Vesti – 06.11.2019.

O doktoratu Malog 22. novembra

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović izjavila je u ponedeljak da je zbog previda u tumačenju propisa neophodno produžiti rok (4. novembra) za donošenje odluke o doktoratu Siniše Malog do 22. novembra i izvinila se studentima i javnosti za učinjeni previd. Ona je u pisanoj izjavi podsetila da su posle odluke koju je Univerzitetu podneo FON poslednjeg dana roka za žalbu, 28. oktobra, i potrebe da se poštuje rok od 15 dana za podnošenje žalbe na tu odluku, 30. oktobra obavešteni svi koji su u nastavnom ili naučnom zvanju zaposleni na Univerzitetu da do 11. novembra mogu da dostave rektorki inicijative za ulaganje žalbe na Odluku Naučno-nastavnog veća FON. Rok za ulaganje žalbe Odboru za profesionalnu etiku je 13. novembar. “Iz navedenih razloga neophodno je produžiti rok koji je dogovoren sa studentima, do 22. novembra 2019. godine. Kako je došlo do previda u tumačenju propisa, onemogućeno je poštovanje roka od 4. novembra. Upućujem izvinjenje studentima i javnosti za učinjeni previd”, navela je rektorka.

Ivanka Popović je dodala da će danas biti održan konsultativni sastanak Odbora za profesionalnu etiku na kojem će se utvrditi činjenično stanje i dogovoriti dalji koraci oko utvrđivanja eventualne akademske nečestitosti u izradi sporne doktorske disertacije. Prema njenim rečima, posle isticanja roka za žalbu na odluku Naučno-nastavnog veća FON, a na osnovu celokupne dokumentacije kojom raspolaže, Odbor će konačnu odluku doneti do 22. novembra. Izražavajući žaljenje što je produžen rok, Ivanka Popović je, u duhu konstruktivne saradnje koja postoji sa studentima do sada, rekla da veruje da će zajedno dočekati novi rok za donošenje odluke o eventualnoj akademskoj nečestitosti u izradi doktorske disertacije Siniše Malog. “Univerzitet u Beogradu je odlučan u svojoj nameri da sva otvorena pitanja koja su u njegovoj nadležnosti, razreši i da svojim delovanjem obavlja funkciju univerziteta od nacionalnog značaja sa svom odgovornošću koja ta odrednica nosi”, ukazala je Ivanka Popović.

Šarčević sa sindikatima o suzbijanju vršnjačkog nasilja

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je juče  sa predstavnicima sindikata o unapređenju mera za preventivno i interventno reagovanje na nasilje u školama. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, na sastanku je rečeno da je Ministarstvo prosvete učinilo nasilje vidljivijim insistirajući na prijavljivanju, kao i da škole revnosnije prijavljuju nasilje, ali i druge nebezbedne situacije. “Ministarstvo je otvoreno za saradnju sa predstavnicima sindikata u cilju unapređivanja mera za preventivno i interventno reagovanje na različite pojave nasilja. Zastupajući interese svih zaposlenih, sindikati zajedno sa ministarstvom su u obavezi da rade na osnaživanju profesionalne uloge nastavnika i stručnih saradnika”, istakao je Šarčević.

Kako bi se postigla puna zaštita od nasilja neophodno je da svi postupaju u skladu sa svojim obavezama kako kolektivno, ali i individualno, jer je, navodi se u saopštenju, vršnjačko nasilje kompleksan psihološki i društveni fenomen koji se ne može uspešno i dugoročno rešavati bez intersektorske saradnje i dosledne primene propisa. “Neophodna je saradnja obrazovnog sistema, sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema, policije i tužilaštva. Naš zadatak je da utičemo na roditelje da budu odgovorni kao i da im pružimo podršku u primeni adekvatnih vaspitnih stilova. Podršku porodici moraju da pruže i obezbede i drugi sistemi. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisana je odgovornost roditelja za saradnju sa školom, ali i kaznene odredbe ukoliko ta saradnja izostane”, naglasio je Šarčević.

Ocenio je da je jedan od važnih projekata jednosmenska nastava, dodajući da u ovom trenutku u 300 objekata u kojima deca borave do 17 časova postoji mogućnost različitih sadržaja kao što je đačka zadruga, sport, kultura. “Ukoliko se deci ponudi učešće u raznovrsnim kvalitetnim aktivnostima vi istovremeno kanališete njihovo ponašanje i prevenirate pojavu nasilnog, agresivnog i rizičnog ponašanja”, navodi Šarčević.

