Vesti – 31.10.2019.

Minimum procesa rada utvrđivaće kolektivni ugovor

Minimum procesa rada u buduće bi, umesto poslodavaca, trebalo da utvrđuje kolektivni ugovor, predviđeno je Nacrtom izmena Zakona o štrajku. Načelnica Odelјenja za socijalni dijalog u Ministarstvu za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Dragana Kralј kaže da se na novom nacrtu izmena Zakona o štrajku radilo dve godine, i da je to primer zakona gde svi imaju različito gledište kako to pitanje treba urediti. “Na kraju se došlo je do zajedničkog rešenja, bar u meri da unapredimo sadašnji zakon”, rekla je Kralј na okruglom stolu na temu “Sindikat u privatnom sektoru”, u organizaciji Granskog sindikata Industrije, energetike i rudarstva “Nezavisnost” i  Ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost”, kome su prisustvovali i predstavnici poslodavaca. Navela je da bi na prvom mestu minimim procesa rada trebalo da utvrđuje kolektivni ugovor, a u tome je, dodaje, veoma bitan doprinos sindikata i da se sasluša i mišlјenje sidnikata prilikom utvrđivanja minimuma procesa rada.

Kaže da su u pripremi izmene Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu i da je ministar Zopran Đorđević u julu, na incijativu sindikata i Unije poslodavaca Srbije, doneo rešenje o formiranju radne grupe za izmenu zakonu, koja je upravo  održala prvi sastanak. Podsetila je da su prošle godine u julu usvojene izmene Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, i navela da se na u tom propisu radilo zajednički sa predstavnicima sindikata i UPS. “Mislim da smo došli do jednog dobrog zakonodavnog rešenja”, rekla je Kralј i dodala da se sada, na primer, može pokrenuti više postupaka koji se tiču sindikalnog organizovanja, utvđivanja reprezentativnosti sindikata ili čak zaklјučivanja kolektivnog ugovora. Navela je da tako sada omogućeno i da miritelј bude uklјučen u sam postupak kolektivnog pregovaranja sindikata sa poslodavcima.

Maja Ilić iz Inspektorata za rad rekla je da se godišnje obavi između 7.000 i 10.000 inspekcijskih nadzora na zahtev radnika iz oblasti radnih odnosa, a između 600 i 700 u vezi sa zahtevim o bezbednosti na radu. Navela je da to pokazuje da radnici nisu zastrašeni, te dodala da su predmet inspekcijskog nadzora i strani poslodavci.

Na okruglom stolu je rečeno da je istraživanje Centra za sindikalizam pokazalo da osam odsto svih zaposlenih kaže da veruju da se u Srbiji poštuje radno pravo, da više od dve trećine zaposlenih u Srbiji smatra da država štiti interes poslodavaca, dok 79 odsto zaposlenih ćuti i trpi zbog kršenja svojih prava, jer se boji da ne izgubi posao.

Predsednik UGS “Nezavisnost” Zoran Stojilјković kaže da se taj sindikata zalaže za koncept dostojanstveng rada, angažovanje po ugovoru pod unapred poznatim uslovima, bezbednost na radu, i pristojno plaćen posao sa zaradom koja je redovna. “Ne vidim ništa od ovoga što ne bi odgovaralo i poslodavcima”, rekao je Stojilјković i naveo da sindikalna kritika mora biti orijentisana, tačna i da se čuva globalnih procena da ništa ne valјa, a da država ima obavezu da prihvati kritiku sidikata.

Momir Nikolić, generalni direktor proizvodno-poslovne celine Fresenius medical care, kaže da je više od 20 godina u privatnom biznisu i da nije osetio da ga država kao poslodavca više štiti, a da sa državom ima korektnu saradnju. Kao poslodavcu mu je, kako je ispričao, nekada teže da radi tamo gde nema sindikata. “Radim za multinacionalne kompanije koje poznaju prava radnika”, rekao je Nikolić i naveo da su sastanci sa sindikatima redovni.

