Vesti – 07.10.2019.

Sombor: Svečano obeležen Svetski dan nastavnika

Svetski dan nastavnika 5. oktobar u subotu smo proslavili pod motom  „Mladi nastavnici: Budućnost profesije“. Elem, naš sindikat je, u sklopu obeležavanja WTD 2019, organizivao svečanu sednicu sa akademijom u petak 4. u Velikoj sali stare Gradske kuće u Somboru. Skup je bio posvećen i 30-toj godišnjici osnivanja NSPRV.

Učesnicima su se obratiti prof. Otilija Kiš, predsednica Skupštine NSPRV i prof. Ranko Hrnjaz, predsednik IO NSPRV, emitovani su UNESKO-vi video zapisi vezani za Svetski dan nastavnika, prof Hadži Zdravko M. Kovač je održao prezentaciju o WTD i govor o tridesetogodišnjici NSPRV, održana je i diskusija o značaju i postignućima Svetskog dana nastavnika i UNESKO-vom doprinosu svetskom obrazovanju. Učesnicima su se obratili prof. Borislav Staničkov  u ime  Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – ŠU Sombor, predstavnici lokalne samouprave Nemanja Sarač, gradski većnik zadužen za obrazovanje i kulturu i Milan Prole, iz odeljenja za obrazovanje gradske uprave Sombora, Novak Vrbaški, predsednik sindikata zaposlenih u pokrajinskoj administraciji i bivši  predsednik NSPRV, predstavnici Milenijum osiguranja, …. U nastavku je održan muzički program učenika i profesora MŠ „Petar Konjović“ iz Sombora, a zatim je organizovano druženje i ručak za sve učesnike.


Svetski dan dostojanstvenog rada: “Ulažite u socijalno  zbrinjavanje”!
i rodna ravnopravnost

Ove godine 7. oktobra se obeležava 12. Svetski dan dostojanstvenog rada (WDDW). Međunarodna  tema ove  godine je da  treba pojačati ulaganja u društvenu brigu, odnosno socijalnu zaštitu, što je od suštinskog značaja za postizanje rodne ravnopravnosti na poslu i u društvu.  “Založite se za žene koje rade u nezi, za jednak tretman, za pravedne uslove rada i okončanje sistemske diskriminacije žena”, rekla je uoči WDDW Sharan Burrov, generalna sekretarka ITUC-a, i time postavila ton za ovogodišnji Svetski dan dostojnog rada.

 Ovom prilikom pozivamo  vlade svugde da povećaju ulaganja u brigu o stvaranju ekonomskog rasta, se bave  rastućim demografskim izazovima i pomognu u prevazilaženju rodne diskriminacije podržavajući učešće žena u ekonomiji.  Istraživanje ITUC-a i mnogih drugih jasno je pokazalo kako ulaganje u sektor socijalne zaštite povećava zapošljavanje žena i muškaraca, povećava BDP i od suštinskog je značaja za prevazilaženje ukorene diskriminacije žena na poslu i u društvu. Više na na vddv@ituc-csi.org.

Nova parola protesta – u bojkot, kocke na Trgu ofarbane u zlatno

Protest “Jedan od pet milona” održan je 44. put u Beogradu, a sa njega je poručeno da 4. novembra ministar finansija Siniša Mali više neće biti doktor nauka. Učesnici protesta su na čelo kolone tokom šetnje istakli novi transparent sa velikim natpisom “U bojkot”, a kocke na Trgu Republike ofarbali su u zlatnu boju. Protest je održan i sa idejom da se podseti na petookotbarske demonstracije nakon kojih je okončana vlast jugoslovenskog i srpskog predsednika Slobodana Miloševića.

Na 44. protestu u Beogradu govorili su predstavnica studenata Udruženja “Jedan od pet miliona” i jedna od učesnica blokada rada Rektorata BU Valentina Reković, profesor Filozofskog fakulteta Oliver Tošković  i Vladimir Radojičić iz Ne davimo Beograd.  “Izdejstvovali smo taj datum (4. novembar) kada će se konačno rešiti problem ‘lažnog doktora'”, izjavila je Reković. Ona je upitala predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijerku Srbije Anu Brnabić i sve njihove saradnike koji su “napadali” blokadu rada Rektorata da li su svesni čega se sve studenti i njihovi roditelji odriču da bi se pošteno stekla diploma fakulteta.

