Vesti – 30.10.2019.

Mali: Doktorat nije plagijat!!!

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je cela priča oko njegovog doktorata stvar politike, ističući da je za njega najvažnije da je Nastavno-naučno veće Fakulteta organizacionih nauka (FON) potvrdilo da njegov doktorat nije plagijat. Mali je u ponedeljak uveče, gostujući u emisiji Stav na TV 02, rekao da će prihvatiti mišljenje Nastavno-naučnog veća FON-a i snositi posledice za to što, kako su naveli, postoje propusti u citiranju pojedinih izvora u doktoratu. Na pitanje da li je sada stavljena tačka na pitanje spornosti njegovog doktorata, Mali je rekao “ko zna šta će oni na Univerzitetu ponovo da urade”. “Drago mi je što su potvrdili ponovo da moj doktorat nije plagijat jer znam da sam ga ja pisao, siguran sam u svoje znanje, siguran sam u ono što sam radio. Ali, evo, za neke greške koje su bile prihvatiću odgovornost i idemo dalje”, poručio je Mali.

On je naglasio da je cela priča “stvar politike” i podsetio da je sve počelo kada je postao gradonačelnik Beograda. “Pet godina ta priča traje. Mislim da je ovo je treći put da je FON potvrdio istu odluku, bile su dve ili tri stručne komisije”, rekao je Mali. On je dodao da opozicija, kada nema šta da kaže, spinuje i izvrće činjenice što se, kako je naveo, pokazalo i kada je paljena knjiga zamenika gradonačelnika Gorana Vesića u Beogradu. “Nisu bili oni, a na kraju se ispostavilo jasno da jesu bili oni”, rekao je Mali, dodajući da se više ne govori o delovanju opozicije koja je nalik fašistima, već o fašizmu na ulicama Beograda.

Kao primer, on je podsetio na situaciju sa vešalima na Terazijama za koje se, kako je naveo, ispostavilo da je doneo potpredsednik Dveri kao i da se pričalo da je “super deka na Trgu Republike napao nekog pristalicu opozicije, a zapravo je bilo obrnuto”. “To je to spinovanje činjenica, iz nemoći da predstave nešto konkretno narodu, oni kažu: “Niko iz naše opozicije ili iz našeg pokreta nije palio knjigu”. Na kraju vidite da je istina da su oni to radili. Tako se spinuje i ono što je vezano za moj doktorat i tako se spinuje veliki broj stvari u Srbiji”, ocenio je Mali.

Uskoro novi zakon o štrajku

Minimum procesa rada ubuduće bi, umesto poslodavaca, trebalo da utvrđuje kolektivni ugovor, predviđeno je Nacrtom izmena Zakona o štrajku. Načelnica Odeljenja za socijalni dijalog u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragana Kralj kaže da se na novom nacrtu izmena Zakona o štrajku radilo dve godine. Navela je da bi na prvom mestu minimim procesa rada trebalo da utvrđuje kolektivni ugovor, a u tome je, dodaje, veoma bitan doprinos sindikata.  Kaže da su u pripremi izmene Zakona o Socijalno-ekonomskom savetu i da je ministar Zoran Đorđević u julu, na inicijativu sindikata i Unije poslodavaca Srbije, doneo rešenje o formiranju radne grupe za izmenu zakona, koja je održala prvi sastanak. Podsetila je da su prošle godine usvojene izmene Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, i navela da se na u tom propisu radilo zajednički sa predstavnicima sindikata i UPS.

Dubai: Veliki uspeh naše dece na takmičenju u mentalnoj aritmetici

Deca iz Srbije osvojila 2 trofeja, 2 zlatne i 3 srebrne medalje na internacionalnom takmičenju u mentalnoj aritmetici u Dubaiju – Srpski drim tim iz mentalne aritmetike beleži izvanredan uspeh na međunarodnom nivou Naša deca su ponovo u društvu najboljih i to na svetskom nivou u mentalnoj aritmetici. 19. oktobra na internacionalnom takmičenju u Dubaiju na kome je učestvovalo više od 2000 dece iz 16 zemalja sveta, deca iz Srbije koja uče mentalnu aritmetiku po indijskoj BrainObrain metodi. Drim tim sastavljen od osmoro dece iz edukativnih centara iz Beograda, Inđije, Zaječara i Niša je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima osvojio čak 7 nagrada: 2 trofeja, 2 zlatne i 3 srebrne medalje.Uz pobedničku matematičku ekipu su u Emiratima bili roditelji, edukatori i franšizeri koji su ih bodrili i navijali za njih. Deca iz Srbije su pokazala svoje umeće na abakusu, družila se sa vršnjacima koristeći engleski jezik a cela delegacija nosi lepe uspomene i na novouspostavljena prijateljstva i pozitivne utiske o različitim kulturama i običajima.

