Vesti – 23.10.2019.

Srbija i  Lesoto raspiruju akademsku saradnju

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Mladen Šarčević razgovarao je u ponedeljak 21. oktobra  sa delegacijom Kraljevine Lesoto o realizaciji programa „Studiraj u Srbiji“. Predstavnici Lesota informisali su ministra Šarčevića da postoji veliko interesovanje studenata te zemlje za studije medicine, veterine i poljoprivrede u Srbiji. Ministar Šarčević naveo je da je ove godine povećan broj stipendija iz oblasti medicine, veterine i poljoprivrede. On je dodao i da postoji veliko interesovanje Srbije za saradnju sa Lesotom.

Ministar se za jezik ugrizao: Obavezan vrtić uvodiće se … postepeno

Obavezni predškolski program za decu mlađu od pet i po godina uvodiće se postepeno i tamo gde bude uslova za to, nezvanično saznaje “Politika” u Ministarstvu prosvete. List, naime, piše o tome da je najava ministra Mladena Šarčevića da će deca od treće godine pohađati obavezni i besplatni pripremni predškolski program izazvala je negodovanje među predstavnicima sindikata koji zastupaju vaspitače, a s obzirom da oni ukazuju na to da još nije rešen ni problem prebukiranosti vrtića. Oni su upozorili da j broj dece upisane preko norme u obraništima porastao sa 11.000 na 40.000 do 60.000 i ukazali na to da novac namenjen rešavanju prebukiranosti nikako ne bi smeo da bude preusmeren na proširenje predškolskih grupa mlađom decom.

U Ministarstvu su za “Politiku” rekli da su Nacionalni milenijumski cilјevi razvoja u Srbiji predviđali da do 2010. godine 70 odsto dece od tri godine do polaska u školu bude u vrtićima, a da se statistika s tim nije p, te da je trenutno u vrtićima 72,35 odsto mališana. Kako je za veći obuhvat dece potrebno unapređenje u organizovanju službi lokalne samouprave, ali i više novca za obdaništa, u Ministarstvu kao rešenje vide izgradnju novih vrtića i rekonstrukciju postojećih.

“Politika” navodi da je projektom koji se realizuje s Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, izmešu ostalog, planirano da se obezbedi oko 17.000 novih mesta za decu od tri do pet i po godina u novim renoviranim ili premnamenjenim objektima u najmanje 30 gradova i opština.

Kroz drugi projekat iz predpristupnih fondova EU biće obezbeđena stručna pomoć za zaposlene u vrtićimau 50 lokalnih samouprava, navode u Ministarstvu, te ističu da da povećanje broja mališana od pet i po godina koja idu u predškolsko planirano Akcionim planom za primenu Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020, a i nova razvojna agenda UN predviša da do kraja 2030. sve devojčice i dečaci imaju pristup kvalitetnom školskom programu.

Dualno obrazovanje važan element razvoja privrede

U Srbiji je 5.100 učenika uključeno u dualni sistem obrazovanja i veoma je važno iskoristiti sve šanse koje taj sistem pruža, rečeno je juče  u Privrednoj komori Srbije na konferenciji “Dualno obrazovanje – Iskustva nemačkih kompanija u Srbiji”. Direktor Nemačko-srpske privredne komore, koja je organizovala konferenciju pod pokroviteljstvom PKS, Martin Knap rekao je da su u Nemačkoj od početka verovali da je dualno obrazovanje jedan od važnih elemenata razvoja nemačke privrede. On je rekao da je stopa nezaposlenosti mladih u Nemačkoj izuzetno niska, iako je ekonomska kriza pogodila i nemačku privredu.

Dualni sistem ne može da funkcioniše bez firmi, rekao je Knap i zahvalio stručnim školama u Srbiji, (više od 70 njih) koje učestvuju u tom sistemu. Veoma je važno iskoristiti šanse koje taj sistem pruža i razumeti da je ovakvo stručno obrazovanje bitno za kompanije koje odlučuju da investiraju, poručio je Knap. Kako je kazao, veoma je važno ubediti preduzeća da učestvuju u tom sistemu jer je on pogodan, kako za male, tako i velike firme. “Veoma je važno znati da naše članice žele da obrazuju radnu snagu za srpsko tržište rada i srpsku industriju, a ne za nemačko tržište “, poručio je Knap.

