko u toku. “Ovogodišnji Sajam kulture mladih na selu zamišljen je kao kolažni program u kojem će učestvovati uspešni mladi talenti sa teritorije opštine koji svoje znanje stiču ili su stekli u umetničkim srednjim školama i akademijama ili su se oprobali u značajnim muzičkim takmičenjima i projektima u zemlji”, rekao je Stanković.

Sajam kulture mladih na selu čiji su promoteri studenti Marija Kolak iz Šimanovaca i Jovan Čikić iz Pećinaca organizuje se u saradnji sa pećinačkom PU “Vlada Obradović Kameni”, OŠ “Slobodan Bajić Paja” Pećinci, OŠ “Dušan Jerković Uča” Šimanovci, OŠ “Dušan Vukasović Diogen” Kupinovo, STŠ “Milenko Verkić Neša” Pećinci, pećinačkom Narodnom bibliotekom, Udruženjem mladih aktivista Pećinci, kulturno, umetničkim društvima i udruženjima žena sa teritorije opštine, Arhijerejskim namesništvom pećinačkim i pećinačkim Centrom za socijalni rad.

Izložba “Galerija i autizam“ od 3. do 25. oktobra u Novom Sadu

U Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića, Vase Stajića 1 u Novom Sadu, u četvrtak  3. 10. 2019. godine u 19 časova otvorena je izložba “Galerija i autizam“ na kojoj su  izložena dela iz Poklon zbirke Rajka Mamuzića viđena očima dece iz autističnog spektra. Radovi su nastali tokom slikarske i vajarske radionice u okviru izložbe skulptura “Majstori vajarstva“ u ovom muzeju. Radionice su se održavale u okviru zajedničkog projekta „Galerija i autizam“ DPOSA i Poklon zbirke Rajka Mamuzića. Sredstva za realizaciju projekta obezbedila je Gradska uprava za kulturu Novog Sada. Društvo za podršku osobama sa autizmom grada Novog Sada (DPOSA) od 2012. godine aktivno realizuje likovne radionice namenjene ovoj populaciji u okviru kojih se radi na edukaciji dece sa autizmom, isticanju sposobnosti komunikacije vizuelnim sredstvima, te njihovo usavršavanje i likovno opismenjavanje, individualizam i jasan rukopis svakog pojedinca. Ovo je prilika da članovi Društva pokažu rezultat kreativnog rada osoba sa autizmom i da najšira javnost upozna njihov stvaralački potencijal, razume različitost izražavanja snažnih osećanja, jednake potrebe i želje i slikarstvo i vajarstvo kao jezik prihvatanja. Izložba je donatorskog karaktera i sredstva prikupljena donacijama biće usmerena isključivo za decu, mlade i osobe sa autizmom za nastavak art-terapije, kao i za podizanje kapaciteta udruženja. Ova izložba se može pogledati do 25. oktobra 2019.

Vremeplov: Krenuo”Orijent-ekspres”

Prvi evropski transkontinentalni ekspresni voz “Orijent-ekspres” krenuo 5. oktobra 1883. iz Pariza za Istanbul.

Vremeplov: Građani  ušli u Saveznu skupštinu

Posle neuspelih pokušaja policije da suzavcem rastera na stotine hiljada demonstranata u centru Beograda, koji su protestovali zbog poništavanja predsedničkih izbora, građani  su 5. oktobra 2000. ušli u Saveznu skupštinu, a nešto kasnije i u zgradu Radio-televizije Srbije. Pod pritiskom masa Slobodan Milošević, desetogodišnji neprikosnoveni lider Srbije i na izborima poražen predsednik Jugoslavije, sledećeg dana priznao izborni poraz od kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice.

Vremeplov: Rođen  Luj Limijer

Franucuski hemičar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za izradu fotografskog materijala rođen je na današnji dan 1864. Braća su izumela postupak snimanja u prirodnim bojama i u pariskoj kafani “Gran kafe” priredila 28. decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu (“Ulazak voza u stanicu”, “Radnici izlaze iz fabrike”).

