Vesti – 12/13.10.2019.

Srbija po konkurentnosti pala 7 mesta: Napredak u 7 oblasti i obrazovanju

Srbija je ostvarila napredak u osam oblasti na Listi globalne konkurentnosti i nalazi se na 72. mestu, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (SEF) za 2019, saopšteno je 9. oktobra. U 2018. Srbija je bila na 65. poziciji na toj listi ali je vrednost indeksa za ovu godinu ostala nepromenjena (60,9 od maksimalnih 100), što znači da su druge zemlje ostvarile veći napredak. U izveštaju je rangirana 141 privreda na osnovu 103 indikatora u 12 oblasti.     Napredak je Srbija ostvarila u oblastima institucije, infrastruktura, veštine, tržište rada, finansijski sistem, veličina tržišta, dinamika poslovanja i sposobnost za inoviranje.U oblasti makroekonomske stabilnosti Srbija je zadržala istu poziciju dok je smanjenje vrednosti zabeleženo u oblastima usvajanje IKT, zdravstvo i tržište proizvoda.   

Direktorka Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) Jelena Živković je istakla poboljšanje konkurentnosti Srbije u oblasti obrazovanja i veština jer privrednici smatraju da lakše pronalaze obučene radnike, a bolje je ocenjen i kvalitet stručnih škola i obuka. 

Rezultate indeksa globalne konkurentnosti SEF objavili su Srpska asocijacija menadžera (SAM) i FREN. Sa indeksom 60,9 Srbija je na nivou proseka, ali je i ispod proseka zemalja u okruženju za oko jedan poen.

Poništen doktorat Dejanu Iliću

Senat Univerziteta u Beogradu poništio je u sredu, 09. oktobra 2019.  doktorat Dejanu Iliću, vanrednom profesoru Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, na osnovu odluke Odbora za profesionalnu etiku. Njemu je Odbor za profesionalnu etiku UB izrekao osudu za povredu Etičkog kodeksa zbog neakademskog ponašanja u izradi doktorske disertacije koju je odbranio 2009. godine.

Osim Ilića, Odbor za profesionalnu etiku izrekao je javnu osudu za povredu etičkog kodeksa i redovnom profesoru Pravnog fakulteta Aleksandru Jakšiću za neakademsko ponašanje u pisanju knjige „Međunarodno privatno pravo”, prenosi Tanjug.

Fond za mlade talente: Nagrade za 1.512 srednjoškolaca

Fond za mlade talente doneo je odluku da nagradi 1.512 učenika srednjih škola za postignute uspehe na takmičenjima u zemlji i inostranstvu tokom prošle godine. Učenici će dobiti nagrade u iznosu do 200.000,00 dinara, u zavisnosti od ranga, odnosno nivoa takmičenja, saopštilo je Ministarstvo omladine i sporta. Odluka je doneta na 89. sednici Fonda za mlade talente, kojom je predsedavao Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta i predsednik Fonda. Na konkurs se prijavilo ukupno 1.767 učenika srednjih škola, a usvojena je lista od 1.512 kandidata koji će dobiti nagradu Fonda,

Udovičić je istakao da će se Fond potruditi da se poveća broj nagrađivanih učenika, kao i iznos novčanih nagrada. „Nastavljamo da nagrađujemo trud i zalaganje mladih i motivišemo ih da napreduju, usavršavaju se i postižu najviše rezultate. Time će svakako sebi olakšati dalji put kroz život i osigurati bolju budućnost, i sebi i Srbiji“, rekao je on.

Od kada je Fond za mlade talente u nadležnosti Ministarstva omladine i sporta nagrađeno je više od 11.100 srednjoškolaca koji su svoje rezultate postigli na republičkim i međunarodnim takmičenjima, precizira se u saopštenju.

Brnabić: Država ulaže u kreativnost mladih ljudi

Časopis “Plima”, koji je posvećen najtalentovanijim đacima i studentima u oblasti vizuelnih komunikacija sa više od 20 umetničkih škola i akademija, predstavljen je u utorak uveče na svečanosti u Jugoslovenskoj kinoteci uz prisustvo predsednice Vlade Ane Brnabić. Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu (FPU), uz podršku platforme “Srbija stvara”, pokrenuo je časopis “Plima”, zamišljen kao godišnjak, sa idejom da se na jednom mestu okupe radovi studenata sa teritorije čitave Srbije koji predstavljaju vrhove kreativnosti u oblasti vizuelnih umetnosti. Časopis “Plima” podržala je nacionalna platforma za promociju kreativnih industrija “Srbija stvara” koja je u toj inicijativi, kako je navedeno, jasno videla potrebu da se ljudima u Srbiji, ali i svetu, predstave nova imena vizuelnih komunikatora, grafičkih dizajnera, tipografa, ilustratora, animatora i fotografa.

