Vesti – 11.10.2019.

Senat osudio napade na rektorku, prodekana i profesora

Senat Univerziteta u Beogradu osudio je u sredu  verbalne napade i uvrede u pojedinim medijima na račun rektorke Ivanke Popović, prodekana Filozofskog fakulteta Danijela Sinanija i profesora Ognjena Radonjića, koji se, kako se navodi u saopštenju, temelje na insinuacijama vezanim za njihovo poreklo. “Univerzitet u Beogradu ima posebnu obavezu da se zalaže za to da kultura javnog govora bude zasnovana na načelima tolerancije i istinitosti”, navodi se u saopštenju i dodaje da Univerzitet podržava slobodu mišljenja i izražavanja studenata, nastavnika i istraživača.

Akcija „Sekretarijat bliži školskim klupama”

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice pokrenuo je novu akciju pod nazivom „Sekretarijat bliži školskim  klupama”. Radi jačanja veza i saradnje između vojvođanskih obrazovno-nastavnih ustanova i našeg sekretarijata, pokrajinski sekretar Mihalj Njilaš, zamenik sekretara Milan Kovačević, podsekretar Žolt Sakalaš, kao i pomoćnice Biljana Kašerić, Tijana Pavlov, Slađana Jovetić, Livija Korponai i Milinka Hrćan, po unapred utvrđenom programu poseta, do kraja 2018. godine trebalo bi da obiđu sve vojvođanske predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, kao i učeničke domove. Prilikom tih radnih poseta, na licu mesta sagledaće se potrebe i problemi ustanova. Takođe, dobiće detaljna obaveštenja o konkursima, kao i o ostalim mogućnostima putem kojih će u tekućoj godini moći da dobiju pokrajinsku pomoć i podršku. Pored toga, utvrdiće se u kakvom stanju se nalaze objekti tih ustanova i na koji način su utrošena dosad dobijena sredstva za adaptaciju, popravke i opremanje.

U sklupu te akcije pokrajinski sekretar za obrazovanje Mihalj Njilaš, sa saradnicom Jelenom Kriš Piger,  posetiće danas, 11. oktobra 2018. godine,  osnovne škole „Nikola Tesla“ u Liparu i „Petefi brigada“ u Kuli. Osim toga Njilaš  posetićr i  PU „Bambi“ u Kuli, i Srednju tehničku školu „Mihajlo Pupin“ u Kuli.

Na teritoriji AP Vojvodine ukupno ima 566 ustanova, a do kraja kalendarske godine će se barem jednom posetiti svaka od njih.

Nacionalni dan davanja: „Škola dobrih lјudi“u OŠ „Boško Buha“

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević posetili su u sredu 9. oktobra OŠ „Boško Buha“ u Beogradu povodom Nacionalnog dana davanja koji se ove godine obeležava pod sloganom „Škola dobrih lјudi“. U kampanji povodom Nacionalnog dana davanja prikuplјeno je 7,6 miliona dinara za nabavku opreme, „pčelica“ – bi botova, računara, interaktivnih tabli i projektora, kako bi se najmlađima u 30 opština i 60 škola obezbedilo obrazovanje u skladu sa najmodernijim trendovima i učenje na zanimlјiv i kreativan način.

Ministar Mladen Šarčević rekao je su ulaganja u prosvetu značajno povećana u poslednje tri godine i da je obrazovni sistem u Srbiji za kratko vreme doživeo procvat. On je naveo i da je svako dobročinstvo dobro došlo, kao i da su mnoge društveno odgovorne kompanije uklјučene od samog početka i da su pomagale donirajući računare, sportsku opremu i druge neophodne stvari. Osim ulaganja u infrastrukturu, opremu tu su ulaganja i u kadrove kroz različite vidove obuke koji se rade u saradnji sa zavodima, Unicefom, Uneskom i drugim organizacijama, kazao je on i naglasio da se sva ulaganja u prosvetu višestruko vraćaju.

Premijerka Ana Brnabić ocenila je da zahvalјujući najmodernijoj opremi deca kroz igru mogu da razmišlјaju algoritamski i uče. Brnabić je ocenila da je Nacionalni dan davanja prilika da se svi zajedno – vlada, civilni sektor, građani, pojedinci, mediji ujedine oko višeg cilјa.

Obeležavanju drugog Nacionalnog dana darivanja u OŠ „Boško Buha“ koja se od osnivanja bavi obrazovanjem i vaspitanjem dece sa smetnjama u razvoju, prisustvovali su i predstavnice USAID-a Kimberli Rozen i Srpskog filantropskog foruma Dragana Jovančević, direktor Kancelarije za informacione tehnologije Mihailo Jovanović.