Pokrajinski ombudsman: Prava treba da štiti celo društvo

Oblasti društvenog života koji se najviše tiču dece i u kojima bi ona trebalo da budu najzaštićenija, prava deteta se nedovolјno poštuju, kaže za „Dnevnik” zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za prava deteta Milan Dakić. Kako dodaje, mada su uzroci povreda raznoliki i brojni, stiče se utisak da je njihov zajednički imenitelј nedovolјno poznavanje i razumevanje samog koncepta prava deteta, kao i relevantnih propisa koji uređuju instrumente i mehanizme za njihovo ostvarivanje i zaštitu. Stoga ta institucija na godišnjem nivou formira oko stotinu predmeta na osnovu predstavki građana, ali i onih koje pokreće po sopstvenoj inicijativi ukoliko dođe do saznanja o eventualnoj povredi prava deteta, najčešće iz medija.- Pored postupanja u pojedinačnim slučajevima, naročito učinkoviti pokazali su se posebni izveštaji koje ombudsman sačinjava na osnovu sprovedenih istraživanja koja otkrivaju određene sistemske povrede prava deteta – objašnjava Dakić. – Tako je, krajem prošle godine, ombudsman utvrdio da nekoliko opštih bolnica sa teritorije AP Vojvodine ne dozvolјava očevima da budu uz svoju decu koja se nalaze na stacionarnom lečenju, a da majkama pratnju čak i naplaćuju u iznosu do hilјadu dinara dnevno, iako se ova zdravstvena usluga, u skladu sa zakonom, izričito obezbeđuje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Kako bi se prava deteta zaštitila, Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, koja je doneta pre 30 godina, treba da uklјuči sve sektore društva i, naravno, samu decu. Nedostatak sveobuhvatne statistike kod nas jedna je od osnovnih prepreka celishodnog rada na pravima deteta, a kao primer naš sagovornik navodi nepostojanje budžeta za decu, kako na lokalnom, tako i na pokrajinskom i republičkom nivou, po ugledu na rodno budžetiranje. – Istovremeno, ovakvo stanje u suprotnosti je i sa idejom holističkog pristupa detetu, intersektorskog rada i multidisciplinarnog metoda, kao dokazano najefikasnijim modelom ostvarivanja, zaštite i unapređenja prava deteta – dodaje zamenik ombudsmana za prava deteta. – Nažalost, lakše bi mi bilo da vam odgovorim ko ne krši prava deteta danas, a i tu bih morao dva puta da razmislim.

Često ovakva kršenja nastaju iz neznanja koje sam već pomenuo, ali i kada oni koji su najodgovorniji za dobrobit deteta, uglavnom imajući najbolјu nameru, preduzimaju radnje koje za posledicu imaju povredu prava koju je posle veoma teško ispraviti. Objava na fejsbuku, fotografija, tvit, prilog u emisiji tabloidnog tipa koji otkriva i najveće intime deteta, nikada se neće moći izbrisati, ističe Dakić. S druge strane, neodgovorni mediji takve „priče“ oberučke prihvataju ne razmišlјajući o posledicama po dete, ali i postupajući u suprotnosti sa postojećim kodeksima i drugim pozitivnim propisima, čime je njihova odgovornost i veća, jer su kao značajan faktor u formiranju javnog mnjenja dužni da postupaju sa posebnom pažnjom kada su u pitanju teme koje mogu biti osetlјive za decu. – Veoma važan segment jeste i participacija same dece, koja može biti ostvarena preko učeničkih parlamenata. Nužno je da deo ovakve „mreže“ čine predstavnici svih klјučnih institucija kroz koje funkcioniše život u lokalnoj samoupravi: škole, doma zdravlјa, centra za socijalni rad, policije, organa pravosuđa i drugih – kaže naš sagovornik, dodajući da i dete učeći da ima prava, istovremeno uči da ta prava imaju svoja ograničenja kao i da ista prava pripadaju i drugima. – Na ovaj način deca razvijaju osećaj odgovornosti i poštovanja prava drugih pojedinaca i grupa.

Prava deteta krše se u celom svetu

Povreda prava deteta je opšta pojava, jer se dešava na celoj planeti i nije nužno determinisan razvijenošću ili bogatstvom neke države ili regije. Na primer, i najrazvijenije zemlјe zapada imaju problem sa radnom eksploatacijom dece, dok je problem dečje pornografije i seksualne zloupotrebe dece preko interneta već dugo karakterističan za zemlјe poput Nemačke ili Japana. – Sličan je slučaj i kada govorimo o ovakvim razlikama u urbanim i ruralnim sredinama – dodaje zamenik ombudsmana za prava deteta Milan Dakić. – S jedne strane, iako ove druge karakteriše slabija informisanost o pravima deteta koju sam već naveo kao jedan od osnovnih uzroka povreda, te relativna zatvorenost njihovih zajednica, s druge strane upravo veća povezanost društva u manjim sredinama i njihova prirodna upućenost jednih na druge, predstavlјa prijemčiviju sredinu za razvoj poštovanja prava deteta.

