Vesti – 04.11.2019.

#1 od 5 miliona”:  Dekan FON-a nije dopustio glasanje da li je doktorat Malog plagijat

Učesnici protesta “Jedan od pet miliona” održanog u subotu uveče u Beogradu pozvani su, sa skupa, da 15. novembra dođu u Bor i podrže građane koji se tamo bore protiv zagađenja vazduha. Na početku skupa pod sloganom “protiv zagađenja vazduha i kulture”, na platou kod Filozofskog fakulteta, učesnica protesta u Boru Irena Živković rekla je da u tom gradu nije u toku “zagađenje, već zločin”, i pozvala Beograđane da dođu i pruže podršku, istakavši da se odgovorni ne plaše krivičnih prijava već građana okupljenih na ulici.Ona je rekla da je u Boru zabeležena nekoliko desetina, pa i stotina veća koncentracija štetnih materija u vazduhu od dozvoljene.

Student Fakulteta organizacionih nauka Moma Kovačević rekao je da dekan FON-a Milija Suknović nije dopustio da se, po predlogu profesora, glasa o tome da li je doktorat ministra finansija Siniše Malog plagijat. On je dekanu poručio da taj rad jeste plagijat. Prema njegovim rečima, protesti na ulici daju rezultate i njihove učesnike ne može niko zastrašiti. “Bojkotovaćemo cirkus koji vlast naziva izborima. Hoćemo bojkot”, naglasio je Kovačević.  Nakon obraćanja sa platoa kod Filozofskog fakulteta, krenula je protestna šetnja koja se zaustavila kod zgrade Vlade. Studentkinja Tea Vukadin, iz organizacije protesta, rekla je da je zbog vlade u kojoj je bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić Srbija bombardovana.

Protestna šetnja završena je na Savskom mostu, a organizatori okupljanja poručili su da neće dozvoliti vlastima da ga sruše. Student Miodrag Simović, jedan od organizatora protesta, rekao je da naprednjačka vlast pokušava da uradi ono što ni okupatoru nije uspelo i time pokazuje da je i ona okupatorska”. On je podsetio da je 1944. okupator onemogućen da minira most, kao i da su građani sačuvali mostove 1999. godine. Prema njegovim rečima, planovi vlasti sa tim mostom pokazuju da je ona potpuno diletantska. “Bojkotovaćemo izbore ove vlasti, pobedićemo, Srbija se umiriti ne može”, rekao je Simović. 

Kako do studija u Americi?

Američka amabasada otvara poziv za programe stipendiranja studenata iz Srbije. Zainteresovani studenti mogu da se prijave za jednu od dve vrste stipendija i da provedu semestar na nekom od američkih univerziteta. Više na  http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/kako-do-studija-u-americi_1062408.html

Za godinu dana akreditovano 25 fakulteta i visokih škola

Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) za godinu dana akreditovala je 25 višokoškolskih ustanova – fakulteta i visokih škola strukovnih studija, dok je jedna odbijena. Izdato je deset mišljenja (ili kako je to ranije nazivano akti upozorenja) da ustanove otklone manje nedostatke koji su primećeni. U istom periodu Komisija je akreditovala 188 studijskih programa, odbijeno je 17 i izdato 58 mišljenja.

Predsednica KAPK-a prof. Ana Šijački kaže da je stara Komisija mesecima bila u tehničkom mandatu, te da je Komisiju koja je u novom sastavu počela sa radom pre godinu dana, sačekalo skoro 400 nerešenih predmeta. “Uradili smo veliki deo posla, oko tri četvrtine predmeta je završeno. Nešto je ostalo zbog toga što su slučajevi komplikovaniji – doktorske studije gde je trebalo angažovati stranog recenzenta. Uporedo smo radili i nove predmete koji pristižu “, rekla je Šijački za Tanjug. Navodi da je jedna visokoškolska ustanova odbijena za akreditaciju, kao i 17 studijskih programa, jer nisu ispunjavali uslove i standarde. Podseća da za akreditaciju mnogo standarda mora da se ispuni. Za studijske programe gleda se kakav je kurikulum, za ustanove, kakvi su uslovi za rad što se tiče prostora i opreme, da li ima dovoljno nastavnika, da li ispunjavaju uslove za rad i koliko su opterećeni.

