Vesti – 10.10.2019.

Obeležen Nacionalni dan davanja: “Unapređenje osnovnoškolskog obrazovanja Srbije”

Nacionalni dan davanja je ustanovlјen na inicijativu Srpskog filantropskog foruma,  obeležava se svakog  9. oktobra – na dan rođenja Mihajla Pupina, velikog srpskog inovatora i filantropa koji je doprineo razvoju svoje zemlјe i čovečanstva. Svrha uspostavlјanja ove manifestacije je da se promoviše kultura davanja, da se skrene pažnja javnosti na neki problem u društvu i da se prikupe sredstva za sistemsku podršku odabranom društvenom problemu.

I ove godine, Srpski filantropski forum je nastavio da podržava obrazovanje i ulaže u najmlađe članove našeg društva. Tema ovogodišnjeg Nacionalnog dana davanja bila je: “Unapređenje osnovnoškolskog obrazovanja u školama širom Srbije”. Uz pomoć pojedinaca  i partnerskih organizacija iz Šida, Sombora, Pančeva i Beograda, prikuplјana su sredstva za kupovinu inovativne opreme uz pomoć koje će nastavu pratiti i u njoj učestvovati đaci u preko 60 škola u 30 opština širom Srbije. Cilјani iznos od 9,5 miliona dinara biće iskorišćen za nabavku računara, projektora, interaktivnih tabli, kao i bi-bot (bee-bot) robota namenjenih obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju. Kroz ulaganje u obrazovanje i davanje najmlađima, postavlјaju se temelјi plemenitosti za buduće generacije, i radi najvažniji posao – uče najmlađi kako da postanu dobri lјudi.

Povećane stipendije doktorandima i mladim istraživačima

Iznosi stipendija za studente doktorskih akademskih studija i stipendija za mlade istraživače, biće uvećani, saopšteno je danas iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Tako će stipendisti na doktorskim studijama umesto dosadašnjih 46.000 dinara dobiti 50.000 dinara. Stipendije za mlade istraživače – učenike, povećana je sa 27.000 dinara na 30.000, i to od septembra 2019. godine. Isplata novih iznosa stipendije obaviće se tokom oktobra.

Elektromreža Srbije raspisala konkurs za stipendiranje 10 studenata

Akcionarsko društvo Elektromreža Srbije raspisalo je konkurs za stipendiranje 10 studenata Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Elektronskog fakulteta Univerziteta u Nišu i Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, sa ciljem unapređenja visokoškolskog obrazovanja u Srbiji pružanjem finansijske i karijerne podrške uspešnim i talentovanim studentima. Dokumentaciju je potrebno dostaviti Sektoru za razvoj ljudskih potencijala do 28. oktobra, na adresu: Elektromreža Srbije AD, Kneza Miloša 11, Beograd, ili elektronski na adresu: hr@ems.rs

Pravo učešća na konkursu imaju redovni studenti koji u školskoj 2019/2020 godini upisuju treću ili četvrtu godinu osnovnih studija smera elektroenergetika, koji nisu obnovili nijednu godinu i čija je prosečna ocena najmanje 8,00. Studente očekuje mesečna stipendija u iznosu od 18.000 dinara u narednih 10 meseci, šansa da primene teorijska znanja, upoznavanje sa delatnošću kompanije, obavljanje stručne prakse i mogućnost zaposlenja nakon završenih studija.

U studentskim menzama hrana za ceo dan za manje od 200 dinara

Tri grada, studentske menze i hiljade mladih željnih ukusnih obroka. “Blic” je  proveravao kako se zapravo hrane srpski studenti, ali smo zatekli nešto što nikako nismo očekivali. Kada nema mamine kuhinje, menze su idealna zamena za studente željne kuvane hrane, kao i jeftinija opcija naročito za one na budžetu, jer, na primer, ručak u “Loli” košta 72, a sva tri obroka dnevno ukupno 171 dinar. Ipak, niske cene nikako ne utiču na širok izbor. O raznovrsnosti ponude govori i činjenica da je, na primer, studentima u Beogradu na raspolaganju 14 menzi, a u pojedinim objektima namenjenim akademcima u Srbiji, dnevno se spremi i više od 10.000 jela.

