Vesti – 22.10.2019.

Rosatom: Izgradnja centra u Srbiji na bazi naprednih tehnologija

Ruska državna nuklearna korporacija Rosatom saopštila je da je sa srpskim Ministarstvom za inovacije i tehnološki razvoj u subotu tokom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji potpisala sporazum o saradnji na izgradnji centra za nuklearne nauke, tehnologije i inovacije. Sporazum dve vlade predviđa potpisivanja prvih ugovora, prenosi agencija TASS. Centar će, kako je saopštio Rosatom, imati višenamenski reaktor za istraživanja ispunjen vodom pod pritiskom, uz sve prateće sisteme, opremu i laboratorije.

“Centar za nuklearne nauke, tehnologije i inovacije, koji ćemo zajednički izgraditi u Srbiji, predstavlja inovativni projekat zasnovan na najnaprednijim nukleranim tehnologijama. Projekat je rezultat naše dugoročne saradnje u ovoj oblasti i tradicionalnim vezama ruskih i srpskih nukelarnih istraživača”, izjavio je direktor Rosatoma Aleksej Likačjov, On je naveo, kaže se u saopštenju, da su obe strane rešene da ovaj projekat sprovedu u praksi što je pre moguće.

Ministar najavio nemoguće: Vrtić obavezan od treće godine!

Svi mališani od treće godine pohađaće obavezni pripremni predškolski program, najavio je Mladen Šarčević, ministar prosvete. Da bi ova ideja zaživela, prema gruboj proceni, država bi trebalo da obezbedi još skoro 100.000 mesta u predškolskim ustanovama. Ove godine u vrtiće, prema podacima Zavoda za statistiku, ide oko 218.567 dece, a mesta nije bilo za 6.740 zainteresovanih. Godišnje se rodi skoro 65.000 dece, pa bi samo za decu uzrasta od tri godine pa naviše trebalo skoro 260.000 mesta. U uzrastu do tri godine, prema sadašnjem obuhvatu, u vrtić ide oko 50.000 mališana, pišu “Večernje novosti”. Kada nova mera bude uvedena, roditelji i na selu i u gradu moraće da vode decu stariju od tri godine u obdanište, kao što su sada obavezni ako imaju predškolce.

Novih 50 miliona dinara za investicije u pokrajinskim školama

Rebalansom pokrajinskog budžeta, novih 50 miliona dinara izdvojeno je za rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju i investiciono održavanje objekata ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Putem ovog konkursa, ukupno 17 ustanova – 12 osnovnih i pet srednjih škola je dobilo sredstva.

„Broj zahteva je i ovaj put premašio planirani budžet. Bez obzira na to, nastavljamo sa ulaganjima u bolje uslove obrazovanja. Pozivam direktore ustanova da nastave s konkurisanjem, kako bi Pokrajinska vlada svim vaspitno-obrazovnim ustanovama mogla da obezbedi odgovarajuću infrastrukturu po standardima koji zadovoljavaju potrebe novog tehnološkog razvoja.” – poručio je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš.

Pomenutim sredstvima vaspitno-obrazovne ustanove, između ostalog, menjaće stolariju, sanirati krovnu konstrukciju i zameniti krovne pokrivače, te energetski sanirati objekte, a zatim će sanirati sanitarne čvorove i elektroenergetske instalacije, kao i instalacije za zagrevanje objekata.

Kanjiža: Njilaš otvorio paviljon u Parku nauke


Svečanim presecanjem vrpce, otvoren je paviljon u Parku nauke u dvorištu Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u Kanjiži. Izgradnja je ostvarena zahvaljujući uspešnom učešću na konkursu NIS-a, kao i pomoću doprinosa Opštine Kanjiža, dok je opremu obezbedio Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. „Park nauke je važan korak u evoluciji našeg sistema obrazovanja – daje priliku deci svih uzrasta da se s prirodom kao mladi naučnici neposredno upoznaju. Takođe, da do ličnih spoznaja o fenomenima prirode dođu putem igre i zabave, boraveći na otvorenom, među zanimljivim eksponatima. Ne samo da deca na taj način mogu da slušaju i gledaju, nego mogu i da doživljavaju nauku. Ovaj park nastao je kao interaktivni, višedimenzionalni udžbenik, koji omogućava deci izlazak iz učionice, boravak i učenje na otvorenom, u jednoj pravoj laboratoriji u prirodi, gde deca mogu da posmatraju, promišljaju i da proveravaju svoja saznanja o prirodnim pojavamaˮ,  izjavio je Njilaš.

