Vesti – 08.10.2019.

Šarčević i supruga predsednika Jermenije u poseti školi „I. G. Kovačić“

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Mladen Šarčević  i supruga predsednika Jermenije Nouneh Sarkisian posetili su u petak 4. oktobra OŠ „Ivan Goran Kovačić“ u Beogradu, gde su prisustvovali času ruskog jezika i razgovarali sa učenicima sedmog razreda te škole. Tom prilikom supruga predsednika Jermenije poklonila učenicima knjige bajki na engleskom i ruskom jeziku čiji je autor. Ministar je gošći predstavio način funkcionisanja obrazovnog sistema Srbije, kao i reforme koje se sprovodi na svim nivoima obrazovanja.

Na fakultetima odgovornost za postupanje po preporuci Ministarstva

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je 30. septembra 2019. godine uputilo preporuku visokoškolskim ustanovama da omoguće da studenti kojima je istekao rok za završetak studija u dvostrukom broju školskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa, na lični zahtev produže studiranje po započetom studijskom programu, uslovima i pravilima studija za još jednu godinu bez reupisa i bez naplate dodatnih troškova za zadržavanje statusa studenta.  Na visokoškolskim ustanovama je odgovornost za dalje postupanje na osnovu preporuke. Potrebno je da se obratite prorektorima i prodekanima za nastavu, službi za nastavu i studentu prodekanu kako biste rešeli određene nejasnoće u vezi sa preporukom koju smo uputili. S obzirom na navedeno,  utvrđivanje aktuelnog statusa statusa studenta na upisanom studijskom programu od značaja za upis u školsku 2019/2020. godinu u nadležnosti je visokoškolske ustanove, kao i odlučivanje o tome da li će visokoškolska ustanova primeniti preporuku ovog ministarstva.

Dečija nedelja u Novom Sadu

Svečano otvaranje manifestacije “Da pravo svako – dete uživa lako”, poznatije u Novom Sadu kao “Dečija nedelja”, je upriličeno juče u 11 časova, u Novosadskom dečijem kulturnom centru, u Radničkoj ulici (nekadašnje Raspustilište). Manifestaciju će svečano otvoriti Član gradskog veća za socijalna pitanja i brigu o deci Tihomir Nikolić. Na samom otvaranju nastupiće Muzička radionica “DO-RE-MI”, “Master dance” i mali glumci iz “Teatrila”.

Povodom Dečije nedelje, Gradska biblioteka u Novom Sadu, od 7. do 11. oktobra omogućava upis dece do 14 godina sa popustom od 50 posto, tako da članarina za godinu dana iznosi 150 dinara.

Tokom Dečije nedelje, biće organizovane brojne grupne posete dece predškolskog uzrasta i učenika osnovnih škola Dečjem odeljenju i bibliotečkim ograncima u Gradu i naseljenim mestima.

Ove godine, Dečija nedelja obeležava značajan jubilej, 30 godina Konvencije Ujedinjenih nacija (UN) o pravima deteta, najznačajnijeg međunarodnog dokumenta u oblasti ljudskih prava koji se tiče deteta, kao i najšire prihvaćenog pravnog instrumenta za zaštitu ljudskih prava.

Matić: Digitalne veštine za sve građane Srbije

Strategija razvoja digitalnih veština u Srbiji za period 2019-2023 biće prekretnica u digitalnoj transformaciji našeg društva i pomeriće fokus na mere i aktivnosti koje će doprineti podizanju kvaliteta života svih građana u savremenom okruženju, većoj zaposlenosti, efikasnosti rada i ukupnom ekonomskom rastu društva. To je ocena državne sekretarke u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić, a povodom početka javne rasprave o tom predlogu tog dokumenta. Matić je poručila da niko ne sme da ostane sa analogne strane digitalnog jaza. U suprotnom, upozorila je, u skorijoj budućnosti imaćemo nepremostive ekonomske i društvene razlike, odnosno ogromno siromaštvo i izolovanost digitalno nepismenih građana i građanki.