Ekipe “Blica” posetile su tri grada – Beograd, Novi Sad i Niš, a u svakoj od studentskih menzi nije bilo moguće da se ne zapitaju da li su zaista kročili u univerzitetske prostorije ili pak u neki restoran. U našoj galeriji saznajte više o tome kako se zapravo hrane studenti u Srbiji, koliko ih takva ishrana košta, ali i kako obroci zapravo izgledaju.

Iskustva iz Petnice predstavljena u Sofiji i Ljubljani

Iskustva Istraživačke stanice Petnica u obrazovnom radu sa nadarenim učenicima i studentima, koji su dodatno zainteresovani za prirodne, društvene i tehničke nauke, predstavljena su na skupovima u Sofiji i Ljubljani. Kako je saopšteno, na prestižnoj konferenciji o organizaciji dodatnih vanškolskih obrazovnih programa za mlade MILSET Evropa, koja je održana u Sofiji, zapaženo je bilo predstavljanje programa IS Petnica, naše eminentne ustanove za dodatno obrazovanje učenika i studenata. U Sofiji je, takmičenje mladih naučnika, govorila i Marija Gabriel, komesarka za digitalnu ekonomiju u Evropskoj komisiji, i buduća komesarka za mlade i inovacije. Ubrzo je usledila Konferencija o radu sa nadarenim mladim ljudima u Ljubljani (Slovenija), podržanoj od strane Evropske komisije. Na Pedagoškom fakultetu Univerziteta u Ljubljani svi učesnici su imali priliku da detaljno slušaju o pripremi i realizaciji više od 150 obrazovnih programa iz 20 oblasti prirodnih, društvenih i tehničkih nauka, koje Petnica svake godine, već skoro četiri decenije uspešno organizuje. – Istraživačka stanica Petnica je članica više međunarodnih organizacija koje se bave radom sa nadarenim učenicima, ali i organizacijom naučnih kampova i obrazovnih seminara za mlade. Obe konferencije su bile prilika da predstavimo naša iskustva u dodatnom obrazovanju mladih koja smo sticali 37 godina kaže Nikola Božić – programski direktor Istraživačke stanice. Ističe da je Petnica u odnosu na druge slične organizacije drugačija po tome što organizuje celogodišnje programske cikluse, a ne samo letnje programe. Pored toga u Petnici su zastupljene i društvene, a ne samo prirodne nauke. – Treća velika razlika je što je Istraživačka stanica nezavisna i što zahvaljujući tome tesno sarađuje sa mnoštvom univerziteta, instituta i kompanija, i nema za cilj usmeravanje mladih ka nastavku školovanja na određenim institucijama – rekao je Božić, saopstila je IS Petnica.

Kula: U večernju školu od 14. oktobra po skraćenom programu

            Osnovna škola “Petefi Brigada” upisuje starije od 15 godina bez završene osnovne škole u večernju osmoletku, koju mogu besplatno i po prilagođenom programu da završe u skraćenom roku. Zainteresovani kandidati iz svih naselјa opštine Kula mogu da se prijave Nacionalnoj službi za zapošlјavanje u Kuli i Sivcu, ili u školu „Petefi brigada“ na telefone: 723 – 944, 060/766-82-28, u kojoj će dobiti sva obaveštenja.

Andragog u školi Snežana Radojević kaže da se program realizuje u tri ciklusa tokom školske godine uz zimski raspust, od 14. oktobra kada kreće nastava i traje do aprila. – Tokom jedne školske godine po skraćenom postupku završava se niže obrazovanje od prvog do četvrtog razreda, naredne školske godine sluša se nastava iz petog i šestog razreda i, na posletku, u trećem ciklusu sedmi i osmi razred – kazala je Radojević.

Tokom nastave, rekla je, odrasli đaci nemaju knjige ni domaćih zadataka, već sve nauče tokom dva sata večernje nastave. Posle završetka osnovne škole polaznici imaju priliku i da besplatno završe stručnu obuku za određeno zanimanje, koje organizuje besplatno Nacionalna službe za zapošlјavanje. Po njenim rečima program obrazovanja odraslih kod nas pokrenula je Evropska unija 2011. i 2012. godine kada je ostvaren uspeh koji se pre svega ogledao u velikom odzivu polaznika, pa je u narednim godinama taj program i finansiranje preuzelo Ministartvo prosvete. – Kada je počeo program EU u 70 osnovnih škola u Srbiji bila je organizovana nastava, a u Zapadno-bačkom okrugu, osim kulske opštine, nastavu su odrasli mogli da slušaji i u Vrbasu i Somboru. I sada se uz kulsku opštinu nastava za odrasle organizuje i u opštini Vrbas i Gradu Somboru – rekla je Vesna Radojević.