Profesor Filozofskog fakulteta Oliver Tošković pozvao je Sinišu Malog da dođe na kamion sa kojeg se obraćaju učesnici protesta i izvini “što je prepisao svoj doktorat”. Takođe, on je pozvao da se omogući Odboru za etiku Univerziteta u Beogradu da na miru i bez pritisaka donesu odluku o spornom doktoratu Malog. Učesnike protesta on je nazvao “pravom srpskom elitom” i zahvalio im što se “bore protiv ovog zla”. “Vi ste jezgro bunta koji kulja u nama već sedam godina, čuvate ga i rasplamsavate”, rekao je Tošković.

Nakon obraćanja govornika učesnici skupa krenuli su u protestnu šetnju. Protestna šetnja “Jedan od pet miliona” završena je na Trgu Republike, u centru Beograda, farbanjem kocki u zlatnu boju kako bi se pokazalo da su postupci vlasti samo farbanje stvarnosti. “Oni govore da smo u zlatnom dobu. Pokazali smo šta je njihovo zlatno doba, oni samo prefarbaju fasadu, a ispod se sve raspada”, rekao je jedan od organizatora protesta Miodrag Simović.

Mladi i 5. oktobar: Duh revolucije – različite okolnosti i izneverena obećanja

Vlast pre 5. oktobra bila je u rukama Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke, a najpoznatija organizacija koja se tada svakodnevno borila protiv izolacije zemlje, medijskog mraka i nemaštine bio je Otpor. Danas su na vlasti isti političari koji su je činili i pre 2000. godine, naprednjaci i socijalisti, a na ulicama skoro godinu dana traju protesti u organizaciji “1 od 5 miliona”. Socijalisti koji su 5. oktobra 2000. pali, danas su ponovo na vlasti, a dan su obeležili vraćanjem stolice koja je pre 19 godina nestala iz Skupštine. Ne žele, međutim, da kažu kod koga su stolicu našli, zna se samo da su je doneli iz Čačka.

N1: U čijem podrumu ste našli stolicu? “U podrumu jednom u gradu je stajala, gde je neko ko je doneo stolicu, da sad ne otvaramo temu ko je, znamo ime i prezime čoveka koji ju je doneo. Još jedna stolica postoji kod čoveka koji je zaljubljen u fotelje”, kazao je Nemanja Trnavac iz SPS.

N1: Kod koga? “Mislim da je najbolja adresa da pitate Velimira Ilića”.

N1: Pitam vas. “Mislim da je kod njega”.  Mladi socijalisti koji su bili u pratnji smatraju da su građani 5. oktobra bili izmanipulisani. “Mislim da im je govoreno da će, samo da se sruši Milošević, sve biti u redu. Mislim da je 19 godina kasnije više nego očigledno da je taj 5. oktobar izneverio sve ono što je obećavano”, kazao je Uglješa Marković iz omladine SPS. “Mi smo se tada borili za slobodu, mi tada nismo imali slobodu, ljudi su ubijani na ulicama i Beograda i Srbije… Ubijen je Slavko Ćuruvija koji je prvi imao hrabrost da objavi pesnicu na naslovnoj strani Dnevnog Telegrafa, ubijen je Ivan Stambolić koji je takođe bio aktivan protiv režima Slobodana Miloševića. Tada je Milošević ubijao svoje političke protivnike, zemlja je bila razorena i izopštena od sveta u postratnom periodu”, navodi Nenad Konstrantinović iz bivšeg Otpora.

Petom oktobru prethodila je cela godina protesta nezadovoljnih građana, ali pre svega studenata koji su iskustvo nosili iz protesta 1996. i 1997. godine. “Peti oktobar nije bio nasilan, aktivnosti tadašnje opozicije i otpora nisu bili nasilne. Mi smo uspeli da izvedemo jednu revoluciju nenasilno, da nikoga ne ubijemo, a onda je režim Miloševića, odnosno njegovi ostaci, ubio premijera i tako su pokušali da skrenu i uspore naš put ka Evropskoj uniji, u čemu su uspeli”, dodaje Konstantinović.

Danas je na ulici organizacija “1 od 5 miliona”, studenti koji su se 2000. godine tek rodili, ali o 5. oktobru, kako kažu, znaju dovoljno. “To je bio maraton, kao i ovaj protest, imali su više protesta u kontinuitetu 1991,1996 i 1997, kada su priznati lokalni izbori i onda je te 2000. Milošević morao da prizna da je izgubio na predsedničkim izborima. Išli su u nekom kontinuitetu, što je bilo jedino moguće verovatno u tom trenutku. Danas su okolnosti drugačije. Mi se nećemo koristiti starim metodama”, rekla je Valentina Reković, iz “1 od 5 miliona”. Iako se neće koristiti starim metodama, bore se gotovo za istu stvar kao i studenti i građani pre 19 godina.