Pomoćnica ministra za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić istakla je da je veoma važno da mladi kada završe formalno obrazovanje budu zapošljivi da su na pravom putu ako se opredele za sistem dualnog obrazovanja. Ona je navela da je u sistemu dualnog obrazovanja Srbije 5.100 mladih i da će privreda zahvaljujući ovom modelu postati održiva i inovativna. Kako je kazala, pored kompanija koje već učestvuju u ovom projektu, još jedna avio-kompanija će sutra potpisati ugovor sa Sektorom za dualno obrazovanje i takođe učestvovati u ovom projektu.

Direktorka Centra za dualno obrazovanje PKS Mirjana Kovačević ukazala je da nemački GIZ od 2013. godine radi na projektu uvođenja dualnog obrazovanja u Srbiji. Oko 800 kompanija u Srbiji podržava sistem dualnog obrazovanja, postoji 35 obrazovnih profila, učestvuju 72 škole u 48 gradova Srbije, a ukupno je uključeno 5.100 mladih. Umreženost partnera veoma je važna, rekla je Kovačević i navela da nema dualnog obrazovanja bez privrednika, i adekvatno pripremljenih škola.

Predstavnici kompanija Simens, Boš, Kontitek Fluid Srbija i Drekslmajer predstavili su svoja iskustva o ovoj oblasti, kao i učenici koji su deo programa. Predstavnici kompanije Simens naveli su da je trenutno na praksi 22 učenika i to za profile zavarivača, industrijskih mehaničara i električara. Ta kompanija je 2014. inicirala da se u Tehničkoj školi “Ivan Sarić” uvede dualni sistem obrazovanja, kao deo pilot projekta.

Novi Sad: Potpisan Memorandum o unapređenju položaja mladih

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i koordinator udruženja “Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS” Vukašin Grozdanović, potpisali su Memorandum o saradnji u susret međunarodnoj konferenciji o mladima koja će biti održana 28. novembra, a koja je deo zajedničkih aktivnosti usmerenih na unapređenje položaja mladih. “Mladima moramo stalno držati otvorena vrata institucija za sprovođenje njihovih ideja, a na njima je da koriste šanse kad god im se ukažu”, istakla je Janković i dodala da je potrebno stvaranje uslova za ostanak mladih ljudi u zemlji. Ona je naglasila da je od velikog značaja to što je Novi Sad uspeo da se izbori za omladinsku prestonicu Evrope, i da su time pokrenute i veze među mladima, ali i među generacijama i dodala da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pruža punu podršku ideji i aktivnostima udruženja OPENS.

Koordinator OPENS-a Vukašin Grozdanović kaže je da je neophodno pronaći sveobuhvatno i institucionalno rešenje za kreiranje održive omladinske politike u zemlji, sa posebnim institucijama za mlade. Poverenica je podržala i projekat-kampanju “Kakva sam, takva sam” koju je pokrenuo OPENS-2019 u saradnji sa UNICEF-om. Ideja je da se o ženskim pravima govori tokom cele godine, s obzirom da se obeležava 110 godina od prvog obeležavanja Dana žena, kao i da se devojčice i žene intenzivnije osnaže u borbi za ravnopravnost.

Studenti UB hoće da im se uvede fizičko

Sa novom akademskom godinom, za studente je počela i nova sezona sportske lige. Sveukupni pobednik lige studenata Univerziteta u Beogradu u protekloj akademskoj godini je Fakultet organizacionih nauka. Međutim, većina studenata se ne bavi sportom, jer ga kao predmeta, izuzev na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, nema. Sporta kao predmeta nema na fakultetima od 1998. godine. Danas uglavnom egzistira kroz sportska društva fakulteta i aktivnosti studentskog parlameta, navodi RTS. – Mi bismo zaista voleli da imamo segment gde ćemo se baviti fizičkom aktivnošću, jer mislim da je to neophodno za studente koji su i pod stresom, uče, tako da bi to bio dobar izduvni ventil u ovom trenutku, ali bojim se da u trenutnim planovima i programima studijskih programa ne verujem da ima mesta za takav jedan predmet – kaže Danilo Potparić, student prorektor Univerziteta u Beogradu.