Nacionalni dan davanja je uspostavlјen na inicijativu Srpskog filantropskog foruma u okviru Projekta koji finansira USAID, a realizuje Koalicija za dobročinstvo, na čelu sa Fondacijom Ana i Vlade Divac.

Srbija i Kina potpisale 12 sporazuma u oblasti inovacija

Predstavnici Vlade Srbije i naučnih institucija u utorak 8. oktobra su na konferenciji Kine i 17 zemalјa Centralne i Istočne Evrope potpisali 12 sporazuma o saradnji. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, ministar bez portfelјa za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Srbije Nenad Popović i predstavnik kompanije Net dragon vebsoft holdings potpisali su  Memorandum o razumevanju kada je reč o saradnji u oblasti razvoja i promocije otvorene inovacione platforme.

Potpisan je i Memorandum o razumevanju i saradnji Instituta za međunarodnu politiku i privredu i Kineske akademije nauka i tehnologija za razvoj. Takođe, potpisan je Memorandum o razumevanju između Kineske akademije nauka i tehnologija za razvoj i Univerziteta u Novom Sadu, kao i Memorandum o razumevanju za naučno-istraživačku saradnju Instituta tehničkih nauka SANU i Laserskog instituta Akademije nauka Šandong.

Na konferenciji je potpisan i Sporazum o zajedničkom istraživanju na dizajniranju ispitivanja modela bolesti i biomarkera za ranu dijagnozu neuroloških poremećaja koji će realizovati Biološki institut Akademije nauka Šandong i Medicinski fakultet u Beogradu.  Centralna laboratorija za molekularno inženjerstvo provincije Šandong i Institut tehničkih nauka SANU potpisali su okvirni ugovor o naučno-tehničkoj saradnji u oblasti polimernih materijala i nanomaterijala.

Predstavnici Univerziteta u Beogradu i rektor Čengdu univerziteta za informacione tehnologije Su Čenghua potpisali su Sporazum o saradnji između dva univerziteta. Takođe, potpisan je i Sporazum o akademskoj razmeni i saradnji između Univerziteta u Šangaju i Univerziteta u Beogradu. Na konferenciji je potpisan i Sporazum između šangajskog farmaceutskog instituta Kineske akademija nauka i Instituta za biološka istraživanja u oblasti izučavanja prirodnih produkata i dizajniranju novih lekova. Potpisan je i Sporazum o zajedničkoj laboratoriji između BGRIMM Tehnolodži grup, Univerziteta u Beogradu, HBIS Grup Srbija Iron & Stil, kompanije Ciđin Bor Koper Bor i kompanije RONLY Holdings Limited.

Deklaraciju o globalnom ekosistemu inovacija i preduzetništva potpisali su NTP Crna Gora, BioSens Institut iz Novog Sada, Inovacioni centar iz Banjaluke, Biznis inkubator BIOS iz Osijeka, Biznis inkubator iz Novog Sada, kompanija Šangaj Neobay Venčur kapital, Centar za preduzetništvo Univerziteta u Miegnu, Šangajski zajednički institut Đao Tong i Univerzitet Pađađaran iz Indonezije.

Povećane stipendije za studente doktorante i mlade istraživače

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donelo je odluku o povećanju  neto iznosa stipendija za stipendiste – doktorante sa 46.000,00 na 50.000,00 dinara  i stipendiste mlade istraživače – učenike, sa 27.000, dinara na 30.000,00 dinara  od septembra 2019. godine. Isplata novih iznosa stipendije biće tokom oktobra.

Više sporazuma o saradnji Srbije i Turske

U prisustvu predsednika Srbije i Turske, Aleksandra Vučića i Redžepa Tajipa Erdogana, u ponedeljak 7. oktobra je u Beogradu razmenjeno više bilateralnih sporazuma i memoranduma iz različitih oblasti, bezbednosti, policije, nauke, vojne saradnje, privrede… Protokol o saradnji u oblasti nauke i tehnologije između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije i Saveta za visoko obrazovanje Turske razmenili resorni  ministar Mladen Šarčević i predsednik Saveta Hasan Mandal.