Ministar se sastao sa predstavnicima Sindikata obrazovanja Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) i GSPRS Nezavisnost, koji su, navodi se u saopštenju, podržali inicijativu da se poštuju zakoni, osnaži rad pedagoga i psihologa, timova za zaštitu kao i sekretara škole, ali i opštinskih saveta roditelja i prepoznavanje njihove uloge kao ključne u prevenciji nasilja i kreiranju bezbedne sredine za učenje i razvoj učenika.

Na sastanku je rečeno da je direktor škole najodgovornija osoba, koja se stara o realizaciji godišnjeg plana rada, čiji je sastavni deo i program zaštite od nasilja. Značajnu podršku, ali i kontrolu rada ustanova, obezbeđuju prosvetni savetnici i prosvetni inspektori, navodi se u saopštenju, i dodaje da je od školske 2019/20 angažovano 74 spoljnih saradnika za zaštitu od nasilja.

Ministarstvo podseća da je od 2011. uvelo SOS telefon za prijavu nasilja u školama, koji je namenjen deci/učenicima, roditeljima, zaposlenima u obrazovnim ustanovama, kao i onima kojima je potrebna dodatna pomoć u rešavanju problema nasilja i onima koji se na različite načine bave pitanjem prevencije nasilja. Na sastanku je istaknuta i uloga medija i dodato da umesto senzacionalističkog izveštavanja o pojedinačnim situacijama u kojima se često ne vodi računa o zaštiti informacija o maloletnicima i privatnosti, mediji mogu biti značajan resurs u sprovođenju preventivnih kampanja, edukaciji šire javnosti i vaspitnog uticaja na mlade kvalitetnom ponudom obrazovih programa i emisija.

Podnošenje predloga za priznanja ,,Đorđe Natošević”

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine  – nacionalne zajednice uputio je javni poziv za podnošenje predloga za dodelu najvećeg  pokrajinskog priznanja u oblasti obrazovanja – Priznanje ,,Đorđe Natošević” koje se dodeljuje za izuzetne rezultate postignute u 2018. godini u vaspitno-obrazovnom radu.

Pravo predlaganja kandidata za dodelu pokrajinskog priznanja  u oblasti obrazovanja imaju pravna i fizička lica. Pravo na pokrajinsko priznanje ima fizičko ili pravno lice sa prebivalištem, odnosno sedištem na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.  Predlog se dostavlja u pisanoj formi sa obrazloženjem, podacima o kandidatu i rezultatima njegovog rada postignutim u 2018. godini.  Uz predlog, dostavlja se i odgovarajuća dokumentacija, koja se posle odlučivanja o dodeli pokrajinskog priznanja ne vraća predlagaču.

Formular – predlog za dodelu pokrajinskog priznanja u oblasti obrazovanja – Priznanje ,,Đorđe Natošević“, koje se dodeljuje za izuzetne rezultate postignute u vaspitno-obrazovnom radu – preuzima se sa sajta www.puma.vojvodina.gov.rs.

Javni Poziv za podnošenje predloga za dodelu pokrajinskog priznanja u oblasti obrazovanja – Priznanje ,, Đorđe Natošević” traje do 10. novembra 2019. godine. Predlozi se dostavljaju poštom preporučeno sa naznakom „Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu pokrajinskog priznanja u oblasti obrazovanja – Priznanje ,,Đorđe Natošević’”, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine  – nacionalne zajednice, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad. 

Pokrajinsko priznanje u oblasti obrazovanja  – Priznanje ,,Đorđe Natošević’” dodeljuje se 25. novembra 2019. Godine.  Pokrajinsko priznanje dodeljuje se u vidu diplome i u novčanom neto iznosu od 100.000,00 dinara sa pripadajućim porezima i doprinosima.

U Beogradu otvoren Institut za veštačku inteligenciju

U Naučno-tehnološkom parku (NTP) Beograd u četvrtak 31. oktobra uveče je otvoren Institut za veštačku inteligenciju koji će, kako kažu njegovi osnivači, biti mesto gde će mladi predstaviti svoje ideje kompanijama ili dobiti savete koji će ih ohrabriti da pokrenu sopstveni biznis, a kompanijama da lakše dođu do stručnjaka i njihovih inovativnih rešenja. Institut je nevladina i neprofitna organizacija, otvoren je na inicijativu kompanije “Teodesk”, a ideju su podržali NTP, kao i kompanije Gugl i Majkrosoft.