Dok je postojalo, rekreativno bavljenje sportom brucoša pokrivalo je Ministarstvo prosvete. Danas takvih mogućnosti nema, kažu profesori. – Radimo na nekim modelima koji bi obezbedili malo podrška ministarstva, malo podrška fakulteta, malo doprinos studenata, da na taj način vratimo rekreativni sport. Jer naravno da je vrhunski sport značajan, ali za zdravlje nacije važno je da se steknu navike zdravog življenja i redovnog bavljenja sportom – navodi prof. Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu.

Pre tri godine osnovano je Sportsko udruženje Univerziteta u Beogradu. – Mi apsolutno radimo na tome da u narednih nekoliko godina se u nomenklaturu predmeta implementira izborni predmet sport. Naravno, da bismo to uspeli mi moramo promovisti univerzitetski sport – ističe za RTS Miloš Obradović, sportski direktor Univerzitetskog sportskog saveza Srbije. Na našem najstarijem i najvećem univerzitetu u futsalu, košarci, odbojci, rukometu, američkom fudbalu, šahu takmiči se oko 3.000 akademaca.

Do 4. novembra prijave za konkurs „ Pokrenimo našu decu“

Kompanija „Knjaz Miloš“ i brend Akva Biva, pod pokrovitelјstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Srpskim savezom profesora fizičkog vaspitanja i sporta, raspisali su treći Konkurs „Pokrenimo našu decu“ za sve osnovne škole.  Za učešće na nagradnom konkursu neophodno je poslati prijavu do 4. novembra 2019. godine.

Moskva: Saradnja Ministarstva i ruskog Instituta za nuklearna istraživanja

Delegacija Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koju su činili državni sekretar prof. dr Vladimir Popović i pomoćnik ministra prof. dr Viktor Nedović posetila je u ponedeljak 21. oktobra Zajednički institut za nuklearna istraživanja „Dubna“. Tom prilikom potpisana je Mapa puta saradnje između te institucije i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Radi se Strategija razvoja veštačke inteligencije Republike Srbije

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja počinje da radi na izradi Strategije razvoja veštačke inteligencije Republike Srbije za period od 2020. do 2025. godine.

Počinje projekat “Uhvati film – pusti predrasude 2”

Edukacijama na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu, koja će se održati danas  22. oktobra, Kreativno afirmativna organizacija PARNAS započinje praktičnu realizaciju projekta „Uhvati film – pusti predrasude 2“, podržanog od strane Gradske uprave za sport i omladinu. Projekat će se nastaviti 24. oktobra, radionicom u Računarskoj gimnaziji „Smart“. Učenici će imati priliku da nauče osnovne pojmove o invaliditetu i diskriminaciji osoba sa invaliditetom, kroz projekcije filmova sa „Uhvati film“ festivala i radionicu u kojima će se dekonstruisati stereotipi i predrasude uočene u filmovima. Posebna pažnja u ovom ciklusu radionica biće na pojmovima inkluzije.

Projekat „Uhvati film – pusti predrasude 2“ nastavak je prošlogodišnjeg projekta „Uhvati film – pusti predrasude“, koji je, takođe, podržala Gradska uprava za sport i omladinu. U prošlogodišnjem ciklusu edukovano je ukupno 205 novosadskih srednjoškolaca o pojmovima invaliditeta i diskriminacije osoba sa invaliditetom. Ovogodišnji ciklus „Uhvati film pusti predrasude 2“ realizovaće se u novosadskim srednjim školama, ali i na fakultetima. Cilj projekta je podsticanje prevencije diskriminacije socijalno osetljivih grupa mladih i afirmisanje filma kao sredstva edukacije za postizanje socijalne promene. Edukacija senzibiliše i nastavno osoblje po pitanjima diskriminacije i socijalnog uključivanja osetljivih grupa i podstiče ih da ovaj aspekt primene u svom radu sa mladima. Projekat direktno utiče i na razvoj kvalitetnih vannastavnih aktivnosti u školama.