Nakon presecanja vrpce, prisutni su mogli da uživaju u kratkom nastupu violončeliste, nastavnika Osnovne muzičke škole – Žolta Guljaša. Svečanosti su prisustvovali i direktorka ustanove Tatjana Varju Potrebić, predsednik opštine Kanjiža Robert Fejstamer, savetnik za poslove međunarodne saradnje Centra za promociju nauke u Beogradu dr Bojan Kenig i direktor Departmana za eksterne komunikacije – kompanije NIS Stefan Despotović.

Centar za prava deteta: Dečiji ombudsman da brine o pravima deteta

Centar za prava deteta saopštio je  u četvrtak 17. oktobra da pozdravlja i podržava inicijativu za donošenje Zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta i uspostavljanje posebne, nezavisne institucije koja bi se bavila zaštitom prava deteta. Smatraju da je za delotvorno praćenje i unapređenje prava deteta potrebna visoko specijalizovana institucija sa visoko specijalizovanim interdisciplinarnim timom koji će postupati tako da se poštuju osnovni principi i standardi prava deteta. “Kada je reč o osnivanju nezavisne institucije za decu, prakse u evropskim državama su različite te neke zemlje uspostavljaju posebnu specijalizovanu instituciju, a neke funkcionišu u okviru institucije opšte nadležnosti”, objašnjava se u saopštenju Centra. Dodaju da činjenica da su u većini slučajeva posebne institucije za decu osnovane nakon formiranja institucije opšte nadležnosti ukazuje na to da zaštita i promocija prava deteta u objedinjenom institucionalnom okviru nije uvek bila u potpunosti odgovarajuća.

Iz Centra ističu da ne žele da umanje stručnost i zalaganja za unapređenje prava deteta koje je preduzimalo osoblje zaposleno u instituciji Zaštitnika građana od svog osnivanja, ukazujući da ta institucija ima dva nedostatka kada je u pitanju zaštita prava deteta. “Prvi nedostatak je u tome što postupak po pritužbama nije prilagođen detetu, te se deca ne mogu samostalno obraćati i podnositi pritužbe bez obzira na uzrast, a drugi da oblast prava deteta nije posebno izdvojena u okviru institucije, već se ovom temom bavi Sektor za zaštitu prava deteta, ravnopravnosti polova i prava osoba sa invaliditetom”, navodi se u saopštenju.

Objašnjavaju da su prednosti specijalizovane institucije za prava deteta brojne, pre svega, dodaju, zaposleno osoblje može u potpunosti da se specijalizuje za prava deteta i usmeri na pitanja važna za decu, bez ometanja drugim poslovima i pitanjima. “Na taj način umanjuje se rizik da deca ne budu prioritet i da njihovi problemi ne budu na odgovarajući način uočeni upravo zbog opterećenosti drugim vrstama poslova. Procedure postupanja takođe mogu biti u potpunosti prilagođene deci. Na ovaj način osigurava se direktno i samostalno obraćanje dece Zaštitniku prava deteta, čime se omogućava lakša, manje formalna i neposredna komunikacija između osoblja ove institucije i dece”, kažu u Centru.

Ističu da je presudno za uspeh Zaštitnika prava deteta u obavljanju uloge posrednika dece prema svetu odraslih, koji, dodaju, omogućava da se glas dece jasnije čuje i uzme u obzir u društvu. “Objedinjavanje zaštite interesa dece i odraslih u istoj instituciji i od istih zaposlenih može predstavljati i potencijalni sukob interesa s obzirom na učestalost konflikata između prava dece i prava odraslih, te je važno da u takvim situacijama specijalizovani zaštitnik ima jasnu ulogu promovisanja i zaštite prava deteta”, navode u Centru. Dodaju da je to čest slučaj u postupcima razvoda braka roditelja i u slučajevima zlostavljanja dece, kada to čine upravo oni koji su zaduženi da se brinu o deci, kao što su to roditelji, staratelji, treneri, učitelji i drugi koji takođe mogu da se obrate Zaštitniku građana sa suprotstavljenim zahtevima, i to u istom prostoru.