U proteklih devet godina, istakla je, 115 odraslih iz Kule i drugih sela s područja lokalne samouprave steklo je diplomu o završenoj osnovnoj školi, a mnogi od njih se nisu na tome zadržali već završili i srednje sškole, prošli obuke i bili na kursevima.

Preminuo prof. Jovan Ljuštanović

Posle kraće bolesti u 66. godini preminuo je profesor Jovan Ljuštanović, proučavalac književnosti za decu, predsednik Upravnog odbora “Zmajevih dečjih igara” i urednik časopisa “Detinjstvo”. Komemoracija je održana u ponedelјak 7. oktobra u 10 u Visokoj školi za vaspitače u Novom Sadu. Jovan Ljuštanović je sahranjen u ponedelјak na novosadskom Novom groblјu u 13.30 časova.

Uručene nagrade “Dositejevo pero”

Najbolje knjige po oceni velikog dečjeg žirija su “Na krilima radosti” i “O dugmetu i sreći”, a njihovim autorima Simeonu Marinkoviću i Jasminki Petrović u ponedeljak  su u Biblioteci grada Beograda uručene nagrade “Dositejevo pero”. Dečiji žiri sastavljen od 210 đaka iz 14 beogradskih osnovnih škola odlučivao je između 37 knjiga – 15 namenjenih osnovcima do 11 godina i 22 onim do 15 godina, izdatih u prethodnoj godini. Druga nagrada pripala je knjizi “Zadnja pošta Madagaskar” koju je napisao Jova Culić, a treća Božidaru Peševu za “Zvezdane ptice”. U kategoriji knjiga za stariji uzrast, prema oceni dečjeg žirija, druga nagrada pripala je Gradimiru Stojkoviću za knjigu “Peta devojčica Marija”, i Danijeli Kostić za knjigu “O ljubavi i drugim moronima”.

Nagradu “Dositejevo pero” pokrenuli su 1997. godine gradski Sekretarijat za kulturu, biblioteka „Dositej Obradovic” i „Prijatelji dece” opština Voždovac, Zemun i Vračar prema Konvenciji UN o pravima deteta da izraze mišljenje o delima koja su napisana za njih, a na incijativu književnika Božidara Peševa čija je poslednja knjiga danas nagrađena. Za ove 22 godine, osim knjiga Jasminke Petrović i Gradimira Stojkovića prve nagrade više puta su osvojile i one koje su napisali Slobodan Stanišić, Uroš Petrović, Silvija Otašević i Vesna Vidojević Gajović.

Vremeplov: Svetski dan mentalnog zdravlјa

Svetski dan mentalnog zdravlјa obeležava se 10. oktobra svake godine, a ove godine obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlјa posvećeno je prevenciji samoubistva. U Institutu za javno zdravlјe Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” navode da svake godine blizu 800.000 lјudi u svetu sebi oduzme život, dok je broj pokušaja samoubistava još veći. Svako samoubistvo je tragedija koja pogađa porodicu, a uticaj na zajednicu i državu ima dugoročan efekat. Samoubistva se dešavaju tokom čitavog životnog veka i drugi su vodeći uzrok smrti među mladima od 15 do 29 godina na globalnom nivou. – Trovanje pesticidima, vešanje i upotreba vatrenog oružja su najčešći metodi samoubistava širom sveta. U Srbiji je u 2017. godini registrovano 1.005 smrtnih slučaja usled samoubistava, sa stopom od 14,3 na 100.000 stanovnika – navode u “Batutu”.