Brnabić je naglasila da je imala sreće da okupi prave ljude u Savet za kreativne industrije koji volonterski rade i doprinose realizaciji ideje da svi zajedno stvorimo zemlju koja podržava kreativnost mladih. “Posebno se zahvaljujem Slavimiru Stojanoviću koji je član Saveta za kreativne industrije i urednik časopisa ‘Plima'”, kazala je Brnabić i dodala da su mladi kreativni ljudi jedna od naših najvećih konkretnih prednosti u odnosu na druge zemlje u čitavom svetu. “Mi danas živimo u vremenu 4. industrijske revolucije. Ne dešava se često da su zemlje koje su propustile šansu u 3. industrijskoj revoluciji, što se nažalost nama dogodilo, danas imaju novu šansu da sve to nadoknade u 4. industrijskoj revoluciji i da sustignu i prestignu ona bogatija društva koja su ispred nas”, kazala je premijerka.

Izrazila je veru u ogroman potencijal kreativnih mladih ljudi u Srbiji i navela da digitalizacija sa sobom svakako nosi izazove koji predviđaju automatizaciju većine stvari koje nas okružuju. “Neka radna mesta će nestati, neka druga radna mesta će se pojaviti, ali ono što ne može da se automatizuje su kreativnost i ideje. Nikakva veštačka inteligencija protiv toga ne može da se bori. Zato je za svaku državu danas pametno da ulaže u kreativnost i kreativnost kroz kulturu i obrazovanje”, kazala je Brnabić.

Predsednica Vlade veruje da su za uspešna društva danas najvažnija ministarstva kulture i obrazovanja. “To su moji prioriteti i zato ulažemo u mlade kreativne ljude kroz obezbeđivanje uslova za rad kako bi mogli da se takmiče sa vršnjacima širom sveta. Srbija će se menjati na taj način ubrzano i biti sve bolje mesto za život”, kazala je Brnabić.

Prema njenim rečima, jedan od fokusa Vlade koju vodi biće ulaganje u projekat “Novi Sad – kulturna prestonica Evrope 2021.” “Otvorili smo Muzej savremene umetnosti u Beogradu, kako bi privukli pažnju mladih kreativnih ljudi. Otvorili smo i Narodni muzej u Beogradu, ulagali u Narodno pozorište. Srećna sam što ćemo otvoriti 21. oktobra Narodno pozorište u Vranju…Imamo scenu “Radionica” Narodnog pozorišta posvećenu samo mladim umetnicima u zemlji” kazala je Brnabić.

Predsednica Vlade Srbije i Slavimir Stojanović uručili su diplome najboljim studentima u oblastima vizuelnih komunikacija.

Preciznije o odlivu mozgova posle popisa 2021.

Popis stanovništva koji će biti sproveden 2021. godine daće preciznije podatke o odlivu mozgova, ali ne mislim da će oni biti bolji od onih od pre osam godina, izjavila je u utorak 8. oktobra ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. Na panelu posvećenom sprečavanju odliva mozgova u okviru 19. Ekonomskog samita, Slavica Đukić Dejanović je rekla da je prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u periodu od 2002. do 2011. u inostranstvo otišlo registrovanih 150.000 građana Srbije. Iako je, kaže, istraživanje koje je sproveo njen kabinet pokazalo da tri četvrtine anketiranih visoko obrazovanih u dijaspori koji za sada ne planiraju da se vrate u Srbiju, ohrabruje podatak da je više od polovine anketiranih (57 odsto) spremno da ulaže stečene resurse u Srbiju. “Ova informacija nam je bitna, jer ukazuje na neophodnost daljeg povezivanja, aktiviranja i korišćenja svih raspoloživih potencijala naših ljudi u inostranstvu i njihovog povezivanja sa nama ovde kroz najrazličitije vrste projekata”, rekla je Đukić Dejanović.

Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva iz 2011. godine, procešna starost 150.000 naših građana koji su od 2002. do 2011. otišli u inostranstvo je 28,7 godina, a svaki peti među njima imao je diplomu visoke škole ili fakulteta. Đukić Dejanović kaže da su migracije fenomen koji je najteže predvideti i teško menjati, te da je potrebno da svi u društvu rade na stvaranju ambijenta koji će podsticati mlade da ostanu u Srbiji ili da dođu u našu zemlju kako bi ostvarili lične i profesionalne snove i ciljeve. “Istovremeno, trebalo bi razmišljati o onim mladim ljudima koji ne planiraju da se vrate u Srbiju, a čija znanja, veštine, iskustvo, poslovni kontakti i finansijska sredstva mogu biti i razvojni potencijal Srbije, o čemu do sada nismo mnogo vodili računa”, rekla je ministarka.