U Centru navode da institucija Zaštitnika prava deteta treba da bude prepoznatljiva i bliska deci, te da ona treba da je doživljavaju kao otvorenu i pristupačnu, prostor treba da bude prilagođen deci i da u njemu vlada prijateljsko okruženje u kome se deca osećaju prijatno i slobodno da povere svoje probleme specijalizovanom osoblju. Kažu da su to i preporuke Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija našoj državi u dva uzastopna ciklusa. “Komitet preporučuje usvajanje zakona o ombudsmanu za prava deteta koji bi se konkretno bavio pravima deteta i kojim bi se osiguralo da to telo ima ovlašćenje da primi, istraži i rešava žalbe dece na način koji je pogodan za dete i kojim bi se raspodelilo dovoljno ljudskih, finansijskih i tehničkih resursa za rad ove institucije”, navodi se u saopštenju Centra.

Sajam knjiga: Neka knjiga ostane ono što nas spaja

U nedelju uveče je u Beogradu svečano je otvoren 64. Međunarodni sajam knjiga. U prigodnom programu koji su vodili Biljana Đurović i Hadži Nenad Maričić posetioci su mogli da čuju Katarinu Gojković koja je otpevala pesmu “Rasti, rasti, moj zeleni bore”, a zatim i Sanju Kerkez i njeno izvođenje “0 patria mia” iz Verdijeve opere Aida. Čast da manifestaciju proglasi otvorenom imao je književnik Milovan Vitezović. On je u svečanom obraćanju, pod kupolama beogradskog sajma u prisustvu brojnih ljubitelja knjige, kulturnih i javnih radnika, između ostalog, podsetio da u Bibliji piše „Na početku beše reč“, osvrnuo se na fenomen nastanka knjige („riznice zapamćenih reči“)….

– Da pomenem najlepšu pohvalu knjizi: „Knjiga je vrednija od svih spomenika, od svih grobnica, urešenih i oslikanih stubova, jer ona sama gradi spomenik u srcu onog koji je čita” – piše u jednom egipatskom natpisu iz vremena Prvog carstva. Gde smo tu mi? S Bogom počinju ove knjige koje se u grčkom jeziku zovu Nomokanon, a mi ćemo ih u jeziku našem zvati Zakonopravilo. Ove knjige su bile pomračene oblakom mudrosti grčkog jezika i prvi put se javljaju u svetlosti jezika našeg. Zapisao je na samom početku Zakonopravila, prve srpske autorske knjige, negdašnji srpski princ Rastko Nemanjić, potom u monaškom obrazu svetogorski inok, pa arhimandrit imenom Sava. U srpskoslovenskom, odnosno starosrpskom jeziku, u vremenu Zakonopravila, reč jezik je imala dvojako značenje. Značila je i jezik i narod – kazao je Vitezović.

Smotra likovnog stvaralaštva u Starim Banovcima

Sedma smotra likovnog stvaralaštva održana je u Starim Banovcima na obali Dunava. Smotra je održana u organizaciji starobanovačke škole “Slobodan Savković”.  https://www.youtube.com/watch?v=Z6Ql9O-EdC4

“Obično, a vrhunski”: Ljubica – mlada liderka iz Stare Pazove

Znate li kako svaka generacija đaka ima tu jednu osobu za koju znate da će jednoga dana “biti neko”, spreman da u ime svih pita i govori o globalno važnim temema, da čita i saznaje više, da priskoči u pomoć, organizuje i pobedi. U Staroj Pazovi se tako očekuje da će petnaestogodišnja Ljubica Ognjenović u budućnosti biti liderka svih nas, baš kao što je celu državu uspešno predstavila na ovogodišnjem Samitu mladih liderki u Čikagu. Emisija “Obično, a vrhunski”, emitovana je u nedelju sa početkom u  9:40, na prvom kanalu RTV Vojvodine.

Humanitarni turnir “Za našu decu”

Humanitarni turnir “Za našu decu” održan je  u subotu 19. oktobra na terenima sportskog centra “Sajmište”. Prikupljen novac namenjen je Dečjoj bolnici. Iako su rezultati bili u drugom planu, posebno su se istakle ekipe Vojvodine, Slavije i Sofeksa. https://www.youtube.com/watch?v=2lZ2g3XW4jA

Sportski dan na Detelinari osmi put

Na Dečjem igralištu na Bulevaru Evrope na Detelinari (Veselina Masleše 58), u nedelju, 20. oktobra, od 16 sati sportska porodica „Sportisimo“ organizovala je osmu sportsku manifestaciju Sportski dan na Detelinari na kojoj je učestvovalo preko 600 dece. Kao i prethodnih godina, cilj manifestacije je animacija i socijalizacija što većeg broja dece i omladine, kao i njihovih roditelja ka rekreativanom bavljenju sportom. Namera nam je da ne odustanemo od „razbijanja“ svakodnevnice na polupraznim dečijim igralištima i od edukacije pre svega roditelja sa jedne strane, kao i organizovanja još jednog nezaboravnog druženja, igranja i takmičenja za decu, sa druge strane. Otvaranju su  prisustvovali predstavnici Gradske uprave za sport i omladinu i Borislava Perić Ranković.