Vremeplov: Rođen Batut

Milan Jovanović Batut, srpski lekar i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu rođen je na današnji dan 10. oktobra 1847. godine. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima a medicinu u Beču. Bavio se zdravstvenim prosvećivanjem i veliki deo života je posvetio modernizovanju srpskog saniteta. Uporno se borio i za osnivanje Medicinskog fakulteta, što mu je uspelo 1919. posle više decenija polemika i priprema. Objavio je veliki broj radova, posebno iz oblasti zdravstvenog prosvećivanja. Izdavao je i uređivao časopise: “Zdravlje” (Sombor i docnije Beograd) i “Narodno zdravlje” (dodatak lista “Srpski arhiv”).

Vremeplov: Rođen Đuzepe Verdi

Na današnji dan 10. oktobra 1813 godine rođen je italijanski kompozitor Đuzepe Verdi, uz Riharda Vagnera, najistaknutiji romantičarski operski stvaralac 19. veka. Njegove prve opere izražavaju ideje nacionalnog pokreta (rizorđimento) dok su kasnija dela vrhunac italijanskog romantizma. Dela: opere “Nabuko”, “Travijata”, “Trubadur”, “Rigoleto”, “Bal pod maskama”, “Moć sudbine”, “Don Karlos”, “Aida”, “Otelo”, “Falstaf”.

Vremeplov: Umro Šarl Furije

Francuski ekonomista Šarl Furije, socijalista-utopista koji je smatrao da je kapitalizam “asocijalan”, jer su u njemu pojedinci u stalnom ratu jedni s drugima umro je 10. oktobra 1837. U takvoj ekonomiji “arhitekta mašta o požarima… a staklar o gradu koji bi porazbijao sva stakla”. Ekonomsko-društveni razvoj razvrstao je u tri perioda: predindustrijski, “rasparčanu, neprijatnu industriju” u kapitalizmu, i društvenu, privlačnu industriju. Smatrao je da se društvo može preobraziti u Harmoniju pomoću eksperimentalnih zajednica (falange) u kojima ljudska individualnost dostiže vrhunac, što doprinosi opštoj harmoniji. Dela: “Novi industrijski i društveni svet”, “Teorija četiri pokreta”.

Vremeplov: Završena  izgradnja Panamskog kanala

Na današnji dan 10. oktobra 1913. godine završena je izgradnja Panamskog kanala dugog 81,6 kilometara, kojim su spojeni Atlantski i Tihi okean. 

Vremeplov: Umro Orson Vels

Na današnji dan 10. oktobra 1985 godine umro je američki filmski glumac, režiser i producent Orson Vels. Njegov prvi film “Građanin Kejn” ubraja se u najveće klasike kinematografije. Godine 1971. dobio je Oskara za životno delo (“Veličanstveni Ambersonovi”, “Dama iz Šangaja”, “Magbet”, “Otelo”, “Treći čovek”). 

Vremeplov: Sankcije Poljskoj zbog zabrane sindikata “Solidarnost”

Na današnji dan 10. oktobra 1982. SAD uvele sankcije protiv Poljske zbog odluke poljske vlade da zabrani sindikat “Solidarnost”.

Vremeplov: Rascep islamskog sveta na sunite i šiite

U stranačkim borbama koje su dovele do rascepa islamskog sveta na sunite i šiite, u bici kod Karbale, na Eufratu, na današnji dan 10. oktobra 680. godine ubijen Husein, pretendent na kalifski presto dinastije Alida. Kasnije postao šiitski svetac.

Vremeplov: Sporazumu o pridruživanju SCG EU

Na današnji dan 10. oktobra 2005. godine u Beogradu je proglašen početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj Uniji.

Vremeplov: Akerlof, Spens i Stiglic postali nobelovci

Nobelovu nagradu za ekonomiju dobili su na današnji dan 10. oktobra 2001. godine Amerikanci Džordž A. Akerlof, A. Majkl Spens i Džozef E. Stiglic. Svojom “analizom tržišta sa asimetričnim informacijama”, oni su pokazali u kojoj meri informacije utiču na funkcionisanje tržišta, od prodaje polovnih automobila do uspona i kolapsa na velikim berzama.

Vremeplov: Srpska zastava bez zvezde

Na današnji dan 10. oktobra 1991. godine  Skupština Srbije donela je odluku da republička zastava bude trobojka, bez zvezde petokrake.