Kaže da su ispitanici iz dijaspore takođe naveli i nekoliko prioritetnih oblasti za koje smatraju da bi država trebalo da se pobrine u narednom period, a to su povećanje životnog standard, otvaranje novih radnih mesta, borba protiv korupcije i unapređenje zdravstvene zaštite. Navela je da su to i prioriteti Vlade Srbije za koju kaže da prepoznaje svu ozbiljnost migracionog fenomena i njegovih posledica.

Pored istraživanja u kojem je učestvovala dijaspora, ministarka je rekla da je sprovedeno i istraživanje koje je obuhvatilo više od 11.000 studenata koje je pokazalo da 3.990 njih želi da napusti Srbiju, da 90 odsto njih u tome podržavaju roditelji, a da 70 odsto među njima već ima bliske srodnike ili nekog ko će ih tamo prihvatiti. Istakla je da zato treba povećati motivaciju mladih da ostanu u Srbiji što se, navodi, može postići stvaranjem povoljnog ambijenta za život u kojem mladi koriste stečena znanja u svojoj profesiji, ostvaruju uspešne profesionalne karijere, imaju adekvatne uslove za naučnoistraživački rad, a pre svega mogu da žive od svog rada i da planiraju porodični i lični život.

Kako je rekla, uspešno upravljanje migracijama iziskuje napore čitavog duštva, od države do svake porodice i pojedinca u transformaciji odliva mozgova u kapital. “Sada postavljamo kamen temeljac društva budućnosti u kojem će buduće generacije živeti u svetu manjih razlika i većih mogućnosti za sve i u kome će mladi ne samo odlaziti, već i dolaziti u Srbiju”, zaključila je ministarka.

Frensis Pikap iz UNDP rekla je da će migracije biti povećane kada Srbija postane deo EU i da je sada pravi momenat da se ljudima pruže razlozi da ostanu u Srbiji. “U Srbiji postoje mnoge stvari koje se mogu nadograditi”, rekla je Pikap i navela da je jedna od tih oblasti i digitalizacija, oblast u kojoj Srbija beleži najveći ekonomski rast.

Nacionalni dan davanja: Prikupljeno više od 7.  miliona dinara

Ove godine, Nacionalni dan davanja je usmeren ka investiranju u budućnost Srbije kroz unapređenje osnovnoškolskog obrazovanja. Građani, kompanije, organizacije civilnog i državnog sektora, pridružili su se kampanji povodom Nacionalnog dana davanja i prikupili 7,6 miliona dinara za nova nastavna sredstva koja će koristiti više od 10.000 dece u osnovnim školama širom Srbije. Do sada je prikupljeno 75 odsto od planiranih 9.4 miliona dinara. Sredstva prikupljena, u toku kampanje, biće iskorišćena za nabavku više od 120 inovativnih učila za osnovne škole u Srbiji.

Nacionalni dan davanja se održava pod pokroviteljstvom Saveta za filantropiju, kojim predsedava predsednica Vlade, Ana Brnabić. “Ponosna sam što sam na čelu Vlade koja je ustanovila Nacionalni dan davanja, i želim da se zahvalim što drugu godinu za redom kroz ovaj praznik podstičemo obrazovanje. Razumem da je mnogo toga što Vlada treba da uradi kako bi obezbedila uslove u kojima se davanje podstiče, i mi smo otvoreni za to. Drago mi je da kažem da smo već uradili mnogo toga što se tiče podrške obrazovanju i mladim ljudima, i to je takođe jedan deo ukupnog boljitka za društvo” – navela je Brnabić.  “I dalje ćemo raditi zajedno sa Savetom za filantropiju na mnogim drugim pitanjima koje svakog dana mogu da znače boljitak za sve naše građane. Želim da se zahvalim i USAID-u, jednom od naših najznačajnijih međunarodnih partnera, na nesebičnoj podršci mnogih aktivnosti u Srbiji”, rekla je predsednica Vlade, Ana Brnabić.

Nacionalni dan davanja je na inicijativu Srpskog filantropskog foruma, uspostavljen u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira USAID, a realizuje Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. “Kroz svoj Projekat za unapređenje okvira za davanje, USAID podržava pilot projekat nastavnih programa o filantropiji u određenim školama, doprinosi lakšem ulaganju u obrazovanje iz dijaspore i podržava onlajn kampanje za prikupljanje sredstava za ulaganje u obrazovanje kroz platformu donacije.rs” izjavila je Kimberli Rozen, zamenica pomoćnika direktora USAID-a.