Ekipu koja je proslavila ime Srbije na ovom medjunarodnom takmičenju u mentalnoj aritmetici čine: Anja Jojić zlatna medalja, Beograd, Vidikovac, Andrija Grujučić, srebrna medalja, Beograd, Vidikovac, Katarina Birčanin, srebrna medalja, Beograd, Voždovac, Nenad Dimitrijević, trofej, Inđija, Andrej Jovanović, trofej Niš, Mihajlo Stanojević, zlatna medalja, Zaječar i Teodora Bogdanović, srebrna medalja, Niš. Male mentalne aritmetičare su za takmičenje u Dubaiju spremali i bodrili edukatori Jelena Nikolić iz Niša, Blagoja Ilieski i Katarina Stojanović iz Beograda.

Kokteli studenata Prirodno – matematičkog fakulteta najbolji

Na međunarodnom takmičenju barmena u pripremanju aperitivnih i dugih koktela, u Makarskoj, za najbolje koktele nagrađeno je troje studenata Prirodno – matematičkog fakulteta.  Katarina Petković predstavila je aperitivni koktel “Ultra Violet”, za koji je osvojila pehar za prvo mesto u kategoriji “Aperitiv drink Finest Call”. Nemanja Popović osvojio je pehar za “Najbolju kreaciju na takmičenju” za autentični aperitivi koktel “Gold Star”, dok je Nikola Cvijanović osvojio nagradu sponzora Kotany za dugi koktel “Unexpected Journey”. Tim studenata predvodio je nastavnik veština Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo msr Milorad Todorović. Već petu godinu za redom u Makarskoj se održava međunarodno takmičenje konobara, barmena, barista i restorana, u organizaciji SKMER-a i Hrvatskog udruženja barmena. Ove godine “Grand gourmet 2019” održan je od 22. do 26. oktobra. 

Dogodine prvi master strukovni vaspitači u Kikindi

Za prvu generaciju studenata master studija u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi počela je akademska godina. Njih 84 nastavlja svoje obrazovanje, uz želju da steknu nova znanja i unaprede profesionalne kompetencije. U jedinoj državnoj visokoškolskoj ustanovi na Severu Banata očekuju da će za manje od godinu dana imati i prve master strukovne vaspitače.

Maja Radišić iz Kumana završila je osnovne studije u Kikindi pre tri godine. Za to vreme, odradila je pripravnički staž i zaposlila se u Predškolskoj ustanovi “Pava Sudarski” u Novom Bečeju. Upisivanje master studija za nju znači stepenik više u profesionalnom razvoju. “Očekujem da ću završiti uspešno studije i da će ovo biti dalji korak u radu sa decom.” Za Sanelu Bodo iz Banatske Topole upisivanje master studija predstavlja nadu da će brzo doći do zaposlenja, budući da trenutno završava volontiranje u Predškolskoj ustanovi “Dragoljub Udicki” u Kikindi. “Nadam se da će biti zanimljivo i ne previše teško. Najviše bih volela da radim u Kikindi.”

Više godina, profesori i rukovodstvo kikindske Visoke škole za obrazovanje vaspitača radili su na akreditaciji programa master studija.Da je sve bilo vredno truda, potvrđuje i veliko interesovanje studenata za nova saznanja i dolaženja do višeg stepena obrazovanja. Angela Mesaroš Živkov, v.d. direktorke VŠSSOV u Kikindi kaže: “Škola je dobila akreditaciju juna za 25 studenata. Međutim, zbog velike zainteresovanosti, tražili smo povećanje kvote upisne i dobili smo 50 mesta. Popunili smo brojno stanje što se tiče druge godine, imamo 50 studenata, a na drugoj 34 studenta na master studijama.” Program master strukovnih studija obuhvata uopštene predmete iz pedagoške, psihološke i metodičke grupe, kao i stručnu praksu i stručno istraživački rad. Za one koji nisu završili specijalističke strukovne studije, master traje dve godine, dok specijalizante očekuje jedna godina studiranja.           https://www.youtube.com/watch?v=IPvOdL8l4OA