Naša sagovornica navodi da je od konstituisanja Nacionalnog akreditacionog tela (NAT), od 1. oktobra prošle godine, akreditovano 20 studijskih programa privatnih fakulteta i jedna privatna visokoškolska ustanova, kao i šest studijskih programa privatnih visokih škola, jedna privatna škola strukovnih studija. Data su i dva pozitivna mišljenja za osnivanje dve visoke škole strukovnih studija koja imaju po dva studijska programa. Šijački naglašava da KAPK ne deli visokoškolske ustanove na privatne i državne, već na više ili manje kvalitetne univerzitete i fakultete. “Državni univerziteti su stari i imaju tradiciju dugu decenijama i stotinama godina, kao što je Beogradski univerzitet. Oni imaju ugrađen sistem samokontrole i samovrednovanja, ali se trudimo da približimo te institucije. Činjenica je da postoji puno privatnih visokih škola”, navela je ona.

Evropska mreža akreditacionih agencija (ENKVA) je Srbiju iz punopravnog članstva stavila u članstvo pod nadzorom i nedavno su članovi te evropske mreže bili u Srbiji i očekuje se njihov izveštaj. Šijački kaže da su u međuvremenu napravljene velike promene, da je formirano Nacionalno akreditaciono telo (NAT), da su poslušali savet ENKVA da uloga KAPK-a ne bude nadzorna i kontrolna nad visokoškolskim ustanovama, već da imaju savetodavnu i partnersku ulogu. “Naravno to nije lako postići preko noći. Očekujemo početkom decembra njihov preliminarni izveštaj, na koji mi možemo da stavimo primedbe. Posle toga uslediće konačni izveštaj koji odlazi bordu direktora koji će do 20. februara da reši u kakvom smo statusu”, naglasila je ona. Napominje da je važno da Srbija bude član ENKVA, jer je civilizacijski deo tog prostora, ali je najvažnije zbog priznavanja diploma, kao i razmene studenata i usavršavanja nastavnika. To što se većina fakulteta žali na visoke cene za akredtaciju Šijački navodi da je to bio ustupak njihovoj nezavisnosti.

Upitana da li ima pritisaka na Komisiju za akreditaciju Šijačke kaže da nema pritisaka na to telo. “Mislim na pritiske koji dolaze, što bi se reklo, ‘odozgo’. Dešava se da neko iz visoke škole ili fakulteta koji se akredituju poznaju nekog pa ‘bočno’ pokušaju da se raspitaju, ali naglašavam da na nas nije bilo pritisaka”, navela je ona. Ističe da je Komisija sve odluke donela jednoglasno, a da je samo nekoliko odluka bilo sa jednim glasom protiv ili dva uzdržana glasa. “Do sada nije bilo nikakvih pritisaka, mislim da smo mogli da radimo opušteno, osim što se tiče obima posla”, zaključila je ona.

Srpski varvari su pohrlili za akademskim diplomama

Univerzitet koji ropski služi vlasti ne može obavljati svoju osnovnu svrhu jer mu to onemogućava slobodu staralaštva i kritičkog mišljenja
Piše: Slobodan Divjak*

U staroj Grčkoj, termin varvari koristio se za one koji ne znaju grčki, tj. za one koji su neobrazovani, necivilizovani. Nastanak civilizacije vezuje se za zakonsko uređivanje odnosa između članova zajednice. Tako je Hegel, primera radi, antičku Atinu tretirao kao početni temelj civilizacije jer je njeno unutrašnje uređenje bilo utvrđeno zakonikom koji je počivao na kodifikaciji dugotrajnom tradicijom nastalih običaja, pri čemu je ovaj zakonik važio jednako za sve atinske građane.

U antičko doba jedno od bitnih značenja reči limes bilo je granica izvan koje su varvari. Tada se smatralo da su izvan zidina antičkog polisa (države-grada), dakle s one strane limesa, živeli varvari koji se nisu rukovodili nikakvim pravilima igre već samo razularenom, primitivnom, brutalnom voljom za moć koja je bila izvorište njihovih bezobzirnih krvavih pljačkaških pohoda, u odsustvu bilo kakve saosećajnosti prema drugima.

