Vesti – 02/03.11.2019.

(Ne)izvesna sudbina naknade troškova prevoza

„Kako stvari stoje srpski poslodavci će, od 1. januara, morati da biraju između tri opcije za isplatu troškova prevoza zaposlenima, odnosno da se odluče da li će; 1. radnicima kupovati karte za prevoz direktnim uplatama prevozniku, 2. obavezati ih da donose i pravdaju troškove svog dolaska na radno mesto računima ili 3. prihvatiti dodatni porez od 10 odsto, koji bi plaćali ukoliko odluče da radniku na ime troškova za prevoz isplate taj deo novca u okviru zarade”, rekao je juče prof. Hadži Zdravko M. Kovač, predsednik NSJSS.

“Najrealnije je, ipak,  očekivati da će poslodavci na ove izmene reagovati tako što će ili direktno uplaćivati prevoz zaposlenima uplatom markice gradskom prevozniku, tamo gde je ta opcija moguća, ili će radnici donositi račune za realne troškove prevoza koje imaju. Ova rešenja lako će se primeniti za velike gradove koji imaju  organizovan gradski i međugradski saobraćaj, ali treba razmotriti rešenja koja se tiče drugih gradova, gde ne postoji organizovan prevoz do posla i na koji način će se onda troškovi odlaska na posao regulisati”, rekao je Kovač.

“Podsećamo da je Ministarstvo finansija ranije izdalo Mišljenje u kome se navodi da će dolazak do posla morati da bude “pokriven” dokumentacijom, ukoliko poslodavac želi da naknada ostane neoporezovana. Ostaje da se vidi, između ostalog, šta ako zaposleni ne uspeju da skupe dokumenta, kako će i da li će im poslodavci onda to isplaćivati”, kaže Zdravko Kovač.

 “(Ne)izvesno je i da će bez dela iznosa naknade troškova tzv. cipelića  ostati radnici koji žive blizu radnog mesta, jer ne dolaze na posao ni prevozom, ni automobilom”, kaže prof. Kovač.
(→Saopštenja)

Svi smo mi Danica Popović

Piše: Zoran Radovanović*

Prošle nedelje se za kafanskim stolom poveo razgovor o organizovanoj akciji koja se vodi protiv jedne od naših najprepoznatljivijih nezavisnih intelektualki, profesorki Danici Popović.  Bilo je jasno da je ta progoniteljska kampanja pokazna vežba za zastrašivanje svih pravdoljubivih građana ove zemlje, te da će, ako se ne reaguje, već uspostavljeni ružni manir bacanja blatom biti dalje usavršavan i redom primenjivan na ostale pojedince spremne da se slobodno oglašavaju, poput ugledne profesorke.

Sastavljen je proglas koji je juče objavljen u Danasu. Sudbina ovog dokumenta posebno je zanimljiva. Bez oklevanja su ga podržali skoro svi kojima je ponuđen. Našli su se tu neki od naših najpoznatijih književnika, karikaturista, arhitekata, novinara, profesora univerziteta i poslenika drugih profila, uz bivšu predsednicu Vrhovnog suda i njenog zamenika.

Tako se putem pojedinačnih kontakata skupilo pedesetak imena, a onda je nabavljen nepotpuni spisak nastavnika Filozofskog fakulteta u Beogradu. Tekst proglasa im je poslat u petak rano po podne i u roku od nekoliko sati broj potpisnika je postao trocifren. Brzina njihove reakcije i masovnost odziva predstavljaju ohrabrujući plamičak u našem opštem turobnom sivilu i beznađu.

Ti „filozofi“ su duhovno potomstvo svojih učitelja i praučitelja koji su pre pola veka ogorčeno branili svojih osam kolega od progona. Reč je o tradiciji dužoj od jednog veka da se, ako treba, stane na crtu kralju Aleksandru, Stojadinoviću, svemoćnom Titu, Miloševiću, pa, da se pozovemo na aktuelni film kao metaforu, i nekom Vejnu koji bahato i nepromišljeno priziva nesreću (za one koji nisu gledali film „DŽoker“, reč je o političaru koji svojom nadmenošću i polarizacijom društva dovodi do opšte pobune).

Uz takvu intelektualnu i moralnu bazu, Rektoratu Univerziteta u Beogradu znatno je olakšana ne samo odbrana akademskih sloboda, već i očekivana opšte prosvetiteljska uloga u društvu. Čoveku jedino dođe da se zapita kako je moguće da se u istom akademskom okruženju nađu Filozofski fakultet i Fakultet organizacionih nauka (čast profesoru Radenkoviću, kao izuzetku). Ne treba sumnjati da će Univerzitet umeti da prevaziđe tu krizu.

*autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Tamni vilajet poniženja Beogradskog univerziteta

Da li mi profesori radimo u instituciji koja ne sme da oduzme doktorat jednom ministru
Piše: Vladica Cvetković*

Svima bi trebalo da bude jasno da se zbog pitanja sudbine doktorata Siniše Malog Univerzitet u Beogradu nalazi u tamnom vilajetu i da, kako god se situacija bude razrešila, Univerzitet iz tog mraka ne može izaći zadovoljan i neugruvan. Postavlja se jedino pitanje koliko će velika biti poniženja koja slede. Čak i da se četvrtog novembra ili neki dan ili mesec kasnije donese konačna odluka da se ministru finansija oduzme doktorat – premda sve više sumnjam u takav epilog – oreol akademskog kukavičluka i političke servilnosti Beogradskog univerziteta neće (i ne može) automatski nestati.

Jednostavno, ne nalazimo se mi pod tim oreolom od juče. Univerzitet u Beogradu je u tamni vilajet poniženja ušao svojevoljno i to odavno, čim je prošlo prvih šest meseci od početka plagijatorske krize. Budući da je period od pola godine neko prolazno vreme unutar kojeg pristojni evropski univerziteti rešavaju slične probleme, naša akademska tromost je bila taman tolika, da, ako ćemo pošteno, sada nemamo pravo da mirno pogledamo u oči ni Univerzitet u Zimbabveu, koji je za kraće vreme rešio problem nečasno stečenog doktorata supruge predsednika Mugabea.

Ne znam da li zbog svega možemo postati i primer loše prakse u visokom obrazovanju, ali sam siguran da se naš univerzitet iz trenutnog gliba ne može izvući bez pomoći sa strane. A trenutno sa strane ne da ne stiže pomoć, već upravo suprotno, čini se kao da čitavo društvo konstantno izmiče stolicu svom već posrnulom univerzitetu.

Prostor društvenog poniženja u Srbiji u koji je kao u ilovaču upao Beogradski univerzitet nije izgradila ova vlast, političko blato je ovde prisutno odavno i nema naznaka da ćemo ga se skorije rešiti. Ipak, mora se još jednom reći da su ovi koji danas vladaju Srbijom prevazišli svaku meru i sve granice. Ide im naruku i ovo novo doba u kojem sve informacije putuju brzinom svetlosti, bez obzira na količinu gluposti koju nose i u kojem sve instantno stiže do ušiju naroda, bez obzira na to čiji glas odzvanja u nacionalnoj frekvenciji.

Svakome ko nije budala, ne računam one koji se za budale namerno prodaju, savršeno je jasno da haranga na profesorku Danicu Popović, akademika Teodorovića i profesora Karapandžu, kao i oni prethodni besprizorni napadi na rektorku Popović i profesora Sinanija, nisu ništa drugo do želja da se samo dodatno zamuti ionako prljava voda.

Spreman sam da odgovaram za svoju tvrdnju da na Beogradskom univerzitetu nema profesora koji zbog nečega što bi se o njemu dalo iščeprkati ne bi mogao da se nađe na naslovnoj strani današnjih tabloida. Druga je stvar čija bi to zaista bila sramota, ali to tabloidima nikada nije bilo važno. Uostalom, princip da nema tako malog prestupa zbog kojeg se neko ne može (po zakonu) obesiti poznat je odvajkada, primenjivan je od strane kardinala Rišeljea, a sličnim, mada poštenijim pristupom, hvalio se i čuveni antički zakonodavac Drakon.

Međutim, porazna činjenica da nazovinovinari za račun vlasti „kopaju“ po biografiji čestitih ljudi tek je polovina priče, druga polovina je to što je ovo još jedna zamena teza, trik koji već dugo predstavlja paradigmu naprednjačke komunikacije. Toliko im taj trik dobro „pali“, takoreći odlično, da ne vidim mnogo smisla u pitanju koje ću (i ja) postaviti: Sve i da je tačno ono o čemu urlaju vaši tabloidi, kakve to pod milim bogom ima veze s pitanjem da li je doktorat Siniše Malog plagijat ili ne?