Vremeplov: Umro Žak Ofenbah

Na današnji dan 5. oktobra 1880. umro je francuski kompozitor nemačkog porekla Žak Ofenbah, koji je izgradio prototip francuske operete i značajno doprineo njenoj popularnosti. Komponovao oko 100 muzičkih dela.

Vremeplov: Leh Valensa dobio Nobelovu nagradu

Na današnji dan 5. oktobra 1983. Lider poljskog pokreta “Solidarnost” Leh Valensa dobio Nobelovu nagradu za mir.

Vremeplov: Rođen Didro

Na današnji dan 5. oktobra 1713. rođen francuski filozof i pisac Deni Didro, predstavnik slobodarskog duha revolucionarne buržoazije XVIII veka, jedan od najznačajnijih autora velike francuske “Enciklopedije”.

Vremeplov: Nobelova nagrada Dalaj lami

Nobelova nagrada za mir dodeljena je 5. oktobra 1989.  tibetanskom duhovnom vođi u izbeglištvu Dalaj lami. 

Vremeplov: Rođen Milan Milovanović

Na današnji dan 6. oktobra 1876. rođen je srpski slikar Milan Milovanović, profesor Umetničke škole u Beogradu, koji je radio pejzaže i portrete visokog impresionističkog dometa. Nekim delima se približio poentilizmu, težeći da postigne maksimalni efekat svetlosti. Slikarstvo je studirao u Beogradu, Minhenu i Parizu. 

Vremeplov: Umro Kolarac

Na današnji dan 6. oktobra 1878 umro je  srpski dobrotvor Ilija Milosavljević Kolarac, veletrgovac, jedan od najvećih trgovaca hranom u tadašnjoj Evropi. Sav imetak zaveštao za prosvećivanje srpskog naroda. Bio je savetnik kneza Mihaila Obrenovića za finansijska pitanja. Postao je član Matice srpske 1854. Godine 1861. novčano pomaže osnivanje Srpske pravne akademije u Novom Sadu. S Tomom Vučićem-Perišićem osnovao je Fond za godišnje pomene palima za slobodu otadžbine (1857). Od 1854. finansira objavljivanje domaćih i prevedenih literarnih dela, a godine 1861. ustanovio je Fond za pomaganje i nagrađivanje srpskih književnika. Od 1875. on prerasta u Književni fond s kapitalom od 10.000 dukata. Pošto nije imao dece, celokupnu imovinu zaveštao je srpskom narodu. Testamentom je odredio: “Da se od svega imanja obrazuje Fond iz koga će se vremenom imati podići srpski univerzitet”. Današnje reprezentativno zdanje “Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca – Kolarčevog narodnog univerziteta” podignuto je 1932.

Vremeplov: Rođen Tor Hejerdal

Norveški etnolog i istraživač Tor Hejerdal, koji je 1947. predvodio šestočlanu ekspediciju “Kon-Tiki”, preplovivši splavom oko 9.000 kilometara između Perua i pacifičkog ostrva Tuamotu blizu Tahitija rođen je na današnji dan 6. oktobra 1914. Time je dokazao da su drevni narodi mogli da plove iz Južne Amerike do polinežanskih ostrva. Brodom napravljenim od papirusa, 13 godina kasnije je preplovio Atlantski okean od Maroka do Barbadosa, pokazavši da nije nemoguće da je postojao dodir starih Egipćana s predkolumbovskim civilizacijama u Americi. 

Vremeplov: Rođen Momčilo Nastasijević

Srpski pisac Momčilo Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame rođen  je na današnji dan 6. oktobra 1894. Krasio ga veoma specifičan stil i izuzetna jezička invencija. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti 1938. bio profesor gimnazije. Pisao je lirske pesme, drame i pripovetke sa starosrpskim motivima. Dela: pesme “Lirski krugovi”, pripovetke “Iz tamnog vilajeta”, libreto “Međuluško blago”, drame “Kod večne slavine”, “Nedozvani”, “Gazda-Mladenova kći”.