“Prvenstveno se borimo za fer i poštene izbore pošto, pod ovakvim okolnostima u uslovima medijskog mraka, pretnji ljudima, imamo crne džipove na izborni dan, imamo pretnje po javnim preduzećima… ne može biti nikakvih fer i poštenih izbora”, dodaje Reković. 

Protesti građana počeli su prošlog decembra, usmereni takođe protiv nasilja posle napada na jednog od lidera Saveza za Srbiju Borka Stefanovića u Kruševcu kada je zadobio teže povrede glave.

Konkurs za pomoć đacima izbegličkih porodica

Fond za pružanjе pomoći izbеglim, prognanim i rasеljеnim licima raspisao jе Javni poziv za dodеlu finansijskе pomoći najuspеšnijim učеnicima srеdnjih škola iz izbеgličkih, prognaničkih i rasеljеničkih porodica na tеritoriji AP Vojvodinе u 2019. godini. Javni poziv odnosi sе na rеdovnе učеnikе od prvog do čеtvrtog razrеda srеdnjе školе, a prijavе sе primaju od 2. oktobra do 4. novеmbra 2019. godinе. Visina srеdstava koja sе odobravaju iznosе 40.000,00 po učеniku. Prijava i javni poziv mogu sе prеuzеti u prostorijama Fonda, Novi Sad, Bulеvar Mihajla Pupina 25, ili sa sajta www.fondirpvojvodine.rs.

Evropska nedelja kodiranja od 5. do 20. oktobra

Prošle godine u Evropskoj nedelji kodiranja učestvovalo je 2,7 miliona ljudi u 74 zemlje širom sveta, što je rekord od početka ove akcije, a Srbija je prema broju održanih događaja u odnosu na broj stanovnika zauzela 15. mesto. Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, pozvala je  sve aktere koji se bave edukacijom, škole, udruženja i druge ustanove i organizacije, da se pridruže Evropskoj nedelji kodiranja (EU Code Week) koja se ove godine obeležava od 5. do 20. oktobra. Ona je najavila da će Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u okviru ove inicijative organizovati radionice iz programiranja za finaliste IT karavana, školskog takmičenja u oblasti digitalne pismenosti i bezbednosti, koje je ove godine organizovalo to ministarstvo. Radionice će biti sprovedene u saradnji sa IT centrom za decu – Kliker, u Naučno tehnološkom parku u Beogradu, za učenike osnovnih škola “Drinka Pavlović” iz Beograda, “2. oktobar” iz Zrenjanina, škole “Rifat Burdžović Tršo” iz Tutina, koja je pobedila na takmičenju u Novom Pazaru, zatim “Stefan Nemanja” iz Niša i “Dragiša Mišović” iz Čačka.

Matić je podsetila da Republika Srbija svake godine učestvuje u ovoj inicijativi i visoko je rangirana na listi zemalja učesnica prema broju i kvalitetu organizovanih događaja koji promovišu programiranje i računarski način razmišljanja. Evropska nedelja kodiranja pokrenuta je 2013. na inicijativu mladih savetnika Digitalne agende EU, sa ciljem popularizacije programiranja i digitalne pismenosti, odnosno podsticanja kreativnosti, rešavanja problema i saradnje kroz programiranje i druge tehnološke aktivnosti. Svi učesnici pozvani su da prijave svoje aktivnosti putem portala https://codeweek.eu/