Prestanite da se pravite da ne razumete da je ovde reč o opstanku visokog obrazovanja u zemlji koju vodite. Briga nas i za Sinišu Malog i za one koji su mu bili mentori i članovi brojnih komisija iz različitih faza ove sramotne priče, niti nas se tiče da li je volumen naučnog doprinosa u njegovom manuskriptu veći od količine prepisanog, naša pitanja su mnogo važnija, za nas koji radimo na univerzitetu, ta pitanja su i egzistencijalna: Hoćemo li mi i posle četvrtog novembra možda da radimo na univerzitetu koji nije smeo da oduzme plagirani doktorat jednom ministru? Hoćemo li i dalje da igramo pingpong s medijskim tumačenjima vesti koje dolaze s FON-a, za koje se ne zna ni da li su formalne odluke regularnih tela ili rezultat čavrljanja po hodnicima i kancelarijama?

I povrh svega, verujemo li i dalje da članovi Etičke komisije Univerziteta u Beogradu imaju snage da odrade svoj posao hrabro uprkos tolikim pritiscima? Stavimo se u položaj tih koleginica i kolega, u njihovim rukama se trenutno nalazi čast Univerziteta u Beogradu, a u „novinama“ je već sve zabrujalo o tome za koliko su i od čije strane neki od njih potkupljeni. Bez imena naravno, jer bi u protivnom morala da slede i hapšenja. Navedeno je samo ime navodnog potkupljivača, Dragana Đilasa, a on se ionako ne sme hapsiti.

I na kraju da pomenem nešto što, priznajem, nikako ne razumem, a tiče se isključivo Siniše Malog i moćnika koji ga brane. Meni je logično da se Mali odavno kaje što se svojevremeno bio polakomio na doktorsku titulu. U redu, možda je ovo da se baš kaje malo prejako rečeno, ali mogu da pretpostavim da bi voleo da se u ovo kolo nikada nije ni hvatao i da je spreman da da mnogo više od dva dinara da iz njega izađe.

Logično mi je i da je ljut na one koji su ga na ovo nagovorili – usput, ti likovi su za mene lično još veći krivci od Malog, jer dolaze iz naše, akademske sredine, ali ko mene pita – međutim, ono što zaista ne shvatam jeste da li je moguće da ni Mali ni njegovi konsiljeri nisu smislili neki bolji i društveno manje degenerativan način da se izvuku iz svega ovoga.

Zar politički spas Siniše Malog baš mora da znači i potvrdu njegovog, bez ikakve sumnje plagiranog doktorata, iako to automatski podrazumeva provlačenje kroz blato čitavog Beogradskog univerziteta, institucije od najvećeg društvenog značaja?

Zbog svega toga, evo, u svom skromnom kapacitetu politički neaktivnog univerzitetskog profesora, ja se vlastima obraćam sa sledećim molbama. Molim vas da pustite, ali bukvalno pustite ovaj naš jadni, zbunjeni, preplašeni i nemoćni univerzitet da se sam spase i spreči da se o njemu ubuduće ne govori kao o univerzitetu na kojem svako ko je politički uticajan može da doktorira.

Druga molba je da nađete načina da Siniša Mali ostane ministar i kada (ako) mu se oduzme doktorat koji (i vi znate) nije zaslužio. Možete reći šta god želite, na primer, da se akademski lopovluk ne računa, da je snalaženje u stvari dobra preporuka za jednog ministra finansija, da Mali već ima (velike) rezultate, recite šta god vam padne na pamet… Uostalom, znate vi to dobro, nemojte da vas ja učim.

*autor je redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i dopisni član SANU

Novi Sad: A na Tehnološkom – pivara

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević ocenio je u sredu da će pogon mini pivare dodatno osnažiti postojeću istraživačku infrastrukturu i omogućiti dalji razvoj Tehnološkog fakulteta u ovoj važnoj oblasti. Kompanija Carlsberg Srbija donirala je Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu mini pivaru u nastavne i naučnoistraživačke svrhe. Mini pivara će, takođe omogućiti intenzivnu saradnju fakulteta sa industrijom piva.

Ovo je odličan primer javno privatnog partnerstva sa jedne strane, i odlična osnova za razvoj dualnog obrazovanja u visokom u ovoj oblasti, sa druge, rekao je Šarčević otvarajući mini pivaru. Ocenio je da su Carlsberg i Dunđerski Fondacija prepoznali Tehnološki fakultet Univerziteta u Novom Sadu kao visokoškolsku ustanovu koja obrazuje kvalitetne kadrove zbog čega od 2015. godine dodeljuju stipendije najboljim studentima II, III i IV godine osnovnih akademskih studija i master akademskih studija studijskog područja Prehrambena biotehnologija. Ministar je podsetio da se na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu tehnologija proizvodnje piva izučava od 1959. godine, kada je fakultet i osnovan. Pivara će studentima omogućiti konkretan rad na pojedinačnim uređajima i celokupnoj proizvodnji piva.