Naučno-stručni skup o pravima deteta u Rektoratu UNS-a

Od 20. oktobra, povodom navršavanja 30 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta, Pokrajinski zaštitnik građana organizuje Festival prava deteta, koji će trajati 30 dana. Sutra i u sredu održaće se i međunarodni naučno-stručni skup o pravima deteta, u okviru kog će se, u zgradi Rektorata u Novom Sadu, održati i dva okrugla stola na kojima će biti reči o ulozi nezavisnih institucija i ustanova socijalne zaštite, kao i o ulozi pravosudnih organa u zaštiti prava deteta. – Univerzalnost, nedelјivost i međusobna zavisnost lјudskih prava uopšte, a tako i prava deteta, koncept je koji nas je opredelio da nijedan od mnogih događaja koji će se odigrati tokom Festivala ne istaknemo kao klјučan ili važniji od drugog – ističe Dakić. – Naš cilј je da kroz ove aktivnosti prikažemo na koji način se prava deteta ostvaruju i štite u konkretnim životnim situacijama i raznim segmentima društvenog života, ukažemo da je njihovo dalјe unapređenje od krunskog značaja za dete, porodicu i društvo u celini, te podstaknemo povezivanje i osnaživanje mreže svih aktera uklјučenih u rad sa decom.

Festival prava deteta u somborskim školama

 U čast obeležavanja 30 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta, lokalna somborska ombudsmanka Čarna Petričević, u saradnji sa Pokrajinskim zaštitnikom građana-ombudsmanom, u somborskim osnovnim i srednjim školama započela je sa serijom tribina pod nazivom „Festival prava deteta“. Do 25. oktobra su ove tribine održane u osnovnim školama „Miroslav Antić“ u Čonoplјi, „Kiš Ferenc“ u Telečkoj, „Bratstvo-jedinstvo“ u Svetozar Miletiću, „Aleksa Šantić“ u istoimenom selu, kao i OŠ „Petefi Šandor” u Doroslovu, OŠ „22.oktobar“ u Bačkom Monoštoru i OŠ„Laza Kostić“ u Gakovu. Konvencija o pravima deteta usvojena je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, 20. novembra 1989. godine. Reč je o jednom od najvidlјivijih, univerzalno prihvaćenih sporazuma o lјudskim pravima u istoriji, u kojem su deca po prvi put prepoznata kao nosioci svojih prava. Republika Srbija je jedna od 196 država koje su ratifikovale Konvenciju čime su se obavezale da će poštovati, štititi i promovisati prava deteta. Međunarodnim danom deteta proglašen je 20. novembar, a u svetlu 30. jubileja Konvencije, ove godine je prisutna ideja da se angažovanjem šire društvene zajednice svi podsete na odgovornost koju imaju prema deci.

– Naš je osnovni zadatak da pomognemo u procesu formiranja nove generacije odgovornih, samosvesnih i plemenitih lјudi koji pored toga što štite svoja, vode računa da ne povrede i prava drugih lјudi. Takođe, obzirom ne sveprisutnu pojavu vršnjačkog nasilјa, svaki vid preventivnog delovanja može biti samo benefitan – ističe ombudsmanka grada Sombora, Čarna Petričević.

Kako bi se u potpunosti poštovala prava sve dece, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost u cilјu održavanja nesmetane komunikacije, u naselјenim mestima gde je u službenoj upotrebi mađarski jezik, usluge prevođenja, kao i pomoć oko organizacije pružili su Silard Janković, član Gradskog veća za oblast nacionalnih manjina i saradnje sa verskim zajednicama i Atila Pribila, pomoćnik gradonačelnice grada Sombora za oblast mesne samouprave.

Nastavak ovih tribina posvećenih pravima deteta očekuje se i početkom sledeće sedmice, pa će tako „Festival prava deteta“ biti u ponedelјak u osnovnim školama „Bratstvo jedinstvo“ u Bezdanu i „Moša Pijade“ u Bačkom Bregu. Nakon toga, u sredu, priliku da se upoznaju sa svojim pravima imaće i osnovci u somborskim gradskim osnovkama „Nikola Vukičević“ i „Bratstvo jedinstvo“, a svega dan kasnije i srednjoškolci tekstilno kožarske škole „Sveti Sava“. Istom temom će se u petak 1. novembra baviti učenici Srednje ekonomske škole, nakon kojih će o svojim pravima više moći da saznaju i osnovci i srednjoškolci preostalih varoških škola.