“”Sa druge strane, kako u našem društvu, tako i globalno, tehnološko ubrzanje nosi opasnosti ne samo od produbljivanja ekonomskog, već i rodnog i starosnog jaza u IKT sektoru, kao i brojne opasnosti po bezbednost dece i mladih u onlajn okruženju”, dodala je. Državna sekretarka navela je da su kao posebni strateški ciljevi definisani unapređivanje digitalnih kompetencija u obrazovnom sistemu, sticanje i razvoj osnovnih i naprednih digitalnih veština za sve građana, podizanje digitalnih veština u odnosu na potrebe tržišta rada i sprovođenje programa namenjenih IKT stručnjacima za praćenje razvoja i napretka u tehnologiji.

Na javnoj prezentaciji Predloga strategije razvoja digitalnih veština, održanoj 3. septembra u Klubu poslanika u Beogradu, učesnicima iz javnog sektora, nevladinih organizacija i stručne i akademske javnosti, obratile su se i predstavnice međunarodnih organizacija koje su podržale izradu ovog dokumenta. Zamenica direktora Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Dragana Stanojević istakla je značaj saradnje u ovoj oblasti budući da se celokupna ekonomija digitalizuje, dok je zamenica direktora UNICEF-a u Srbiji, Severin Leonardi, ocenila da je Srbija lider ne samo u regionu, već i u evropskim okvirima u podizanju digitalnih veština i digitalne bezbednosti kod dece i mladih.

U Radnoj grupi za izradu Predloga strategije učestvuju pored predstavnika resornog ministarstva za informaciono društvo i telekomunikacije, predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, SANU, Istraživačke stanice Petnica, Filološkog fakulteta i Elektrotehničkog fakulteta Beogradskog univerziteta i Matematičke gimnazije.

Predlog strategije razvoja digitalnih veština u Srbiji za period 2019-2023. objavljen je na portalu e-uprave i na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, a javna rasprava traje do 23. oktobra.

Somnabulizam – nova nacionalna karakteristika

Piše: Saša R. Živić*    

Da smo, svako u svom okruženju, ispravljali ono što je pogrešno i pogrešne ljude zaustavljali na njihovom putu, da smo ih sprečavali da čine loše stvari, ne bi se te loše stvari dešavale – govorio je Zoran Đinđić… Koliko je pogrešnih ljudi bilo prošle nedelje u Nišu, kada se trujumfalno (a kako bi danas u Srbiji drugačije?) otvarao provincijalni motel Nais? Provincijalnost je iskazao svojim mizanscenom, „paradom pijanstva i kiča“ što reče Đole Balašević. Nikad umorni Broj jedan sijao je od radosti u sebi prebrojavajuće uspehe koje samo on i vidi (zato nam se i čini da često pravi nepotrebne grimase: to se u njemu njegovi uspesi bore sa neuspesima koje mu zla opozicija spočitava). Uredno se obraćao Draganu Markoviću sa „gospodine Palma“, dovodeći do besmisla ono što Englezi zovu uljudnost i učtivost („polite“). Jednostavno, reč gospodin („mister“) teško ide uz nadimak, ma makar mister bio iz Jagodine.

Pijan (samo pijan?) Željko Mitrović „igrao“ je po stolovima mada je trešenje nogama ovog barda novinarstva i ljubimca Broja jedan meni više ličilo na konvulzivni napad (daleko bilo epilepsiju). NJegov brat po duhu (siromašnom), Marić Milomir, nije viđen na stolovima mada kamera nije pratila prostor ispod stolova pa se ne mogu zakleti da nije bio blizu svom bratu Željku… Ali od svih pogrešnih ljudi, čini mi se da je „najpogrešniji“ ipak bio Zvezdan Terzić. Da li je ovaj čovek opskurnih kvaliteta svestan šta predstavlja, te da jedan nacionalni simbol (a Zvezda to sigurno jeste) ne sme biti zloupotrebljena nikako, najmanje ne u dnevno političke svrhe! Ni Zvezda ni Partizan ne smeju pripadati bilo kojoj političkoj opciji jer su oni za Srbiju ono što je za neku normalnu zemlju, na primer Ustavni sud. Šta je jadan tamo tražio?

Savete od Broja jedan kako da Vukanović da novi gol? Lako je Kokezi, on u Naisu nije predstavljao nikoga osim svoju mračnu radikalsku prošlost, mogao je da se lupa po ramenima sa Željkom i Milomirom.