Sremska Mitrovica dobija novu osnovnu školu

Dok se Srbija godinama suočava sa problemom manjka dece u osnovnim školama, pa se u manjim mestima neke škole i zatvaraju, u Sremskoj i Mačvanskoj Mitrovici, izgrađene su dve. U Mačvanskoj Mitrovici prošle godine izgrađena je Osnovna škola “Dobrosav Radosavljević Narod”, a u Sremskoj Mitrovici u toku je gradnja Osnovne škole “Jovan Popović”. Ukupna vrednost izgradnje škole u Sremskoj Mitrovici je 300 miliona dinara. Izgradnja je počela u novembru prošle godine, za prvu fazu Uprava za kapitalna ulganja Vojvodine izdvojila je 63, a lokalna samouprava 18 miliona dinara. “Kada, u kratkom periodu, gradite dve škole, onda time šaljete poruku da Grad Sremska Mitrovica vodi računa o obrazovanju naše dece i to nam mora biti prioritet. Pored svega toga, rekonstruišemo i ostale škole u seoskim i gradskim sredinama, jer nam je cilj da đaci i nastavnici rade u najboljim uslovima”, rekao je Tanjugu načelnik Gradske urpave za obrazovanje, kulturu i sport Ilija Nedić.

Novu školu “Jovan Popović” u javnosti su već nazivali “školom budućnosti”, jer će nastava biti organizovana isključivo u kabinetima. Uvršteni su i u program “500 škola digitalne nastave”. Škola će imati 4.400 kvadrata, 17 učionica i nekoliko kabineta, kuhinju i trpezariju, a najavljeno je da će u njoj biti mesta za 1.000 učenika. U starom objektu, koji je izgrađen 1960. godine, nastavu su pohađala 824 učenika. Nedić kaže i da Grad rekonstruiše i vrtiće u ovoj opštini. “Sledeće godine ćemo izgraditi novi vrtić u Laćarku, čime želimo da postignemo da više nijedno dete ne bude na listi čekanja”, kaže Nedić.

Sombor: Edukativni seminar Pokreta gorana za nastavnike   

Prvi od dva planirana seminara za učitelјe i nastavnike pod nazivom „Ceger ekoloških ideja“ održan je u subotu i nedelju  u Somboru. Učestvovalo je 20 učesnika iz osnovnih škola sa područja Sombora, uglavnom učitelјa i nastavnika biologije. Seminari su deo projekta „Zaštita prirode kroz (ne)formalno obrazovanje“ koji je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.

Seminar realizuje Pokret gorana Novog Sada u partnerstvu sa Prirodno-matematičkim fakultetom – Departmanom za biologiju i ekologiju i domaćinom seminara Pokretom gorana Sombora. Na seminaru će biti predstavlјena tri edukativna cegera (Čarolija šume, Magična livada i Vodena avantura) i priruručnik koji ih prati sa opisanim aktivnostima. Sve aktivnosti iz priručnika će biti predstavlјane u prirodi, uz korišćenje rekvizita, kartica i testova koji su pripremlјeni za realizaciju svake opisane aktivnosti.

Učešće na seminaru, koji je održan u sali Gradskog zatvorenog bazena,  Apatinski put bb,  bilo je besplatno za sve učesnike. Predavači su edukatori Pokreta gorana koji su i osmislili cegere: Ljilјana Jovanović, Nina Dimitrijević i Ivana Dragin. Drugi seminar održaće se u Kragujevcu početkom novembra.

Nataša Zukanović pobednica Festivala “Glas Anđela – Tijana Jurić”

Nataša Zukanović iz Beograda, pobednica je ovogodišnjeg Festivala “Glas Anđela – Tijana Jurić”, koji je  u subotu uveče održan u Bajmoku. Takmičenje mladih pevača etno muzike je održano peti put u znak sećanja na tragično preminulu Tijanu Jurić. Tragično preminula Tijana Jurić bila veliki ljubitelj tradicionalne muzike.