Fondacija “Doc. dr Milena Dalmacija” dodelila nagrade i stipendije

Fondacija “Doc. dr Milena Dalmacija” je i ove godine nagradila najbolje doktorske disertacije iz oblasti zaštite životne sredine, a na konkurs su pristigli radovi doktoranata iz svih delova Srbije. Osnovna ideja svih radova je reševanje problema u toj oblasti sa kojima se sve više součavaju urbani gradovi u savremenom dobu. Šestoro mladih naučnika sa raznih univerziteta u Srbiji dobili su ove godine Nagrade i stipendije Fondacije “Docent dr Milena Dalmacija. Oni se , kako kažu nadaju da će svoje ideje moći da primene i učine održivim. Ove godine konkurisalo je 13 mladih naučnika, a

Fondacija je nagradila šestoro najboljih. Prema rečima članova komisije disertacije koje su pristigle na konkurs odlikuje izuzetnost. Milena Dalmacija bila je najmlađi doktorant u istoriji Prorodno matematičkog fakulteta, a cilj Fondacije koja je nastala u njenu čast je popularizacija visokog obrazovanja, nauke, sporta i humanosti među mladima. Zbog mogućnosti koje ona pruža, mnogi mladi naučnici su prvi put dobili potvrde za svoj rad.     https://www.youtube.com/watch?v=i7zcooMb6XU

Bicikl za prvoplasiranog Mateju Muslija na saobraćajnom takmičenju

Pobednik takmičenja, koje treću godinu zaredom organizuje opštinski  Savet za bezbednost saobraćaja za učenike sedmog i osmog razreda OŠ „23. oktobar” je Mateja Muslija. Nјemu je kao nagrada pripao bicikl. Drugo mesto i brzinomer kao nagradu osvojio je Đorđe Kragulј, a Stefan Ratković plasirao se na treću poziciju i za to dobio zaštitnu kacigu. Takmičenje je, u saradnji s Biciklističkim klubom „Stražilovo”, Pokretom gorana Vojvodine, Crvenim krstom, osnovnom školom i pripadnicima Saobraćajne policije, održano u subotu u Dvorskoj bašti. Po rečima predsednika Saveta za bezbednost saobraćaja Živorada Milanovića, akcija se organizuje da bi se takmičari upoznali s osnovnim pravilima za bezbedno učestvovanje u saobraćaju biciklom. Takmičenje podrazumeva testiranje znanja o poznavanju saobraćajnih pravila koja važe za bicikliste i vožnje na poligonu uz savladavanje različitih prepreka. Sreću na takmičenju okušalo je oko 25 osnovaca. 

Poletarac 2019: Petsto dece u trci za medalјu

 Oko 500 takmičara iz zemlјe i regiona okupilo se u subotu  26. oktobra na 14. međunarodnom plivačkom mitingu „Poletarac 2019” u Sportskom centru “Slana bara”, u organizaciji Plivačkog kluba „Novi Sad” i uz podršku Gradske uprave za sport i omladinu. Osim Novosađana i takmičara iz drugih gradova naše zemlјe, ove godine su na plivački miting došla i dva plivačka kluba iz Slovenije i tri iz Hrvatske. Predsednik PK „Novi Sad” Đorđe Agbaba je naveo da je „Poletarac” s tim brojem takmičara najmasovnije plivačko takmičenje koje se održava u Novom Sadu. On je istakao da Međunarodni plivački miting predstavlјa pripremu za najbolјe takmičare u vidu kontrole i praćenja rezultata na narednim državnim i međunarodnim takmičenjima. Poslednjih godina smo svedoci blagog stagniranja plivačkog sporta te je veoma dobro kada se u godini desi ovako masovno takmičenje, kazao je Agbaba. Plivačka takmičenja, dodao je, državna prvenstva, međunarodni mitinzi koje klubovi organizuju imaju sve manje i manje takmičara te se dešava da dođe od 100 do 200 plivača. S obzirom na to da imamo dobru saradnju s drugim klubovima, svi vole da dođu u Novi Sad te uspevamo da organizujemo ovako masovno takmičenje, poručio je naš sagovornik.

Jedan od mladih Novosađana koji su juče s uzbuđenjem čekali svoj red bio je jedanaestogodišnji Vuk Novaković, koji se plivanjem bavi više od četiri godine, a time planira da se bavi i u budućnosti. Plivanje sam zavoleo tako što sam gledao plivače na televiziji, a sada već i četiri i po godine treniram plivanje, i to pet dana u nedelјi, rekao je Novaković. Ovo mi je, dodao je, četvrti put da učestvujem na međunarodnom plivačkom mitingu od kog očekujem bar jednu medalјu.