Konkurs za dodelu učeničkih stipendija

Ministarstvo odbrane raspisalo je konkurs za dodelu učeničkih stipendija za školsku 2019/2020. godinu na koji mogu konkurisati učenici četvrte godine srednjih škola. Visina učeničkih stipendija na mesečnom nivou iznosi 25.000 dinara. Konkurs je raspisan za učenike srednjih škola mašinske, medicinske, mašinsko-metalne, hemijske i elektro struke. Konkurs je otvoren do 15. novembra 2019. godine. Više informacija o konkursu možete pronaći na sajtu Ministarstva odbrane u rubrici “Konkursi“: http://www.mod.gov.rs/cir/14557/konkurs-za-dodelu-ucenickih-stipendija-za-skolsku-2019-2020-godinu-14557

Šimanovci dobijaju vrtić, radovi vredni 120 miliona dinara

Predsednik Pokrajinske vlade  i narečeni pesnik Igor Mirović položio je u sredu  30. oktobra kamen temeljac za izgradnju objekta Predškolske ustanove “Vlada Obradović Kameni” u Šimanovcima, u opštini Pećinci, prvi objekat ove ustanove posle 30 godina, koji će, kako je najavljeno, biti izgrađen do kraja sledeće godine. Reč je o izgradnji prve faze radova, a ukupna vrednost investicije iznosi 120 miliona dinara.  “Naša namera je da zajedno sa lokalnom samoupravom rešimo ovaj višedecenijski problem, jer su deca ove predškolske ustanove boravila u osnovnoj školi u neadekvatnim uslovima. Do kraja naredne godine završićemo ovaj objekat od 1.700 kvadratnih metara, koji će deci i zaposlenima pružiti najbolje uslove za boravak i rad”, kazao je predsednik Mirović. “Rešili smo samo ove godine probleme i u Beloj Crkvi, gde smo izgradili novi objekat, Centralnu kuhinju u Novom Sadu, ali i u drugim mestima. Pitanje demografije i nataliteta je najvažnije pitanje danas u Srbiji, a izgradnja novih vrtića daje sigurnost roditeljima, što doprinosi i proširenju porodice”, istakao je Mirović. Pokrajinska vlada je od jula 2016. godine do danas uložila 224 miliona dinara za finansiranje i sufinansiranje projekata na teritoriji opštine Pećinci za realizaciju projekata u oblastima zdravstvene zaštite, predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja, vodosnabdevanja i zaštite voda, lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja, kao i saobraćajne infrastrukture. Opština Pećinci se ubrzano razvija jer imamo brojne domaće i strane investitore koji ovde posluju, i mi ćemo zajedničkim snagama rešiti najurgentnije probleme ove opštine, kazao je predsednik Mirović.

Predsednik Opštine Pećinci Željko Trbović istakao je da je danas veliki dan za opštinu, jer, kako je rekao, lokalna samouprava ne bi mogla sama da realizuje ovaj veliki projekat bez podrške Pokrajinske vlade. Polaganju kamena temeljca prisustvovao je i direktor Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine Nedeljko Kovačević. https://www.youtube.com/watch?v=QrCEXcd1R_4

Priznanje mladom istraživaču Bojani Dinić

Svečanim prijemom u pokrajinskoj vladi u sredu, mladoj naučnici Bojani Dinić, dodeljeno je priznanje povodom dobijanja prestižne međunarodne nagrade za najboljeg mladog istraživača, koju joj je dodelilo internacionalno društvo za izučavanje individualnih razlika. Iako se nagrada za najboljeg mladog naučnika dodeljuje od 2005. godine, docentkinja sa Filozofskog fakulteta, Bojana Dinić, je prva dobitnica prestižnog priznanja sa Balkana. “Meni je drago da je naša zemlja prepoznata, ne samo ja, Bojana Dinić nego i Filozofski fakultet i Univerzitet prepoznat kao institucija koja može ozbiljno da komparira uglednim univerzitetima u celom svetu. Tako da je svakako ova nagrada pokretač za naredne aktivnosti”, rekla je Bojana Dinić. Tema Bojaninog rada je istraživanje društveno-toksičnih osobina i ponašanja, a bitan faktor uspeha je i timski rad na Katedri za psihologiju.