Takmičenje Space4Women za studentkinje UNS-a

Takmičenje Space4Women namenjeno je studentkinjama osnovnih, master ili doktorskih studija svih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu koje žele da preuzmu inicijativu, razmišljaju kreativno i zakorače u svet preduzetništva. Na takmičenje mogu da se prijave studentkinje koje imaju inovativnu ideju za razvoj novog ili unapređenje postojećeg proizvoda odnosno usluge iz bilo koje oblasti (kultura, ekologija, turizam, poljoprivreda, IKT, tehnologija i dr). Ideje se prijavljuju u timu koji treba da se sastoji od minimum 2, a maksimum 5 članova. Članovi tima ne moraju biti sa istog fakulteta/departmana i timovi mogu biti mešoviti (da ga čine studenti i studentkinje) s tim da tim lider mora da bude studentkinja.

Faze takmičenja: I Prijava ideja do 5.11.2019. godine. II Selekcija ideja do 7.11.2019. Odabrani timovi biće obavešteni putem email-a. III  Odabrani timovi će ući u proces mentorstva i obuke i učestvovaće u edukacijama koje će im pomoći da razrade svoje ideje i da se pripreme za završno takmičenje. Plan je da se obuke organizuju vikendom u period od 9.11.2019 – 24.11.2019. i IV Organizovanje finala takmičenja u decembru na Univerzitetu u Novom Sadu. Timoviće u finalu takmičenja predstaviti svoje ideje pred stručnim žirijem koji će proglasiti pobedničke timove i dodeliti vredne nagrade.

Pobednički tim osvojiće nagradu u vrednosti od 2.000 eura, a pored glavne dodeliće se i druge vredne nagrade timovima koji osvoje II i III mesto. Rok za prijavu: 5. novembar 2019! Za sve dodatne informacije posetite sajt www.space4women.rs. Nosilac projekta je Studentska asocijacija Univerziteta u Novom Sadu, a projekat je podržao Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj Republike Srbije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine.

Manje školske dece na Sajmu knjiga

Šekspirove drame, ruske bajke, kuvari, knjige Jasminke Petrović, romani domaćih pisaca… nalašli su se visoko na listi želja posetilaca Sajma knjiga u Beogradu. Graja školaraca, šuškanje kesa punih knjiga u rukama pristojno odevenih starijih ljudi, traganje radoznalaca za jednim naslovom, susreti čitalaca sa omiljenim piscima obeležavaju prvu polovinu Sajma knjiga u Beogradu. Primetno je da je bilo manje školske dece je na sajmu ove godine. Kako su Tanjugu potvrdili iz organizacije Sajma knjiga, razlog za slabiju poseti školske dece leži u problemu sa izdavanjem licenci za vozače koji bi učenike osnovnih i srednjih škola prevozili iz unutrašnjosti Srbije na sajam knjiga u Beogradu.

Đaci koji su uprkos različitim okolnostima stigli na Sajam knjiga u pratnji svojih nastavnika uglavnom su kupovali enciklopedije i bajke. Milica Radovanović iz Beograda ima 13 godina i sa drugaricama iz škole pokušava da nađe ruske bajke probijajući se kroz gužvu između štandova. “Od malena su mi kupovali roditelji knjige. Volela bih da nađem neko veliko izdanje sa ruskim bajkama za svoju biblioteku. Neke moje drugarice mi se smeju jer tražim bajke po Sajmu knjiga, ali one slabo čitaju pa ih razumem” kazala je Milica Tanjugu. Selfi je već drugu godinu zaredom nezaobilazni momenat “čekiranja” boravka školaraca na Sajmu knjiga, a petnaestogodišnja Jovana Marković traži enciklopediju posvećenu okeanima. “Namera mi je da se bavim zaštitom životne sredine kada porastem, ako do tada priroda ne napravi neko čudo na planeti”, priča Marković uz glasan smeh svojih drugarica.

Profesorka književnosti iz Beograda Marina Sekulić kaže da je uvek dobro popuniti biblioteku klasicima kao što je Šekspir. “Kupila sam Šekspirove drame i “Antologiju srpske pripovetke” Mihajla Pantića. Raduje me što vidim ovde mlađi svet koji se istinski interesuje za knjigu”, kaže Sekulić dok se mimoilazi sa grupom studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu koji tragaju za stručnim knjigama koje će im valjati u stavku studija. Grupa klinaca, ne starijih od 10 godina u glas traži novu knjigu Jasminke Petrović “Baštovanov san”. “Treba nam pet knjiga”, “pregovara” najotresitija devojčica iz grupe sa prodavačicom, a na radoznalost reporetera Tanjuga odgovaraju jednostavno: “Nastavnica nam je preporučila tu knjigu”.