Obeležavanju Nacionalnog dana davanja prisustvovao je i ministar prosvete Mladen Šarčević, kao i nastavnici, đaci i direktorka osnovne škole “Boško Buha” u kojoj uče deca sa smetnjama u razvoju, obeležili su Nacionalni dan davanja Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Nakon readmisije integrisanje u društvo

Iz zemalja EU u Srbiju je prošle godine vraćeno 1.189 naših državljana po programu readmisije, a u prvoj polovini ove godine vraćeno je 522 ljudi, među njima najviše Roma, podaci su Komesarijata za izbeglice. Najviše srpskih državljana vraćeno je Iz Nemačke, u prvoj polovini godine čak 478, iz Švajcarske – 15, Francuske – 9 i Austrije – 9. Kako bi se Romi brže integrisali u društvo, Fond za obrazovanje Roma, uz podršku Vlade Nemačke, sprovodi program obrazovanja i zapošljavanja mladih Roma. U protekle tri godine podršku je dobilo više od 2.500 mladih Roma i Romkinja iz skoro svih opština u Srbiji.  Predstavnica Fonda Sanela Bahtijarević kaže da sledi nova faza i da će u narednom periodu Fond pružiti mentorsku podršku, kao i podršku u obrazovanju i zapošljavanju za više od 500 mladih romske nacionalnosti. Ona je pojasnila da pružaju mentorsku podršku srednjoškolcima, podršku pri zapošljavanju, kao i podršku obrazovnoj reintegraciji Roma povratnika. “Aktivnosti koje će biti sprovedene u narednom periodu se odnose na sve tri komponente, pri čemu će 200 profesora srednjih škola biti obučeno za mentorski rad i biće organizovane kampanje za upis u srednje škole za učenike osmog razreda osnovnih škola”, naglasila je ona.

Saradnica Fonda Fatima Kamberović kaže da je posebna pažnja programa usmerena na zapošljavanje mladih Roma, da se organizuju brojne stručne obuke koje im mogu pomoći pri zapošljavanju. “Svima pristupamo individualno, u skladu sa njihovim potrebama, interesovanjima, znanjem i veštinama koje poseduju. I zato planiramo da u narednom periodu podržimo više od 500 novih korisnika i korisnica, kao i da nastavimo saradnju sa državnim institucijama, javnim ustanovama i privatnim kompanijama u oblasti obrazovanja i zapošljavanja”, pojasnila je ona. Do sada su mlade Romkinje pokazale najveće interesovanje za stručne obuke koje se tiču nege lepote, a muškarci za zanate.

Dragoljub Barčić (25) iz Niša za radionice Fonda čuo je od prijatelja i odlučio da se prijavi. On je nekoliko godina živeo u Nemačkoj, ali se vratio u Srbiju i posao mu je bio nepohodan. “Otišao sam na radionicu Fonda za obrazovanje Roma gde su nas pripremali za razgovor za posao. Tu sam napisao svoj prvi CV koji sam poslao jednoj kompaniji. Ubrzo su me pozvali na razgovor, potpisao sam ugovor i počeo da radim”, priča Barčić.

Saradnja Srbije i Slovačke u oblasti omladine i sporta

Memorandum o razumevanju u oblastima omladine i sporta između Srbije i Slovačke potpisan je  09. oktobra između ministarstva omladine i sporta Srbije i ministarstva obrazovanja, nauke, istraživanja i sporta Slovačke. Kako se navodi u saopštenju, na ovaj način će se unaprediti bilateralni odnosi i saradnja dve države u oblastima omladine i sporta. “Jačanje i razvijanje prijateljskih odnosa kroz razvijanje saradnje u oblastima omladine i sporta između dve zemlje biće realizovano kroz institucionalnu saradnju, razmenu znanja i iskustava u okviru sportske medicine, sportskih stručnjaka, organizacije događaja, zatim kroz nauku i tehnologiju primenjenu u sportu i borbu protiv negativnih pojava u sportu”, ističe se u saopštenju. Takođe, u planu je razmena znanja u oblasti podrške osobama sa invaliditetom, iskustava u sportskom i omladinskom turizmu, omladinskoj politici, projektima i programima.

Zrenjanin: Gradonačelnik primio  predstavnike đačkih parlamenata

Zrenjanina i njegov zamenik organizovali su u četvrtak  prijem za predstavnike đačkih parlamenata osnovnih škola iz Zrenjanina. Đaci su imali prilike da se upoznaju sa radom i zadacima lokalne samouprave, ali i da postave pitanja nadležnima. U okviru aktivnosti lokalne samouprave u Zrenjaninu povodom dečije nedelje organizovano je više programa za najmlađe. Za predstavnike đačkih parlamenata osnovnih škola upriličen je prijem u Baroknoj sali, gde zaseda i skupština grada. “Cilj je da uvide kako funkcioniše gradska uprava, da čuju šta je to, da vide, i neki su prvi put u našoj Baroknoj Sali, koja sigurno jeste da je ponos. Ali ono što je meni veoma drago, što su deca pokazala veliku zrelost, interesuju se za teme o kojima, na žalost, ni mnogi odrasli ne razmišljaju”, kaže Saša Santovac, zamenik gradonačelnika Zrenjanina.