 “Akademac” RTV: Empatija

Nova emisija “Akademca” emitovana je na prvom programu RTV Vojvodine u nedelju 20.10.2019.  od  13,30 sati.  Bavila se pitanjima: Zašto je empatija važna ? Zbog čega se kaže da je empatija temelj celovitosti ličnosti? Kakve je boje svet bez empatije? Kako studenti medicine vide svoje buduće zanimanje ukoliko se radi bez empatije? Zašto je otvorenost ka iskustvu bitan čin u korist razvoja empatičnosti? Koji gen utiče na lučenje pojedinih proteina koji utiču na empatičnost? Na ova i mnoga druga pitanja o empatiji – studenti su razgovarali  sa psihologom Aleksandrom Šibulom. U delu rezervisanom za rubriku, autori su analizirali kakve tipove kolega će studenti  sretati tokom studija.

Novi Sad: Počeli radovi na izgradnji novog vrtića na Klisi

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zajedno je sa članom Gradskog veća za obrazovanje Vladimirom Jelićem u subotu 19. oktobra obišao radove koji se izvode na budućem objektu Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“ na raskrsnici Orahove ulice i Ulice Rade Smiljanov na Klisi. Planirani kapacitet vrtića je oko 250-300 dece, a u sklopu vrtića nalaziće se četiri jaslene grupe za decu od jedne do tri godine i osam grupa za stariju dobnu grupu od tri do šest godina. “Počeli su radovi na izgradnji novog obdaništa na Klisi u Orahovoj ulici. Gradi se objekat površine 3250 m2 i u njemu će za oko godinu dana biti smešteno 12 grupa dece različitog uzrasta. Kapacitet vrtića će biti između 250 i 300 dece i ona će biti smeštena u najmodernijem objektu te namene u Novom Sadu. Ovo je veliki izazov za kompanije i projektante koji rade na tom projektu, a svi zajedno se, postavljanjem visokih standarda za izgradnju, trudimo da stvaramo još bolje uslove za našu decu. Time smanjujemo listu čekanja za upis dece u PU „Radosno detinjstvo“. Vrednost izgradnje objekta je 320 miliona dinara, uz dodatnih osam miliona dinara za projektovanje i deset miliona dinara za opremanje, a sve je finansirano iz budžeta Grada preko Gradske uprave za obrazovanje”,rekao je gradonačelnik Miloš Vučević.

Ukupna površina građevinske parcele je 4.738 m², objekat će biti spratnosti Po+P+G, a ugovorena vrednost radova iznosi 320.417.789 dinara sa PDV-om. Izvođači radova su: „Intek“ doo, „Enerdži Pro“ doo, „Bak“ doo i „Neo inženjering“ doo. Predviđeni rok za završetak radova je 12 meseci računajući od dana uvođenja u posao, tj. od oktobra 2020. godine.

Vučević: Uskoro tri nova obdaništa, proširenje u četiri

“Juče (u petak, prim.ured.) smo Odlukom o rebalansu izdvojili dodatna sredstva za projektovanje još tri nova obdaništa – na Sajlovu, Adicama i Veterniku, a u toku su radovi na proširenju vrtića u Budisavi, Kaću, Rumenki i Ledincima. Takođe, projektuje se i obdanište na Jugovićevu gde se grade stanovi za pripadnike službi bezbednosti. Verujem da ćemo u narednih nekoliko meseci smanjiti listu čekanja za oko 600 dece, a onda se približavamo broju od 17000 ukupno upisane dece u „Radosno detinjstvo“, dok uz to subvencionišemo boravak 3 000 dece u privatnim vrtićima. Nastavićemo sa subvencijama, a cenu boravka u „Radosnom detinjstvu“ nismo podizali, već iz budžeta izdvajamo više sredstava kako teret plaćanja ne bi pao na roditelje. Raduje me i što će se vaspitačicama i svim zaposlenima u toj ustanovi povećati plata za 9%, a dobiće i solidarnu pomoć od Grada i države, tako da će naše vaspitačice od ove godine imati daleko pristojnija primanja nego ranije”, rekao  je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