Vremeplov: Umrla Sirimavo Bandaranaike

  Sirimavo Bandaranaike, bivši premijer Šri Lanke (1960-1977) i prva žena premijer na svetu umrla je na današnji dan 10. oktobra 2000. godine Bila je jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih.

Vremeplov: Ahtisari dobio Nobelovu nagradu za mir

Na današnji dan 10. oktobra 2008. godine bivši finski predsednik i dugogodišnji mirovni posrednik Marti Ahtisari dobio je Nobelovu nagradu za mir. Ahtisari je bio posrednik UN u pregovorima o statusu Kosova.

Vremeplov: Umro Jul Briner

   Američki filmski i pozorišni glumac Jul Briner umro je na današnji dan 10. oktobra 1985. godine. Dobitnik je Oskara za ulogu u filmu “Kralj i ja”, mjuzikl u kojem je godinama igrao i u pozorištu (“Deset božjih zapovesti”, “Anastasija”, “Braća Karamazovi”, “Sedmorica veličanstvenih”).

Vremeplov: Rođen Buharin

Na današnji dan 10. oktobra 1888. godine rođen je ruski revolucionar Nikolaj Ivanovič Buharin, jedan od vodećih ideologa boljševika, funkcioner Kominterne. Zbog protivljenja Staljinovoj brutalnoj kolektivizaciji sela 1929. je isključen iz Politbiroa partije, uhapšen je 1937. i nakon montiranog procesa streljan 1938.

Vremeplov: Završena vladavina kineskih careva

Kineski nacionalni vođa Sun Jat Sen je na današnji dan 10. oktobra 1911. godine  u Vučangu proglasio republiku i otpočeo revoluciju u kojoj je oborena dinastija Manču. Time je završena vladavine kineskih careva koja je trajala 2.000 godina.

Roditelji: Profesor pipkao devojčice

Roditelji đaka jedne srednje beogradske škole zabrinuti su nakon tvrdnje da se profesor nedolično ponaša prema učenicama, te da ih kinji, dodiruje dok rade vežbe, kao i da ulazi u svlačionicu bez kucanja. Ovih dana u javnosti se povela priča o nepristojnom ponašanju jednog profesora prema učenicama trećeg razreda srednje škole u Beogradu. Nakon ovih saznanja, roditelji su se okupili u okviru njihove zajedničke grupe na društvenoj mreži, kako bi stali na put problematičnom ponašanju profesora. Vladan S., roditelj 17- inje koja pohađa treći razred ove škole kako kaže u izjavi za “Blic”, njegova ćerka nije imala problem sa dotičnim profesorom, ali on želi da digne svoj glas kako bi pomogao ostaloj deci koja doživljavaju neprijatne situacije. – Pre nekoliko nedelja saznao sam na grupi da se roditelji žale na profesora. Roditelji pišu da njihove ćerke taj profesor pipka, podiže im majice, čak im je uletao u svlačionice bez kucanja.

Čim sam to video pitao sam ćerku da li je to istina, što mi je ona potvrdila, ali negira da je nju maltretirao – započinje priču za “Blic” Vladan S. i nastavlja: – Jednom prilikom, pomenuti profesor došao je na čas u majici sa neprimerenim natpisom “Ajde da ga merimo”. U toj školi je 90 odsto devojčica i mislim da nema smisla da se profesor pojavi sa takvim natpisom – dodaje on. Ovaj zabrinuti roditelj kaže i da je jedna majka rekla kako njenoj ćerki, nakon operacije podigao majicu kako bi video hiruški rez, jer, navodno nije verovao da je imala intervenciju. “Dete je imalo potvrdu lekara da nakon operacije ne sme da radi fizičko, ali on je morao da joj podigne majicu. Nakon mesec dana, on se ponovo usudio da devojčici podigne majicu, da bi tobože proverio u kakvom je stanju ožiljak”,  kaže Vladan S.

On dodaje da je razredni starešina odeljenja u koje ide njegova ćerka obaveštena o neprikladnom ponašanju njenog kolege, ali da se radi o mladoj ženi koja im je saopštila da ne može ništa da promeni. – Danas sam išao na pisarnicu Ministarstva prosvete i podneo sam molbu da se reaguje povodom ovog slučaja. Sve su to naša deca i nijedno ne zaslužuje da trpi bilo kakvo maltretiranje, pogotovo ne od profesora – zaključuje Vladan S. “Blic” je pokušao da kontaktira beogradsku školu kako bismo proverili ove informacije, međutim još uvek nismo dobili odgovor.