Bračni par iz Kragujevca koji živi i radi u Austriji, Zorica i Miloš Janković provodi deo godišnjeg odmora u Srbiji i na Sajmu knjiga u Beogradu kupuju knjige o srpskim manastirima. “Imamo prijatelje u Beču koji su fascinirani srpskom srednjevekovnom arhitekturom i kulturom pa im nosimo poklone”, kažu u glas oboje. Iz kesa posetilaca Sajma knjiga vire različiti naslovi od nove knjige Jelene Lengold, Dragana Velikića, Neleta Karajlića, Vladike Gligorija… pa sve do specijalizovanih kuvara i fitnes vodiča kroz svet zdravlja.

Vanškolske aktivnosti dece – potreba ili trend?

Istraživali smo koliko roditelje koštaju vanškolske aktivnosti dece i da li su one danas, potreba ili trend? Da li je na prvom mestu interes i dobrobit dece ili ambicije roditelja i interes vlasnika škola namenjenih deci. Upravo je to tema emisije “Potrošački reporter”, koju možete pogledati danas u 13 časova i 15 minuta ili na našem sajtu, opcija odloženo gledanje.     https://www.youtube.com/watch?v=BtTSg54Gsmw

Maskenbal za lepši izgled OŠ “Vasa Stajić”

U OŠ “Vasa Stajić ” u Novom Sadu u sredu  sa početkom u 20 sati, održaće se humanitarna akcija “Najlepša maska” u okviru koje će đaci prikazati kostime i maske od reciklažnog materijala. Na maskenbalu će biti izabrani najkretivniji modeli. U programu učestvuju i učenici istorijske sekcije, koji će za ovu priliku prodavati kolačiće koje će sami umesiti . Organizator akcije je Učenički parlament, a učestvovaće više od 120 đaka. Prikupljena sredstva biće iskorišćena za lepši izgled škole.

Projekat i izložba o Lazi K. Lazareviću

Projekat “Tragom znamenitih Srba u Nemačkoj – šabački, beogradski i berlinski dani Laze K. Lazarevića” predstavljen je na Sajmu knjiga u Beogradu. Izložba “Laza K. Lazarević – Srbin u Evropi, Evropljanin u Srbiji” autorke Olge Krasić Marjanović, u hali 2 Beogradskog sajma, deo je projekta o znamenitim Srbima u Nemačkoj. Ceo projekat i izložbu realizovali su Nacionalna fondacija za humanu starost “Laza Lazarević” i centralni savet Srba u Nemačkoj uz podršku Ministarstva spoljnih poslova, Uprave za saradnju sa dijasporom, Ministarstvo kulture i informisanja i Hemofarm fondacija.

Simeon Babić, direktor Fondacije za humanu starost “Laza Lazarević”, napomenuo je da Lazarević ostavio neizbrisiv trag između srpskog i nemačkog naroda. “Odlučili smo se da krenemo u projekat u kojem ćemo između ostalog osvetliti činjenicu da je Gete učio srpski jezik da bi preveo ‘Hasanaginicu’. Izložba o Lazi Lazareviću je početak tog projekta kako bi treća generacija Srba u Nemačkoj upoznala velikane svog roda koji su živeli u toj zemlji”, rekao je Babić. On najavio obnovu Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, koja je srušena u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941, kao jedan od najvažnijih delova projekta o znamenitim Srbima u Nemačkoj. “To je velika tragedija koju kao društvo moramo da prevaziđemo i nakon toga da nastavimo saradnju i izgrađivanje odnosa s Nemačkom. Bila bi to jasna poruka svetu da su knjiga i velikani poput Laze Lazarevića, važniji od bombi i razaranja”, kazao je Babić. Najavio je da će se među znamenitim ličnostima nakon Lazarevića, kao tema projekta između ostalih naći i Dositej Obradović, kao i Ivo Andrić, Stanislav Vinaver, Miloš Crnjanski…

Olga Krasić Marjanović kazala je da izložbu o Lazi Lazareviću čini 11 plakata na kojima su predstavljena pisma, medicinske zabeleške i literalni rad velikana srpske kulture. “Izložbom smo ispratili Lazarevića od njegovih prvih dana u Šapcu, pa sve do odlaska u Nemačku i boravka u Berlinu”, kazala je Krasić Marjanovićeva.