Novi pozivi za istraživačke projekte NR Kine i Srbije u oktobru

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je u ponedeljak 7. oktobra sa ministrom nauke i tehnologije NR Kine Vang Džigangom o mogućnostima za unapređenje saradnje dve zemlјe u oblasti nauke i tehnološkog razvoja. Šarčević je rekao da je cilј Srbija još bolјa i tešnja saradnja sa kineskim univerzitetima i institutima. Odnosi između dve zemlјe su srdačni i prijatelјski, a saradnja u oblasti obrazovanja i nauke, u formalnom smislu, datira još od pre 62 godine. Svakako u poslednjih deset  godina postoji intenzivna saradnja dve zemlјe. Iz godine u godinu povećavamo obim naučne i obrazovne sardnje, kazao je ministar Šarčević. On je dodao da je u prethodnoj deceniji u okviru te sardnje realizovano 37 projekata, kao i da je u toku realizacija 19 projekata. Šarčević je podsetio da je saradnja ostavrivana u različitim oblastima, među kojima su i biomedicina, polјoprivreda, robotika, obnovlјivi izvori energije, zaštita životne sredine, informacione tehnologije.

Na Četvrtom zasedanju srpsko-kineskog Mešovitog komiteta za naučno-tehnološku saradnju, održanom 16. januara 2018. godine u Pekingu, za finansiranje je odobreno 6 istraživačko-razvojnih projekata. Realizacija aktivnosti odobrenih projekata se uspešno odvija. Novi pozivi za istraživačko-razvojne projekte između Narodne Republike Kine i Republike Srbije biće raspisani u oktobru. Kineski ministar istakao je da je inicijativa „Pojas i put“ predstavlјa osnovu za dobru saradnju dve zemlјe. On je istako da bi obe zemlјe trebalo da se usredsrede na prioritetne projekte u oblasti nauke, kao i da predlaže da se intenzivira razmena kadrova među institutima iz Srbije i Kine i da se razmotri mogućnost otvaranja zajedničkih laboratorija i centara za istraživanje. Sastanak je održan u Beogradu uoči Četvrte konferencije NR Kine i 17 zemalјa Centralne i Istočne Evrope o saradnji u oblasti inovacija.

Šarčević: Privatni fakulteti 3. godine bez akreditacija

Nema prečica u reformi obrazovanja, a ona koju sprovodimo treba da omogući da i najpametniji među mladima imaju razloga da ostanu u Srbiji, poručio je u ponedeljak ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i naglasio da je u obrazovanju najvažniji kvalitet. Na panelu u okviru 19. Ekonomskog samita posvećenom novim nacionalnim ciljevim između 2020-2030. godine, Šarčević je rekao da tri godine nijedan privatni fakultet nije dobio akreditaciju i poručio da kvalitet obrazovanja mora da bude presudan. Istakao je da su za svaku zemlju ljudski resursi najbitniji, da kvalitet obrazovanja počinje od malena, da su reforme u toj oblasti dugotrajne i da ih trenutno prati intenzivan proces digitalizacije. Ministar kaže da se izdvajaju velika sredstva kako bi se podigla infrastruktura predškolskog obrazovanja koje će, navodi, od naredne godine imati obavezan obuhvat dece od tri do šest godina. Za reformu osnovnog obrazovanja rekao je da bitno menja načine procesa nastave i učenja, odnosno primenu stečenih znanja i učenje kroz ishode koje se pokazuje na PISA testovima. Istovremeno, dodao je, svake godine više od 20.000 nastavnika prolazi obuke.

Srednje obrazovanje je u drugoj godini primene reforme, kaže Šarčević i navodi da je pet gimnazija uvelo dodatne, posebne programe za nadarene iz prirodnih nauka, da je do sada osnovano 53 odeljanja za nadere iz informatike, kao i da je uvedeno devet izbornih paketa programa u gimanzije. Naveo je i da je ove godine dostignuto 10.000 digitalnih učionica, da su uvedeni digitalni udžbenici, kao i programiranje kao obavezan predmet koji će od naredne godine, kako navodi, biti uveden i u mlađe razrede osnove škole.

Ministar je rekao i da je uspostavljena mreža ustanova koja je morala da prati potrebe privrede i da je sprovedena delimično uspešna reforma kroz model dualnog obrazovanja koji odgovara trenutnim potrebama privrede. Naveo je i da je usvojen i Zakon o dualnim studijama, a da se već godinu danas radi na strategiji obrazovanja i nauke do 2030. i sagledavaju dobra iskustva iz Evrope i sveta. Najavio je da se radi i na novom zakonu o visokom obrazovanju. Ministar je naglasio i da su u oblasti nauke možda napravljeni i najveći pomaci, da je usvojen Zakon o Fondu za nauku, da se grade naučno-tehnološki parkovi i startap centri.