Manifestacija “Gabor Sarvaš”: Negovanje mađarskog jezika u Adi

Tradicionalna manifestacija 49. Lingvistički dani „Gabor Sarvaš” održana je u Adi u organizaciji Društva za negovanje mađarskog jezika „Gabor Sarvaš”, lokalne samouprave opštine Ada i ovdašnje biblioteke koja nosi ime istaknutog mađarskog lingviste i borca za kulturu mađarskog jezika Gabora Sarvaša (1832-1895), koji je rodom iz Ade. Na svečanom otvaranju manifestacije koja se bavi  negovanjem mađarskog jezika učesnike i goste pozdravili su predsednik Skupštine opštine Ada Atila Buču i predsednica Društva za negovanje mađarskog jezika „Gabor Sarvaš” Eva Hodi, ističući značaj negovanja i očuvanja mađarskog kao maternjeg jezika. Naglašeno je da su cilјevi ove manifestacije pomaganje pravilne upotrebe jezika, kao i jačanje kulture maternjeg jezika. Na izložbi u galeriji Biblioteke „Gabor Sarvaš” predstavlјeni su život i rad mađarskog pisca i dramaturga Lajoša Zilahija (1891-1974). Izložbu je otvorio otvorio lingvista i univerzitetski profesor u penziji dr Laslo Molnar Čikoš.

Potom je održano takmičenje srednjoškolaca u govoru na mađarskom jeziku, a na osnovu ocene članova žirija u kome su bili dr Laslo Molnar Čikoš, Emina Elor i Tamara Morvai Nađbali, proglašeni su i nagrađeni najuspešniji. Prvu nagradu osvojila je učenica senćanske Gimnazije za talente „Bolјai” Reka Kiralј, drugu Silard Tot iz iste škole, a treću učenik novosadske Gimnazije „Svetozar Marković” Endre Guston. Dobitnici posebnih nagrada su Vivien Rekecki iz Fondacije „Ingenium” iz Sente, Balaž Levai iz Tehničke škole Ada i Žužana Varga iz Srednje muzičke škole iz Subotice.    

Uručena su i nagrade najbolјima na lingvističkom takmičenju za srednjoškolce i odrasle. Prva nagrada u konkurenciji srednjoškolaca pripala je Erni Varga iz Gimnazije i srednje ekonomske škole „Dositej Obradović” iz Bačke Topole, druga Reki Eter iz Srednje polјoprivredne škole iz Bačke Topole i treća Kristini Nađ iz Gimnazije i srednje ekonomske škole „Dositaj Obradović” iz Bačke Topole, a žiri je pohvalu dodelio Arpadu Balindu iz Ade. Ađanskoj publici je prikazana poetsko-dramska predstava „Oh, ta lјubav”, čiji akteri su Judit Laslo, Emina Elor, Robert Ožvar i Bence Salai. Za učenike osnovnih škola priređen je jezički kviz, u programu je i naučna konferencija na temu negovanja maternjeg jezika, kao i polaganje venaca na spomenik Gabora Sarvaša u centru Ade.

Odmorište za bicikliste: Izložba dečjih radova na tarabi u Banoštoru

U ponedelјak, 28. oktobra, u 15.30 časova u odmorištu za bicikliste u Banoštoru, Svetozara Markovića 104 (druga ćuprija od fudbalskog terena) je otvorena izložba dečjih radova na tarabi i fotografija biciklista. U pitanju je projekat Odmorište za bicikliste, koji „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ radi u saradnji sa Udruženjem za zaštitu i dobrobit životinja „Arka“. Naime, Banoštor se nalazi na trasi najpoznatije evropske biciklističke rute Eurovelo 6 kojom biciklisti idu čak do Crnog mora. U odmorištu oni imaju priliku da predahnu, obave higijenske potrebe i upoznaju se sa aktivnostima „Novi Sad 2021“. Tu mogu da se bave i kreativnim radom i te radovi kasnije se prikazuju na izložbi. Odmorište služi i kao svojevrstan kulturni satelit budući da u Banoštoru nema puno kulturnog sadržaja. Ovaj put je upriličena ekološka radionica za decu i u ponedelјak će biti prikazani radovi sa te radionice, kao i radovi biciklista. U radionici su učestvovala deca iz O.Š. „Jovan Popović“ iz Suseka, odelјenje Banoštor, P.U. „Ljuba Stanković“ iz Beočina i vrtića „Labudić“ iz Banoštora i „Zvezdice“ iz Čerevića.

Precizirani popusti na prevoz i vrtić u Odžacima

 Opštinski parlament Odžaka doneo je Odluku o osnovnoj i dodatnoj podršci deci i učenicima. Nove odredbe se odnose na regresiranje troškova boravka u vrtićima i u ostvarivanju prava na novčanu naknadu u troškovima prevoza do srednjih škola. Novom odlukom sada je precizno navedeno da besplatan smeštaj u vrtićima imaju treće i četvrto dete, zatim, deca iz socijalno ugroženih porodica, mališani u hranitelјskim porodicama, sa smetnjama u razvoju  i sa invaliditetom. Naznačeno je da pravo na regersivanje autobuskog prevoza imaju srednjoškolci koji do škole putuju u Oyake i oni koji van opštine idu u srednju školu. U sklopu opštinske odluke našla se  i odredba o refundaciji odnosno regresiranju troškova domskog smeštaja učenika srednjih škola.