Cilj sekretarijata je da ustanovi nagradu za najcitiranije mlade naučnike, učvrsti njihovu saradnju sa kolegama koji rade u inostranstvu, kako bi se što više stimulisao dalji rad mladih istraživača iz Srbije, na svetskom nivou prepoznat kao izuzetan.

Vučićevo zlatno doba: Profesor postao zavarivač

Uključivanjem u programe dodatnog obrazovanja i obuke, nezaposlena lica dobijaju priliku da steknu nova znanja i tako povećaju svoje šanse u pronalaženju posla. Nacionalna služba za zapošljavanje nudi brojne besplatne programe dodatnog obrazovanja, koja su u skladu sa potrebama tržišta. Kolja Obrovski po zvanju je akademski grafičar i profesor likovne kulture.Posao u njegovoj struci kaže, nije lako dobiti, te je odlučio da iskoristi jedan od programa Nacionalne službe za zapošljavanje i sreću okuša kao zavarivač. “Koliko sam ja čuo prateći medije da se traže zavarivači, i kod nas a čuo sam i u inostranstvu samo zaviosi koji tip zavarivača. Mi smo sada savladali jedan tip zavarivanja koji je početni”, rekao je Kolja Obrovski.

Osim za zavarivače, ove godine Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi i obuke za gerontonegovateljice, krojače-šivače, poslovne sekretare, za vođenje poslovnih knjiga, za elektronsko poslovanje, pomoćnika knjigovesca, za izradu papirne galanterije, masere, kao i osnovnu informatičku obuku. Kako kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, nezaposlena lica pokazuju najviše interesovanja za obuke stranih jezika i one iz oblasti IT-a, a podaci govore da zavisno od vrste obuke, najmanje 30 odsto polaznika nađe zaposlenje nakon što obuku završi, a podsećaju na to da ta lica imaju i mogućnost da konkurišu za subvencije za samozapošljavanje, tj. da pokrenu sopstveni posao. https://www.youtube.com/watch?v=J9Uv1-XEOek

Još jedna promocija vojnog obrazovanja: Rado Vulin ide u vojnike

Ministar odbrane Aleksandar Vulin više poznat po tetki (iz Kanade), nego po znanjima iz oblasti odbrane i ratovanja posetio je 29. oktobra Internat Vojne gimnazije i učenike Srednje stručne vojne škole, gde su mu starešine i učenici tih vojnih škola predstavili sportske i akademske uspehe koje su ti najmlađi pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije postigli u prethodnom periodu. Vulin, u javnost poznat da nije ni služio vojni rok, je, nakon prezentacije i razgovora, istakao je da je “pogrešnom i štetočinskom” odlukom, 2005. godine, Vojska ukinula Srednje stručne vojne škole. “Sačuvali smo vazduhoplovstvo, sačuvali smo tehniku, ali smo planski ukinuli sebi mogućnost da školujemo one koji će se o vazduhoplovstvu i tehnici brinuti. Srećom, 2015. godine, ta odluka je promenjena, i sada smo već imali i prvu generaciju onih koji su se odškolovali u Srednjoj stručnoj vojnoj školi i koji su već počeli da rade u Vojsci Srbije”, rekao je ministar.

Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane će učiniti sve, dodao je, da srednjoškolska obrazovna baza Vojske Srbije bude što šira, da primimo što više dece i da im obezbedimo što bolje uslove za školovanje. “Ova deca su izabrala da budu deo sistema Vojske Srbije i ova deca su izabrala da uđu u sistem koji će od početka do kraja brinuti o svakom od njih”, istakao je ministar Vulin. Prema njegovim rečima, svi koji postanu deo sistema Vojske Srbije, svi koji dođu da se školuju u Vojnu gimnaziju ili Srednju stručnu vojnu školu, mogu da budu sigurni da će sistem brinuti o njima. “Prošla su vremena kada smo uništavali sistem, kada smo ukidali mogućnost da se ova deca školuju, napreduju i da ostanu u vojsci. Ovo su vremena u kojima je sistem ponovo uspostavljen i ovo su vremena u kojima vojska ponovo brine o svojima”, rekao je on, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

Obraćajući se u ime svih zaposlenih u Vojnoj gimnaziji i Srednjoj stručnoj vojnoj školi, načelnik Vojne gimnazije kapetan fregate Miroslav Ćitić, uz podsećanje na misiju tih vojnoobrazovnih ustanova kao i na nastavni plan i program, posebno se osvrnuo i na vannastavni vaspitno – obrazovni rad koje te škole neguju. On je istakao da je u Vojnoj gimnaziji i ŠVŠ organizovano više kurseva, klubova i sekcija, u kojima učenici, godinama unazad ostvaruju značajne rezultate.