Pajić: Slučaj “Ajde da ga merimo” iz aprila prošle godine

O tom slučaju govorio je i u jutarnjem programu RTV Pink, zajedno sa pomoćnikom ministra prosvete Aleksandrom Pajićem, koji je tom prilikom potvrdio da je do problematičnog ponašanja profesora fizičkog došlo, ali da ceo slučaj datira još od aprila prošle školske godine.Prema njegovim rečima, savet roditelja je raspravljao je o ovom slučaju. – Škola je napravila tim od deset ljudi, a činili su ga članovi pedagoško- psihološke službe, rukovodstva škole i šefovi stručnih veća, i oni su učestvovali u razotkrivanju svih relevantnih stvari koji se tiču ovog slučaja. Upozorili su profesora za neprimerenu majicu, za koju je on izjavio da je nesmotreno obukao i posle toga to više nije ponavio – rekao je pomoćnik ministra Aleksandar Pajić.

On je dodao i da je fotografija profesora u majici sa neprimerenim natpisom nastala u školskom dvorištu, međutim, roditelj Vladan S. tvrdi da ju je profesor nosio u prostorijama škole, odnosno u fiskulturnoj sali. Bez obzira na to gde je fotografija nastala, složiće se roditelji, takva majica svakako nije za jednog profesora i to u školi koju pohađaju uglavnom devojčice. Kako bi se nadleži pozabavili ovim slučajem, otac učenice tvrdi da se već obraćao Ministarstvu prosvete, a obećanje da će nadleži da reaguju stiglo je jutros i od pomoćnika ministra. On je međutim dodao da do sada “nijedan pisani zahtev da se preispita ovaj slučaj nije upućen školi”.

Procedura

– Svi mehanizmi koji su na raspolaganju roditeljima su preskočeni. Vi najpre morate pisanim zahtevom da se obratite školi, ukoliko oni ne preduzmu ništa obraćate se savetu roditelja odnosno školskom odboru, pa direktoru škole. Nakon toga prosvetnoj inspekciji i ako niko od njih ne preduzme nešto, onda se obratite Ministarstvu. Mi ćemo sigurno reagovati, vi ste se sada nama obratili – rekao je Pajić. Na tvrdnje oca učenice da škola nije reagovala nakon što je jedna od majki iznela slučaj pred savet roditelja, Pajić je dodao: – Imam potpunu dokumentaciju o reagovanju škole. Posle saveta roditeljla, čitav tim škole je reagovao. Uzeta je izjava od dotičnog profesora koji je negirao navode da je učenicama podizao majice.

U školskom dvorištu nasrnuo na vršnjaka, dečak dobio prelom ključne kosti

Učenik šestog razreda OŠ “Ivo Andrić” u naselju Ratko Jović u Nišu zadobio je prelom ključne kosti, nagnječenje grudnog koša i uganuće skočnog zgloba na nozi u incidentu koji se desio 3.oktobra na malom odmoru u školskom dvorištu. Direktorka OŠ “Ivo Andrić” Milica Petković kaže da učenik nije povređen u tuči već prilikom pada kada ga je drug povukao za rame u nameri da spreči sukob da dugim đakom. Ona je za “Blic” potvrdila da je o incidentu obaveštena policija, školska uprava i roditelji dece i da je pokrenut diciplinski postupak. – Na malom odmoru između 3. i 4.časa, oko 16.50 časova, jedan učenik šestog razreda uzeo je ključ iz portirnice, otključao školu i istrčao u školsko dvorište. On je u dvorištu udario u stomak drugog učenika šestog razreda, zatim je učenik osmog razreda u nameri da spreči sukob povukao svog druga koji je dobio udarac i nenamerno mu naneo povredu jer je dečak pao i povredio rame i skočni zglob. Došla je Hitna pomoć, odvela je učenika, dežurni nastavnik me je obavestio, odmah sam došla i uzela izjave od dežurnih nastavnika. Sproveden je ceo zakonom predviđen postupak, pozvani su roditelji, obaveštena je Školska uprava i danas imamo Tim za bezbednost. Povešće se disciplinski postupak i protiv učenika koji je istrčao u dvorište i protiv učenika osmog razreda koji je nenamerno povredio druga, kaže Petkovićeva.