Lokalna samouprava je i pre ove odluke učestovala u finansiranju ovih troškova, ali je sada u novousvojenoj odluci precizno navedeno, pa opštinskim činovnicima sada sledi da napišu Pravilnik o osnovnoj i dodatnoj podršci dece i učenika kojim će se ova materija detalјnije urediti i precizirati, odnosno,  utvrditi postupak za ostvarivanje prava i potrebna dokumentacija. I taj opštinski dokument trebalo bi da se nađe pred lokalnim odbornicima na narednim sednicama Skupštine  opštine. Inače, ova tačka  dnevnog reda našla se pred opštinskim parlamentom radi usklađivanja sa  Zakonom o finansijskoj podršci detetu i učeniku donetom 2018. godine i Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ali i zato jer u dosadašnjoj opštinskoj  Odluci o pokriću troškova boravka dece trećeg i četvrtog deteta u porodici nije precizno navedeno koje  porodice  i  pod kojim uslovima imaju pravo na popuste u plaćanju smeštaja  u vrtićima, ni o  dodatnoj podršci srednjoškolcima.

Magični dečji prsti u Muzeju Vojvodine

Muzejska igraonica „Magični prsti” je organizovana u petak  u 11 časova Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. Mališani su krenuli u potragu za zakopanim blagom kroz Muzej, i potražili gde se u njemu nalaze dečje igračke. Zavirili su u vitrine i videli kako su izgledale igračke u dalekoj prošlosti, od kojih materijala su pravlјene. U okviru kreativnog dela magičnim prstima i veštim rukama pravili su zanimlјive dečje igračke od glinamola.

Osnovci u Novosadskoj toplani učili o isporuci toplotne energije

Učenici drugog razreda osnove škole „Miloš Crnjanski” 25. oktobra su bili u poseti Toplani „Zapad”, gde su imali priliku da nauče na koji način topla voda stiže do krajnjih korisnika, odnosno do svakog objekta u gradu, te da na jednostavan način saznaju kako funkcioniše to postojenje Javnog komunalnog preduzeća „Novosadska toplana”. Rukovodilac Odelјenja proizvodnje u JKP „Novosadska toplana” Aleksandra Lukić vodila je đake u obilazak i tom prilikom im objasnila da to preduzeće za grejanje koristi prirodni gas, što je, kako je rekla, veoma važno da znaju jer je to ekološko fosilno gorivo koje najmanje zagađuje čovekovu okolinu. Tradicionalno, već desetak godina organizujemo takve posete, i to uglavnom u onim toplanama koje i greju područje na kojem je škola iz koje nam đaci dolaze, rekla je Aleksandra Lukić, i dodala da deci svake godine bude interesantno da čuju kako to postrojenje funkcioniše, te da se uvek trude da im na što jednostavniji način objasne da bi što lakše razumeli osnovnu delatnost JKP „Novosadska toplana”.

Učenica Sara Anau nam je rekla da je naučila da se voda greje kroz kotao, i to kroz jedan veliki i jedan manji. Voda u naše stanove stiže kroz cevi, a danas sam naučila svašta i volela bih da radim ovde u „Novosadskoj toplani”, istakla je ta učenica OŠ „Miloš Crnjanski”. Nјena drugarica Una Vujadinović složila se s tim da voda u radijatore stiže putem cevi, i dodala da je naučila štošta o toplotnoj energiji, te da joj je tokom posete bilo lepo i zanimlјivo. Najviše mi se svidelo kada su nas uveli unutra sa šlemovima da vidimo kotao, zaklјučio je Vukašin Nikolić.

Nјihova učitelјica Vesna Živković naglasila je da su njeni đaci tokom posete stekli nova saznanja o isporuci toplotne energije i na verodostojan način doživeli taj proces. Mi smo prvi put s velikim zadovolјstvom posetili Toplanu, a ovo je integracija projektne nastave i svih nastavnih predmeta jer su deca na veoma spontan način mogla spojiti teoriju i praksu, kazala je Vesna Živković, i dodala da će se truditi da što više takvih vidova nastave koriste u budućnosti. 