Sve više mališana nepravilno govori, logopeda sve manje

Okom statistike, deca predškolskog uzrasta imaju sve veći problem kada je reč o govorno jezičkim poremećajima. Koji su razlozi zbog kojih sve više dece ima probleme pri izgovoru, koliko su ti problemi učestali,da li se prevazilaze pri upisu dece u prvi razred. Šta smatraju vaspitači, a šta praksa logopeda, proveravali smo u Somboru i Apatinu. Nepravilno izgovoreni glasovi poput C, Č, Dž, Š, R, Ž, Lj, S, Z su najčešći poremećaji govora kod predškolske dece. Statistika kaže da više od 65 odsto tokom poslednjih godina ima nepravilnu artikulaciju, mucanje, do toga da odbija ili uopšte ne govori. U somborskom vrtiću ističu da je govorni status mališana različit, a da vežbama oralne praksije nastoje prevazići te probleme. “Skoro četiri decenije imam iskustva i sve je više dece koja imaju taj problem sa izgovorom. Učimo decu elastičnosti govornog aparata uopšte i pokretljivosti jezika u izgovoru. Imamo niz vežbi kojima razvijamo i bogatimo dečiji rečnik, motivišemo decu da samostalno prepričavaju, pričaju svoje doživljaje ili događaje, jednostavno da deca govore”, kaže Radojka Bjelicki, vaspitačica u PU “Vera Gucunja”, objekat “Đurđevak”.

Govorni poremećaji su najbrojniji sa 67,91 odsto, što za Srbiju iznosi do 62 procenta. Od 508 testirane dece, neku vrstu poremećaja govora, jezika ili komunikacije ima 393 dece, tj 77,36% (nepravilna artikulacija, muca, odbija da govori, ne govori,..). Dislalije kao poremećaj u izgovoru glasova su najbrojnije, i evidentirane su kod 345 testirane dece, odnosno kod 67,91% . Od toga 197 su predškolci a 148 su deca uzrasta 3-5,5 godina. Taj procenat za Srbiju iznosi od 60% do 62%. Deca su 2291 puta nepravilno izgovorila neki glas, a pre 9 godina 1.492 puta, navode u apatinskom vrtću. “Ono što je zabrinjavajuća činjenica, ali ne samo nama već na području cele zemlje je pomeranje godine kada dete progovara. Govor deteta se relativno kasno razvija u odnosu na sve ono što smo imali do sada i na uslovno rečeno važeće standarde. Dakle, dete kasnije progovara i jako su prisutni i vrlo često poremećaji u izgovoru određenih reči i druge disfunkcionalnosti u govoru”, dodaje Biljana Mandić,vaspitačica i direktorica Predškolske ustanove “Pčelica” Apatin:

Artikulacione smetnje rešavaju se logopedskim tretmanom, a u Udruženju logopeda Srbije ukazuju na problem da svaki vrtić ili Dom zdravlja nema logopeda ili ih ima nedovoljno. “U odnosu na pre nekoliko godina mnogo je manje zaposlenih logopeda u javnom sektoru, a ne može jedan logoped da primi veliki broj dece i da sprovodi kontinuirani tretman. Po mom mišljenju, najveći problem današnjice gde uočavamo porast broja govorno jezičkih i drugih razvojnih poremećaja je to da u svemu tome najviše krivim prezaštićenost dece”, napominje Nataša Labović, predsednik Udruženja logopeda Srbije.

Prekomerno gledanje televizije, korišćenje mobilnih telefona i tableta smatraju se glavnim kočnicama za razvoj govornog statusa kod dece, u vrtićima dodaju da roditelji sarađuju i vode mališane kod logopeda, ali smo ipak ostali uskraćeni za njihovo mišljenje.

Održana porodična šetnja u Požegi

Opština Požega i Pokret za decu Tri plus organizovali su porodičnu šetnju u Požegi, kako bi poslali poruku da je najveća sreća i snaga u porodici. Kako se navodi u saopštenju Pokreta za decu Tri plus, oko 1.000 dece, roditelja, baka i deka, uživalo je u subotu u izvedbama mališana iz predškolske ustanove “Olga Jovičić Rita”. “Pokret za decu Tri plus je omogućio deci da se upoznaju, a roditeljima da se podsete kako su nekada izgledale stvari sa svojom postavkom eksponata Porodični vremeplov”, naveli su organizatori. Porodicama je pozdravio predsednik opštine Požega Đorđe Nikitović, koji je rekao da će opština u narednom periodu donositi mere kojima će se podsticati rađanje.Događaj je, kako stoji u saopštenju, završen svojevrsnim porodičnim kolom u kome su igrale sve generacije.

Vremeplov: Rođen  Dimitrije Davidović

Na današnji dan 23. oktobra 1789. godine rođen je srpski novinar i publicista Dimitrije Davidović, autor prvog ustava u modernoj srpskoj istoriji poznatog pod imenom Sretenjski ustav (1835). Pokrenuo je i uređivao “Novine serbske” (1813-22) u Beču, a potom je kratko vreme bio ministar prosvete i urednik prvih novina u Srbiji Miloša Obrenovića.