Nakon predstavljanja organa i rada lokalne samouprave, đaci su imali priliku da postave pitanja čelnicima grada Zrenjanina. Deca su pitala o aktuelnim temama kao što je problem pijaće vode, promena imena grada, divlje deponije i dolazak stranih investitora. “Pitala sam prvo da li će se urušiti Motel, te tvrđava na motelu, zato što je mnogo opasna za mlađu decu”, kaže Nađa Nepergaća OŠ “Đura Jakšić”. “Postavio sam pitanje kada će biti dozvoljeno da se pije voda iz česme u gradu Zrenjaninu. Dobio sam odgovor da je voda već dozvoljena za piće, samo da nije još potpuno legalizovana i dozvoljena od strane ne znam već koga”, kaže Sava Grujić OŠ “Dr Jovan Cvijić”. Prijemu su se priključila i deca iz Predškolske ustanove u Zrenjaninu, za koje je ove nedelje organizovan niz zabavnih i obrazovnih aktivnosti.

Deca iz Moskve u poseti Novom Sadu

Pomoćnik gradonačelnika Novog Sada Aleksandar Petrović primio je u četvrtak decu i nastavnike Škole „NO 113“ iz Moskve koji su u došli u posetu učenicima Osnovne škole „Dušan Radović“ u Novom Sadu. “Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo da pozdravim naše drage goste, učenike i nastavnike koji nam dolaze iz prestonice prijateljske Ruske Federacije. Naši osnovci takođe posećuju svoje vršnjake u Moskvi za vreme prolećnog raspusta. Ove posete su izuzetno značajne pre svega za razmenu iskustava koja doprinose unapređenju procesa nastave. Takođe, ti susreti služe i za upoznavanje sa kulturom, istorijom i za negovanje tradicionalno dobrih odnosa dve zemlje i dva naroda”, rekao je Aleksandar Petrović i dodao da Grad Novi Sad ima odličnu saradnju sa mnogim ruskim gradovima, a i pobratim je sa Nižnjim Novgorodom. Direktor 113 Škole Davor Tuba se u ime delegacije iz Moskve zahvalio domaćinu na gostoprimstvu i srdačnom prijemu i tom prilikom izrazio zadovoljstvo zbog posete Novom Sadu. “Prijateljstvo ruske i srpske dece i kolega koje je stvoreno tokom boravka učenika u Novom Sadu je dragoceno, a nastojaćemo da ga sačuvamo i produbimo i da ove posete budu ideja vodilja za povezivanje i drugih ruskih i srpskih sredina”, istakao je Davor Tuba.

Vremeplov: Rođen Jovan Cvijić

Na današnji dan 12. oktobra 1865. godine rođen je srpski naučnik, geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Geografskog društva u Beogradu (1910). Predsednik Srpske kraljevske akademije od 1921. do smrti i počasni doktor više inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju (1919-20) (“Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje”, “Balkanska pitanja”, “Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja”).

Vremeplov: Rođena Nadežda Petrović

U Čačku je 12. oktobra  1873. godine  rođena srpska slikarka Nadežda Petrović, čije je delo snažno uticalo na razvoj modernog srpskog slikarstva. Od oko 200 njenih sačuvanih slika, neke se svrstavaju među najbolja dela u srpskoj likovnoj umetnosti – “Resnik”, “Autoportret”, “Notr Dam”, “Bulonjska šuma”. Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i organizator prvih umetničkih izložbi.

Vremeplov: Kolumbo stupio na tlo Novog sveta

Na današnji dan 12. oktobra 1492. godine  španski moreplovac Kristofor Kolumbo prvi put je stupio na tlo Novog sveta. Nakon 33 dana plovidbe od Kanarskih ostrva, njegova posada iskrcala se na Bahamska ostrva, sa uverenjem da su stigli u Aziju. 

Vremeplov:  Posmrtni ostaci Vuka Karadžić preneti u Beograd

U Beograd su 12. oktobra 1897. godine iz Beča preneti posmrtni ostaci Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog jezika, i sahranjeni u porti Saborne crkve. 

Vremeplov: Umro Anatol Frans

Na današnji dan 12. oktobra 1924. godine umro je francuski pisac Anatol Frans, jedan od velikana francuske književnosti s kraja XIX i početka XX veka, koji je za života dobio sve počasti kojima se jedan pisac može nadati. Bio je član Francuske akademije i dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1921. (“Zločin Silvestra Bonara”, “Pobuna anđela”, “Taida”, “Epikurov vrt”, “Ostrvo pingvina”).

Vremeplov: Martin Luter odbio da se odrekne svojih teza

Nemački verski reformator Martin Luter, optužen za jeres, odbio je na današnji dan 12. oktobra 1518. godine da se odrekne svojih teza pred papskim izaslanikom kardinalom Tomazom Kajetanom. Duboko pogođen trgovinom indulgencijama (papski oprost) Luter je 1517. godine na vrata crkve u Vitenbergu okačio svojih 95 teza o preuređenju katoličke crkve i pozvao na javnu raspravu. Taj događaj smatra se početkom reformacije. 