Šarčević: Kazne za nepoštovanje pravilnika o ekskurzijama

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da će svi koji krše Pravilnik o realizaciji ekskurzija biti sankcionisani i da je do sada bilo nekoliko prijava nepravilnosti. On je podsetio da je Pravilnik stupio na snagu u martu 2019. godine, a da će se u narednom periodu utvrditi kolike su dnevnice nastavnika, koliki uticaj ima Savet roditelјa na realizaciju putovanja, zašto se ne poštuje organizacija putovanja u zemlјi za sve osim maturante, zašto odlazi manji broj nastavnika u odnosu na pravilnik. “Ovo su samo neka od pitanja koja ćemo da postavimo organizorima putovanja. Svi su upoznati sa novim pravilnikom koji je potrebno primenjivati, a oni koji ga krše biće sakcionisani”, rekao je Šarčević, a navodi se u saopštenju.

Iz Ministarstva napominju da je u slučaju Devete beogradske gimnazije, gde je jedan od tri autobusa sa đacima koji su krenuli u Sloveniju na ekskurziju vraćen sa hrvatske granice, utvrđeno je da za jedan autobus, koje je angažovala turistička agencija, nije bila potpuna dokumentacija. Škola je, kako se navodi, uradila kompletnu pripremu za ekskurziju prema pravilniku. Iz Ministarstva navode da su gimnazijalaci iz Prokuplјa vratili  sa ekskurzije iz Italije, a detalјe istrage šta se tamo dešavalo očekuju u narednim danima. Zašto je došlo do nepravilnosti kod do sada realizovanih putovanja utvrdiće nadležni organi”, kažu u Ministarstvu.

Navode da će se u narednom periodu raditi na uklјučivanju đačkih zadruga u kompletu proceduru kako bi putovanje bilo kvlitetnije i jeftinije. “Potrebna je i veća uklјučenost Saveta roditelјa u kompletnu proceduru relizacije učeničkih ekskurzija”, navodi se u saopštenju.

Škola za dizajn „Bogdan Šuput” dobila novi mural

Članovi neformalne grupe „Arizona” Đorđe Svirčević, Mihajlo Vasić, Boris Tirkajla, Dimitrije Konjović i Nada Miketić, koji su se prijavi na konkurs programa „Lokomotiva – lokalna omladinska inicijativa”, naslikali su tokom leta mural – žuti šal, u holu Škole za dizajn „Bogdan Šuput”. Mural je u utorak, uz kratko predavanje o umetniku Bogdanu Šuputu i programu „Lokomotiva”, predstavlјen đacima, a oslikava simbol škole i Bogdana Šuputa koji je bio poznat po tom modnom komadu. Član grupe „Arizona” Boris Tirkajla pojasnio je da njegova ekipa trenira aikido u školi, baš u hodniku gde je oslikan šal Bogdana Šuputa. Kako je istakao, želeli su da ulepšaju prostor te obrazovne ustanove, da srednjoškolcima učine boravak prijatnijim, ali i da podstaknu na dalјe oplemenjivanje zdrade.  – Tokom treninga smo delimično oštetili zidove, pa smatramo da je to bio pravi način da se odužimo školi. Međutim, nismo samo mi naneli štetu već su pre nekoliko godina obilne kiše oštetile zidove – pojasnio je Tirkajla. – Iako školu krasi veliki broj murala, interesantno je da se nigde ne može naći karakteristični žuti šal. Zbog toga smo došli na ideju da ga naslikamo kako se uvija duž zidova hola.

Član tima Aleksa Savić kazao je da, pošto nekoliko mladih iz grupe „Arizona” pohađa Školu za dizajn  ili je njen nekadašnji đak, a deo njih se bavi sportom u školskim prostorijama, nije bilo sumnje da će predložiti nešto zanimlјivo, kreativno i u duhu te obrazovne ustanove. – Zamisao programa „Lokomotiva” je da obezbedi podršku neformalnim grupama mladih da sprovedu ideje koje donose pozitivne promene u lokalnoj zajednici – istakao je on, i dodao da program mladima pruža materijalnu i mentorsku podršku tokom realizovanja njihovih ideja.   