Po nekim savremenim teoretičarima, problem današnjeg sveta je u tome što varvari više nisu s one već s ove strane limesa; oni ne samo što su tu, među nama, već i upravljaju našim životima. Eklatantan primer toga fenomena je i današnja Srbija. To se može ilustrovati mnogim primerima. Najočigledniji je onaj koji se ispoljava u preziru upravljačkog sloja prema formi, prema opštevažećim procedurama čiji bi koren trebalo da bude u najvišem pravnom aktu zemlje, u Ustavu; ali za njim mnogo ne zaostaje ni razarački odnos vlasti prema srpskoj kulturnoj baštini, jer varvari nisu poznavali pojam tradicije.

No, moderni srpski varvari razlikuju se od onih iz antičkih vremena u tome što su shvatili da svoju sklonost ka bezakonju u kojem mogu bez ikakvih ograničenja zadovoljavati svoju nezasitnu volju za sticanje simbola moći i prestiža, da svoju neuljuđenost, prostakluk, bahatost, pljačkašku animalnost moraju prikrivati prividom svoje obrazovanosti, jer je obrazovanost zapravo drugo ime za civilizaciju.

O tome najbolje svedoči nemački pojam Bildung (obrazovanje, formiranje, izgradnja) koji istovremeno označava proces i ličnog i društvenog kultivisanja, kulturnog samosazrevanja i sazrevanja društva kao kulturnog u celini, pri čemu ovde pojam kulturnog treba shvatiti kao suprotnost primordijalnoj prirodnoj sirovosti, neobrađenosti i neizgrađenosti. Dakle, pošto su uvideli da se bez obrazovanosti, kompetentnosti, stručnosti ne može dobiti ulaznica za civilizacijski voz, srpski varvari pohrlili su za dobijanjem akademskih diploma na njima svojstvene načine – rušeći osnovna pravila na kojima počiva akademska zajednica.

Neki od tih načina su podmićivanje onih koji su vlasni da izdaju diplome, tj. kupovina akademskih zvanja, njihovo falsifikovanje, posezanje za plagiranjem i slično. Svakako da ovakvi postupci urušavaju obrazovne institucije jer u njih uvode mafijašku logiku. No ipak glavni problem je frontalni napad na ono bez čega nema niti može biti obrazovnih institucija – na njihovu autonomiju. Univerzitet koji ropski služi vlasti ne može obavljati svoju osnovnu svrhu jer mu to onemogućava slobodu istraživačkog rada, staralaštva i kritičkog mišljenja.

Kada je Aleksandar Veliki došao da poseti Diogena u njegovom domu, buretu, ovaj starogrčki filozof mu je bez ikakvog sustezanja rekao da se skloni jer mu zaklanja sunce. U ovoj anegdoti na metaforički način izražen je zahtev za radikalnim oslobađanjem mislilaca, teoretičara, naučnika od bilo kakvih pritisaka i intervencija vlasti, zahtev koji će kasnije biti formulisan u pojmu autonomije univerziteta poduprtog njenim pravnim garancijama.

Veličina i čast evropskih fakulteta zasnivaju se na nastojanju na održavanju ove tradicije bezuslovno slobodnog traganja za istinom kojeg ne može biti bez krtičkog distanciranja od svake vlasti. U doba pluralizma teorijskih koncepcija jedinstvo akademske zajednice može se sačuvati samo njenom kontinuiranom borbom za uspostavljanje vladavine prava jer ona pruža jemstvo i za postojanje pomenutog pluralizma.

No, naši moderni varvari teže da na razne kvazilegalne i voluntarističko-nasilne načine uspostave uslove za oblikovanje one nauke koja bi favorizovala despotizam i čiji bi poslenici, kao u vreme vladavine imperatora Barbarose, proglasili našeg nekrunisanog kralja apsolutnim gospodarem života i poseda njegovih podanika. Ovakvi pokušaji disciplinovanja univerziteta najizrazitije su se ispoljili posle dogovora između studenata koji su blokirali rektorat i rektorke o problemima koji su čisto unutaruniverzitetske prirode.

Rektorka je naime, kao prvo, javno osudila pokušaje militantnih aktivista SNS da nasilnim putem spreče studente u njihovom naumu, a kao drugo pružila garancije da će se pitanje plagijata Siniše Malog ubrzati, jer odugovlačenje sa njegovim zvaničnim razrešenjem nanosi veliku štetu ugledu i autonomiji BU. Posle toga usledila je dosad kod nas neviđena serija najvulgarnijih i na momente divljačkih osuda ne samo studenata već i rektorke koja je smogla snage da se uzdigne na nivo dostojan njene funkcije.