Ris: Roboti neće zameniti vodoinstalatere i baštovane

Knjiga “O budućnosti” britanskog kosmologa i astrofizičara Martina Risa u izdanju Službenog glasnika predstavljena je  na Sajmu knjiga u Beogradu, a slavni naučnik i pisac razgovarao je skajpom sa poštovaocima njegovog dela. Jelena Trivan, direktorka izdavačka kuće Službeni glasnik, na početku promocije knjige kazala je da je Ris naučnik čije su knjige apsolutni bestseleri u svetu. “Ris na izvestan način kreira i predviđa budućnost i sve ono oko čega ovde postoje negodovanja i nepoznanice, predstavlja Ris u svojoj knjizi. On piše o budućnosti sveta, robotima, veštačkoj inteligenciji…” kazala je Trivan i dodala da formirana radna grupa pri Vladi Srbije koja će se baviti veštačkom inteligencijom. “Uveliko se u svetu vodi debata šta je pozicija čoveka i radne snage u društvima gde će veštačka inteligencija preuzimati sve više poslova u novoj tehnološkoj revoluciji. Risova knjiga nam jednostavan način pomaže da razumemo moguću i sve izvesniju budućnost sveta” kazala je Trivan.

Martin Ris se potom preko skajpa obratio ljudima koju došli na promociju njegove knjige, a sa njim je razgovarao Kosta Živanović. Britanski pisac je izrazio zadovoljstvo zbog prevoda svoje knjige na srpski jezik. “Drago mi je što u Srbiji postoji interesovanje za moje pisanje. Kroz pisanje me vodi ideja kako i koliko svi treba da se trudimo da ne uništimo svoje stanište. Mi jednostavno moramo da sačuvamo našu životnu sredinu. Od politike ne zavisi koliko će svako od nas umeti da živi u skladu sa prirodom, bez bespotrebnog ugrožavanja svega prirodnog što nas okružuje”, kazao je Ris.

Prema njegovim rečima, čekaju nas mnoge važne odluke iz oblasti zdravstva, energetskih potencijala i ekologije koje moramo doneti zajedno. “Odluke treba da donesu svi ljudi na svetu zajedno, u suprotnom ne piše nam se dobro”, istakao je Ris i dodao da pitanja rešavanja pandemije ili očuvanja energetskih potencijala moraju da budu najšira demokratska pitanja i u javnim raspravama svi treba da učestvuju. “Za spas planete su potrebni građani koji neće biti obmanuti statističkim podacima. Zato je svima potrebna nauka”, navodi Ris.

Prema njegovim rečima, naučnici će biti u posedu informacije koliko je nešto opasno za čovečanstvo u budućnosti i od njihove jasne poruke političarima i svetu u celini zavisiće naš opstanak kao vrste. “Ljudi u dalekim krajevima sveta moraju da gledaju u budućnost u decenijama, a ne u četvorogodišnjim izbornim procesima. Političari moraju da donose odluke za spas planete, a ne za opstanak na pozicijama”, ukazao je Ris.

Napominje da su političari u Velikoj Britaniji konačno počeli da shvataju problem plastike u okeanu. “Videli smo na televiziji albatrosa kako gradi svoje gnezdo od plastike zahvaljujući medijskim entuzijastima. Taj albatros je pojeo plastičnu čašu. Političari sada mogu da predlože zakone o suzbijanju plastike u okeanima, a da ne izgube izbore”, kazao je Ris.

Za njega nema dileme da je stvoreno mnogo negativne atmosfere o veštačkoj inteligenciji kao jednom od dominantnih činilaca sveta u budućnosti. “Kompjuteri su veoma važni za današnji svet. Kinezi mogu da imaju kontrolisanu privredu jer postoje kompjuteri koji mogu da obrađuju velike količine informacija. Svi se ipak pitaju da li mašine mogu da budu bolji od lekara u budućnosti. To je pre svega etičko pitanje. Kompjuteri donose bolje odluke od ljudskih bića, ali nisam siguran da će bilo ko od nas verovati više kompjuteru nego lekaru. Lekar nas savetuje, a mašine propisuju šta da radimo”, kazao je Ris.