Vremeplov: Rođen Jaša Tomić

Jaša Tomić, srpski novinar, političar i pisac rođen je na današnji dan 23. oktobra 1856. godine. Školovao se u rodnom Vršcu, Temišvaru i Kečkemetu. Studirao je u Beču i Pragu, medicinu i književnost. Politička borba odvukla ga je od završetka studija. Osnivač je grupe poznate kao – Vršački socijalisti. Bio je urednik “Zastave” i Miletićev naslednik u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci (od 1891. Radikalna stranka). Na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 25.11.1918. odlučno je uticao na prisajedinjenje Vojvodine (tada Bačka, Banat i Baranja) Kraljevini Srbiji. Dela: “Književna zrnca”, “Pesme”, “Nazareni”, “Slike i pripovetke”, Dositej Obradović”, “Lepa književnost i umetnost”.

Vremeplov: Odluka o početku Oktobarske revolucije

Na sednici Centralnog komiteta Ruske Socijalističke radničke partije (boljševika) na današnji dan 23. oktobra 1917. godine doneta je odluka o podizanju oružanog ustanka. Pripremama i izvođenjem Oktobarske revolucije rukovodio je Vladimir Iljič Lenjin.

Vremeplov: Rođen Pjer Larus

Francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanaz Larus (Pierre Athanase Larousse), izdavač “Velikog svetskog rečnika XIX veka” u 17 tomova rođen je 23. oktobra  1817 godine. Izdavačka kuća “Larus” je posle njegove smrti 1875. nastavila izdavanje enciklopedijskih rečnika.

Vremeplov: Antikomunistička pobuna studenata i radnika u Mađarskoj

Na današnji dan 23. oktobra 1956. godine uličnim demonstracijama studenata i radnika u Mađarskoj je počela antikomunistička pobuna, koju su sovjetske trupe ugušile u krvi 4. novembra 1956.

Vremeplov: Pasternak dobio Nobelovu nagradu

Ruski pisac Boris Pasternak dobio je 23. oktobra 1958. godine Nobelovu nagradu za književnost za roman “Doktor Živago” koji je postao bestseler na Zapadu, dok u SSSR tada još nije bio objavljen. 

Vremeplov: Rođen Pele

Na današnji dan 23. oktobra 1940. godine rođen je brazilski fudbaler Edson Arantes do Nasimento, poznat kao Pele, koji se smatra najboljim igračem u istoriji fudbala.

Vremeplov: Ukrajinski premijer podneo ostavku posle studentskih protesta

Ukrajinski premijer Vitalij Masol 23. oktobra 1990. godine je prinuđen da podnese ostavku posle masovnih studentskih protesta. To je bio prvi funkcioner Sovjetskog Saveza koji je otišao sa vlasti pod pritiskom javnosti.

Vremeplov: Umro Vilhelm Brase, fotograf iz Aušvica

Na današnji dan 23. oktobra 2012 godine preminuo je Vilhelm Brase fotograf koji je u Aušvicu po nalogu nacista snimio između 40.000 i 50.000 fotografija logoraša osuđenih na smrt, a čiji su sačuvani negativi pomogli da odgovorni za ova zlodela budu osuđeni.

Predstava protiv nasilјa đaka Gimnazije“Svetozar Marković“

U okviru projekta „Jednaki u NEnasilјu” učenici Gimnazije „Svetozar Marković” imali su u četvrtak 17. oktobra priliku da u toj školi pogledaju predstavu posvećenu nasilјu, koju su pripremili njihovi vršnjaci. Udruženje „Život kao inspiracija” petu godinu zaredom realizuje program po novosadskim srednjim školama, u sklopu Lokalnog akcionog plana za mlade i uz podršku Gradske uprave za sport i omladinu. – Prvo smo organizovali radionice u Omladinskom OK klubu na Spensu, gde je psiholog s decom razgovarao o nasilјu, a potom je na osnovu toga urađena evaluacija da bismo došli do klјučnih informacija o vrstama nasilјa koje najviše muče učenike – objasnila je koordinatorka programa „Jednaki u NEnasilјu” Ljilјana Maširević iz Udruženja „Život kao inspiracija”. – Na osnovu dobijenih informacija osmišlјena je predstava s kojom đaci gostuju po novosadskim srednjim školama, a ta predstava se svake godine dorađuje u skladu s vrstama nasilјa koja su u tom trenutku „aktuelna”, a ovog puta smo, između ostalog, obradili i sajber-nasilјe.