Poslednji u nizu uspeha, dodao je on, ostvarila je najmlađa sekcija u ŠVŠ “Vojni radio klub”, koji je na nedavno održanom “Kupu Radovan Medić”, osvojio ekipno prvo mesto. Kapetan fregate Ćitić je, takođe, naglasio da su učenici Vojne gimnazije i ŠVŠ ostvarili i zapažene rezultate i na Novosadskom maratonu, takmičenjima u orijentiringu, kao i na humanitarnom turniru “Volim decu – igram za Zvečansku”, a učenici sa najboljim rezultatima bili su u prilici da ministru odbrane kažu nešto više o postignutim uspesima.

Načelnik Vojne gimnazije posebno je zahvalio Ministarstvu odbrane, Univerzitetu odbrane i Vojnoj akademiji što su prepoznali značaj srednjoškolskog obrazovanja, pa učenici Vojne gimnazije i ŠVŠ učestvuju na sportskim i akademskim manifestacijama uz svoje starije kolege iz sistema.

U ime ekipe “Vojnog radio kluba” o svojim utiscima nakon ekipne pobede na takmičenju “Kup Radovan Medić”, takmičenju u radio-goniometriji koje je održano 24. oktobra govorio je učenik ŠVŠ Petar Roganović. On je podsetio da je to četvrto takmičenje na kojem su kao ekipa učestvovali, kao i da su na sva četiri odneli pobedu.

Učenica Jovana Stojković najstariji je učesnik u ekipi “Vojnog radio-kluba”, koja je, takođe, ukazala na uspeh koji su ostvarili na takmičenjima na kojima su učestvovali. “S obzirom na to da smo mi bili najmlađi na tom takmičenju, pokazali smo da na mladima svet ostaje”, rekla je ona.

Nedavno je obnovljeno svih pet spratova u zgradi Internata Vojne gimnazije, a kompletno su uređene spavaonice, kupatila, prostorije za dnevni boravak i trpezarija. Internat, koji je sagrađen 1978. godine i koji se prostire na više od 10 hiljada kvadratnih metara, ima kapaciteta za smeštaj 516 učenika Vojne gimnazije i Srednje stručne vojne škole

Vremeplov: U škole u Srbiji ponovo uvedena veronauka

Na današnji dan 2. novembra 2001. godine posle više od pola veka u škole u Srbiji ponovo je uvedena veronauka. 

Vremeplov: Umro  patrijarh Pajsije

Srpski  patrijarh Pajsije Janjevac umro je na današnji dan 2. novembra 1647  godine, Bio je i bibliofil i literata. Na patrijaršiskom tronu nalazio se od 1614. i taktiziranjem i odmerenošću postigao je snošljiviji odnos prema Srbima tada svemoćnih turskih vlasti. Pisao je biografije i crkvene pesme o Stefanu Prvovenčanom i Caru Urošu. Obnovio je više hramova.

Vremeplov: Rođen Milan Budimir

Na današnji dan 2. novembra 1891. godine rođen je srpski klasični filolog Milan Budimir, član Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta. Proučavao je klasične jezike i indoevropsku lingvistiku. Bio je kourednik časopisa Balkanološkog instituta (tada Balkanskog) u Beogradu – “Revue internationale des etudes balkaniques”. Dela: “O Ilijadi i njenom pesniku”, “Iz klasične i savremene aloglotije”, “Problem bukve i protoslovenske domovine”, “Grci i Pelasti”, “Dve vrste Aristotelove tragedije”, “Sa balkanskih istočnika”, “Carmen arvale”, “Patriculae Pelesticae”.

Vremeplov: Umro Stevan Jakovljević

Na današnji dan  2. novembra 1962. godine umro je srpski pisac i botaničar Stevan Jakovljević, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945. do 1950. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Kao oficir srpske vojske borio se u Prvom svetskom ratu, da bi se tokom Drugog svetskog rata našao u zarobljeničkom logoru. Književno ime i popularnost stekao je romanom “Srpska trilogija” koji čine “Devetsto četrnaesta”, “Pod Krstom” i “Kapija slobode”. Ostala dela: romani “Smena generacija”, “Velika zabuna”, “Likovi u senci”, dela iz botanike “Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera”, “Makrofitska vegetacija Ohridskog jezera”, “Sistematika lekovitog bilja”.