Vremeplov: Rođen Stevan Todorović

Na današnji dan 13. oktobra  1832. godine rođen srpski slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Izradio oko 300 portreta savremenika, među kojima Kornelija Stankovića, Đure Daničića, Vladana Đorđevića, kraljice Natalije.

Vremeplov: Marija Kiri otkrila radijum

Marija Kiri Sklodovska otkrila je  element koji je 13. oktobra  1898. godine dobio naziv radijum. Tim otkrićem postavljeni temelji nauke o radioaktivnosti.

Vremeplov: Rođen Đerđ Lukač

Na današnji dan 13. oktobra 1885. godine rođen je mađarski filozof i književni kritičar Đerđ Lukač. Bio ministar u vladi Imrea Nađa 1956, a posle njegovog pada privremeno proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života.

Vremeplov: Rođen Samjuel Beket  

U Dablinu je 13. oktobra 1906. godine rođen irski književnik Samjuel Beket, uz Joneska i Ženea najznačajniji predstavnik “teatra apsurda”. 1969. dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Vremeplov: Rođena Katarina de Mediči

Na današnji dan 13. oktobra 1519. godine rođena francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči, kćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija. Posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja. Po njenom nalogu u noći između 23. i 24. аvgusta 1572. godine izvršen pokolj više hiljada protestanata, poznat kao Vartolomejska noć.

Vremeplov: Protestantima ista prava kao i katolicima

Francuski kralj Anri IV potpisao je 13. oktobra 1598. godine Nantski edikt, kojim se protestantima priznaju ista prava kao i katolicima. Edikt, neprijateljski primljen od katolika, ukinuo Luj XIV 18. oktobra 1685.

Vremeplov: Umro Lafonten

Francuski  pesnik i basnopisac Žan de Lafonten umro je 13. oktobra 1695. godine. Ogledao se u svim književnim rodovima, ali je u istoriju književnosti ušao delom “Basne” objavljenim u 12 knjiga. 1684. izabran za člana Francuske akademije.

Tabletama „za vrhunsku zabavu i raspoloženje” u duboku komu

Zahvaljujući prisebnosti građana na niškoj „Trošarini”, a potom i brzoj i efikasnoj akciji ekipe Zavoda za hitnu pomoć, u Nišu je spašen život dečaku od 14 godina, koji je posle konzumiranja opijata pao u duboku komu. Stanovnici ovog niškog naselja sasvim slučajno su u subotu rano ujutru, u samu zoru između 5,30 i šest časova, primetili da pored jedne trafike u Ulici Ljubomira Nikolića nepomično i bez svesti leži dečak. Građani su odmah pozvali hitnu pomoć i pomogli lekarima kada je ekipa ovog zavoda stigla na mesto gde je dečak pronađen, da se četrnaestogodišnjak prebaci na Dečiju kliniku KC Niš. U ovoj ustanovi dečak je zbrinut i posle preduzetih mera i terapije život mu je spašen.

U Kiliničkom centru i na Dečijoj internoj klinici u Nišu 48 časova posle nemilog događaja rečeno nam je da je četraestogodišnjak u stabilnom stanju i da će za dan-dva, odnosno odmah kada bude završen postupak utvrđivanja uzroka zbog kojih je pao u komu, otpušten na kućnu negu. U niškom centru pretpostavlja se da se ovaj mladi Nišlija predozirao nekim narkotikom, ali se definitivan uzrok neće znati dok ne bude gotova toksikološka analiza, koja je u toku. Prema svim dosadašnjim saznanima četrnaestogodišnjak je u petak uveče otišao od kuće rekavši roditeljima da ide kod školskog druga na žurku, kao i da će ostati kod njega na prenoćištu.

Saznaje se da i da je od jednog vršnjaka pred početak žurke ovaj dečak dobio dve tablete koje je njegov drug pre toga kupio od nepoznate osobe za 200 dinara. Tablete, kako mu je rečeno, bile su za „vrhunsko raspoloženje i zabavu na žurci” i on je odmah obe popio. Nakon toga ne seća se ničega. Osnovni javni tužilac u Nišu Saša Đokić za Politiku je rekao da se očekuje pismeni izveštaj iz niške policije o dosadašnjem rasvetljavanju okolnosti ovog događaja, a u Policijskoj upravi Niš načelnik Slaviša Virijević rekao nam je da se intenzivno radi na utvrđivanju svih detalja ovog umalo tragičnog incidenta.