A da li ijedna Vučićeva fantazmagorija može proći bez vernog Kerbera, Dragana J. Vučićevića? Mitski Kerber nije dozvoljavao odlazak od njegovog boga Hada, ovaj ovdašnji, koji jednako opasno reži, ne dozvoljava prilazak svom bogu Vučiću. Pošto ove nedelje nije organizovao niti jedan rat o kojem bi pisao u nečemu što se zove Informer, mogao je mirno da se svije uz skute Broja jedan i dobije nagradno milovanje po glavi (ko se ne seća da podsetim – Vučić je rekao za Vučićevića da je čestit i pristojan čovek).

I na kraju, ali nikako ne najmanje važno – Beba Popović! Tek da besmisao kulminira i da se na jednom mestu, kao u kakvom vivarijumu, nađu svi opskurni likovi kojima današnja vlast ne oskudeva. Beba Popović – dokaz da apdejtovani radikali podnose žutu boju, ako im donosi korist.

Hotel, koji se inače u ono nenarodno vreme do Tadića zvao motelom, naravno najlepši je na koridoru 10 – šta da radimo kada slabije ne umemo? Naša mera je najveće i najlepše! Još kada „gospodin Palma“ napravi akvapark lepši nego u Jagodini… Onda neće morati da osvanu vesti hotel Nais sa bazenom, a u zagradi „od sledeće godine“…

Ništa u životu nije slučajno i nema nenamernih grešaka i radnji, učio nas je Frojd – sve je stvar podsvesti. Ni kod otvaranja hotela Nais ništa nije bilo slučajno – podsvesno se želeo glamur i trijumf, a dobili smo ruganje. Hvaleći „dobru privatizaciju“ ćerki Ivice Tončeve, državnog službenika, Broj jedan je čak rekao da je zahvalan što devojke nisu uzele subvencije koje su im nuđene, već su lepo iskeširale oko 10 miliona evra! U vreme kada prosečna srpska cura nema para ni za espreso, već ljubomorno čuva svaki dinar za kartu do Nemačke u jednom pravcu, deca političara troše milione evra. Dobro de, Ivica Tončev je „privatni preduzetnik“, a inače i državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova, što je logično uhlebljenje za preduzimača, zar ne?

Ima jedan vic o vernicima koji su pitali hodžu šta je to demokratija. Ovaj mudri efendija odgovorio: to je kada se ja popnem na minaret pa mokrim po vama, a u isto vreme vi imate pravo da mokrite po meni…

Broj jedan se u Naisu popeo na minaret i od svih nas svesno napravio magarce. Svima je naravno jasno da su uložene pare Ivice Tončeva, mada u zemljama koje nisu tako napredne i izuzetne kao mi, država ne sme da privatizuje hotele. Koliko je državi i Broju jedan lično bilo stalo da se ovaj hotel otvori svedoči i činjenica da su „putevi Srbije“ odavno asfaltirali prilazne puteve i parkinge hotelu Nais. Tako je jedno ministarstvo pomoglo drugom ministarstvu da privatizuje hotel. Onda je i stranka SNS (Sve je Naše u Srbiji) dobila i hotel (već ima fudbalski klub kojem Vučić mora da pronalazi strelce golova).

Stalno govorim o tome – najveći problem ove države što se stalno bavi mesečarenjem, ne dozvoljavajući jasnu percepciju – šta je ovde java, a šta san. Somnabulizam je nova nacionalna osobina Srba. Ovde se ne zna šta je bogatstvo a šta siromaštvo (pa nam godinama poturaju cifru od 500 evra kao magično veliku), šta je socijalizam a šta kapitalizam („najveći“ socijalista Vulin i „najveći“ kapitalista Karić u istoj su koaliciji), jesmo li republikanci ili monarhisti, jesmo li za evropske vrednosti ili za „srpsku listu“ i Milana Radojičića… Ako pitate da li je otac ministra Stefanovića posredovao u trgovini oružjem (o čemu bruju Evropa), dobijate odgovor da otac nije vlasnik te firme!?

Kada osporite doktorat Malom i zapitate se kako jedan tako nepošteni čovek uopšte može da bude ministar, Broj Jedan odgovara kao Kaligula – da je za postavljenje ministra potrebna samo njegova volja, a ne fakultet. Nepoštenje i ne pominje, s obzirom da je jasno da su se u vladi i skupštini, voljom našeg Kaligule našlo mnogo Incitatusa.