Kaže da će roboti u velikoj meri preuzeti globalnu proizvodnju, ali da neke jako manuelne poslove mašine neće nikada zameniti. “Vodoinstalater će biti uvek u prednosti u odnosu na mašine baš kao i baštovani koje nikada nijedan robot neće zameniti zbog fine manuelne manifestacije tog zanata. Sa druge strane, kancelarijske poslove…preuzeće veštačka inteligencija”, zaključio je Ris.

Edicija “Prozna dela srpskih naučnika” na Sajmu knjiga

U četvrtak  je na 64. Sajmu knjiga u Beogradu predstavljena Edicija „Prozna dela srpskih naučnika“, zajednički projekat Pokrajinske vlade, Ministarstva kulture i informisanja, „Službenog glasnika“ i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“. Edicija obuhvata deset knjiga među kojima su dela Atanasija Stojkovića, Stojana Novakovića, Mihajla Pupina, Mihaila Petrovića Alasa, Laze K. Lazarevića, Gorana Milašinovića, Milutina Milankovića, Vladana Đorđevića, Radovana Samardžića, kao i odabrani ogledi i delovi autobiografija. „Posle prošlogodišnjeg zajedničkog projekta sa Edicijom „Srpska književnost u velikom ratu“, mi kao predstavnici AP Vojvodine imamo i obavezu i odgovornost da učestvujemo u ovom velikom i značajnom projektu u kom ćemo osvetliti i drugu stranu života naših naučnika“, kazao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović. U AP Vojvodini, i danas, baštinimo tradiciju koju su nam ostavili velikani i naučnici poput Nikole Tesle, Milutina Milankovića i Mihajla Pupina i stoga je ovaj projekat naša velika odgovornost.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je da je 64. Sajam knjiga dobra prilika za predstavljanje ovog izuzetnog kapitalnog izdanja, ideje vodilje za nove generacije. „Pisci iz ove edicije jesu naši uzori ne samo zahvaljujući gigantskim rezultatima koje su postigli u svojim profesijama već i zbog svoje snage i talenta, čime su doprineli kulturi našeg naroda. Ohrabreni ovom i prošlogodišnjom edicijom, namera nam je da za sledeću godinu pripremimo još jedan zajednički projekat, sabrana dela Stanislava Krakova, velikog srpskog pisca i značajne ličnosti srpske književnosti i istorije“, kazao je ministar Vladan Vukosavljević.

Predsednik Mirović i ministar Vukosavljević obišli su i štand „Pravoslavne reči“, gde im je uručeno kapitalno izdanje te kuće, Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ i Arhiva Vojvodine – „Spomenica Prisajedinjenja 1918–2018, Kruna vekovne borbe za oslobođenje i ujedinjenje“. „Ova knjiga biće putokaz za nova vremena i nove generacije, ali i jedan istorijski osvrt na naše velikane poput Svetozara Miletića i Jaše Tomića, koji su osvetlili put slobode za srpski narod u Vojvodini i zbog kojih mi i danas živimo zavetne misli, misli koje se šire Vojvodinom, a to su jedinstvo i napredak“, naglasio je Mirović. „Ova monografijačuva uspomenu na pomalo zaboravljene ljude i oklonosti, a koje ne smemo da zaboravimo, jer su nama ti ljudi koji su izvojevali slobodu i ujedinjenje važni i kao simbol i kao podsećanje“, dodao je Vukosavljević. https://www.youtube.com/watch?v=WBJ7QKO8m4w      https://www.youtube.com/watch?v=GCrAFJYZJHo

Vremeplov: Rođen Milan Rakić

Na današnji dan 30. oktobra 1876. godine rođen je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić. Pesnik modernog senzibiliteta sledio je u savršenstvu forme francuske parnasovce i simboliste. Bio je član Srpske kraljevske akademije i predsednik srpskog PEN kluba (“Jefimija”, “Dolap”, “Simonida”, “Napuštena crkva”, “Orhideja”, “Ljubavna pesma”, “Na Gazimestanu”).

Vremeplov: Umro Jovan Paču

Srpski kompozitor i pijanist Jovan Paču umro je 30. oktobra 1902. godine. Školovao se u rodnoj Subotici, u Pragu i Pešti. Bio je učenik Bedžiha Smetane. Uporedo s muzičkim obrazovanjem završio je i medicinu. Smatran je muzičkim virtuozom. Romantik, srpski patriota, izrazito salonski bidermajerski kompozitor. Mnoge narodne i građanske melodije harmonizovao je za hor i klavir. Bio je i plodan publicista. Dela: “Chansonette serbe”, “Bez tebe draga”, “Prag je ovo milog srpstva”, “Čuj Dušane”, “Svetosavska pesma”.