Jedan od osnivača Instituta Ivan Ralić kaže da je misija Instituta da spoji univerzitete, privredu i pojedince koji su zainteresovani za razvoj veštačke inteligencije, kako bi kroz edukacije i projekte širili svest o veštačkoj inteligeniciji i razvijali proizvode koji će koristiti na dobrobit svih. Ralić objašnjava da je veštačka inteligencija vid tehnologije koja imitira način razmišljanja čoveka, kao i da automatizuje stvari koje do sada računari nisu mogli. “Institut je nevladina i neprofitna organizacija, a imamo u planu da se narednih godina sertifikujemo kao pravi institut”, rekao je Ralić.

Dragica Nikolić, takođe jedan od osnivača Instituta, navodi da je ideja da se pronađu kompanije kojima je u interesu da razvijaju veštačku inteligenciju, kao i da se studenti pozovu da ponude nova rešenja za postojeće probleme u industriji. “Institut će biti mesto susreta za sve one koje veštačka inteligencija zanima, a na kraju će od tih partnerstva korist imati svi”, podvukla je Nikolićeva.

„Radoznali um”:  Iskrenost i razum daju kvaliteniji život

Edukativni centar „Radoznali um“ je mlada organizacija čije aktivnosti su započete u julu, međutim, od početka su dobro posećene jer se bave temama korisnim za svakog od nas. Aktivnosti u vidu rada u manjim grupama, a potom radionica, održavaju se petkom uveče i subotom već od popodnevnih sati u prostorijama „Joga centra“ u Skerlićevoj 4. Detaljne informacije moguće je pronaći na „Fejsbuk“ stranici i „Instagram“ profilu „Radoznali um“. – Ideja je potekla iz prakse jer primetila sam da, koliko god udruženja postojalo u Novom Sadu, koji jeste i grad mladih i prestonica kulture, uvek je potreban prostor sa zanimljivim i originalnim sadržajima, a još je lepše kad se sve poveže s mogućnošću da ljudi izraze sebe i svoje emocije – objašnjava pedagog Vanja Tripković, koja radi zajedno s koleginicom Sofijom Ćirić. – Započeli smo radionicama i treninzima emocionalne pismenosti. Moje iskustvo je pokazalo da u radioničarskom radu najviše učestvuju studenti, ali, generalno, pojavljuju se različite generacije, što ima i poseban značaj jer naša ideja je da se generacije susreću zbog toga što je razmena iskustava važna. S druge strane, želimo da se svako oseća dobro s tim zbog čega je došao

Svaka radionica ima uvodni deo, u okviru kojeg učesnici razmišljaju na određenu temu i razmenjuju mišljenja, potom deo koji je informativan i na kraju individualni, gde svako prema svojim potrebama primenjuje naučeno. Sve vreme učesnici komuniciraju i, što je najvažnije, pružaju podršku jedni drugima. Takođe se stvara prostor da se čuje i uvaži drugačije mišljenje. Teme se biraju u odnosu na interesovanje, ali i period godine. Otpornost na stres, postavljanje granica, psihološke igre, vreme za sebe, organizacija vremena, planiranje i odlučivanje – neke su od dosadašnjih tema, mada učesnici i sami traže da se pojedine ponove. – Emocije i izbor partnera uvek su aktuelni, čak i preventivno – naglašava Vanja. – U okviru svake radionice osmišljene su i vežbe da bi učesnici došli do određenih odgovora ili informacija. Recimo, na temu izbora partnera ideja nam je da objasnimo zašto biramo određene ljude, šta smatramo da je ljubav, zašto ulazimo u vezu, koji su stilovi vezivanja i na kraju – šta je važno da bi veza funkcionisala. Ljudi u određenom trenutku o nečemu razmišljaju, dođu na radionice i uspeju da razreše problem. Kada smo saznali za to, shvatili smo da radimo dobar posao jer ima ođek u svakodnevnom životu.