Vremeplov: Rođen Džordž Bul

Engleski matematičar Džordž Bul, osnivač simboličke logike i “Bulove algebre”, koja je imala presudan značaj za razvoj kompjutera rođen je 2. novembra 1815. godine. Značajni su njegovi radovi “Istraživanje zakona mišljenja” i “Matematička analiza logike”.

Vremeplov: Umro Bernard Šo

Na današnji dan 2. novembra 1950. godine umro je engleski dramski pisac, novinar i kritičar irskog porekla Džordž Bernard Šo. Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. (“Kandida”, “Zanat gospođe Voren”, “Major Barbara”, “Pigmalion”).

Vremeplov: Umro Džon Dejli

Džon Dejli producent 13 filmova koji su dobili Oskara, među kojima su “Vod” Olivera Stouna, “Poslednji kineski car” Bernarda Bertolučija i “Priviđenja” Roberta Altmana umro je na današnji dan 2. novembra 2008. godine.

Vremeplov: Balfurova deklaracija

Na današnji dan 2. novembra 1917. godine britanski ministar inostranih poslova Artur Đejms Balfur objavio je Deklaraciju, poznatu kao Balfurova deklaracija, o osnivanju jevrejske države u Palestini. 

Vremeplov: Mađarska odbacila članstvo u Varšavskom paktu

Mađarska vlada je na današnji dan 2. novembra 1956. godine odbacila članstvo u Varšavskom paktu i zatražila pomoć UN zbog napada sovjetskih trupa; ŠSR je stavio veto u Savetu bezbednosti UN na zahtev zapadnih sila da se razmotri kriza u Mađarskoj. 

Vremeplov: Rođena Marija Antoaneta

Na današnji dan 2. oktobra 1755. godine rođena je francuska kraljica Marija Antoaneta, žena Luja XVI, ćerka austrijske carice Marije Terezije. Omražena u narodu kojem je poručila: “Ako nemate hleba, jedite kolače”, optužena tokom Francuske revolucije da je tajnim vezama sa bečkim dvorom izdala Francusku, pogubljena je na giljotini 1793.

Vremeplov: Prvi put konfiskovana imovina katoličke crkve

U Francuskoj je 2. novembra 1789. godina konfiskovana imovina katoličke crkve, što je bio prvi težak udarac katoličkoj crkvi u njenoj istoriji.

Đukić Dejanović: Napredak u sprečavanju dečjeg rada

Srbija je jedna od 12 zemalja koje su dobile ocenu “značajan napredak” Američkog ministarstva za rad, kada je u pitanju sankcionisanje dečjeg rada, izjavila je 29. oktobra ministarka za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. Ministarstvo za rad SAD je  objavilo analizu 131 zemlje, koja se bavi pitanjem najgorih oblika dečjeg rada, a označilo je samo  12 država koje su napravile značajan napredak. “Možemo biti zadovoljni, ali pred nama su i dalji izazovi kada je u pitanju rešavanje problema ‘uličnih situacija’ dece”, istakla je Đukić Dejanović novinarima pre Sednice za prava deteta. Kako je rekla, Zakon od pravima i zaštitniku prava deteta je u proceduri, a jedno od značajnih pitanja su deca koja su počinila krivična dela, a imaju psihičkih problema. “Nemamo trenutno instituciju u kojoj bi se lečila ta deca, odnosno medicinske mere koje bi se primenile”, dodala je Đukić Dejanović.

Zato će se, kaže, na sednici Saveta za prava deteta založiti za formiranje takve institucije, koja ne bi bila ni centar za socijalni rad, niti postojeće psihijatrijske ustanove, ali bi bila važna za tu decu. Ona je ukazala da su deca koja pripadaju romskoj populaciji najugroženija u pogledu siromaštva, problema ishrane, primene zdravstvenih procedura, a obaveza države i vlade je, kaže, da uključe stručnjake u ovu temu. Posebno je istakla rane brakove i rane trudnoće, uglavnom romske populacije, koji su glavni razlog prekinutog detinjstva u Srbiji. “Na hiljade devojčica, čak 150 njih u dečjem uzrastu zatrudne. Sprečavanje trudnoće, korišćenje modernih sredstava za kontracepciju, polno prenosive bolesti… sve su to teme koje moraju biti i u porodičnom okruženju, ali i u školama” objasnila je ona.