Jedan od njih koji se odaziva na ime Atlagić iz petnih se žila trudio da uvredi univerzitetske profesore – a uvredio je samog sebe. Somnabulizam Atlagića ipak nije bez odjeka – ne vole profesori, u principu konformisti, da im imenom vitla po skupštinskoj sali neki Incitatus. Stoga našoj deci, studentima u beogradskom rektoratu, umesto nekog od nas govori profesor Karapandža iz Visbadena. Smatraju srpski profesori da je to dobra i bezbedna razdaljina, dokle ne dopire aktuelni srpski somnabulizam. Tako se studenti bore i za moje ideale – teško je to objasniti ljudima koji misle da su ideali stilska figura a ne način vaspitavanja i života. Nastavite u rektoratu sve do sudnjeg dana! To je neka nedelja u martu? Verovatno, mada se bojim da se ovo nadošlo mesečarstvo ne može izlečiti izborima…

*redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu

Drugi ciklus  “Storytelling radionica”

Narodni muzej Zrenjanin i Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, nakon uspešno realizovanog prošlogodišnjeg projekta, otpočeli su novi ciklus „Storytelling radionica“. Radionice podrazumevaju pričanje autorske priče i upoznavanje učenika osnovnih škola sa lokalnom istorijom na nov, interaktivan način, u ambijentu Narodnog muzeja. Prva radionica drugog ciklusa, „Bronzani mač“, bila je posvećena bronzanom dobu na našim prostorima, ljudima koji su tada ovde živeli i načinu njihovog svakodnevnog života. O ovom periodu istorije, kada je došlo do pojave prvih većih robnih razmena između plemena sa različitih, vrlo udaljenih, krajeva sveta, deca su stekla bolji uvid kroz autorsku priču o devojčici-ratnici i njenom maču.

U priču su vešto upletene sve važnije istorijske činjenice o životu u bronzanom dobu. Deca su imala privilegiju da vide i drže mač iz tog perioda, a priča, koju je napisao bibliotekar Vladimir Tot, u saradnji sa arheologom Aleksandrom Šalamonom, ispričana je u arheološkoj sobi Muzeja posvećenoj bronzanom i kamenom dobu, sa autentičnim oruđem, oružjem i skulpturama tog doba. Čini se da je deci najzabavniji deo radionice ipak bio onaj u kome su se podelila na plemena pominjana u priči. Svako „pleme“ trebalo je da osmisli svoj pozdrav, obeležje i pripremi specifično oruđe ili hranu svog kraja, za veliku robnu razmenu. Tokom ovog dela radionice imali su prilike da vide kako se međusobno sarađuje, kako se razmenjuju ideje, kao izgleda sresti nekog potpuno drugačijeg, upoznati ga i predstaviti mu svoje saplemenike, a sve to uz smeh.

Iako je planirana jedna radionica o bronzanom dobu, zbog velikog interesovanja dece, učitelja i nastavnika, održane su četiri: sa učenicima iz OŠ „Petar Petrović Njegoš“, „Vuk Karadžić“ i „2. oktobar“. Bibliotekari i kustosi imali su zadovoljstvo da rade sa preko osamdesetoro dece koja su zavolela ovakav način pričanja priča i istoriju. Naredna radionica, u okviru drugog ciklusa projekta „Storytelling u Muzeju“, biće posvećena svojevrsnoj istoriji higijene u gradu, od „štrokavog“ srednjeg veka, preko javnih kupatila iz turskog doba, do današnjih spa centara. Projekat finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a koordinatori projekta su Jelena Gvozdenac, u ime Narodnog muzeja Zrenjanin, i Tanja Graovac, u ime Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”.

Evropski dan posmatranja ptica

Prvog vikenda u oktobru širom Evrope i Azije tradicionalno se organizuje evropski vikend posmatranja ptica. Pokret gorana u saradnji sa Društvom za proučavanje ptica Srbije već je 14. godinu za redom obeležio Evropski dan posmatranja ptica kod nas.  Kiša pticama ne smeta, a nije omela ni učenike oš “23. Oktobar” iz Sremskih Karlovaca, koji su posmatrali i pratili ptice. https://www.youtube.com/watch?v=tndldiaDAFk