“Dečak leptir” bori se za život: Potrebna mu je i vaša pomoć

Despot Lazić (12), dečak leptir kome “Blic fondacija” godinama pomaže, trenutno je veoma loše i nalazi se na intenzivnoj nezi Instituta za majku i dete u Beogradu. Uz žive rane koje mu prekrivaju telo, protiv malog nevoljnika iz Bajine Bašte poslednjih dana urotili su se i problemi sa srcem. Za utehu i nadu je da je Despot u najboljim mogućim rukama i da lekari Instituta za majku i dete daju sve od sebe da ga spasu. Despotovi mama i tata su, da bi bili blizu sina, iznajmili stan u Beogradu nadomak bolnice, ali je to prevelik izdatak za njih. Majka koja primorana na danonoćno bdenje nad sinom nije ni mogla da se zaposli, i otac koji ne odbija nijedan posao da bi lečio Despota, ali i podizao starijeg sina Borisa, ipak ne mogu da sakupe dovoljno novca za preskupe flastere koji jedini mogu da umire Despotove rane. – Sada bolest kože više nije primarni problem, ali usled nje mu je oslabilo srce. Pluća mu se pune vodom, lekari je dreniraju, pokušavaju da mu ojačaju srce. Bore se za njegov život. Od dugog ležanja i ono malo kože što mu je bilo na leđima mu opada, ispod nje bujaju rane. Nije jeo danima – u par rečenica, jedva uspevši da ih izusti, rekla nam je Despotova majka Sofija Lazić.

Teška, retka i neizlečiva bolest koja od pelena prati Despota u medicini se zove bulozna epidemoliza. Izaziva rane i modrice, a one su, kako dečak raste sve veće, bolnije i krvavije. Taman kada se jedna smiri, na drugom delu tela – leđima, grudima, rukama, čelu, licu, svuda gde ima kože, bukne nova. Zbog bolova i svraba Despot već neko vreme na može da stoji i hoda, stigla ga je i anemija. Unutrašnje organe spopadaju plikovi, zbog čega dečak može da jede samo kašastu hranu. Bolest ne dozvoljava pravilan rad prstiju pa su mu oni i na rukama i na nogama srasli jedan za drugi.

Znaju Despotovi roditelji da će dok im sin živi trajati borba sa ranama, a na hiljade takvih su za ovih 12 godina previli. Da bi se sumorna svakodnevica Lazića nastavila, a svakako bolja od one koja preti, dečak mora da pregrmi nedaće koje su ga od skoro snašle. Sofija i njen muž Aleksandar svakog dana po dva puta idu u bolnicu da vide čedo. Uprkos svemu, nisu izgubili nadu. Despot izgleda da jeste. Život bi trebalo da je pred njim, ali njemu nije do života. – Ne mogu više da se mučim – šapnuo je pre neki dan roditeljima iz bolničke postelje. Pokušali su mama i tata da ga još jednom ohrabre, naterali ga namučenog i svesnog svega da ne klone. I do sada je Despot govorio da ne može više, da je sit svega, da mu je mučenja preko glave… Samo što nikada to nije rekao tako ravnodušno kao pre par dana.

Despot je sve ove godine, a to su njegovi roditelji sto puta ponovili, živeo zahvaljujući prilozima ljudi koji razumeju njihovu muku. “Blic fondacija” im je u nekoliko navrata uplaćivala sakupljen novac. Pomogla je Lazićima i da obnove kuću u Bajinoj Bašti. Sofija i Aleksandar iznad svega sada žele da se što pre tamo vrate – sa živim Despotom.

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd. Za našu decu Cena poruke je 100 dinara i važi za sve mreže

Vremeplov: Rođen Josif Marinković

Kompozitor i horovođa Josif Marinković, jedan od najznačajnijih predstavnika srpske romantičarske muzike rođen je na današnji dan 11. oktobra 1851. Uveo je u srpsku muziku hor i solo pesmu sa klavirskom pratnjom (“Kola”, “Narodni zbor”, “Junački poklič”, “Čežnja”). 

Vremeplov: Ubijen Mehmed-paša Sokolović

Na današnji dan 11. oktobra 1579. godine u Carigradu je ubijen turski državnik i vojskovođa poreklom iz Bosne Mehmed-paša Sokolović. Proslavio se u mnogim ratovima, obnovio je tursku flotu uništenu u bici kod Lepanta 1571. godine, a od 1566. bio je veliki vezir. Atentat je izvršio jedan derviš. 

Vremeplov: Umrla Edit Pjaf

Francuska pevačica Edit Pjaf, zvezda kabarea i francuske šansone, najpopularnija pevačica pedesetih godina 20. veka umrla je 11. oktobra 1963.

Vremeplov: Henri VIII  “Branitelj vere”

Na današnji dan 1521. godine papa Lav X dodelio je engleskom kralju Henriju VIII titulu “Branitelja vere” pošto je kralj objavio knjigu u kojoj je osudio ideje verskog reformatora Martina Lutera. Henri VIII je 12 godina kasnije osporio autoritet rimokatoličke crkve, a 1534. godine se proglasio poglavarom anglikanske crkve.