Srbija prednjači u sajber bezbednosti na zapadnom Balkanu

Srbija u odnosu na region značajno prednjači kada su u pitanju zakonska rešenja i primena mera iz oblasti zaštite kritične infrastrukture poput energetskog sektora, bankarskog sektora, obrazovnog i zdravstvenog sektora, policije i vojske od potencijalnih sajber napada, istakla je državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. “Kada je reč o zemljama EU sa kojima smo mi potpuno usklađeni u zakonskom smislu i koji nama predstavljaju osnovni model i uzor, Srbija se nalazi među vodećim zemljama po primeni novih zakonskih rešenja u oblasti informacione bezbednosti”, rekla je Matić za Tanjug na otvaranju konferencije “Zaštita kritične infrastrukture od sajber napada”. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Ona je navela da su u Srbiji pre nedelju dana boravili eksperti Svetske banke koji su sproveli reviziju srpskog sistema informacione bezbednosti po pitanju legislative i institucija, a da su prvi zaključi jako pozitivni u poređenju sa zemljama regiona.

Govoreći o zakonskim rešenjima u toj oblasti, Matić je podsetila da je Srbija još 2016. godine donela zakon o informacionoj bezbednosti, čija je izmena i dopuna trenutno u skupštinskoj proceduri, te da ćemo već sledeće nedelje imati novi izmenjeni i unapređeni zakon. “Sa izmenama i dopunama su dodati novi elementi koji će unaprediti zaštitu kritične infrastrukture”, rekla je Matić i dodala da je u periodu od 1. januara do 20. maja ove godine, na osnovu podataka Nacionalnog CERT-a, zabeleženo čak 22 incidenta u smeru rušenja sistema kritične infrastrukture.

Komentarišući ulogu društva u oblasti informacione bezbednosti, Matić je istakla da bi građane kroz kampanju trebalo bolje upoznati sa značajem informacione bezbednosti.

Građani moraju shvatiti, objašnjava ona, da je odgovornost i na pružaocima i na korisnicima usluga. “Novi zakon donosi ključne promene kada su u pitanju određeni registri koji ćemo kreirati radi bolje koordinacije sistema informacioni bezbednosti pogotovo u okvirima kritične mase”, navodi Matić i dodaje da su izmene i dopune zakona usklađene sa evropskim direktivama u oblasti informacione bezbednosti.

Američki stručnjak u oblasti zaštite informacionih sistema Fred Ruonavar ističe da se priroda sajber napada promenila, te da je njihov osnovni cilj napada da se oštete infrastruktura i oslabi jedno društvo. “Videli ste vest, juče je bio novi veliki hakerski napad u Gruziji u kome je napadnuto oko 2. 000 internet stranica”, podsetio je Ruonavar. On kaže da se putem sajber napada pokušava da se uđe u sistemima vlade, ministarstava i državnih tela, te da je zato važna zaštita informacionih sistema, ali i obrazovanje u oblasti sajber bezbednosti.

Otpravnik poslova ambasade SAD u Srbiji Gabriel Eskobar na otvaranju konferencije rekao je da informacione tehnologije predstavljaju ogromnu mogućnost za svet, te da omogućuju veliki progres, ali da realnost nije baš takva i da je zato gostovanje eksperta Ruonavar značajno kako bi prikazala praktična rešenja iz ove oblasti. “Mislim da je važno da idemo zajedno napred po tom pitaju jer su pretnje u toj oblasti transnacionalne i ne može ih rešiti samo jedna vlada ili jedno telo već je potrebno da bude uključen i javni i privatni sektor i da zemlje međusobno sarađuju i povećavaju sposobnosti i infrastrukturne kapacitete”, istakao je Eskobar. On je naglasio da vlada SAD želi da bube partner Srbiji u rešavanu ovih pitanja, ali ne samo vlada već i velike kompanije koje su globalni lideri.

Nezadovoljni odlukom o doktoratu Malog mogu da se žale

Zaposleni na Univerzitetu u Beogradu koji su u nastavnom ili naučnom zvanju do 11. novembra mogu da dostave rektorki Univerziteta inicijative za ulaganje žalbe na odluku Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka, povodom doktorata ministra finansija Siniše Malog, saopšteno je na sajtu Univerziteta. Precizira se da se takva procedura sprovodi kako bi se obezbedila transparentnost i kompetentnost postupka. Žalbe se mogu podneti u prostorijama Rektorata Univerziteta u Beogradu, Studentski trg 1, kancelarija broj 7, radnim danom od 10 do 14 časova Odluka Nastavno-naučnog veća FON dostavljena je Univerzitetu u Beogradu 28. oktobra i njome se predlaže da Malom bude izrečena mera javne osude, a rektorka može da uloži žalbu Odboru za profesionalnu etiku u roku od 15 dana, odnosno do 13. novembra, precizira se u saopštenju Univerziteta u Beogradu.

About the Author

admin