Džeparac ne bi trebalo da zavisi od školskog uspeha

Polazak deteta u školu predstavlja važan dan u životu svake porodice, a uz kupovinu školskih knjiga i garderobe roditelji treba da izdvoje i simboličan džeparac za svog đaka. Iako njegova visina uvek zavisi od porodičnog budžeta, većina roditelja ima dilemu kada je pravo vreme za džeparac, koje potrebe on treba da pokriva i da li količina novca treba da zavisi od školskog uspeha. – Dete bi trebalo da dobije džeparac u skladu sa uzrastom i finansijskim mogućnostima porodice, ali ne od prvog razreda osnovne škole. Prvačići, jednostavno rečeno, nisu „obučeni” za baratanje novcem, jer ne znaju gde bi on trebalo da se drži, a često ne umeju da sabiraju i oduzimaju, pa ne znaju ni da li im je prodavac dobro vratio kusur ili je tražio više novca za neki proizvod. Sasvim mala deca su sklona da gube stvari, pa se često dešava da novčanice sakupljamo po učionicama i školskim hodnicima, zajedno sa olovkama, gumicama i ostalim školskim priborom. Dakle, dete bi pre svega trebalo da nauči da novac stoji u novčaniku, novčanik u posebnoj pregradi školske torbe, a tek kada roditelj zaključi da je dete savladalo osnovne računske operacije neka mu da džeparac – savetuje školski psiholog Branka Tišma.

Naša sagovornica ističe da suma koju dete dobija kao džeparac treba da bude fiksna – za nedelju dana ili ceo mesec, ali ukoliko ceo mesečni džeparac potroši u prvoj nedelji meseca, morao bi da zna da neće dobiti ništa do kraja meseca. Zbog toga je, dodaje naša sagovornica, bolja ideja da se mlađoj deci daje dnevno ili nedeljno sledovanje novca, dok ne savladaju koncept da mesec traje 30 ili 31 dan. I još nešto – deci valja davati sitnije apoene umesto krupnijih novčanica.

Na pitanje za šta se daje novac, ovaj psiholog odgovara da džeparac ne treba da služi za užinu, već za kupovinu sitnica koje njih čine srećnim, kao što su olovke, sličice, šnalice, karte za bioskop, vožnja biciklom ili ulaznica za bazen. Zbog toga i suma koja se daje za džeparac treba da bude simbolična – u nižim razredima osnovne škole ne bi trebalo da bude više od 200 dinara nedeljno, a petaci i đaci u starijim razredima osnovne škole mogu da raspolažu sa 500 dinara nedeljno, smatra naša sagovornica. – Visina džeparca treba da zavisi od finansijskog statusa porodice – roditelji ne treba da se odriču važnih stvari kako bi detetu dali nerealno visok džeparac, ali minimalna količina novca može dovesti do toga da se dete oseća isključenim iz vršnjačke grupe. Nikada ne treba kažnjavati ili nagrađivati dete novcem za dobar ili loš uspeh u školi – džeparac ne treba da zavisi od jedinice ili petice u dnevniku, baš kao što je besmisleno ispisivati dete sa sporta zbog lošeg uspeha u školi. Takođe, dete ne treba da bude nagrađeno novcem za obavljanje kućnih poslova, jer je zajedničko spremanje domaćinstva samo još jedna cigla u temelju izgradnje porodične sloge – zaključuje Branka Tišma.

Džeparac je tema o kojoj mogu da govore mnogi, od roditelja, preko dece, do psihologa i sociologa, mada su svoj prilog dali i oni koji se bave finansijama i istraživanjima. Anketa sprovedena na finansijskom portalu „Kamatica” otkriva da školarci u Srbiji dobijaju manje od 200 dinara džeparca nedeljno. Naime, od 3.620 anketiranih posetilaca sajta, 28 procenata roditelja reklo je da svom đaku daje 40 dinara dnevno, dok petina njih kaže da njihova deca uopšte nemaju džeparac. Oko 23 procenta anketiranih mama i tata kaže da deci daje između 200 i 500 dinara, dok svega 11 odsto roditelja za nedeljni džeparac mlađih članova porodice odvaja više od 1.000 dinara. Ali tu već počinje neka druga tema.

Dovoljno sna, zdravo dete i dobri rezultati u školi

Kada se posle duge letnje pauze deca vrate u školske klupe, važno je da dovoljno spavaju kako bi mogla da ostvare dobre rezultate u školi, upozoravaju stručnjaci. “Bez obzira na uzrast, deca imaju više energije, bolje su raspoložena i fizički su u boljem stanju kada imaju zdrav i konzistentan san“, rekla je Ilejn Rosen, jedna od autorki studije. Vreme povratka u školu pruža porodicama savršenu priliku da preispitaju svoje navike spavanja i uspostave zdrave rutine kako bi se osiguralo dovoljno sna za decu.