Beogradski univerzitet ispao sa svetske rang liste THE

Beogradski univerzitet (BU) ispao je sa svetske rang-liste Times Higher Education (THE) za 2020. godinu, na kojoj je rangirano skoro 1.400 univerziteta iz 92 zemlje, objavljeno je na veb stranici koja predstavlja to međunarodno rangiranje. Prošle godine najstariji univerzitet u Srbiji bio je plasiran između 801. i 1.000 mesta. U izjavi za Danas, rektorka Univerziteta u Beograd Ivanka Popović rekla je da je trend pada na svim listama očekivan. Ona podseća da je Beogradski univerzitet na THE listi 2016. bio rangiran između 601. i 800. mesta, 2017. godine je bio u grupi 800 +, dok ga 2018. nije bilo na ovoj listi. Rangiranje je zasnovano na 13 indikatora, grupisanih u pet kategorija, u kojima se meri uspešnost institucija u nastavi, istraživanju, međunarodna prepoznatljivost, citiranost i prihodi od privrede Četvrtu godinu zaredom, Univerzitet u Oksfordu je na vrhu rang-liste, na drugom je Kalifornijski tehnološki institut, a na trećem Kembridž. Slede Stanford, MIT, Prinston, Harvard, Jejl, Univerzitet u Čikagu i Imperijal koledž London. Od univerziteta sa prostora bivše Jugoslavije na listi je najbolje plasiran Univerzitet u Ljubljani – između 601. i 800. mesta, Univerzitet u Mariboru je na poziciji između 801. i 1000, dok je Sveučilište u Zagrebu u odnosu na prošlogodišnje rangiranje palo stepenicu niže i sada je u grupi 1.001+. Na THE listi prvi put se plasirao Univerzitet Crne Gore, koji je takođe u kategoriji 1001 +, u kojoj su univerziteti rangirani između 1001. i 1396. pozicije. Pored Crne Gore, ove godine su prvi put rangirani univerziteti iz Bruneja, sa Kube, Malte, iz Portorika i Vijetnama.

Kako da BU napreduje na Šangajskoj listi

Autor: Slavko Simić*

Ovaj tekst predstavlja predlog prevazilaženja nevolje u kojoj se našao Beogradski Univerzitet odlaskom nekoliko kvalitetnih naučnika u pečalbu, trbuhom za kruhom. Što je, navodno, uzrokovalo strmoglavi pad BU na Šangajskoj listi za 124 mesta u ovoj godini. Nedavna državna intervencija oko matematičara Stojana Radenovića i otvaranje specijalne budžetske linije za 12 neidentifikovanih naučnika neće dugoročno rešiti problem. Alternativa je u oslobađanju kreativnih potencijala društva i direktnom finansiranju naučnog rada, bez ikakvih posrednika.

1. Kako sada stoje stvari? Celokupna naučna zajednica, koja broji oko 12.000 istraživača, zaposlenih na institutima, privatnim ili državnim univerzitetima, finansira se putem projekata izdvajanjem 0,3 procenta novca iz nacionalnog budžeta. Trenutno, svaki naučni radnik koji se nalazi na nekom projektu dobija iz budžeta najmanje 20.000 dinara mesečno za „bavljenje naučnim radom”. To je 240.000 godišnje, tj. 2.000 evra. Kada bi on napisao samo jedan naučni rad godišnje i objavio ga u časopisu sa SCI(1) liste (lista najznačajnijih naučnih časopisa iz svih oblasti nauke), Srbija bi sa 12.000 radova bila jako vidljiva na Šangajskoj listi.

Nažalost, to se ne dešava. Projektni ciklus se zaglavio, kategorizacija naučnika se ne revalorizuje, pa se uloženi trud ne isplati. Zato dolazi do konstantnog pada na pomenutoj listi koji će se sigurno nastaviti.

2. Šta da se radi? Pokušaćemo da to objasnimo na modelu prirodnih tj. matematičkih nauka. Dakle, šta je današnjem matematičaru neophodno da bi postigao vredan rezultat, pod pretpostavkom da već ima izvesni lebensraum? Naravno, papir, olovka, kompjuter i pristup bazi KOBSON (baza svetskih naučnih časopisa pri Narodnoj biblioteci Srbije). Ali pre svega, talenat tj. usku povezanost s platonskim svetom ideja „gde žive matematičke teoreme”, da parafraziramo Ramanudžanovog biografa (samoukog indijskog matematičara koji je postigao izvanredne rezultate u matematici).

Kada takav pojedinac objavi rad u nekom od časopisa sa SCI liste, država mu treba „na šalteru” isplatiti 2.000 evra. Kao što smo pokazali, taj novac realno postoji, pa dodatna ulaganja nisu potrebna.

I ne samo njemu nego svakome ko u afilijaciji navede neki srpski univerzitet. Na taj način će nauka prodreti u najšire slojeve društva i skriveni talenti, za koje još ni ne znamo, biće stimulisani da daju najbolje od sebe. Tamo treba tražiti buduće srpske dobitnike Fildsove medalje (ekvivalent Nobelove nagrade za matematiku) jer na postojećoj matematičkoj sceni takvih kandidata nema.