Organizatori navode da je predstavu za prethodnih sedam dana pogledalo 400 dece, kao i da ih je na radionicama u proseku učestvovalo oko 20, i to uglavnom učenika drugog i trećeg razreda srednje škole. Kažu da im za organizaciju nastupa nisu potrebni specijalni uslovi, niti scenografija, dovolјne su im stolice, a svaka škola ima svečanu salu.

Dečak (7) pao sa trećeg sprata: Prošao sa lakšim povredama

Sedmogodišnji Nišlija pao je jutros sa trećeg sprata kuće u kojoj živi u Gornjomatejevačkoj ulici, ali je neverovatnim sticajem okolnosti prošao samo sa lakšim povredama. Kako saznajemo, dete  se oko četiri ujutro probudilo i počelo da doziva majku koja se u to vreme tuširala. S obzirom na to da nije imao ključ od ulaznih vrata, pokušao je da pređe sa jedne na drugu terasu, ali se omakao i završio devet metara niže. Život mu je spasilo to što je pao na travnatu površinu, a ne na beton. U niškoj policiji rečeno je da ih je Klinički centar obavestio da su zbrinuli mališana koji je pao sa trećeg sprata, te da je obavešteno Više javno tužilaštvo u Nišu. Iz niškog Kliničkog centra je sapšteno da je dečak prošao samo sa kontuzijama.

Ćerki poginulog rudara godinama ne isplaćuju stipendiju

Rudar Ljubiša Marjanović (33) poginuo je u januaru 1999. godine u rudniku “Rembas” kada je njegova ćerka Sandra imala tek dva meseca. Firma je obećala stipendiju za ćerku do kraja školovanja, ali već godinama menadžment “Rembasa” ne poštuje ugovor o stipendiranju. Rukovodstvu Rudnika mrkog uglja “Rembas”, koje sada pripada JP PEU “Resavica”, bilo je zgodno da odmah nakon nesrećnog slučaja pokaže brigu o udovici i siročetu svog rudara. Supruga Volica Marjanović (49) nakon tragedije potpisala je sa rudnikom ugovor o stipendiji za školovanje deteta. Nakon nekoliko godina od početka školovanja, pare su prestale da stižu. – U ugovoru je stajalo da će rudnik do svakog petog u mesecu da isplati stipendiju i tako sve do završetka fakulteta, odnosno do trenutka kada Sandra napuni 26 godina – navodi Volica Marjanović za “Blic”.

Iznos stipendije se menjao u zavisnosti od uzrasta. U osnovnoj školi bio je nešto niži, a u srednjoj je dostigao oko 30.000 dinara. – Pet godina unazad ne poštuju ugovor. Išla sam na vrata, plakala im. Godine 2017. su nam isplatili kompletno dugovanje i posle toga opet ništa – govori kroz suze udovica Ljubiše Marjanovića. Ona kaže da je izbegavala tužbu, da se uzdala da u rudniku još ima ljudi, ali da više nije mogla. – Tužila sam ih, a oni se vade na zastarelost. Oni nisu ljudi – jada se Marjanovićeva.

Posle Sandrine osnovne škole, menadžment “Rembasa” tražio je da se ugovori o stipendiranju produžavaju na svakih godinu dana, a jedne godine izbegli su to da učine. Ukupan dug narastao je do dva miliona dinara, a na sudu, advokat “Rembasa” udovici i siročetu poginulog rudara nudi skoro trostruko manje novca – 700.000 dinara. – Sandra je na Pedagoškom fakultetu u Jagodini, treća je godina. Ja ne radim, živim od porodične penzije koja je 28.000 dinara. Samo školarinu plaćam 9.000, a stanarinu 70 evra. Jedva preživljavamo – navodi ona. Na pitanje kako detetu kupuje knjige i garderobu, kaže da su u Jagodini pronašli sekend hend u kojem komad odeće košta 50 dinara, dok dvadesetogodišnja Sandra knjige kopira ili pozajmljuje od kolega polovne. – I pored nemaštine i svega što nas je snašlo, nije obnovila nijednu godinu. Dobar je student. Izboriću se kako god budem mogla da završi fakultet – zaključuje Volica Marjanović.