“Novosadska jesen”: Jesen je pravo vreme za sadnju

“Novosadska jesen” po 16. put održaće se od 24. do 26. oktobra na prvom spratu Spensa. Manifestacija predstavlja neraskidivi spoj ekologije, privrede i kulture.  Tokom tri dana manifestacije, okupiće se izlagači cveća, sadnica i opreme za hortikulturu, meda i zdravstveno-bezbedne hrane i starih i umetničkih zanata koji će predstaviti svoje proizvode. Manifestacija će biti protkana zanimljivim ekološkim i kreativnim radionicama za decu, stručnim seminarima, jesenjim šetnjama, promocijom zimskih i letnjih Goranskih Eko Kampova, degustacijom gastronomskih proizvoda ili pevačkim i plesnim nastupima.

Novi Sad: Otvoren “Kutak za kulturu” na Slanoj bari

Kultura van centra grada, dostupna svima, novi sadržaji, uključivanje građana i njihovih predloga – tu ideju koju je Novi Sad kao Evropska prestonica kulture započeo nastavlja novi Kutak za kulturu.Taj prostor otvoren je u jednom od najudaljenijih delova grada od samog centra – Slanoj bari. Predstava i radionice za decu, plesači iz studija „Groove“ koji su animirali decu, dva koncerta, diskusija o novom prostoru, to je sve obeležilo otvaranje Kutka za kulturu, a na Slanu baru stigla je i pokretna kulturna stanica Karavan.

„Lokalno stanovništvo ovde, nažalost, nema gde da ide, a sesti na autobus i otići do grada nije za svakog jednostavno i košta. Zato je ovo jedinstvena prilika da ovde budu programi koji su dostupni lokalnom stanovništvu, koje mora imati neki prostor koji će osećati kao njihov, na koji mogu da utiču“, rekla je Marijana Stevanović ispred „Male srećne kolonije“ koja je organizovala radionicu za decu na otvaranju Kutka. U okviru „Male srećne kolonije“ Marijana već dugo radi sa romskom decom i ističe koliko je važno da se njima približe kulturni sadržaji. Sa njom je saglasna i Vesna Cvetanović jedna od organizatora Festivala romske kulture i aktivizma F.R.K.A. koji je realizovan peti put za redom. „Najvažniji zadatak Kutka je da u okviru kreiranja programa u obzir uzme interkulturalnost lokalnog stanovništva na Klisi i da se to na različite načine provlači kroz sadržaje. Konačno lokalno stanovništvo ne mora da ide do centra grada kako bi bilo deo nekih dešavanja“, istakla je Cvetanović. Kutak za kulturu najava je za buduću kulturnu stanicu koja je već počela da se gradi na Slanoj bari. Šta bi trebalo da bude u fokusu Kutka za kulturu, a zatim i kulturne stanice, ko bi sve trebalo da se uključi, na koji način mogu da se pokrenu kulturne i edukativne aktivnosti na Slanoj bari diskutovalo se u okviru jučerašnjeg Divana.

Pedagoška asistentkinja osnovne škole „Dušan Radović“, Zorica Kalanjoš, koja već dugo radi sa romskom decom, rekla je da je takav prostor bio neophodan, jer nije dovoljno raditi sa decom samo u školi. „Mi imamo razne radionice, uključujemo se i u rad nekih organizacija, zbog čega nam je bitno da imamo jedan takav prostor. Od sada će i organizacije iz drugih delova grada moći da dođu kod nas, da se upoznaju sa nama, ali i da mi upoznamo njih i njihove sadržaje. Deca su radoznala i zainteresovana da učestvuju u raznim programima, tako da nam ovo zaista otvara spektar novih mogućnosti“, rekla je Kalanjoš na jučerašnjem Divanu.

Za početak najbitnije je pokrenuti lokalnu zajednicu da učestvuju u programu i da budu inicijatori različitih sadržaja, rekla je Marija Jevtić iz fabrike vinila „Soul Peddler“ koja već tri godine radi na Klisi, ima svoj koncertni prostor, a organizuju i razne radionice. „Imam utisak da i sami lokalni stanovnici smatraju da su izolovani od samog grada, a, nažalost, čini mi se da ljudi ovde nisu mnogo zainteresovani da se nešto dešava u njihovom kraju. Zato je glavni zadatak novog prostora za početak da aktivira ljude i navede ih da mogu ne samo da budu deo nekih dešavanja, već i da ih sami predlažu“, rekla je Jevtić.