Nosioci izvršne vlasti pridavali su studentima koji su, mada nisu članovi nijedne stranke, ustali u odbranu dostojanstva svoga univerziteta i time svoga ličnog integriteta, najpogrdnije etikete koje su ih dovodile u kontekst terorista koji podržavaju navodno fašistoidnu opoziciju (talačka kriza, eksponenti destriktivnih snaga i slično). Kao da studenti nisu punoletni građani koji imaju legalno pravo da brane kredibilitet svoga univerziteta da bi odbranili kredibilitet svojih diploma. Kao da pobuna studenata nije bilo u zemljama daleko razvijenijim od Srbije.

S druge strane, ti isti vulgarni kritičari studentske blokade, ćutali su o nelegalnom upadu naprednjačkih ne-studenata u BU koji su se nasilnički odnosili prema studentima.

O omalovažavajućem odnosu izvršne vlasti prema rektorki državnog univerziteta da i ne govorimo. Ona je na najprostačkije načine vređana kao osoba koja se slizala sa teroristički raspoloženim studentima. Valjda je vlast od nje očekivala da pozove policijske ili parapolicijske snage koje bi brutalno premlatile „pobunjenike“ i prognale ih sa njihovog univerziteta.

Ovde je uputno prisetiti se odnosa De Gola prema pobunjeničkim akcijama Sartra na francuskim ulicama. Na predlog nekih tadašnjih francuskih pravnika da se Sartr uhapsi, jer za to postoji pravni osnov, De Gol je, iako su njegovi ideološki pogledi bili suprotni Sartrovim, odlučno odgovorio da Francuska ne hapsi svoje Voltere, shvatajući, kao veliki državnik, koliki su doprinos razvoju i veličini Francuske dali njeni veliki mislioci.

U potpunosti se slažem sa izjavom koju je na tviteru napisao naš genetičar svetskog glasa Miodrag Stojković: „Studenti su u pravu. Kao predsednik ponosan sam što ih je rektorka podržala. Ministri će dati ostavku i nadležni neka gone prevarante. Tako bi izjavio pravi predsednik. Sve ostalo je reakcija čoveka koji se ljulja na tronu prevara.“ Tako treba da razmišlja naučnik i intelektualac od formata.

U Nemačkoj je njena Akademija prednjačila u kritici plagijatske rabote ministra odbrane i zahtevala njegovu urgentnu smenu, istovremeno odbacujući sve pokušaje političara da dokažu da nije reč o plagijatu kao nedopustivo nekompetentno narušavanje autonomije akademske zajednice.

No, naša Akademija, izuzimajući časne izuzetke, o očiglednim plagiranim doktoratima političara i apodiktičnim odbranaškim tvrdnjama najviših instanci vlasti u vezi sa takvim doktoratima oportunistički ćuti. Ipak, ta institucija treba da ima svest o tome da će se takvo njeno većinsko ponašanje kad-tad tretirati kao period besprizornog beščašća u istoriji ove najviše akademske ustanove.

Ovih dana na BU će se povući deobna linija između onih koji će imati smelosti da brane dostojanstvo uspravnog hoda slobodnomislećih teoretičara i studenata, s jedne strane, i onih koje je Niče označavao kao ljude „bez prsa“, onih bez kičme, bez ikakvog samopoštovanja koji, poput gnjida u ljudskom obliku, razaraju samo tkivo autonomije univerziteta zarad sitnih prolaznih privilegija. Od raspleta tih događaja umnogome će zavisiti dalja sudbina Srbije: uzdizanje ka civilizacijskom nivou ili još dublji pad u varvarstvo.

*pisac i prevodilac brojnih filozofskih knjiga

Sajan: Otvoren edukativni centar Kolping društva Srbije

U Sajanu, nadomak Kikinde 1. novembra otvoren je edukativni centar, namenjen razvoju civilnog društva. Fokus će biti stavljen na osetljivije socijalne grupe, poput nezaposlenih žena na selu, kao i na mlade. Centar je otvoren u okviru Kolping društva, koje u Sajanu postoji već 18 godina. Kao i gotovo svako manje mesto, Sajan u blizini Kikinde svake godine ima sve manje i manje stanovnika. Prema popisu iz 2011-te godine, ovo selo ima oko 1.100 žitelja, mada je realna slika da u ovom mestu živi između 700 i 800 ljudi. Da bi se ovaj loš trend zaustavio, predstavnici Kolping društva potrudili su se da ljudima u selu, ali i van njega, obezbede malo drugačiji sadržaj. Zato je nedavno otvoren i edukativni centar Kolping društva Srbije, objašnjava predsednica ovog udruženja u Sajanu Brigita Keri. “Fokus aktivnosti u Sajanu, u edukativnom centru, biće na ženama u ruralnim sredinama. Cilj nam je da žitelji, ne samo Sajana, već i okolnih mesta, dođu ovde i dobiju kvalitetnu edukaciju”, rekla je za RTV Brigita Keri, predsednica Kolping društva u Sajanu.