Prema njenim rečima dvojica učenika su se sukobila oko štenaca koje je neko ostavio u školskom dvorištu, jer je navodno neko rekao da učenik koji je istrčao iz škole maltretira kučiće, a drugi đak je istrčao da ih zaštiti. Međutim, Petkovićeva kaže da nije bilo indicija da je neki pas maltretiran jer je po izlaska škole videla da ih deca maze. Ona je kazala i da nije tačna informacija koja se pojavila na društvenim mrežama da je neko od učenika udavio psa kod obližnjeg supermarketa jer je i nakon provere policije utvrđeno da za tako nešto nema potvrde da se desilo. Kako nezvanično saznajemo, policija je o incidentu obavestila Osnovno javno tužilaštvo u Nišu.

“Učenik je primljen u četvrtak, zadobio je prelom leve ključne kosti, nagnječenje grudnog koša I nagnječenje levog skočnog zgloba. Urađena je dijagnostika, povrede su imobilisane I očekuje se da danas bude pušten na kućno lečenje”, rečeno je u Kliničkom centru u Nišu.

Otac povređenog učenika rešen da istera istinu na čistac

Nišlija D.S., otac učenika OŠ “Ivo Andrić” kome je  u incidentu u školskom dvorištu polomljena ključna kost, kaže da će insistirati da se slučaj rasvetli do kraja, ali da ne želi da upire prstom ni u koga dok ne dobije sve informacije o slučaju. – Ništa ne mogu da preciziram dok u ponedeljak ne odem do policije i dok ne razgovaram sa direktorkom škole da vidim o čemu se radi. Ja nisam bio prisutan tamo, zvali su me samo da mi jave da je dete povređeno. Otišao sam po njega, Hitna pomoć ga je prevezla do bolnice. Ima prelom, kost se razišla, nije probila kožu, ali se na snimku vidi da su se razišle za centimetar. Izveli smo ga danas iz bolnice, kod kuće je u krevetu, odmara, ali ima bolove, videćemo za nadalje – kaže D.S. za “Blic”. On dodaje da je od sina dobio informaciju da su izašli u dvorište za vreme odmora, gde mu je jedan dečak prišao da ga kao gurne, a drugi ga je povukao, pa je pao. – U ponedeljak ću do škole i u policiju. Ne upirem prstom ni u koga dok ne saznam pravu istinu, ali neće se na ovome završiti. Insistiraću da se slučaj rasvetli do kraja, da se takve stvari više ne događaju – kaže D.S.

Postupak protiv TV Hepi zbog uvreda Marića na račun prof. Sinanija

Više javno tužilaštvo preduzeće sve radnje u okviru svojih  ovlašćenja povodom uvreda koje je Milomir Marić, urednik televizije Hepi, izneo na račun profesora Filozofskog fakulteta Danijela Sinanija, a na današnjoj vanrednoj sednici Saveta REM doneta je odluka o pokretanju postupka protiv TV Hepi pvodom ovog slučaja, objavio je Insajder. Zbog uvreda iznetih na račun profesora Sinanija, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je pokrenulo postupak protiv TV Hepi, potvrdio je za Insajder Goran Peković, član saveta REM. On navodi da je odluka o pokretanju postupka 3. oktobra danas na vanrednoj sednici. “Po našim pravilnicima o radu ne mogu da govorim o postupcima koji su u toku”, navodi Peković.

Insajder podseća da je glavni urednik TV Hepi Milomir Marić u jutarnjem programu 30. septembra  izneo niz uvreda na račun profesora Filozofskog fakulteta Danijela Sinanija, koji je sa rektorkom Ivankom Popović učestvovao u pregovorima sa studentima udruženja Jedan od pet miliona, koji su duže od 10 dana blokirali zgradu Rektorata Beogradskog univerziteta. Na pitanje novinara Insajdera da li će ispitati da li ovde ima razloga i sumnje za pokretanje procesa za utvrđivanje krivične odgovornosti, u Višem javnom tužilaštvu je rečeno da će “preduzeti sve radnje u okviru njihovih ovlašćenja”.