Vremeplov: Umro Njegoš

Na današnji dan 31. oktobra 1851 godine u Cetinju je umro crnogorski vladika, filozof i državnik Petar II Petrović Njegoš, veliki epski pesnik, autor slavnog dramsko-epskog dela “Gorski vijenac”. Kao državnik postavio je temelje moderne crnogorske države, ustanovio izvršnu vlast i senat, organizovao sudove, uveo poreze. Za njegove vladavine osnovana je prva štamparija u Cetinju 1834 i podignuta prva škola. U književnoj baštini ostavio je i ep “Luča mikrokozma”, dramu “Lažni car Šćepan Mali”, pesme…

Vremeplov: Prvi zakon o poroti u Srbiji

Na osnovu ustava iz 1869. (Namesnički ustav), 31. oktobra 1871 donet je prvi zakon o poroti u Srbiji, koji je stupio na snagu 1. januara 1872.

Vremeplov: Umro  Felini

Italijanski režiser Federiko Felini, koji je pedesetih godina XX veka postao vodeće ime italijanskog i svetskog filma umro je na današnji dan 31. oktobra  1993. Jedan od najistaknutijih predstavnika italijanskog neorealizma dobitnik je tri Oskara za filmove “Ulica”, “Kabirijine noći” i “Osam i po”. Proslavili su ga i “Amarkord”, “Sladak život”, “Đulijeta i duhovi”.

Vremeplov: Luter stavio na javnu raspravu reformu crkve

Na današnji dan 31. oktobra 1517. godine ogorčen mnogobrojnim zloupotrebama crkve, nemački sveštenik Martin Luter okačio je na vrata katedrale u Vitenbergu i stavio na javnu raspravu 95 teza o reformi crkve. Time je u nemačkim zemljama počela Reformacija, a Luter je postao jedan od njenih vođa.

Vremeplov: Rođen Vermer

Jan Vermer (Vermeer), jedan od najvećih holandskih majstora 17. veka. Nepriznat i neshvaćen za života, dva veka kasnije svrstan je medju najveće umetnike u istoriji slikarstva, a njegove slike dostigle su astronomske cene (“Pogled na Delft”, “Žena s pismom”, “Devojka s djerdanom”, “U ateljeu”, “Čas muzike”) rođen je na današnji dan 31. oktobra 1632. godine.

Vremeplov: Umro Hudini

Američki mađioničar, poreklom mađarski Jevrejin Hari Hudini, najpoznatiji mađioničar XX veka umro je  31. oktobra 1926. Rođen kao Erih Vajs, promenio je ime u čast francuskog mađioničara Robera Hudina.

Vremeplov: Tokom derbija poginuo  učenik

Na današnji dan 31. oktobra 1999. godine tokom 113. fudbalskog derbija “Partizana” i “Crvene zvezde” u sukobima navijača poginuo je učenik Aleksandar Radović (17). To je bio prvi slučaj nasilne smrti na fudbalskim utakmicama u Jugoslaviji.

Svaki šesti učenik gojazan: Sve više dece “preskače” doručak

Većina dece svoje zdravlјe ocenjuje kao odlično i da od porodice dobija neophodnu podršku. Dve trećine učenika osnovnih i srednjih škola i svoje drugove doživlјava kao prijatelјski raspoložene koji žele da pomognu. Loša vest je da je svaki šesti učenik gojazan i da sedam odsto dece nikada ne doručkuje. Podaci su prikuplјeni anketiranjem učenika petog i sedmog razreda osnovnih škola i učenika prvih razreda srednjih škola. U istraživanju je učestvovala 101 škola. Učenici su dobrovolјno i anonimno popunjavali upitnik, a anketirano je 4.028 đaka, javlјa RTS.

Načelnica Centra za promociju zdravlјa u Institutu za javno zdravlјe “Batut” dr Jelena Gudelј Rakić kaže da se navike u ishrani u Srbiji menjaju isto kao i u Evropi i svetu. “Sve češće se preskače doručak, najvažniji obrok – 60 odsto dece doručkuje svaki dan, a oko sedam odsto to nikada ne čini. Petina dece pije gazirane sokove svaki dan, trećina jede slatkiše najmanje jednom dnevno”, rekla je dr Jelena Gudelј. Ističe da fizička neaktivnost ukazuje na problem koji vodi prekomernoj gojaznosti, pa ne čudi što je svaki šesti učenik gojazan.

Podaci istraživanja pokazuju da se podrška porodice prepoznaje kao važna, dok je podrška vršnjaka nešto manja nego u prethodnim istraživanjima. Više od polovine dece preko radne nedelјe više od dva sata dnevno gleda televiziju, a vikendom dve trećine dece. Dve trećine dece tvrdi da više voli uživo da se vidi sa prijatelјima, nego da komunicira telefonom. Rezultati istraživanja su važni za kreiranje zdravstvenih vaspitnih programa. Istraživanje se, inače, obavlјa svake četiri godine u 44 zemlјe.