Otvaranje ovakvih centara od velikog je značaja za malo mesto poput Sajana. Želja je da centar živi tokom cele godine i da, pored besplatnih sadržaja, postane i ekonomski isplativ kroz iznajmljivanje prostora drugim pojedincima i društvima istakao je predsednik Mesne zajednice Sajan Zoltan Tot. “Možemo i raznim udruženjima i kompanijama organizovati kongrese, , edukacije. Tako se može eventualno razviti i kongresni turizam” kaže Tot U izgradnju objekta u Sajanu uloženo je 75 hiljada evra, a projekat je finansiralo Kolping društvo iz Švajcarske. Centar u Sajanu trebalo bi da bude tačka okupljanja meštana, koji će tu sticati različita znanja i veštine, koje im mogu biti korisne prilikom traženja posla, dodala je Keri. “Najverovatnije će biti organizovan kurs krojenja i šivenja, koji se već organizuje u Padeju i u Somboru. Dobili smo informaciju od žena iz našeg mesta da bi želele da to rade” rekla je. Pored edukativnog centra, Kolping društvo u Sajanu poseduje i pčelinjak, voćnjak, kao i prostor na kojem se planira da se izgradi i manje jezero. Ravnopravni su članovi Internacionalnog Kolping društva, koje funkcioniše u 60 zemalja sveta. Pored Sajana, Kolping svoje centre ima i u Novom Sadu i u Somboru.

“Nauka kroz igru” u Staroj Pazovi

Da nauka može da bude igra potvrđuju učenici najmlađe Osnovne škole u opštini Stara Pazova u kojoj se realizuje projekat pod nazivom “Nauka kroz igru” koji finansira sremskomitrovački Centar za ekonomsko unapređenje Roma.  Koliko je školarcima zanimljivo da kroz igru uče školsko gradivo?  https://www.youtube.com/watch?v=lk_wBPP9Qwo

Đaci u Kupusini dobiće novu fiskulturnu salu

Sredstvima Pokrajine stvorili su se uslovi da Osnovna Škola “Jožef Atila” u Kupusini konačno dobije fiskulturnu salu. Postojeći objekat škole, koji je poslednjih godina korišten u nenastavne svrhe, projektom je predviđen da se prilagodi za izvođenje nastave fizičkog vaspitanja u ovom selu. Koliko im znače sredstva, kada će početi radovi i šta je neophodno da se uradi, proveravali smo u Kupusini. Osnovna škola u Kupusini nema sportsku halu, a učenici čas fizičkog vaspitanja decenijama pohađaju u višenamenskoj sali za svečanosti. Stari deo školske zgrade, koji se iznajmljivao ili nije koristio biće adaptiran za ove namene uz 2.600.000 dinara pokrajinskih sredstava, ističu u školi i dodaju da se u ovom objektu moraju uraditi električne instalacije, izolacija, toaleti, podovi i obezbediti sportski rekviziti. “Radovi će početi od iduće nedelje, prvo se mora raspisati tender. Za građevinske limarske radove faliće oko 2.500.000 dinara, a za opremu oko 1.000.000 dinara. Još 2011. godine početa je izgradnje hale za fizičko vaspitanje u dvorištu škole, ali su radovi stali jer je podizvođač otišao pod stečaj i tu su prestali radovi da se završavaju”, rekao je Čikoš Šandor, direktor Osnovne škole “Jožef Atila””u Kupusini.

Učenici kažu da u višenamenskoj sali imaju ograničene mogućnosti za izvođenje nastave fizičkog. “Početkom i krajem godine igrali bi fudbal napolju jer nemamo salu za fizičko, pa nismo fudbal mogli igrati unutra. Nastava fizičkog je u takvoj sali neizvodljivam”, kaže učenik Dominik Raič. “Kada je hladno bili smo unutra u višenamenskoj sali i radimo sklekove i trčimo, samo ne možemo u toj višenamenskoj sali koristiti loptu”, ističe učenica Ana Francija.