Da rezimiramo:

a. Ukinuti postojeći sistem projektnog finansiranja;

b. Uvesti direktno finansiranje naučnih rezultata;

v. Učiniti dostupnim naučne biblioteke i bazu KOBSON svima;

g. Finansirati prisustvo na naučnoj konferenciji u inostranstvu po izboru pojedinca koji objavi više od dva rada na SCI listi.

Sprovođenjem ovog plana u delo zaustaviće se odliv mozgova jer će mladi i sposobni ljudi moći da obezbede sebi egzistenciju u zemlji. Takođe će liberalizovati doktorske studije i približiti finskom modelu, gde tri ukoričena rada objavljena na SCI listi predstavljaju doktorsku disertaciju. Koja se posle brani pred nezavisnom komisijom iz oblasti.

Najbitnija posledica jeste preokretanje negativnih tokova rielitizacije društva i njegovo postavljanje na zdrave i racionalne osnove. Sličan model je NR Kina primenila pre nekoliko decenija i postigla nagli razvoj u svim domenima. Danas, ako prelistate bilo koji elitni američki matematički časopis, videćete da više od polovine priloga daju kineski autori.

*naučni savetnik u penziji

Zašto je Srbija opsednuta Šangajskom listom?

Piše: Dr Predrag Slijepčević    

Ljubitelji sporta sa nestrpljenjem očekuju svjetsko prvenstvo u košarci.Od reprezentacije Srbije se očekuje da iz Kine donese medalju. Makar bronzanu. Sve ostalo će se smatrati neuspjehom. Zdrava seljačka logika, prosta kao pasulj. Ali, kako, u svjetlu logike, tumačiti opsjednutost srpske akademske zajednice jednom kineskom listom na kojoj je vodeći srpski univerzitet godinama na nebitnom mjestu: najveći uspjeh je ostvario 2017. kada je zauzeo visoku 284. poziciju (ili tu negdje)! Ovih dana akademici, novinari pa čak i političari lamentuju nad padom beogradskog univerziteta sa prošlogodišnje nebitne pozicije (300-400) na još nebitniju poziciju nižu za oko 100 mjesta (400-500), na najnovijoj Šangajskoj listi za svjetsko rangiranje univerziteta.

Da li je u pitanju kineski sindrom u Srba? Zdrava seljačka logika, kad se uporedi stanje srpske košarke i visokog obrazovanja, jasno poručuje srpskim akademicima: ljudi, manite se ćorava posla. Na svjetskoj listi od 500 univerziteta samo su prvih 25-50 bitni. (Na primjer, jedan od kriterija koji su Kinezi propisali su Nobelove nagrade. Samo prvih 25-50 univerziteta, uglavnom američkih, u svojim redovima imaju veliki broj nobelovaca. Srbija u svojoj istoriji još nije proizvela nobelovca.) Ostalo je stvar statistike. Upregnete neki algoritam, kao kombajn, da nemilosrdno proguta nebitni ostatak i dodijeli neke nebitne brojke. Zato ne prolijevajte suze nad nebitnim. Čuvajte ih za nešto mnogo bitnije: akademsku laž u formi prepisanih disertacija, ili poplave nepotrebnih doktorata.

Rangiranje svjetskih univerziteta su započeli Kinezi 2003. godine. Kineska država ima jasan cilj. Kineska nauka mora dostići standarde američke. Da li su Kinezi za 16 godina nešto napravili? Jesu. Broj kineskih univerziteta na listi od 500 je danas oko 50. Ovo Kineze stavlja na poziciju broj dva, iza Amerike, koja na listi ima preko 100 univerziteta. Ali, Kinezi nisu uspjeli da uđu u najbitniji dio akademskog prostora. Na listi od prvih 100 univerziteta samo su četiri kineska. Postigli su kvantitet unutar ranga od 500 univerziteta, ali ne i kvalitet neophodan da pariraju Americi.

Da li je Srbiji potreban kineski akademski model? I da li Srbija treba da se uopšte brine oko rangiranja univerziteta? Irska profesorica, Helen Hejzelkorn, ekspertica za naukometriju (kako to rogobatno zvuči), kaže da je rangiranje univerziteta vrsta akademskog pomodarstva koje ne donosi ništa konkretno osim zabluda. Kineska lista nije jedina. Postoji više od 10 sličnih lista čiji su kreatori javne institucije i preko 100 komercijalnih lista. Zašto je Srbija opsjednuta kineskom listom? Jedna druga lista, Univerzitas 21, srpsku nauku stavlja u poziciju za medalje u nekim pokazateljima. Srpski seljak bi srpskom akademiku opet mogao održati lekciju iz logike.