Roditelјi da poštuju procedure vezane uz nasilјe i da se prvo obrate ustanovi

Obaveza roditelјa je da poštuju procedure prijave sumnje na nasilјe. To podrazumeva da se prvo obrate ustanovi – odelјenskom starešini ili timu za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja i/ili direktoru škole u zavisnosti od konkretne situacije. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja posebnu pažnju posvećuje obezbeđivanju podsticajnog i sigurnog okruženja za celoviti razvoj učenika. Osim toga, ustanovlјene su i precizne procedure zaštite učenika od svih oblika nasilјa koje sve ustanove obrazovanja i vaspitanja imaju obavezu da sprovode. Kako bi se obezbedila pravovremena i sveobuhvatna zaštita učenika neophodno je da zaposleni, ali i roditelјi učenika poštuju procedure i svojim postupanjem doprinose razvijanju nenasilnog ponašanja. U situacijama prvog nivoa vršnjačkog nasilјa aktivnosti preduzima odelјenski starešina u saradnji sa roditelјima učenika i odelјenskom zajednicom, dok se u slučaju drugog nivoa uklјučuje Tim za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja. Kada je reč o slučajevima trećeg nivoa vršnjačkog nasilјa obavezno je i uklјučivanje spolјašnje zaštitne mreže ( centar za socijalni rad, zdravstvo, policija).

Procenu nivoa nasilјa obavlјa Tim za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja, na osnovu definisanih kriterijuma. Roditelјi imaju obavezu da na poziv škole učestvuju u pojačanom vaspitnom radu, kao i da sarađuju sa školom u toku sprovođenja vaspitno-disciplinskog postupka. Za sve učesnike – učenike koji vrše nasilјe, trpe nasilјe ili posmatraju nasilјe izrađuje se operativni plan zaštite u čiju realizaciju su u obavezi da se uklјuče i roditelјi.

Saradnja roditelјa i škole je neophodna i kada je reč o realizaciji aktivnosti društveno-korisnog rada koji omogućuje učenicima da razvijaju prosocijalne oblike ponašanja. Od načina i kvaliteta saradnje porodice i škole zavisi i efekat aktivnosti pojačanog vaspitnog i društveno-korisnog rada, a koji se uzima u obzir prilikom izricanja vaspitnih i vaspitno-disciplinskih mera prema učenicima. Ukoliko roditelјi ne sarađuju sa školom ili ispolјavaju neprimereno i nasilno ponašanje škola je u obavezi da obavesti i uklјuči druge institucije (centar za socijalni rad i/ili policiju), kao i da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelјa.

Evaluacije različitih preventivnih programa i praksi su potvrdile klјučnu ulogu roditelјa u prevenciji i stoga je neophodno da  roditelјi učestvuju u aktivnostima koje je škola predvidela Godišnjim planom zaštite od nasilјa, kao i preventivnim aktivnostima na nivou odelјenja i razreda. Ministarstvo apeluje na roditelјe učenika da poštuju propisane procedure, o kojima se detalјnije uvek mogu informisati u ustanovama. Imajući u vidu najbolјi interes deteta sve institucije, ali i roditelјi su u obavezi da vode računa o zaštiti podataka o maloletnim licima.

Autobusu koji je prevozio đake otpao točak!

Pet dana nakon incidenta oglasio se prevoznik “Continental Tours” kome je u selu Dubravica kod Požarevca, ispao točak na autobusu dok je prevozio đake u školu. Prevoznik “Continental Tours” saopštio je da su šrafovi na točku autobusa koji je 23. oktobra u jutarnjim časovima prevozio đake na liniji iz Batovca prema Zabeli odvijeni namerno i da je to pokazalo “veštačenje”. U saopštenju prosleđenom medijima navodi se da će identitet počinioca biti utvrđen daljom istragom policije. Kako “Danas” podseća, ovaj slučaj se dogodio ujutru u sredu, 23. oktobra, a pribranošću vozača i njegovom brzom reakcijom na kraju se sve završilo bez posledica po putnike. Tom prilikom je oštećeno vozilo marke “škoda”. Policija je o ovom slučaju obaveštena, ali tek nakon insistiranja nekoliko meštana koji su to izričito zahtevali Deca su otišla u školu jer je nakon pola sata došao drugi autobus istog prevoznika i odvezao učenike u Zabelu u istureno odeljenje škole “Vuk Karadžić”. Inače, “Continental Tours” je u 2019. godine izabrana na konkursu za subvencionisani prevoz učenika iz gradskog budžeta na teritoriji grada Požarevca.

About the Author

admin