Vremeplov: Umro Samuilo

Na današnji dan 6. oktobra 1014. godine nakon katastrofe njegove vojske, umro je Samuilo, slovenski vladar, koji je 976. podigao ustanak protiv Vizantije i osnovao državu, sa središtem u Ohridu, koja je u najvećem obimu obuhvatala teritorije između Dunava, Korintskog zaliva, Jadranskog i Crnog mora. Svega nekoliko godina posle njegove smrti ta država je prestala da postoji.

Vremeplov: Spaljen Vilijam Tindejl

Engleski verski reformator i prevodilac Biblije Vilijam Tindejl spaljen je na današnji dan 6. oktobra 1536  na lomači kao jeretik, prema naređenju kralja Henrija VIII. 

Vremeplov: Prvi srpski ustanak

Padom Beograda 7. oktobra 1813 godine u turske ruke ugušen je Prvi srpski ustanak i Turci su uspostavili upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804.

Vremeplov: Umro Edgar Alan Po

Američki pisac Edgar Alan Po umro je 7. oktobra 1849 godine. Za života gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler, Malarme i Valeri. U spisu “Filozofija kompozicije” analizirao je nastanak svoje najčuvenije poeme “Gavran”. Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskih romana. 

Vremeplov: Umro Jovan Soldatović

Jovan Soldatović, jedan od najpoznatijih srpskih vajara umro je 7. oktobra 2005. Autor je velikog broja vajarskih dela na javnim prostorima, među kojima se ističu monumentalni spomenici, biste znamenitih ličnosti i skulpture. Poznat je i po velikom broju skulptura srna, košuta, jelena, roda i konja u parkovima mnogih gradova na prostoru bivše Jugoslavije.

Vremeplov: Rođen Nils Bor

Danski atomski fizičar Nils Henrik David Bor, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1922. za istraživanja strukture atoma, jedan od osnivača atomske fizike rođen je 7. oktobra 1885. 

Vremeplov: Rođen Dezmond Tutu

Južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu, rođen je  7. oktobra 1931. borac protiv aparthejda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1984, prvi crnac nadbiskup u Južnoj Africi. 

Religijsko nasilje nad decom i omladinom

Piše: Zlatko Paković

Šta je u odgovorima koje podastiremo – ono što je, zapravo, naučeni odgovor našeg društvenog okruženja, poželjan odgovor našeg religijskog i/ili kulturnog miljea, a šta je u njemu, ako ga uopšte tu ima, naš lični odgovor, naša lična želja, ono što bismo doista voleli da jeste naš odgovor, ukoliko se, dakako, uopšte usuđujemo da volimo i želimo? U kojoj meri ljudi olako ispaljuju – baš tako, kao metke – odgovore na koje su dresirani, koje su neupitno nabubali, pod terorom objavljene, ničim izazvane, s neba isisane istine, najjasnije se uviđa, naime oseća, u mržnji koju međusobno šire Srbi pravoslavci, Hrvati katolici i Bošnjaci muslimani, uprkos tome što im je isti jezik maternji, etničko poreklo istovetno, folklor sličan kao jaje jajetu, i što, na kraju krajeva, veruju u istog Boga, tvorca neba i zemlje, vidljivog i nevidljivog sveta.

Ova, tako neugodno evidentna, međureligijska nepodnošljivost, ne bazira se, dakle, na samim sadržajima različitih vera, jer obe – u redu, sve tri! – takozvane „vere knjige“, islam, pravoslavno i katoličko hrišćanstvo, u svojim temeljima neguju gotovo identičan skup moralnih vrednosti. Međureligijsku nesnošljivost podstiče klerikalna elita – poglavarski sloj visokog klera triju religijskih zajednica.

Zadržimo se, u okvirima iste države, Republike Srbije! I vladike pravoslavne crkve i muftije islamske zajednice predstavljaju poglavare nacionalnih kulturnih elita; njihova religijska pravila služe, pre svega, za jačanje takozvane nacionalne svesti Srba i Bošnjaka, i to do te mere da je u društvu postalo nezamislivo da Bošnjak može biti i neko ko nije musliman, ili Srbin – onaj koji nije pravoslavan. Ovaj posao religijskih vođa i njihovog sveštenstva, za njih je i unosan posao: visokom kleru on donosi neupitni društveni ugled unutar nacionalnih zajednica i znatnu društvenu i ekonomsku moć.