Hejzelkorn dalje tvrdi da prekomjerno oslanjanje na naukometriju vodi ka „perverznim podsticajima“. Vrsta „perverznog podsticaja“ je prisutna i u srpskim interpretacijama naukometrije. Na primjer, moglo se pročitati ovih dana da je pad Beograda na Šangajskoj listi uzrokovan odlaskom dvojice penzionisanih, ali visokocitiranih matematičara na rad u inostranstvo. Njihov povratak na matični univerzitet, dosjetio se neko, može Beogradu vratiti „staru slavu“. Ali, seljačka logika je opet zdravija od akademske. Kome su penzioneri, bez obzira na nesumnjivi ugled, pomogli na duge staze? Ono što pomaže je mlada krv, a nikako penzionerska.

U tom smislu bolji od svih lista iz kuhinje akademskog pomodarstva su praktični rezultati iz svijeta nauke, koji onda otvaraju vrata privrede i kreiraju radna mjesta za mlade akademske talente. Iako udio nauke u srpskoj privredi nije veliki, postoji sektor u kome je Srbija, barem kada je u pitanju jugoistočna Evropa, u poziciji za medalje. Radi se o IT sektoru koji isključivo zavisi od mladih talenata. Oni Srbiji na godišnjem nivou donose preko milijardu dolara. Odličan primjer je američka kompanija Seven Bridges, čiji je suosnivač jedan mladi Srbin, Igor Bogićević.

Seven Bridges je zahvaljujući Bogićeviću jedan krak iz mjesta osnivanja, Bostona u Americi, pružio u Beograd, gdje je otvorio važnu ispostavu za mlade softverske inženjere. Ovi mladići i djevojke razvijaju softvere za analizu genoma, koje uz značajnu nadoknadu onda koriste svjetske akademske institucije, uglavnom u Americi i Evropi, da utvrde koji geni izazivaju rak, ili doprinose riziku od kardiovaskularnih ili neurodegenerativnih bolesti. Budžet za istraživanja ove vrste je u Americi i Evropi vrijedan na desetine milijardi dolara. Srpski mladići i djevojke su direktno na izvoru ovog toka novca i mogu Srbiji donijeti značajnu privrednu i akademsku korist, koju pomodarske akademske liste nikada neće moći da izmjere. Zato, bravo za srpske mlade talente, koji uprkos teškoćama srpske privrede uspijevaju na svjetskom tržištu znanja. Šteta što njihovi profesori više vjeruju sumnjivim listama, od Šangajske do ostalih, nego konkretnim dostignućima svojih studenata. Ali, ovo ne znači da ne dolaze bolja vremena uprkos profesorskom dogmatizmu. Nedavno osnovani Fond za nauku je u svoje Naučno vijeće imenovao Igora Bogićevića.

*predavač na Brunel univerzitetu u Londonu

SANU o gondoli: Moć i obrazovanje u nesrazmeri

Odeljenje jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) zatražilo je da se sudbina i izgled Beogradske tvrđave i Beograda vrate u nadležnost stručnjaka, uz ocenu da zamenik gradonačelnika Goran Vesić, odlučnošću da na tvrđavi izgradi žičaru sa gondolom, preti da dovede u pitanje kulturno-istorijsku autentičnost tog spomenika. Takvo njegovo reagovanje na sudove i upozorenja stručnjaka – čije argumente kvalifikuje kao “histeriju” – nalaže nam da se najodlučnije usprotivimo prepuštanju sudbine istorijskih i kulturnih spomenika, identiteta naših gradova, ljudima čije su ambicije i moć u očiglednoj nesrazmeri sa njihovim obrazovanjem, navodi se u saopštenju.

U saopštenju se podseća na Vesićev intervju dnevnom listu Blic od 22. septembra, u kojem se navodi da će “Beograd imati gondolu koja će povezivati Kalemegdanski park i Ušće”. “Ovu promenu nikakva histerija agresivne manjine neće zaustaviti”, rekao je tada Vesić, navodi se u saopštenju Odeljenja jezika i književnosti SANU. Odeljenje istorijskih nauka SANU se odlučno usprotivilo izgradnji žičare sa gondolom, koja treba da bude izgrađena između Tvrđave – Vesić kaže: “Kalemegdanskog parka” i leve obale Save, podseća se u saopštenju. Podršku ovom stavu dalo je i Odeljenje jezika i književnosti SANU, kao i Predsedništvo SANU.