Leskovac: Maloletnik ukradenim kolima izazvao udes

Dečaci, od kojih je jedan bio za volanom automobila, oštetili su u četvrtak deo dvorišta jedne porodične kuće u tzv. Sedmoj ulici u naselju „Rade Žunić”.  Prema tvrdnji očevidaca, kako prenosi agencija Jugmedia, u dvorištu je bilo puno dece, ali nisu povređeni. Prema izjavi jednog od očevidaca koji je novinarima dostavio fotografiju, dečaci su posle udesa pobegli i za sada se ne zna da li su jugo ukrali ili „pozajmili“ od roditelja bez odborenja.  „Sumnjamo da su auto oteli, jer se jedan od njih vratio i pokupio mobilni koji je zaboravio u automobilu, pa ponovo pobegao, pre nego što je došla policija. Sreća da niko nije povređen jer je dvorište kod komšije, u koje su upali, bilo prepuno njegove i komšijske dece koja su se tu igrala, komentariše anonimni meštanin.

Odžaci: Drugu razbio glavu nasred časa

Vršnjačko nasilja koje se odigralo u Osnovnoj školi “Branko Radičević” u Odžacima, kada je jednom sedmaku razbijena glava od strane drugog učenika iz odeljenja, moglo bi da dobije epilog. Naime, kako je rekla majka povređenog dečaka za “Blic”, Jelena V, njen sin je dobio ukor razrednog starešine, dok je dečak koji ga je udario dobio ukor direktora. Međutim, ona u ovome ne vidi nimalo pravde. – Sve se završilo na tom kažnjavanju. Ali mi tražimo odgovornost škole, direktorka nije postupila po pravilima. Trebalo je prvo da pozove Hitnu pomoć, pa tek onda nas. Da dete ima povrede glave saznali smo tek nakon sat i po vremena od nezgode. Sve se desilo oko 10 sati, a nas su zvali u 11 časova. Tek posle pola sata od toga smo videli u kom je stanju naše dete i odveli smo ga u bolnicu – objašnjava majka. Ona ističe kako direktorka mora da odgovara za ne postupanje po pravilima.

Kako pišu Novosti, prosvetni inspektor Gradimir Marković potvrdio je da je načinjen propust, ali i da je nastavnica trebalo da reaguje drugačije. – Ne može biti opravdanje da se nastavnica nije snašla. Ona ima licencu za nastavnika, što znači da je učila kako se rešavaju pedagoške situacije. Posle opomene, koja nije bila delotvorna, morala je oba učenika da udalji iz rizične situacije, što nije učinila – rekao je Marković za ovaj list.  Disciplinski postupak u vezi sa nastavnicom biće sproveden sutra, a iz škole nisu želeli da komentarišu o kaznama učenika, jer rešenja nisu zvanično uručena roditeljima.

Pavle V, koji je povređen pre nedelju dana i dalje ne ide u školu, a roditelji zameraju i što se niko nije zapitao za stanje njihovog deteta. – Niko nas nije pozvao da nas pita kako nam je dete. Kada sve prođe, razmislićemo da li ćemo ga prebaciti u drugu školu – rekla je Jelena V.

Nobelova nagrada Handkeu razbesnela Albance!

Vest da je austrijski pisac, Peter Handke, dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrada za književnost izazvala je brojna reagovanja na društvenim mrežama i u medijima, a posebno je razbesnela Albance, koji za njega kažu da je “poznat po stavovima protiv NATO bombardovanja, koje je donelo slobodu Kosovu”. Prištinska Gazeta Ekspres je prenela da je Handke poznat po svojim vezama sa Srbima i oštro se, kako kažu, protivio NATO bombardovanju 1999. godine koje je donelo “slobodu Kosovu”. Podsećaju i da je Handke pre nekoliko godina boravio na Kosovu kada je, kako navode, Srbima iz Velike Hoče donirao 50.000 evra za izgradnju bazena.

Na društvenim mrežama, Fejsbuku i Tviteru, objavljeno po više stotina komentara u kojima kulturni poslenici iz celog sveta čestitaju Handkeu na ovom priznanju. Ima i onih, međutim, koji pišu da je Handkeovo ime vezano za njegovo javno zalaganje u ime odbrane Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika SRJ i Srbije. Podsećaju i da je Handke govorio na skupu Miloševićevih pristalica okupljenih na sahrani u Požarevcu. Neki se sećaju da je Handke proglašen za počasnog građanina Beograda 2015., kao i da je 2012. postao inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Albanka Vljora Čitaku je i na tviteru i na fejsbuku objavila istu poruku, ocenivši da je nešto “ozbiljno pošlo po zlu”. Ambasadorka Kosova u UN napisala je jedan od Handkeovih citata: “Ponekad bih voleo da sam srpski pravoslavni sveštenik koji se bori za Kosovo”, a zatim dodala: “U svetu punom brilijantnih pisaca, Nobelov komitet je odlučio da nagradi propagandistu etničke mržnje i nasilja. Nešto je ozbiljno pošlo po zlu!” Kosovski novinar Adriatik Keljmendi je na svom fejsbuk profilu napisao da je dodela Nobelove nagrade Hankeu “sramota”. “Ovo je sramota. To je isto kao kad bi pisac koji je proslavio Hitlera (Adolfa) dobio Nobelovu nagradu za književnost”, napisao je Keljmendi.