Različite starosne grupe dece zahevaju i različite količine sna; deca od četiri do 12 meseci: od 12 do 16 sati (uključujući dremanje), deca od jedne do dve godine: od 11 do 14 sati (uključujući dremanje), deca od tri do pet godina: od 10 do 13 sati (uključujući dremanje), deca od šest do 12 godina: od devet do 12 sati i deca od 13 do 18 godina: od osam do 10 sati. Za srednjoškolce je posebno važno adekvatno spavanje jer nenaspavani tinejdžeri pokazuju lošije rezultate, imaju probleme sa koncentracijom i prisećanjem važnih podataka u školi od one dece koja spavaju dovoljno, navode stručnjaci. Malo sna dovodi do poremećaja pažnje, nastaju problemi u ponašanju i učenju, prenosi portal Helt 24.

Vremeplov: Rođen Branislav Nušić

Na današnji dan rođen je 8. oktobra 1864. godine Branislav Nušić, srpski i jugoslovenski komediograf. Uzor mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas na pozorišnim repertoarima. 

Vremeplov: Ultimatum NATO-a  Miloševiću

Savet NATO-a usvojio je  8. oktobra1998. godine  detaljni operativni plan za vazdušne udare u fazama na Kosovu. Predsedniku Jugoslavije Slobodanu  Miloševiću dato 24 časa da ispuni zahteve iz rezolucije UN. Vlada Srbije donela Uredbu o posebnim merama u uslovima oružanih pretnji NATO-a. 

Vremeplov:Umro Vili Brant

Vili Brant, kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kada je podneo ostavku jer je otkriveno da je njegov bliski saradnik istočnonemački špijun umro je na današnji dan 8. oktobra 1992. godine. Vodio politiku popuštanja i doprineo političkoj stabilizaciji u Evropi. 1970. se poklonio žrtvama nacizma u Varšavi. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971. 

Vremeplov: Solženjicin dobio Nobelovu nagradu

Na današnji dan 8. oktobra 1970. godine Nobelovu nagradu za književnost dobio ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin. 

Vremeplov: Prvi srpski ustanak

Padom Beograda 7. oktobra 1813. godine u turske ruke ugušen je Prvi srpski ustanak i Turci su uspostavili upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804.

Vremeplov: Umro Edgar Alan Po

Američki pisac Edgar Alan Po umro je 7. oktobra 1849. godine. Za života gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler, Malarme i Valeri. U spisu “Filozofija kompozicije” analizirao je nastanak svoje najčuvenije poeme “Gavran”. Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskih romana. 

U Srbiji oko 1.500 dece prima terapiju hormona rasta

U Srbiji trenutno oko 1.500 dece prima terapiju hormona rasta, a iz udruženja Horast, uoči Svetskog dana dece niskog rasta, upozoravaju da nizak rast može ukazivati i na ozbiljan zdravstveni problem i da je zato rano otkrivanje poremećaja od izuzetnog značaja. Udruženje osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom ocenjuje da deca niskog rasta u Srbiji s velikim zakašnjenjem stižu do endokrinologa, odnosno tek u pubertetu, kada medicina može da uradi manje nego kad je dete upućeno na lečenje u predškolskom uzrastu. “Polovini dece poremećaj se dijagnostikuje onda kada je prekasno za terapiju koja je danas svima dostupna i besplatna”, navode iz udruženja i dodaju da je važno početi lečenje onda kada je poremećaj nastao, a obavezno pre puberteta, jer se 85 odsto telesne visine dostiže pre adolescencije. Ističu i da nisu sva deca niskog rasta zdrava deca, jer mogu da boluju od hipotireoidizma, glutenske enteropatije, hroničnih bubrežnih bolesti, urođenih srčanih anomalija. Navode da je neophodno obratiti se lekaru ukoliko je dete dosta niže od svojih vršnjaka, te dodaju da dete u toku prve godine u proseku trebalo da poraste oko 22 centimetra, u drugoj oko 12, u trećoj osam, a potom oko četiri centimetra godišnje do puberteta.