Vremeplov: Umro  Žan Kokto

Na današnji dan 11. oktobra 1963. godine   umro je  francuski pisac, slikar i režiser Žan Kokto, koji je prošao sve faze moderne umetnosti – kubizam, dadaizam, nadrealizam… Zbog raznovrsnosti svog opusa i artističkog univerzalizma važi za jednog od korifeja francuskog duha (roman “Strašna deca”, pozorišni komadi “Orfej” i “Antigona”, filmovi “Lepotica i zver” i “Orfejev testament”).

Vremeplov: Teško ranjen izdavač “Satanskih stihova”

U atentatu u Oslu na današnji dan 11. oktobra 1993. teško je ranjen Vilijam Nigard, norveški izdavač “Satanskih stihova” Salmana Rušdija, britanskog pisca indijskog porekla, kojeg je iranski verski vođa Homeini osudio na smrt.

Vremeplov: Obavestili Ruzvelta o mogućnosti proizvodnje A-bombe

Na današnji dan 11. oktobra 1939. grupa američkih naučnika, među kojima i Albert Ajnštajn, obavestili su predsednika SAD Frenklina D. Ruzvelta o mogućnosti proizvodnje atomske bombe.

Prof. bludnik: “Ajde da ga merimo”, dodirivao učenice, upadao  u svlačionice

Posle svih šokantnih scena vršnjačkog nasilja koje se događa u našim školama, ovih dana javnost je potresena i skandaloznim ponašanjem jednog profesora fizičkog prema učenicama trećeg razreda srednje u Beogradu. Roditelji đaka uznemirilo je saznanje da se profesor fizičkog vaspitanja J. M. nedolično ponaša prema učenicama, da ih kinji, dodiruje dok rade vežbe, kao i da ulazi u svlačionicu bez kucanja. Takođe, roditelje je dodatno zgrozila i zabrinula fotografija dotičnog profesora kada je na čas došao u majici neprimerenog sadržaja: “Ajde da ga merimo”, i to u školi u kojoj je čak 90 odsto devojčica. Nakon ovih saznanja, roditelji su se okupili u okviru njihove zajedničke grupe na društvenoj mreži, kako bi stali na put skandaloznom ponašanju profesora. Kako se ispostavilo, ceo slučaj datira još od aprila ove godine, ali je šira javnost za to saznala tek sada. U svakom slučaju, Ministarstvo prosvete obećalo je da će reagovati i sve ispitati.

Vladan S. roditelj sedamnaestogodišnjakinje koja pohađa treći razred ove škole, izjavio je juče za “Blic”, da njegova ćerka nije imala problem sa dotičnim profesorom, ali da on želi da digne svoj glas kako bi pomogao ostaloj deci koja doživljavaju neprijatne situacije.

O tom slučaju govorio je zajedno sa pomoćnikom ministra prosvete Aleksandrom Pajićim, koji je tom prilikom potvrdio da je do problematičnog ponašanja profesora fizičkog došlo, ali da ceo slučaj datira još od aprila prošle školske godine. Prema njegovim rečima, savet roditelja je raspravljao je o ovom slučaju. – Škola je napravila tim od deset ljudi, a činili su ga članovi pedagoško- psihološke službe, rukovodstva škole i šefovi stručnih veća, i oni su učestvovali u razotkrivanju svih relevantnih stvari koji se tiču ovog slučaja. Upozorili su profesora za neprimerenu majicu, za koju je on izjavio da je nesmotreno obukao i posle toga to više nije ponavio – rekao je Pajić.

On je dodao i da je fotografija profesora u majici sa neprimerenim natpisom nastala u školskom dvorištu, međutim, roditelj Vladan S. tvrdi da ju je profesor nosio u prostorijama škole, odnosno u fiskulturnoj sali. Bez obzira na to gde je fotografija nastala, složiće se roditelji, takva majica svakako nije za jednog profesora i to u školi koju pohađaju uglavnom devojčice. Kako bi se nadleži pozabavili ovim slučajem, otac učenice tvrdi da se već obraćao Ministarstvu prosvete, a obećanje da će nadleži da reaguju stiglo je jutros i od pomoćnika ministra. On je međutim dodao da do sada “nijedan pisani zahtev da se preispita ovaj slučaj nije upućen školi”.

– Svi mehanizmi koji su na raspolaganju roditeljima su preskočeni. Vi najpe morate pisanim zahtevom da se obratite školi, ukoliko oni ne preduzmu ništa obraćate se savetu roditelja odnosno školskom odboru, pa direktoru škole. Nakon toga prosvetnoj inspekciji i ako niko od njih ne preduzme nešto, onda se obratite Ministarstvu. Mi ćemo sigurno reagovati, vi ste se sada nama obratili – rekao je Pajić.