Osnovnu školu Jožef Atila pohađa 84 učenika, od čega nastavu na srpskom jeziku pohađa 12, a 72 na mađarskom.

Vremeplov za nedelju 3. novembra

Poštovani posetioci našeg sajta u NSPRV vestima za vikend izostala je redovna rubrika Vremeplov za nedelju 3. novembra pa danas ispravljamo našu grešku. I ovom prilikom se izvinjavamo na nenamernoj grešci.

Vremeplov: Rođen Karađorđe

Na današnji dan 3. novembra 1768. godine rođen Đorđe Petrović Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka protiv Turaka 1804. Po slomu ustanka 1813. pobegao u Austriju, a zatim u Rusiju. Ubijen po nalogu kneza Miloša Obrenovića 1817, kada se vratio u Srbiju.

Vremeplov: Umro Ivan Stojmenović

Ivan Stojmenović, matematičar preminuo je na današnji dan 3. novembra 2014. godine Rođen u Karavukovu, Bačka, studije je završio u Novom Sadu. Predavao je na univerzitetima u Birmingemu (Britanija), Vašingtonu, Majamiju, Otavi. Kao matematičar uživao je svetski ugled i bio je urednik više priznatih časopisa iz oblasti matematike i informacionih nauka. Pored drugog, dobitnik je i priznanja britanskog Kraljevskog društva. Stradao je u saobraćajnoj nesreći nedaleko od Otave, Kanada. Dela: “Handbook of Wireleš Networks and Mobile Computing” (2002), “Mobile Ad Hoc Networking” (2004), “Handbook of Sensor Networks: Algorithms and Arćitectures” (2005), “Handbook of Applied Algorithms: Solving Scientific”, “Engineering and Practical Problems” (2008).

Vremeplov: Osnovan Vojnotehnički institut

Na današnji dan 3. novembra 1948 godine osnovan je Vojnotehnički institut, koji se bavi istraživanjima i razvojem novih i modernizacijom postojećih sredstava naoružanja i vojne opreme za sve vidove Vojske. Vojnotehnički institut je danas najveća vojna naučnoistraživačka ustanova u Srbiji.

Vremeplov: Abdicirao japanski car Hirohito

Na današnji dan 3. novembra  1946. godine japanski car Hirohito odrekao se, izjavom preko radija, božanskih atributa, a carska vlast prešla na izborni parlament.

Vremeplov: U Tant izabran za generalnog sekretara UN

Na današnji dan 3. novembra 1961. U Tant izabran za generalnog sekretara UN po pogibiji Daga Hamaršelda.

Vremeplov: Umro Matis

Francuski slikar i vajar Anri Matis, najčuveniji predstavnik fovističkog pravca i jedan od najznačajnijih francuskih i evropskih slikara XX veka umro je na današnji dan 3. novembra 1954. godine. U početku je bio pod uticajem Gistava Moroa, kasnije Pola Sezana i Pola Gogena, ali je od 1905. formirao lični izraz. Najviše je slikao ženske figure (odaliske) i mrtvu prirodu, ali i predele, kompozicije i nacrte za baletske dekore i kostime. Inspirisao se orijentalnim motivima, ćilimima i minijaturama. Radio je i bakroreze, drvoreze i litografije. Često se vraćao skulpturi, u početku pod uticajem Ogista Rodena.

Vremeplov: Kraj 700-ogodišnje Habzburške monarhije

Na današnji  3. novembra 1918. godine predstavnici Austrougarske vojske potpisali su kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, što je bio poslednji državni akt 700-ogodišnje Habzburške monarhije.

Vremeplov: Alojz Alchajmer

Na današnji 3. novembra 1906. godine  nemački psihijatar Alojz Alchajmer objavio je izveštaj pod naslovom “O čudnoj bolesti korteksa”. Po njemu je kasnije nazvana bolest koju je otkrio. Njegove kolege nisu odmah shvatile važnost njegovog otkrića, ali jedan vek docnije Alcajmerovo ime priznato je i poznato u celom svetu.

Vremeplov: Prvi satelit sa živim bićem

Na današnji dan 3. oktobra 1957. godine SSSR lansirao prvi satelit sa živim bićem “Sputnjik 2” u kom je bio pas Lajka.