Vremeplov: Umro Klod Levi-Štros

Klod Levi-Štros, francuski akademik, antropolog, etnosociolog umro je 30. oktobra 2009. godine. Na osnovu plemenskih običaja i mitova pokazao je da je ljudsko ponašanje zasnovano na logičkim sistemima koji se razlikuju od društva do društva ali poseduju zajedničku podstrukturu. Široj publici postao je poznat delom “Tužni tropi” (1955.) u kojem je opisivao ponašanje brazilskih urođenika, na osnovu ličnog iskustva, što je konačno odredilo njegovo opredeljenje ka antropologiji. Verovao je da lingvistika i matematička logika u antropološkim istraživanjima imaju poseban značaj. Druga dela: “Elementarne strukture srodstva”, “Strukturna antropologija”, “Divlja misao”, “Mitologike”.

Vremeplov: Gajger izumeo brojač radioaktivnosti

Nemački fizičar Hans Vilhelm Gajger, koji je 1928. izumeo napravu za otkrivanje i brojanje naelektrisanih čestica i gama-zraka (merenje radioaktivnosti), poznatu kao “Gajgerov brojač” rođen je 30. oktobra 1882. godine.

Vremeplov: Poginuo  Džejms Din

Na današnji dan 30. oktobra  1955. godine u automobilskoj nesreći u 24. godini poginuo je američki glumac Džejms Din, simbol uznemirene i pobunjene mladosti posle Drugog svetskog rata. Iako je snimio samo tri filma, “Istočno od raja”, “Buntovnik bez razloga” i “Div”, postao je kultna ličnost mladih tog vremena.

Vremeplov: Ginter Gras

Na današnji dan 30. oktobra 1999. godine jedan od najvećih nemačkih književnika 20. veka Ginter Gras  dobio je Nobelovu nagradu za književnost. U avgustu 2006. Gras je obelodanio da je kao 17-godišnjak bio pripadnik zloglasne nacističke “Vafen-SS” jedinice. Ovo otkriće pisca “Limenog doboša” šokiralo je javnost i izazvalo žestoke kritike pisaca, istoričara i političara u Evropi.

Vremeplov: Umro Čarls Rihter

Američki seizmolog Čarls Rihter, po kojem je nazvana skala za merenje jačine zemljotresa umro je  30. oktobra 1985. godine.

Vremeplov: Kazna za pušače na ulicama

Na današnji dan 30. oktobra 2015. godine Grad Pariz, na čije se ulice godišnje baci 350 tona opušaka, uveo je kaznu od 68 evra za pušače koji gase cigarete na ulicama.

Nakon 4 godine oteta deca vraćena u Srbiju

Oteta deca Slavice Burmazović juče su se vratila u Srbiju, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Posle četiri godine od otmice i više od tri godine od pravosnažne presude turskog suda, na osnovu dogovora ministra Ivice Dačića i ministra inostranih poslova Irana Mohamada Zarifa, deci je omogućeno da se vrate majci Slavici Burmazović, koja ih je dočekala u 10:40 časova na aerodromu “Nikola Tesla”. Deca su vraćena u organizaciji Ministarstva spoljnih poslova, a doveo ih ambasador Srbije u Iranu Dragan Todorović.

Ministar Dačić je 24. oktobra u Bakuu o tom slučaju razgovarao sa kolegom iz Irana Mohamadom Zarifom koji je tada obećao da će se lično angažovati da se vrate oteta deca Slavice Burmazović koja se nalaze u Iranu. Bivši suprug Slavice Burmazović odveo je troje dece bez majčine dozvole 2015. godine u Tursku. Prvostepenom presudom suda deca su u martu 2016. godine vraćena majci, ali je otac, uprkos zabrani, napustio teritoriju Turske i otišao u Iran.