Iz udruženja pozivaju roditelje da uz pomoć besplatne aplikacije za mobilne telefone “Karta rasta” redovno proveravaju da li se njihovo dete nalazi u optimalnoj zoni rasta i da se, ukoliko otkriju da se dete nalazi u riziku zbog niskog rasta, blagovremeno obrate svom pedijatru. Svetski dan dece niskog rasta obeležava se 20. septembra.

Bludni nastavnici u srpskim školama

Poslednji slučaj nastavnika nemačkog kojem je Više javno tužilaštvo u Jagodini odredilo zadržavanje zbog sumnje da je seksualno uznemiravao učenice, samo je jedan od slučajeva koji je uzdrmao javnost a u kojem su, paradoksalno svom pozivu, prosvetni radnici ti koji čine nedozvoljene radnje. Stoga, neminovno je pitanje koje se često postavlja čitajući takve vesti: Kako je moguće da je ove nastavnike neko zaposlio?

Nastavnik nemačkog dodirivao učenice, govorio im da su ku*rve

Nakon što je slučaj nastavnika nemačkog Srđana T. iz Jagodine obnarodovan, javnosti se obratila i zabrinuta majka jedne učenice. – Osumnjičeni je od početka školske godine, pa do 27. septembra, polno uznemiravao učenice navedene škole govoreći im da su ku*ve, da bi dečaci trebalo da skaču na devojčice, kao sto on skače na svoje koleginice i da je odeljenje je*arnik – objašnjava izvor. On se sumnjiči i da je dvema maloletnim učenicama rekao da “stoje kao ku*ve”, a jednu devojčicu je i dodirivao po zadnjici.  Ubrzo zatim sazvan je roditeljski sastanak na kom su roditelji preneli šta su im deca rekla. O tome su odmah obavešteni policija i Osnovno tužilaštvo, koje je preuzelo slučaj.

Pojedini mediji preneli su navode stanovnika Jagodine da je Srđan i ranije radio u školama, kao profesor engleskog i po potrebi nemačkoj jezika, te da njegove neprimerene i nepristojne opaske nisu nikakva novosti. Sa dečacima je navodno ima korektan odnos, dok je devojčicama upućivao stravične komentare. Glas o nedoličnim postupcima nastavnika iz Jagodine stigao je i u Ministarstvo prosvete. Nezvanično, prikupljaju se informacije o ovom slučaju te će po utvrđivanju okolnosti Ministarstvo oglastiti. Ni direktorka škole u kojoj je Srđan zaposlen nije želela da komentariše slučaj sve dok se prikupljanje informacija o slučaju ne okonča. Na profilima svojih društvenih mreža, kroz poeziju je otkrivao pojedinosti iz svog života, pa je tako pisao o alkoholu, drogi, ženama koje su mu, kako je naveo, nedostižne, ali i prosveti za koju tvrdi da je “tihi ubica” i “podmukla bolest”. Nastavnik se tereti za polno uznemiravanje, za šta je zaprećena kazna od dve do deset godina. Istraga o ovom slučaju je u toku, a devojčice koje je uznemiravao uzrasta su 13 i 14 godina.

Dečji pornografski sadržaj kod nastavnika tehničkog

Nastavnik tehničkog obrazovanja u Apatinu Stevo Medić (39), uhapšen je u junu zbog sumnje da je pribavljao, posedovao i prikazivao pornografski materijal na kom su deca i iskoristio maloletnu osobu za pornografiju. On do tog trenutka nije pokazivao ponašanje koje bi moglo da ukaže na to čime se bavio. Roditelji đaka kojima predaje, kao i komšije uhapšenog, i tada su rekli da ga poznaju kao mirnog i povučenog. Nastavnik je uhapšen nakon što je policija prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje koristi pronašla i oduzela računar, eksterni hard disk, fotoaparat sa više od 90 gigabajta materijala, među kojima su fotografije i video zapisi koji su nastali iskorišćavanjem dece i maloletnih lica u pornografske svrhe. Istraga se, kako su pisali beogradski mediji, u ovom slučaju nastavlja kako bi se utvrdilo da li je na pedofilskim snimcima koji su zaplenjeni od nastavnika eventualno i neki njegov učenik.