Beogradski pisac, Dragan Velikić, smatra da je Nobelova nagrada za književnost “došla u prave ruke”. “To je pravda za Handkea”, napisao je Velikić i dodao: “Kad pogledamo niz pisaca koji ne mogu da se porede sa njim kao pisci, a koji su dobili Nobelovu nagradu, mislim da je on apsolutno zaslužio, tu nema spora. Meni je drago da je dobila i Olga Tokarčuk koja je zaista sjajan pisac, tako da je ove godine izbor svim poznavaocima književnosti to će biti zadovoljavajuće”. Velikić je okomentarisao i političke reakcije povodom dodele Nobela Handkeu i istakao da će ih “svakako biti”, te dodao da misli da će to ovom austrijskom piscu da prija, jer, kako kaže, “takav je čovek”.

Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Gent Cakaj je, pak, oštro reagovao na odluku o dodeli Nobelove nagrade Handkeu. On je na svom fejsbuk profilu izlio svoju ljutnju ocenivši da je Handke, poznat po svojoj otvorenoj podršci Slobodana Miloševića, te dodao da je kao ljubitelj knjige razočaran odukom da “Nobela ove godine dobije čovek koji negira genocid”. “Kao čovek strastven za večnu lepotu i moć književnosti da bi obogatio ljudsko iskustvo i kao žrtva etničkog čišćenja i genocida, uznemiren sam odlukom da Nobelovu nagradu za književnost dodeljena čoveku koji negira genocid. Kakav besmislen i sramotan čin”, napisao je Čakaj na tviteru.

Novinarka Una Hajdari je napisala da oni koji podržavaju dodelu Nobelove nagrade Handkeu, a da pritom ne spominju činjenicu da je govorio na Miloševićevoj sahrani, da je svedočio u procesu protiv Miloševića u Hagu – uvreda je za novinarstvo.

Greta izvisila: Dobitnik Nobelove nagrade za mir Abij Ahmed

Dobitnik Nobelove nagrade za mir za 2019. godinu je premijer Etiopije Abij Ahmed Ali za napore u postizanju mira sa Eritrejom. On je ujedno 100. dobitnik ove nagrade. Nobelovu nagradu za mir prošle godine je dobila Nadia Murad, nekadašnja robinja Islamske dežabe. Među dobitnicima su i Nelson Mandela, Majka Tereza i Barak Obama. Dobitnik će osvojiti zlatnu medalju i skoro milion dolara. Kako je navedeno na zvaničnom sajtu, ove godine nominovan je 301 kandidat, među kojima je 223 pojedinca i 78 organizacija. Ipak, komitet neće objaviti imena nominovanih, kao ni imena onih koji su ih nominovali narednih 50 godina. Na kladionicama su se pominjala imena aktivistkinje Grete Tanberg, novozelandske premijerke Džasinde Ardern…

Šaljivdžija: Mogao bih da dobijem “Nobela” za mnogo stvari, … da ga dodeljuju pošteno!

Američki predsednik Donald Tramp smatra da zaslužuje da dobije Nobelovu nagradu za mir po više osnova, ali da je sve namešteno. “Mogao bih da dobijem Nobelovu nagradu za mir za mnogo stvari, da je oni dodeljuju na pošten način, ali to nije slučaj”, rekao je Tramp  na margini Generalne skupštine UN u Njujorku. Nije prvi put da Tramp, koji je uvek osetljiv na poređenja sa svojim prethodnicima, pominje Nobela. Kada je jedna grupa republikanskih poslanika iznela ideju da on treba da dobije tu prestižnu nagradu za vođenje osetljivog severnokorejskog pitanja, on je dugo komentarisao tu ideju. “Oni su je dali (Baraku) Obami odmah po dolasku na vlast, a nije imao pojma zašto je dobio”, rekao je Tramp. “Znate šta, to je jedna od retkih stvari po kojima se slažem sa njim”, dodao je on. Kada je primio Nobelovu nagradu 10. decembra 2009. godine Barak Obama je ukazao na znantnu kontroverzu izazvanu tom neočekivanom nagradom na početku njegovog prvog mandata. “Ja sam na početku, a ne na kraju svog rada na međunarodnoj sceni”, rekao je tada Obama. Pored Baraka Obame još tri američka predsednika su dobila tu prestižnu nagradu: Teodor Ruzvelt, Vudro Vilson i Džimi Karter.

About the Author

admin