FK Crvena zvezda donirala opremu dečijoj klinici

Fudbalski klub Crvena zvezda donirao je 3. oktobra savremenu opremu u vrednosti od 100.000 evra Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj. Ugovore u klinici potpisali su generalni direktor FK Crvena zvezda Zvezdan Terzić i direktor te ustanove Siniša Dučić, u društvu ministra zdravlja Srbije Zlatibora Lončara i fudbalera Marka Marina, Nemanje Milunovića, Miloša Degeneka i Milana Borjana, kao i predsednika Crvene zvezde Svetozara Mijailovića, sportskog direktora Mitra Mrkele i trenera Vladana Milojevića.

Direktor bolnice Siniša Dučić zahvalio se Crvenoj zvezdi na, kako je naglasio, značajnom poklonu. “Pomoć je došla u pravom trenutku. NIkad nismo imali više opreme nego sada, kompletirali smo je. Lako je upravljati ustanovom kada imamo podršku ministarstva zdravlja i Crvene zvezde”, rekao je Dučić novinarima i potvrdio da je vrednost opreme iznosi 100.000 evra.

Direktor Zvezde Terzić istakao je važnost klinike u Tiršovoj u lečenju dece. “Obaveza Crvene zvezde, kao najvećeg i kluba naroda, je da donira i kupi opremu tako važnoj ustanovi. Sa Lončarom smo locirali problem i kupili opremu. Deci i roditeljima bih poručio samo jedno, da nikad da ne odustaju na putu do pozitivnog rezultata. Pobedićemo svi zajedno”, rekao je Terzić. Funkcioner crveno-belih direktoru Dučiću i ministru Lončaru uručio je dresove Crvene zvezde sa njihovim prezimenima i brojem 10 i zauzvrat dobio zahvalnicu.

Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar kaže da mu je drago što se Crvena zvezda javila da pomogne zdravstvenom sistemu. “Lako smo se dogovorili gde da ode pomoć, jer su deca najvažnija. Brzo je sve realizovano i kupljena je najsavremeniji oprema. Posebna zahvalnost je što su se iz Crvene zvezde setili dece koju je zadesio problem”, poručio je Lončar i podsetio na akciju Crvene zvezde davanja krvi i promociji donorstva. Fudbaleri su obišli decu na odeljenju ortopedije i obradovali ih poklonima sa obeležjima Crvene zvezde.

Evropsko udruženje za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju prekinulo članstvo Kosovskoj agenciji

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije Kosova saopštilo je da je iz medija, a ne zvaničnim putem saznalo o odluci Evropskog udruženja za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) da prekine članstvo Kosovskoj agenciji za akreditaciju (KAA). Kako javlja Radio slobodna Evropa, u kratkom saopštenju za medije ovo ministarstvo navelo je da je sa zabrinutošću primilo vest o odluci ENQA i da je od Agencije zatražilo dodatne informacije. S druge strane, Državni savet za kvalitet koji funkcioniše pod Kosovskom agencijom za akreditaciju saopštio je da je odluka ENQA zabrinjavajuća, ali ne i iznenađujuća. Kako dodaju, njihovi nalazi su potpuno korektni i oslikavaju spoljne i unutrašnje uticaje na Agenciju. “Ovo je ispravna odluka i odražava strukturne probleme Agencije i nasleđe koje je ostavljeno nakon kontinuiranog mešanja politike u rad Kosovske agencije za akreditaciju”, stoji u reakciji.

Specijalna predstavnica EU na Kosovu Natalija Apostolova ocenila je da je prekid članstva Kosovske agencije za akreditaciju u Evropskom udruženju za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju “korak unazad”. Ona je navela da je to “direktna posledica neodgovarajućih politika u prošlosti, poput odluke Vlade iz septembra 2017. za razrešenje celog Odbora Agencije bez odgovarajućeg obrazloženja”. Kako je saopšteno, ENQA je isključila Kosovsku agenciju za akreditaciju, jer nije ispunila potrebne nivoe poštovanja standarda i smernica za obezbeđivanje kvaliteta u oblasti visokog obrazovanja. Apostolova je saopštila da je sa žaljenjem primila informaciju da KAA nije uspela da obnovi članstvo. Ona dodaje da se većina faktora, zbog kojih je Kosovo isključeno a koje je ENQA navela u odluci, mogu prevazići političkom voljom Vlade da se Agenciji obezbede potrebni resursi. “Nova vlada mora odmah da reši sva pitanja zajedno sa KAA i obezbedi da će za dve godine, kada ponovo bude imalo pravo da se prijavi za članstvo, Kosovo uspešno povratiti svoje mesto u obema evropskim institucijama za kvalitet višeg obrazovanja. Najvažnije je da nova vlada ne ponovi greške prethodne”, ističe se i dodaje da će Evropska unija uvek biti spremna da pomogne ovaj proces.