Nastavnik srpskog napastvovao učenicu u zbornici

Juna meseca prošle godine još jedan slučaj seksualnog napastovanja zgrozio je javnost. Tada je nastavnik srpskog srpskog jezika u isturenom odeljenju Osnovne škole “Ibrahim Bakić” u Suvom Dolu kraj Tutina Refik Mehović (60) seksualno napastvovao učenicu u zbornici, zašta je ove godine i osuđen na godinu dana zatvora. Prema saznanjima “Blica” incident se desio tako što je Mehović učenici kazao da ode i donese dnevnik koji je on, navodno, zaboravio. – Kada je devojčica izašla iz učionice, on je ustao i krenuo za njom. Sustigao ju je u zbornici, video da je prazna, prišao joj sa leđa, zagrlio je, počeo da je dodiruje po grudima, ljubi je po licu i vratu. Uplašena devojčica je nekako uspela da se otrgne i plačući otrči do bibliotekara i sve mu ispriča. U školu je uskoro stigla i majka učenice, a obaveštena je i policija – priča naš izvor iz istrage.

Policija je ubrzo stigla na lice mesta, a nastavnik je sve porica i tvrdio je da devojčica laže. – Nastavniku su ostale četiri godine do penzije, ranije nismo imali primedbe i pritužbe na njegovo ponašanje ili rad. Kako se radi o ozbiljnim optužbama, bitno je da se sve to dobro ispita. Mi smo postupili u skladu sa zakonom, pokrenuli smo disciplinski postupak protiv nastavnika i čekamo ishod istrage – rekao je tada direktor škole. Direktor škole je nakon toga suspendovao nastavnika, ali je inspektor rada poništio to rešenje i naložio da se on vrati na posao, iako je suđenje još uvek trajalo. Zbog toga su se pobunili roditelji učenika, održavši nekoliko protesta na kojima su zapretili da će zabraniti deci da idu u školu, posle čega je Ministarstvo prosvete poništilo odluku inspektora rada.

Nastavnik fizike seksualni zlostavljač

Nastavnik fizike i tehničkog S. N. (56) uhapšen je u oktobru prošle godine zbog sumnje da je seksualno zlostavljao tri učenice Osnovne škole kod Beočina. Prema navodima policije, S. N. je uhapšen zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio krivično delo nedozvoljene polne radnje i biće saslušan u zakonskom roku u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. – On se tereti da je vulgarno komentarisao i na nedozvoljen način dodirivao tri učenice – rečeno je za “Blic” u policiji uz napomenu da im on nije poznat odranije po bilo kakvim izgredima.

Te navode potvrdio nam je i direktor Osnovne škole kod Beočina, koji je kratko prokomentarisao da su preduzete sve mere da bi se zaštitila deca. – O čitavom slučaju obavešteni su roditelji i Centar za socijalni rad i deci će biti pružena sva neophodna pomoć, a policijska istraga će pokazati šta se zapravo dogodilo, a S. N. je istog dana kada je prijavljen slučaj udaljen iz škole – rekaoje tada Pešić.

Profesor gitare tražio gole slike od učenica

Slavko I. (58), profesor gitare u muzičkoj školi “Davorin Jenko”, kuhapšen je u aprilu ove godine zbog sumnje da je od svojih maloletnih učenica, preko Vajbera, tražio da mu šalju svoje obnažene fotografije. On je uhapšen nakon što je jedna od devojčica sve ispričala roditeljima, pa su mu zajedno, u saradnji sa policijom, postavili zamku. Kako saznajemo, profesor Slavko I. je osumnjičen je tada da je već duže vreme učenicama, koje su pohađale časove gitare koje je on držao, slao poruke seksualne prirode, nakon čega je od njih tražio da mu pošalju svoje obnažene fotografije. – Sumnja se da je sa devojčicama započinjao prepisku tokom redovnih dogovora oko časova gitare. Nakon toga on bi kretao sa porukama koje su u sebi sadržale seksualnu konotaciju – rekao je tada izvor “Blica” upoznat sa slučajem. Nakon nekoliko tekstualnih poruka seksualne prirode, sumnja se da je profesor gitare prešao na slanje fotografija. – On je devojčicama tražio da one njemu pošalju svoje fotografije. Fotografije na kojima su obnažene, što su što su neke od tinejdžerki i učinile – objašnjava naš izvor. Nakon što su mu ušli u trag, policija je prilikom pretresa stana Slavka I. u računarskoj opremi koju je koristio otkrila fotografije nastale eksploatacijom maloletnih lica u pornografske svrhe – objašnjava izvor “Blica”.

About the Author

admin