“Razlivanje“ kulture van centra grada je svetski trend, saglasni su vajar Miodrag Perić i umetnik Saša Krga, koji su već dugo stanovnici Klise. “Od širenja kulture van centra grada, svi njegovi delovi imaju korist u svakom smislu, pre svega kulturnom i civilizacijskom. Podizanje svesti u delovima grada koji su do sada bili u zapećku je jako važno i ako je to uloga kulturnih stanica, da se podigne svest saživota, razmene kulturnih sadržaja, multikulturalnost, onda to već može napraviti neku promenu“, rekao je Perić.

Nakon Divana, otvaranju Kutka za kulturu, doprineli su i nastupi lokalnog bluz sastava „Soulshine“ i grupe „Kal“, sa čijim koncertima je završen jučerašnji program, koji je označio početak novog kulturnog života na Slanoj bari. Kutak za kulturu biće otvoren od utorka do petka u periodu od 15 do 21 čas, a subotom od 13 do 20 sati, na adresi Sentandrejski put 106b odnosno kod Sportskog centra „Slana bara“.

Otvaranje Kutka za kulturu početak je programskog luka „Druga Evropa“ koji će u naredna dva meseca, do 15. decembra, predstaviti drugačiju, skrivenu, izazivačku, manjinsku kulturu, kroz različite vrste programa poput – Pozorišnog festivala jezičkih manjina sveta „Sinergija“, manjinskih medija, programa koji stvaraju osobe sa invaliditetom „Supermoćni“, nastupa neafirmisanih bendova iz Evropskih prestonica kulture, medijske umetnosti iz ženske perspektive, filmske umetnosti „Cinema now“ i drugih.

Mašinski i Pravni: Apsolventi mentori brucošima

Mašinski i Pravni fakultet u Beogradu uveli su od ove školske godine studente mentore kako bi olakšali brucošima da se snađu u novoj sredini. Studenti mentori su najbolji akademci završnih godina, koji pomažu mlađim kolegama da se snađu oko predavanja, ispita, sve što im treba oko smeštaja, domova, ali i snalaženja u gradu. Inicijativa za novi projekat stigla je od Studentskog parlamenta.

Dekan Mašinskog fakulteta prof. dr Radivoje Mitrović kaže da poslednjih nekoliko godina rade na tome da se brucoši što pre i što lakše prilagode novom načinu rada, koji se razlikuje od srednje škole. Pre četiri godine uveli su uvodna predavanja, kako bi brucoši obnovili i utvrdili gradivo iz srednje škole iz matematike i fizike, a koje im je neophodno da bi nastavili dalje. Uveli su i profesore mentore, ali to nije dalo željene rezultate, jer se mali broj brucoša prijavljivao za konsultacije. “Studentski parlament predložio je da najbolji studenti budu mentori svojim kolegama brucošima. Njih 80 sa odličnim prosekom ocena se prijavilo i po našim informacijama svi su oduševljeni i studenti mentori i brucoši”, rekao je Mitrović za Tanjug.

Studenti mentori brucošima su na usluzi za sva pitanja i nedoumice, od toga gde se nalazi neka slušaonica, koja predavanja i vežbe ne bi smeli da propuste, ali tu su i da im pomognu da savladaju gradivo, reše teške zadatke. Predsednik Studentskog parlamenta na Pravnom fakultetu Uroš Mijatović kaže da je odziv brucoša za mentorski program veliki. Svaki mentor dobio je deset do 15 studenata sa kojima će uvek biti u kontaktu. “Ovo je prvi put da se postavljamo tako da budemo na usluzi studentima koji započinju studije. Tu smo za sve njihove dileme i nedoumice. Kada se budu pripremali za neke teže kolokvijume organizovaćemo im mentore iz tih užih oblasti. Tu smo da im pomognemo oko svakog ispita”, kaže Mijatović za Tanjug.

Ideja je da studenti mentori ne pomažu samo mlađim kolegama dok su brucoši, već da im pomažu tokom druge, treće godine. Na oba fakulteta studenti mentori sa brucošima aktivni su i na društvenim mrežama. Formirane su grupe na Fejsbuku, Viberu tako da su u stalnoj komunikaciji.