Ukratko, pravoslavni i muslimanski vernici učeni su ne da veruju u Boga – koji se može nazvati i Allah, i Gospod, i Adonai i Jahve – nego u pravoslavlje, ili islam. Koliko je ova religijska identifikacija postala neprobojna, vidi se i iz toga što mladi Srbi Ruse doživljavaju bližima sebi od svojih sugrađana Bošnjaka, a Bošnjaci – sebi bližima od svojih komšija Srba, smatraju Turke ili Arape.

Radeći često s grupama mladih ljudi na pozorišnim radionicama čija je tema religijska tolerancija, u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, došao sam do mučnog uvida: nad mladim ljudima, i muslimanima i pravoslavnima, u osnovnim i srednjim školama, na časovima veronauke, a ne samo u verskim institucijama, sistematski se provodi dobro organizovano versko nasilje. Posredi je, do sada neimenovana, institucionalno organizovana kao deo školskog sistema – tortura neprosvećenom religijskom dogmom, koju mladi ljudi trpe, jer im se ona u javnosti predstavlja kao duhovna disciplina za sticanje nacionalnog identiteta. Na delu je, dakle, javnim novcem finansirano, likvidiranje kritičkog mišljenja.

Generacije mladih ljudi u Srbiji, danas su neuporedivo konzervativnije od generacija svojih neposrednih predaka. Za njih, ateizam i kritičko promišljanje aktuelnih religijskih obreda kao, kroz istoriju, prerađivanog nasleđa drevnih kultova – predstavlja direktan znak pojave đavola ili šejtana. Reći pred njima da takozvani sveti spisi hrišćanstva i islama spadaju u korpus svetske književnosti, uz dela Homera, Dantea, Šekspira, Getea, Gogolja i drugih, predstavlja blasfemiju najvišeg reda. Štaviše, verski učitelji mlade u Srbiji, po pravilu, uče da u Bibliji i Kur’anu mogu naći i naučne dokaze o svim bitnim pitanjima ljudskog postojanja i iskustva.

Kada smo, tokom jezičkih i scenskih igara, dolazili do nekih nelagodnih tema, koje se direktno sukobljavaju s religijskom dogmom, poput pitanja o pravu na abortus, ili pitanja o ulozi i položaju žena u društvu, pojedini učesnici, redom mladići, imali su neočekivane, snažne psihosomatske reakcije. Oklop religijskog identiteta pritiska najdublje želje ovih mladih ljudi. Oni jako dobro osećaju šta im je na duši, ali, isto tako, i šta je to što bi, kao poželjno u religijskoj zajednici, trebalo da kažu i kako da se ponašaju. Samo takvim postupanjem oni u svojim religijskonacionalnim zajednicama mogu steći „pravo građanstva“.

Daviti sopstvenu individualnost i pretvarati sebe u tip pravoslavnog i/ili muslimanskog čoveka, prema obrascima neupitne, svete dogme, to je danas osnovna crta obrazovanja u Srbiji. O slobodi, bratstvu i jednakosti, govori se uglavnom verskom retorikom srednjeg veka. S druge strane, mladi ljudi, na internetu mogu u sekundi pronaći video sadržaje koji im služe kao surogati za zadovoljenje potisnutih želja – a potisnute želje gube svoj kreativni impuls i pretvaraju se u destruktivnu perverziju – kao što su žive scene najgorih seksualnih iživljavanja i ubistava u ratu ili snuff filmu.

Dakle, u godinama probuđenog životnog erosa, mladi ljudi, s jedne strane, dobijaju u potpunosti pornografsku sliku intimnog života, a s druge – čekaju ih rigorozno licemerna religijska pravila ponašanja, da im prirodne porive proglasi grehom.

Danas, 27. septembra 2019.

About the Author

admin