Vremeplov: Henri VIII postao poglavar anglikanske crkve

Engleski parlament usvojio je 3. novembra 1534. godine povelju kojom je kralj Henri VIII postao poglavar crkve, čime je papi oduzeta vlast nad crkvom u Engleskoj. Tome prethodio sukob s papom Leonom X koji nije hteo da poništi kraljev brak s Katarinom Aragonskom i ozakoni njegovu vezu sa Anom Bolen.

Vremeplov: Sovjetske trupe ugušile pobunu u Mađarskoj

Sovjetske trupe su 4. novembra 1956. godine ugušile pobunu u Mađarskoj, a za novog premijera postavljen je Janoš Kadar. Dotadašnji premijer Imre Nađ sa još nekoliko saradnika sklonio se u jugoslovensku ambasadu u Budimpešti. Uprkos garancija novih vlasti da neće progoniti političke zatvorenike, Nađ je posle napuštanja ambasade 22. novembra uhapšen i nakon montiranog procesa pogubljen u junu 1958.

Vremeplov: Osnovan UNESKO

UNESKO (Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu) osnovana je 4. novembra 1946. godine.

Vremeplov: Osnovan ASEAN

Kina i deset država članica ASEAN-a, potpisale su   4. novembra 2002. godine ugovor kojim je osnovana najveća bescarinska trgovinska zona na svetu, sa preko 1,7 milijardi ljudi.

Vremeplov: Umro Miloje Vasić

Srpski arheolog Miloje Vasić, koji je vršio iskopavanja preistorijskog naselja Vinča na današnji umro je 4. oktobra 1956. Jedan je od osnivača arheologije u Srbiji, bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegovo životno delo je otkopavanje preistorijskog naselja Vinča. Na osnovu toga postavio je tezu da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja. Objavio je više od sto naučnih radova. Dela: “Preistorijska Vinča I-IV”, “Arhitektura i skulptura u Dalmaciji”, “Žiča i Lazarica”, “Jonska kolonija Vinča”

Vremeplov: Umro Feliks Mendelson

Nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač konzervatorijuma u Lajpcigu, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma umro je 4. novembra 1847.. Kao pijanista je debitovao u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za “San letnje noći”.

Opasnosti na internetu najviše ugrožavaju decu i penzionere

Internet je danas jednako popularan za sve generacije, pa samim tim i opasnosti koje vrebaju na internetu, jednako ugrožavaju i decu i penzionere. Fondacija “Tijana Jurić” upravo zbog toga preko svojih radionica obuhvata te dve kategorije stanovništva. Oblici uznemiravanja i zloubotreba preko interneta mogu biti različiti, ističu u fondaciji Tijana Jurić. Internet je odlična stvar, ali i potencijalni izvor neprijatnosti. Ugrožene su sve generacije, ali najviše deca i penzioneri. “Deca zbog svojih godina i uopšte poverljivosti koju lako stiču u ljude sa kojima se dopisuju i stariji ljudi, penzioneri, recimo, zato što je to nešto novo za njih. Oni se prvi put, na neki način, tu nalaze i oni jesu danas najugroženija grupa ljudi na društvenim mrežama i internetu”, kazao je Igor Jurić, osnivač fondacije “Tijana Jurić.

Da penzioneri spadaju u najugroženije kategorije stanovništva kada je u pitanju upotreba interneta slaže se i profesor informatike Žolt Namestovski. “Pretpostavljam da je razlog da su oni nekako drugačije socijalizovani, oni su koristili pre svega medije kao što su novine, razne knjige, televizor, radio nakon toga. Pored toga vidimo društvene mreže i interes kroz neki novi otvoreni svet, pa tu naravno postoje i razne opasnosti, koje treba kritično posmatrati i shvatiti i pre svega koristiti to svesno i bezbedno”, saopštio je Namestovski.

Online komunikacija je svakodnevna rutina u Gerontološkom centru Subotice. Svesni rizika sa kojim se suočavaju stanari doma, rukovodstvo centra je u saradnji sa fondacijom “Tijana Jurić” organizovao nekoliko kurseva na tu temu, a i nakon tih kurseva intenzivno prate internet aktivnosti svojih korisnika. “U poslednje vreme su se pojavili neki ljudi koji pokušavaju da ih prevare putem prodaje preko interneta, i onda se mi trudimo da svaki put reagujemo kada se takve stvari dešavaju. Korisnici pitaju, oni imaju poverenja u naše radnike i onda prosto na taj način nekako zajedno ih čuvamo od svih tih negativnih stvari”, rekao je dr Nenad Ivanišević, direktor gerontološkog centra Subotica.