Zvezda i Mocart prikupili 477.000 dinara za Dečiju kliniku u Nišu

Fudbalski klub Crvena zvezda i kompanija Mocart od utakmice sa Radom, u humanitarnoj akciji, prikupili su 477.000 dinara za Dečiju kliniku za ortopediju i hirurgiju u Nišu. Na utakmici ulaz je bio slobodan uz svaki tiket odigran u Mocartu i to baš na meč dva tima. Za svaku ulaznicu dobijenu na ovaj način Crvena zvezda i Mocart doniraju 500 dinara u humanitarne svrhe, pa je tako na utakmicu protiv Rada došlo 954 navijača na blagajnu stadiona “Rajko Mitić” i pokazalo tiket iz Mocarta sa ispunjenim uslovom, za ukupnih 477.000 dinara. Ova akcija nastaviće se za svaki meč Zvezde u Superligi, kao i u Kupu, do kraja jesenjeg dela sezone.

Međunarodni seminar o Vilijamsovom sindromu

Vilijamsov sindrom je retka bolest o kojoj se malo zna. Kao i za druge retke bolesti i do dijagnoze ove teško se dolazi. Udruženje za Vilijamsov sindrom, sa sedištem u Novom Sadu,  organizovalo je međunarodni seminar, uz podršku Evropske federacije za Vilijamsov sindrom i Evropske organizacije za retke bolesti. Tačan broj osoba sa Vilijamsovim sindromom u Srbiji još se ne zna. Slično je i u zemljama u okruženju.  Vilijamsov sindrom je genetski poremećaj za koji ne postoji lek, ali se zdravstveni problemi koji ga prate mogu uspešno lečiti. Redovne kontrole kod pedijatra, kardiologa, endokrinologa, gastroenterologa, nefrologa i oftalmologa su neophodni. Logopedski i defektološki tretmani potrebni su od ranog detinjstva, a osobe sa ovim sindromom su pričljive i druželjubive. Cilj ovog seminara je pružanje podrške i informacija osobama sa Vilijamsovim sindromom, njihovim porodicama i stručnim licima, kako bi se pomoglo u što ranijem postavljanju dijagnoze.

Evropski naučnici i istraživači koji se bave Vilijamsovim sindromom su oduševljejni resursima i vizijom škole “Milan Petrović” za koju kažu da bi trebalo da bude primer drugim gradovima i opštinama u Srbiji. https://www.youtube.com/watch?v=XTFPkyps4ts

Vremeplov: Tesla prijavio šest izuma

Uredu za patente u Njujorku Nikola Tesla na današnji dan 22. oktobra  1887. godine  prijavio je šest izuma, među kojima i višefaznu naizmeničnu struju. Izume je 1888. otkupila firma “Vestinghaus” i njihovu primenu prikazala na svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine.

Vremeplov: Otvorena Spomen zbirka Pavla Beljanskog

Na današnji dan  22. oktobra 1961. godine u Novom Sadu je otvorena Spomen-zbirka Pavla Beljanskog. Srpski pravnik i diplomata Beljanski bio je kolekcionar koji je sakupio najcelovitiju zbirku umetničkih dela srpskog (i jugoslovenskog) slikarstva prve polovine 20. v. Školovao se u Beogradu i Parizu. Kao diplomata Kraljevine Jugoslavije boravio je u Stokholmu, Varšavi, Berlinu, Beču, Parizu, Rimu. Isprva zainteresovan za evropsku, najviše renesansnu umetnost, uviđa da su mu vrhunska dela nedostupna, pa je sakupljačku strast usmerio ka savremenoj umetnosti. Postupno, njegova zbirka slika, skulptura, tapiserija i crteža prerasta u jedinstvenu kolekciju vrhunskih umetničkih dela. Tragična pogibija sedmoro članova njegove porodice prilikom bombardovanja 1944. dovela je Beljanskog do odluke da dragocenu kolekciju zavešta srpskom narodu, time je postao jedan od njegovih najvećih darodavaca.

Vremeplov: Umro Bora Stanković

Srpski pisac Borisav Stanković, jedan od začetnika moderne srpske proze umro je na današnji dan 22. oktobra 1927. godine. Prikazujući život rodnog Vranja s kraja 19. veka, dao je i psihološku analizu ličnosti, unoseći prvi put u srpsku literaturu erotiku i senzualnost (“Iz starog jevanđelja”, “Stari dani”, “Koštana”, “Nečista krv”, “Pod okupacijom”). 

Vremeplov: Posmrtni ostaci Dučića preneti u Trebinje

Na današnji dan 22. oktobra 2000. godine posmrtni ostaci jednog od najvećih srpskih pesnika Jovana Dučića preneti su 57 godina nakon njegove smrti iz američkog mesta Libertvil i sahranjeni u rodnom gradu Trebinju u Republici Srpskoj.