 “Pasošem kompetencija” do smanjenja rizika od trgovine lјudima

Memorandum o saradnji s republičkim Centrom za zaštitu žrtava trgovine lјudima potpisan je 17. oktobra u Gradskoj kući u Novom Sadu, radi sprovođenja obuke “Pasoš kompetencija”. U ime Grada, memorandum je potpisala načelnica Gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu Vera Grkavac, a u ime Centra, v. d. direktor Aleksandra Ljubojević. Obuka je namenjena nezaposlenim licima, teško zapošlјivoj kategoriji žrtava trgovine lјudima i predviđena je akcionim planom zapošlјavanja Grada za ovu godinu, koji sprovodi Gradska uprava za privredu. – “Pasoš kompetencija” je mera, odnosno instrument koji pomaže teže zapošlјivim kategorijama lјudi da pronađu znanja i veštine koje možda nisu stekli, iako možda imaju formalno obrazovanje – kaže član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević. – Tom merom će se baviti stručni lјudi koji su sertifikovani i osposoblјeni za rad sa žrtvama trgovine lјudima. Gradska uprava za privredu je to planirala u okviru akcionog plana zapošlјavanja.

Po rečima direktora Centra za zaštitu žrtava trgovine lјudima Aleksandre Ljubojević, potpisivanje memoranduma od velikog značaja, jer će tako osnažiti žrtve za dalјi život, kako se ne bi vratile ponovo u proces eksploatacije. – Moramo da vodimo računa o njihovom oporavku, resocijalizaciji i reintegraciji u društvo, a to jedino možemo ako ih obučimo i pomognemo im da se brže i lakše zaposle – kaže Aleksandra Ljubojević. – One uglavnom nemaju obrazovanje, ali sigurno imaju neke veštine koje će im pomoći za dalјe edukovanje, ili ih podstaći da ih prepoznaju u sebi, što će im dati snage za budućnost.

Potpisivanju memoranduma prisustvovali su i predstavnici Edukativnog centra, preko kojih Gradska uprava za privredu realizuje obuke iz akcionog plana zapošlјavanja. Oni su angažovali Centar za proizvodnju znanja i veština, koji su jedini u Vojvodini sertifikovani za taj posao. Partner je i Nacionalna služba za zapošlјavanje, kao i predstavnici Tima Grada na inicijativi, koja je potpisivanjem memoranduma uspela da se realizuje i pretoči u konkretan dokument.

Štajerske novine o Pupinu

Slovenački časopis Štajerske novice piše o tome da se u Srbiji decenijama ulažu ozbilјni napori da se “najveći srpski naučnik i lobista u svetu Mihajlo Pupin otrgne od zaborava”. Kako navode u tekstu o Oktobarskim susretima koji se svake godine u čast velikog naučnika i patriote održavaju u njegovom rodnom Idvoru, ove godine se to događa 40. put, a na Pupina u malom banatskom selu podsećaju rodna kuća, muzej koji je smešten u zgradi stare škole i Narodni dom – Pupinova zadužbina rodnom selu koja je trebalo da postane narodni univerzitet.

Svake godine, pišu Štajerske novice, na Oktobarske susrete stižu predstavnici društva “Mihajlo Pupin” iz Ljublјane na čelu sa njihovom predsednicom Divnom Obrenović, koja je prošle godine dobila prestižno priznanje Pupinovu medalјu. U obrazloženju komisije navodi se da Divna Obrenović decenijama prati aktivnosti posvećene srpskom geniju i da je zaslužna za realizaciju nekoliko važnih projekata posvećenih Pupinu. Štajerske novice podsećaju da je Pupin rođen 9. oktobra 1858. godine u Idvoru u Banatu, da je sam sebi dao nadimak “Idvorski”, da su mu roditelјi bili nepismeni zemlјoradnici, ali da su ga upućivali od ranog detinjstva da ide u svet i bavi se naukom. Majka mu je govorila da je znanje svetlost koja osvetlјava kroz život i da ne sme ostati slep kod očiju, piše u tekstu koji je objavio časopis Štajerske novice.

About the Author

admin