Svaki četvrti petnaestogodišnjak imao seksualne odnose

Skoro svaki četvrti učenik prvog razreda srednje škole već je imao seksualne odnose, češće dečaci nego devojčice, pokazalo je istraživanje “Ponašanje u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Srbiji” koje je radio Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Na pitanje da li su koristili kondom pri poslednjem seksualnom odnosu, četvrtina učenika je odgovorila odrično. Ova međunarodna studija sprovodi se svake četvrte godine u velikom broju zemalja Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije, a prvi put u Srbiji. Istraživanje je urađeno u 101 školi, a anketirano je više od 4.000 učenika petog i sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje škole. Istraživanje je pokazalo da dobar odnos sa porodicom ima 80 odsto učenika i da roditelji pokušavaju da im pomognu kada je potrebno.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić kaže da je dobro što više od dve trećine ispitanika ima dobar odnos sa roditeljima, ali da je pravo pitanje šta je sa još trećinom učenika i kakvu komunikaciju imaju sa roditeljima. Većina ispitanih u anketi izjasnila se da se osećaju odlično, što se tiče zdravlja, a devet odsto da se osećaju dobro. “Pitanje je zašto se učenici petog, sedmog i prvog razreda srednje osećaju dobro, a ne odlično”, naglasio je on i dodao da deca sve više vremena provode na internetu i na društvenim mrežama i da je važno da se motivišu da se bave sportom.

Predstavljajući rezultate istraživanja načelnica Centra za promociju zdravlja u Batutu Jelena Gudelj Rakić istakla je da u Srbiji 14,5 odsto učenika petog i sedmog razreda osnovnih škola i prvih razreda srednjih škola pušilo cigarete bar jednom tokom života. Procenat onih koji su probali cigarete u petom i sedmom razredu je manji, dok je skoro svaki treći srednjoškolac probao cigarete. “Nargile je pušila skoro trećina učenika prvog razreda srednje škole, a u prethodnih 30 dana skoro svaki peti učenik”, navela je ona.

Učenici starijih razreda, takođe, češće su konzumirali alkohol. Među učenicima koji su prethodnih 30 dana pili bar jedno alkoholno piće, postoji razlika u učestalosti pijenja. “Iako je najveći broj onih koji su pili u prethodnih 30 dana to radilo jedan ili dva dana, posebno zabrinjava i podatak da je svaki deseti učenik koji je pio, to radio 20 i više dana u toku prethodnog meseca”, navodi se u istraživanju. U Srbiji se svaki četvrti učenik petog, sedmog i prvog razreda srednje škole opio bar jednom u životu, a u prethodnih 30 dana 12,2 odsto njih.

Kamere pomogle policiji da pronađe otetog Petra

Načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije Dejan Kovačević kaže da je za pronalazak otetog dečaka Petra Mitrovića (13) iz Stare Pazove ključni bio snimak sigurnosne kamere sa privatnog objekta. On je za Tv Pink rekao da je najverovatnije motiv otmice bio materijalne prirode, jer je porodica Mitrović ugledna i imućna, ali radnička porodica. Dečak je otet u Zmaj Jovinoj ulici u centru Stare Pazove u subotu uveče dok se vraćao kući na biciklu, a nakon 23 sata potrage policija ga je našla u zabačenoj, napuštenoj kućici u naselju Belegiš. “Cilj im je bio da namame i starijeg brata. To se moglo zaključiti iz SMS poruka. Nisu uspeli da sprovedu ono što su želeli, nisu imali vremena da traže otkup, osim da malom Petru donesu doživotnu traumu”, rekao je Kovačević. Navodi da su otmicu izvršili otac i dva sina i njihov prijatelj, i da su svi evidentirani u policiji kao višestruki vršioci krivičnih dela.

Porodica je, kako je rekao, tokom potrage za dečakom sarađivala sa policijom – dostavljen im je telefon starijeg sina u kom su bile prepiske sa bratom kada je otet, a zapravo su otmičari slali poruke kako bi i njega namamili, obavešteni su i o komunikaciju koju je majka imala sa sinom i kada je čula “skinite mi ovo sa očiju”. Kovačević kaže da su prvi put bili uplašeni za dečaka kada se pojavila lažna vest u medijima u nedelju oko 22.30 da je dečak pronađen i kaže da mu je tada prvi put prošlo kroz grlavu “Bože šta će se sada desiti”. Strahovali su da otmičari tada ne naude dečaku. Petar je pronađen i oslobođen u 23.45 sati. “Širenje dezinformacija u medijima može da odmogne policiji”, naglasio je on. Podseća da je dečak proveo 23 sata u napuštenoj kući bez struje i vode, ali da je bio “prilično stabilan” kada su ga pronašli.

About the Author

admin