Na internetu su pored penzionera u značajnoj meri ugrožena i deca. U njihovom slučaju veoma važnu ulogu igraju roditelji i sama porodica. Kada se vrati kult porodice mnogo je manja verovatnoća da će se desiti loše stvari, ističe Jurić, dodajući da ćemo tada živeti mnogo bezbednije.

Kakva su dečja prava u Srbiji?

Ne tako davne 1989. godine na generalnoj skupštini ujedinjenih nacija, konvecijom, utvrđena su građanska, ekonomska, politička, socijalna, zdravstvena i kulturna prava deteta. Dokument je do sad ratifikovalo 196 zemalja, a Srbija je to učinila među prvima, 1990. “Dečija prava, ustanovljena konvencijom pre trideset godina, garantuju pravo da budu ono što jesu i da nezavisno od toga gde su rođena, koje su nacije i vere, ona moraju da se poštuju. Čak i u ratničkim plemenima i zajednicama znao se položaj dece, a pozdrav je glasio: “deca su dobro”, kaže psiholog, Đurađ Stakić.

Okruženja u kom se deca razvijaju i odrastaju, bazira se na zdravoj porodici, kaže pokrajinski sekretar Njilaš i dodaje da se u protekle 3 decenije od donošenja konvencije, dosta toga promenilo. Iako se svakodnevno dešava da je neko dečje pravo narušeno, potrebno je mnogo rada da slovo zakona, odnosno reč izražena u konvenciji, prodre u svest društva i postane deo svakodnevne prakse centara i institucija, zaključeno je na konferenciji.

Paunović: Važni i promocija i zaštita prava dece

Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović izjavila je 29. oktobra u Novom Sadu da je u poslednjem izveštaju koji je Srbija podnela 2017. godine, nakon procesa izveštavanja, dobijena 41 preporuka Komiteta za prava deteta, što je za 50 odsto manje preporuka u odnosu na period od podnošenja Inicijalnog izveštaja 2008. godine. Paunović je na Trećoj međunarodnoj naučno-stručnoj konferenciji “Zaštita prava deteta – 30 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta” navela da Vlada Srbije posvećeno radi na sprovođenju svih dobijenih preporuka od strane Ujedinjenih nacija, ističući da su sve dobijene preporuke povezane sa Ciljevima održivog razvoja. Ona je napomenula da je izuzetno značajno što je Vlada 2014. godine formirala posebno telo koje se bavi sprovođenjem preporuka Komiteta za prava deteta i drugih ugovornih tela i Saveta za ljudska prava.

Prema njenim rečima, u ovaj proces su uključeni svi resori u Vladi, nezavisne institucije, civilno društvo i predstavnici parlamenta. Kada je u pitanju Konvencija o pravima deteta, posebno je značajno što su u čitav proces uključene organizacije civilnog društva koje se bave decom, kao i DH klub koji na najbolji mogući način svedoči kako se u praksi obezbeđuje puna participacija dece u svim odlukama koje su od njihovog značaja, ocenila je Paunović. Sa 40 organizacija civilnog društva, Centrom za prava deteta i Mrežom organizacija za decu, uspeli smo da razvijemo indikatore za sprovođenje svih preporuka koje je uputio Komitet za prava deteta, poručila je Paunović. Posle 30 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta dosta toga je urađeno, ali pred nama je još dosta izazova koji zahtevaju punu uključenost svih aktera u ispunjavanju međunarodnih preporuka i unapređenju prava dece u Srbiji, navela je direktorka Kancelarije.

Na konferenciji su učestvovali ombudsmani iz regiona i lokalni ombudsmani, kao i oko 50 izlagača, odnosno autora radova, predstavnika akademskih, naučnoistraživačkih, nezavisnih i drugih relevantnih institucija i organizacija iz preko 15 zemalja. Konferenciju su organizovali Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Institut za kriminološka i sociološka istraživanja iz Beograda, a uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Srbije. https://www.youtube.com/watch?v=jwJ_cBsrKwU

About the Author

admin