Vremeplov: Sartr odbio Nobelovu nagradu

Na današnji dan 22. oktobra 1964. godine francuski književnik Žan-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre) odbio je Nobelovu nagradu za književnost.

Vremeplov:Gutenbergova” biblija prodata za 5,39 miliona dolara

Primerak retke edicije Gutenbergove biblije prodat je na današnji dan 22. oktobra 1987. godine  u aukcijskoj kući “Kristi” u Njujorku za rekordnih 5,39 miliona dolara.

Vremeplov: Predsedništvo SFRJ odbilo da Federacija bude rekonstituisana

Na današnji dan 22. oktobra 1991. godine predsedništvo SFRJ u nepotpunom sastavu odbacilo predlog Evropske zajednice da jugoslovenska federacija bude rekonstituisana u asocijaciju suverenih država. Ta odluka doprinela produbljavanju jugoslovenske krize i definitivnom raspadu zemlje.

Evropski sud: Srbija da plati odštetu majci kojoj nisu vraćena deca

Evropski sud za ljudska prava naložio je državi Srbiji da jednoj Beograđanki isplati više od 10.000 evra odštete jer je pravni sistem dopustio da se ne izvrše sudske odluke kojom su joj nakon razvoda dodeljena deca, a koju je njen bivši suprug silom odveo nedugo nakon razvoda 2002. Nakon toga, ona decu praktično nije viđala sedam godina i ona su se od nje otuđila. U presudi koja je nedavno  objavljena navodi se da “neizvršavanje prava na starateljstvo podnositeljke predstavke, dodeljeno privremenom (sudskom) naredbom i konačnom presudom, predstavlja kršenje njenog prava na poštovanje porodičnog života koje je garantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima”. Takođe, u njenom slučaju je došlo i do kršenja prava iz Konvencije u pogledu dugotrajne dužžine postupka pred Ustavnim sudom Srbije (koji je trajao oko tri godine), konastatovao je sud u Strazburu. Istom odlukom dosuđeni su joj troškovi postupka od 5.300 evra tako da je država obavezana da joj isplati ukupno 15.300 evra u roku od tri meseca od pravosnažnosti presude. Na ovu odluku moguće je uložiti žalbu Velikom veću Evropskog suda u roku od tri meseca.

M.M. (55) iz Beograda razvela se od supruga 2001. godine i svoje dvoje dece povela sa sobom kod svojih roditelja. Međutim, u januaru 2002. godine njen bivši suprug je silom uzeo decu. Od tada do oktobra 2009. godine ona nije imala redovne kontakte sa decom, i to zbog namernog opstruiranja od strane svog bivšeg muža, to je dovelo do toga da se deca otudje od nje i kasnije se izjasne da žele da ostanu sa ocem a majku viđaju povremeno, navodi se u informaciji objaljenoj na sajtu Evropskog suda. Sud u Beogradu je najpre u februaru 2003. doneo privremenu meru u korist Milovanovićeve za isključivo starateljstvo do konačne presude i za predaju dece u roku od 24 sata. Konačnom presudom sud joj je dodelio jedinstveno starateljstvo u oktobru 2005. godine, sa zabranom kontakta između bivšeg muža i dece od tri meseca kako bi im se omogućilo da obnove svoje emotivne veze sa majkom.

Nijedna odluka suda nije sprovedena iako je za to bilo pokušaja. Tokom godina Milovanovićeva je imala sporadične susrete sa decom, koji su, kada su napunili dovoljan broj godine (najpre 12, pa 15) izjavili da bi radije ostali sa ocem i redovno se sastajali sa majkom. U međuvremenu deca su postala punoletna.

Inače, Ustavni sud Srbije je na osnovu njene ustavne žalbe iz 2009. tri godine kasnije utvrdio kršenje prava na pravično suđenje u pogledu dužine izvršnog postupka konačne presude kojom joj je pripalo starateljstvo nad decom iz oktobra 2005. godine. Ona je tražila od Evropskog suda da joj dosudi 200.000 evra na ime nematerijalne štete, jer je pretrpela bol i patnju jer nije viđala svoju decu, uz osećaj anksioznosti i bespomoćnosti. Navela je da će novac upotrebiti za obnovu odnosa sa decom i za zajedničke aktivnosti, ali joj je sud dosudio svega 10.000 evra naime odštete.

About the Author

admin