Nastavnica povređena kada je pokušala da razdvoji učenike

U koškanju dvoje učenika Osnovne škole “Nikola Tesla” u Beogradu povređena je nastavnica fizičkog vaspitanja. Nastavnica je prišla da razdvoji učenike, a jedan od njih je slučajno udario, navode u osnovnoj školi “Nikola Tesla” u Rakovici, javlјa RTS. U domu zdravlјa je ustanovlјeno da nastavnica ima nagnječenje glave, ali je otišla na bolovanje zbog stresa. Slučaj je prijavlјen Ministarstvu prosvete. Protiv učenika biće pokrenut disciplinski postupak

Prokupačke gimnazijalce napala dva Albanca u Italiji

Najmanje dva prokupačka gimnazijalca zadobila su povrede u tuči, kada su ih navodno napala dvojica Albanaca, nakon čega im je pružena pomoć u lokalnoj italijanskoj bolnici. Kako prenose Južne vesti, njihov povratak iz Italije, gde su na sedmodnevnoj ekskurziji, očekuje se u nedelјu, kada će se znati i više detalјa o incidentu. Vest o incidentu potvrdio je i načelnik Školske uprave za Nišavski i Toplički okrug Dragan Gejo koji kaže da se čuo sa direktorom Gimnazije Dragoslavom Minićem i da su đaci sada potpuno bezbedni. “Ono što sam saznao od njega je da su, dok su šetali gradom predviđenom rutom u večernjim satima, dva mlađa Albanca sa italijanskim pasošem pritrčala otpozadi i udarila dva dečaka iz grupe pesnicom po glavi, a nakon toga pobegli. Jedan učenik je dobio manju povredu po glavi, a drugi posekotinu na usnama i naduven nos”, rekao je Gejo. On je dodao i da se čuo telefonom i sa pomoćnikom ministra za srednje škole i da je incident snimlјen video-nadzorom, a da su italijanski karabinjeri ubrzo nakon incidenta identifikovali i uhvatili dvojicu napadača, dok je direktor Minić dao izjavu u policiji. Na ekskurziji u Italiji inače boravi 99 učenika prokupačke Gimnazije.

Nobelova nagrada za medicinu trojici

Nobelova nagrada za medicinu ove godine je pripala Amerikancima Vilijamu Kelinu (William Kaelin) i Gregu Semenzi (Gregg Semenza), i Britancu Piteru Retklifu (Peter Ratcliffe) za istraživanje o prilagodjavanju ćelija promenljivom snabdevanju kiseonikom, što je važno u borbu protiv raka i anemije, saopštio je švedski Institut Karolinska. “Osnovni značaj kiseonika poznat je vekovima, ali proces prilagodjavanja ćelija promenama nivoa kiseonika dugo je ostao misterija. Ovogodišnja Nobelova nagrada nagradjuje rad koji je otkrio molekularne mehanizme koji su uključeni u prilagodjavanje ćelija na promenljivo snabdevanje kiseonikom” u telu, navodi se u saopštenju švedskog intituta. Saopštavanjem  imena dobitnika Novelove nagrade za medicinu  u ponedeljak 7. oktobra počela je sezona Nobelovih nagrada koje se dodeljuju u oblasti medicine, hemije, fizike, ekonomije, knjiženovsti i mira.

 Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu. Alfred Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, medju kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.

Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na oko devet miliona kruna (oko milion evra). Novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.

Nobel iz fizike za razumevanja evolucije svemira

Ovogodišnju Nobelovu nagradu iz fizike dobili su naučnici Džejms Kibls, Majkl Mejer i Didije Keloz za nova shvatanja strukture i istorije svemira, i za otkriće planete koja orbitira oko zvezde solarnog tipa van Sunčevog sistema. Švedska kraljevska akademija nauka saopštila je u utorak da je polovina nagrade pripala Kiblsu “za teorijska otkrića u fizičkoj kosmologiji”. Drugu polovinu dele Mejer i Keloz “za otkriće egzoplanete koja kruži oko zvezde solarnog tipa”.

About the Author

admin