Na tvrdnje oca učenice da škola nije reagovala nakon što je jedna od majki iznela slučaj pred savet roditelja, Pajić je dodao: – Imam potpunu dokumentaciju o reagovanju škole. Posle saveta roditeljla, čitav tim škole je reagovao. Uzeta je izjava od dotičnog profesora koji je negirao navode da je učenicama podizao majice.

Kao što je “Blic” ranije pisao, prema navodima roditelja, pomenuti profesor je nakon operacije podigao majicu jednoj od učenica kako bi video hiruški rez, jer, navodno nije verovao da je imala intervenciju. Nakon mesec dana, on je to ponovo učinio kako bi, prema rečima roditelja, proverio u kakvom je stanju ožiljak. Vladan S. rešen je da stane na put nedoličnom ponašanju pomenutog progesora. – Ovo nije atak ni na Ministarstvo prosvete, ni na školu, ni direktora, kao ni na razrednog starešinu. Došao sam da branim stav roditelja zbog dece. Plašim se da ne bude kasno, to su devojčice koje imaju 17 godina, a znate i sami šta se sve dešava – istako je on.

Sam profesor J. M. nam je samo kratko rekao da “nije kriv” i da su “iznete tvrdenje izmišljotine” i da ništa više ne želi da komentariše.

Nastavnik “Ajde da ga merimo”pobegao sa svog časa

J.M. (50), nastavnik fizičkog vaspitanja u Medicinskoj školi na Zvezdari u Beogradu koga su roditelji optužili da seksualno uznemiraca decu, u utorak se nije pojavio na prvom času, kažu đaci. Baš tog dana u javnosti je odjeknula vest o problemima sa ovim nastavnikom, pa se on, pričaju deca, nije usudio da održi čas odeljenju u kom je navodno najviše uznemiravao devojčice. Podsetimo, roditelji su ispričali za Telegraf.rs da su im se ćerke žalile kako ih nastavnik pipka na času dok rade vežbe. Đaci su naročito ostali u šoku kad se na času pojavio u majici sa natpisom “Ajde da ga merimo”, a njihovoj drugarici koja je bila operisana, dva puta je podizao majicu “da proveri ranu”, ispričala je jedna majka. – Devojčica, drugi razred srednje škole, imala je operaciju i otpusnu listu iz bolnice, a kada je došla na na čas fizičkog  i rekla nastavniku da ne može da radi, on joj je pred drugaricama podigao majicu “da proveri”. Nakon sedam do 10 dana je opet to uradio, podigao joj je majicu i rekao “samo da proverim da li ti je prošla rana” navela je ona. Još neverovatnije je da se za probleme sa nastavnikom zna od maja, a da i dalje nije poznato šta je tačno škola preduzela tim povodom. U školi ni danas nisu hteli da komentarišu ove vrlo ozbiljne optužbe na račun J. M.

Ministarstvo ispituje slučaj

U Ministarstvu prosvete odgovaraju da nijedan pisani zahtev povodom ovog slučaja nije stigao u školu. – Na Savetu roditelja iznet je slučaj i potom su uzete izjave profesora. Sprovedena je procedura u skladu sa zakonom. Ministarstvo ispituje slučaj u skladu sa zakonom i prijava koje se podnose kako u ovom tako i u ostalim slučajevima – navode u Ministarstvu prosvete.

Ko će još dobiti Nobela? Favoriti Greta i Murakami, ali …

Ovogodišnju Nobelovu nagradu za medicinu dele trojica naučnika, koji su otkrili kako organizam reaguje na promene nivoa kiseonika. Nagradu za fiziku dobila su, takođe, trojica naučnika za svoje istraživanje o istoriji i strukturi univerzuma. Nagrada za hemiju otišla u ruke naučnicima za razvoj litijum-jonskih baterija. Ali, ko će uzeti ostale laureate?