KAA je postala član ENQA 2014. na period od pet godina, ali je prošle godine to članstvo stavljeno pod nadzor zbog političkih uticaja koji su se ogledali u odluci kosovskog ministra obrazovanja Šućirija Bitićija da, na zahtev tadašnjeg premijera Ramuša Haradinaja, razreši direktora i Upravni odbor Agencije za akreditacije, uz obrazloženje da je proces akreditacije u visokom obrazovanju protekao uz nepravilnosti. U međuvremenu, agencija je u julu odlučila da ne akredituje tri javna univerziteta na Kosovu – i to u Prizrenu, Peći i Južnoj Mitrovici, što je izazvalo reakciju Ramuša Haradinaja, koji je naveo da neće dozvoliti zatvaranje tri univerziteta.

Vremeplov: Prvi srpski ustanak

Na današnji dan 7. oktobra 1813. godine padom Beograda u turske ruke ugušen je Prvi srpski ustanak i Turci su uspostavili upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804.

Vremeplov: Umro Edgar Alan Po

Američki pisac Edgar Alan Po umro je na današnji dan 7. oktobra 1849 godine. Za života gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler, Malarme i Valeri. U spisu “Filozofija kompozicije” analizirao je nastanak svoje najčuvenije poeme “Gavran”. Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskih romana. 

Vremeplov: Umro Jovan Soldatović

Jovan Soldatović, jedan od najpoznatijih srpskih vajara umro je na današnji dan 7. oktobra 2005. Autor je velikog broja vajarskih dela na javnim prostorima, među kojima se ističu monumentalni spomenici, biste znamenitih ličnosti i skulpture. Poznat je i po velikom broju skulptura srna, košuta, jelena, roda i konja u parkovima mnogih gradova na prostoru bivše Jugoslavije.

Vremeplov: Rođen Nils Bor

Danski atomski fizičar Nils Henrik David Bor, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1922. za istraživanja strukture atoma, jedan od osnivača atomske fizike rođen je na današnji dan 7. oktobra 1885. 

Vremeplov: Rođen Dezmond Tutu

Južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu, rođen je na današnji dan 7. oktobra  1931. borac protiv aparthejda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1984, prvi crnac nadbiskup u Južnoj Africi.

Srpski đaci 5 sati čekali na hrvatskoj granici, pa otišli preko Mađarske

Učenici Devete beogradske gimnazije proveli su u četvrtak pet sati na hrvatskoj granici, jer hrvatski pogranični organi nisu hteli da puste autobus koji je išao ka Sloveniji zbog navodno neispravne dokumentacije. Kako prenose “Novosti”, oni su na ekskurziju otišli preko Mađarske. Kao razlog zbog koga učenici Devete beogradske gimnazije nisu mogli da pređu granicu sa Hrvatskom je pečat koji je na dokumentaciju autobusa „udaren“ u desnom, umesto u levom uglu, rekao je autoprevoznik “Jadran Line” iz Novog Sada koji je zadužen za prevoz dece.

Učenici iz Beograda su krenuli na ekskurziju u Sloveniju, ali su čekali na graničnom prelazu kod Šida od 7 do 12 časova, jer hrvatski pogranični organi nisu hteli da propuste jedan od tri autobusa, navodno zbog neispravne dokumentacije. “Ovim poslom se bavimo skoro 15 godina i do sada nam se nešto slično nije dogodilo. Autobus poseduje svu važeću dokumentaciju i bez ikakvih problema je završio graničnu proceduru na graničnom prelazu sa Mađarskom”, kažu za “Novosti” nadležni iz “Jadran Line”.

U želji da učenicima ne propadne ekskurzija, uprava škole je odlučila da „sporni“ autobus do Slovenije ode preko Mađarske. “Bilo je ili da se svi vratimo ili da idemo dužim putem. Odlučili smo se za put preko Mađarske, gde je isti autobus sa navodno spornom papirologijom prešao granicu bez problema”, kaže za “Novosti Tatjana Šuković, direktorka gimnazije.

Ona je rekla da učenici u Sloveniju treba da stignu večeras, kada je dogovoreno sa upravom hotela da deci posluže večeru.

About the Author

admin