Nobelova nagrada za medicinu Vilijam Kejlin Mlađi sa Instituta za rak “Dejna Farber” i Univerziteta Harvard (Masačusetsu), ser Piter Retklif sa Univerziteta Oksford i Instituta “Frensis Krik” u Londonu i Greg Semenca sa Univerziteta “Džons Hopkins” u Baltimoru (Merilend) pokazali su “kako ćelije osećaju promene u količini dostupnog kiseonika i kako se tome prilagođavaju”, navodi se u obrazloženju Nobelovog komiteta.
Nobelova nagrada za fiziku Džejms Pibls, Majkl Mejor i Didijer Kloz dobitnici su Nobelove nagrade za fiziku. Oni su prestižno priznanje dobili za svoje istraživanje o istoriji i strukturi univerzuma, saopštila je švedska Kraljevska akademija nauka u Stokholmu. – Nobelova nagrada dodeljena je Džejmsu Piblesu, Majklu Mejoru i Didijeru Klozu za unapređenje našeg razumevanja univerzuma i našeg mesta u njemu – istaknuto je. Mejor i Kloz, obojica iz Švajcarske, i Pibls, Amerikanac poreklom iz Kanade, primili su nagradu na ceremoniji u Stokholmu 8. oktobra.
Nobelova nagrada za hemiju Nobelova nagrada za hemiju za 2019. godinu dodeljena je trojici naučnika za razvoj litijum-jonskih baterija. Nagradu su dobili Džon B. Gudinaf, Stenli Vitingem i Akira Jošimo. – Litijum-jonske baterije donele su revoluciju u našim životima i koriste se u od mobilnih telefona do laptopova i električnih automobila – naveo je Nobelov komitet u obrazloženju.

Ko će osvojiti ostale nagrade? U utorak, osmog oktobra, je objavljen dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, a u sredu, devetog oktobra, za hemiju. U četvrtak (10. oktobar) je objavljeno ime dobitnik Nobelove ngrade za književnost, a u petak, 11. oktobra, biće objavljen dobitnik nagrade za mir. U ponedeljak, 14. oktobra, u 11. sati po centralnoevropskom vremenu, biće objavljeno ime dobitnika Nagrade Švedske banke za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela.

Književnost Posle višegodišnjeg uzajamnog optuživanja i smanjenja broja članova uvažene komisije koja dodeljuje Nobelovu nagradu za književnost, ona je ponovo spemna za rad, pa je za četvrtak planirano objavljivanje dva dobitnika: za 2019. i, retroaktivno, za 2018. godinu. Aktuelna komisija sastoji se od deset članova – pored petoro članova akademije, tu je i petoro članova sa strane. Mogući kandidati su Japanac Haruki Murakami (70), Kenijac Ngugi va Tiongo (81), koji živi u SAD, kanadska autorka Margaret Atvud, Mariza Konde iz Gvadelupa, koja piše na francuskom jeziku, i Kanađanka Ana Karson, koja antičku mitološku građu smešta u aktuelne prilike.
Mir Prema zamisli Alfreda Nobela, nagradu za mir trebalo bi da dobiju oni koji su svojim zalaganjem za mir “u protekloj godini doneli čovečanstvu najveću korist”. To je jedina Nobelova nagrada koja se dodeljuje u norveškoj prestonici Oslu. Ove godine je nominovana 301 osoba i organizacija, a ko su imenovani ostaje u domenu spekulacija. Kladioničari već sada imaju pobednika: mladu švedsku aktivistkinju za zaštitu klime Gretu Tunberg, koja je već dobila Nagradu “Rajt Lajvlihud”, koja se dodeljuje u znak “poštovanja i podrške osobama koje nude praktične i izuzetne odgovore na najhitnije izazove s kojima se danas suočavamo”.  Premijer Etiopije Abij Ahmed je svojim naporima za mir sa susednom Eritrejom takođe stekao zasluge, a kao jedan od favorita ove godine spominje se i predsednica vlade Novog Zelanda Džasinda Ardern zbog reakcije posle napada u Krjastčerču.
Ekonomija Nagrada za ekonomiju zauzima posebno mesto. Budući da Alfred Nobel testamentom nije predvideo nagradu za ekonomiju, Švedska banka je počela naknadno da je dodeljuje, počevši od 1968. Favoritima za ovu godinu smatraju se: Brajan Artur (Sante Fe Institut) za radove posvećene posledicama uticaja mreža u ekonomskim sistemima, Seren Johansen i Katarina Juselius (oboje sa Univerziteta u Kopenhagenu) za razvoj metode za istraživanje kratkoročnih i dugoročnih efekata na ekonomske podatke o vremenskim nizovima, kao i Arijel Rubinstajn (Univerzitet u Tel Avivu), koji se bavi razvojem formalnih teoretskih ekonomskih modela.

Last News: Nobel za književnost Olgi Tokarčuk i Peteru Handkeu

Nobelovu nagradu za književnost za 2019. godinu dobio je austrijski pisac Peter Handke, a za 2018. poljakinja Olga Tokarčuk. To je juče saopštila Švedska kraljevska akademija.

About the Author

admin