Naziv centra „Radoznali um“ sigurno pokreće različite asocijacije. – Radoznalost je osnova i pokretač neke promene. Mislim da je zadatak svakoga ko radi s ljudima da pobudi radoznalost. Naziv možda zvuči dečje, ali zapravo je to nešto naše unutrašnje, otvorenost ka onome što nam se dešava, ka svetu. Deca su obično iskrena i radoznala. Povezala sam tu dečju radoznalost s intelektom. S jedne strane je nešto razigrano, a s druge strane obavlja se zahtevan posao. I to je spoj koji vodi promeni, kvalitetnijem životu i našem zadovoljstvu – zaključuje Vanja Tripković.

Susreti obuhvataju iskustveno-edukativne grupe i iskustveno-edukativne radionice. Grupe se organizuju uvek i učesnici se mogu priključiti u bilo kojem trenutku, prijava je potrebna samo prvi put. Za radionice je prijava potrebna svaki put, a sve je moguće obaviti na broj 060/3212787 ili pismeno putem linka https://radoznalium.rs/kontakt. Cena učešća u grupi je 1.000 dinara, a u radionici 1.500. Radionice uvek budu najavljene krajem meseca za sledeći. „Donošenje odluka i planiranje“ tema je radionice koja će biti održana 9. novembra, „Koju igru igraš?“ sledi 16. novembra, a „Zabrinutost i anksioznost“ tema je radionice koja će biti održana 23. novembra.

Gimnazijalci iz Subotice izumeli “pametne kese”

Ekipa Gimnazijalci, koju čine učenici subotičke Gimnazije “Svetozar Marković” i njihov vršnjak iz subotičke Ekonomske škole “Bosa Milićević”, pobedila je na prvom Klimatonu u Subotici, izumom kojim bi stanovnici tog grada rešili dva ekološka problema, tekstilni otpad i plastične kese, koji su nazvali “pametne kese”. Manifestacija se održava u još oko 100 gradova sveta sa ciljem da građani i organizacije osmisle ekološka rešenja. U pobedničkoj ekipi su Anđelka Matković, Aleksandar Milović, Marko Bulatović i Vojislav Macaš. “Ljudima je potrebna motivacija, beneficije, popusti ili bodovi koji će im obezbediti niže cene. Zato bi svaka pametna kesa bila personalizovana i povezana bar-kodom s osobom koja je koristi. Kada korisnik uđe u market i skenira svoju kesu, dobija bodove kojima bi ostvario popuste na kupovinu”, rekla je Andelka Matković.

Mladi subotički inovatori objašnjavaju da su pametne kese zamena za lojaliti kartice i motivacija da kupci sa sobom nose svoju pametnu kesu, a ne da kupuju plastičnu. “Ujedno smo želeli da se bavimo smanjenjem tekstilnog otpada, jer ljudi ne žele stvari koji više ne koriste i bacaju ih iako većina može imati upotrebnu vrednost. Tu ideju smo povezali s kesama tako što bi ljudi koji donesu tekstilni otpad dobili zauzvrat pametnu kesu koja bi bila napravljena od tog tekstilnog otpada”, objašnjava Anđelka Matković.

Na prvom subotičkom Klimatonu učestvovalo je šest ekipa. Pored Gimnazijalaca, drugo mesto su osvojili Gladijatori, takođe iz Gimnazije “Svetozar Marković”. Njihov izum je e-note, nalik tabletu i koristili bi ga učenici u vidu sveske ili knjige. Trećeplasirana je grupa Stručnjaci s idejom da se u gradu razvije aplikacija pomoću koje bi korisnik imao u svakom trenutku informacije gde, šta i kako može da reciklira.

Stara Pazova: Srednjoškolci uče da upravljaju karijerom

Po raznovrsnosti karijernih usluga, njihovom kvalitetu i kontinuitetu, staropazovačka Gimnazija „Branko Radičević” nalazi se na vrhu. To je ponovo dokazala na konferenciji „Karijerno vođenje i savetovanje u Republici Srbiji i Evropi”, održanoj početkom oktobra u Beogradu, kada je dobila drugu nagradu, i to za uključivanje slabovidih učenika u aktivnosti profesionalne orijentacije i pripreme za studiranje po afirmativnim merama. Ova škola dobitnik je još nekoliko priznanja na tom polju: 2017. na Sajmu školskih timova za karijerno vođenje srednjih škola Srbije u Privrednoj komori Srbije osvojila je drugo mesto, a 2018. bila je najbolja.

Poslodavci često ističu da mladi imaju nerealna očekivanja, da im nedostaje praksa, a da njihove kvalifikacije ne odgovaraju potrebama tržišta rada. Da li je nešto od toga izraženije među gimnazijalcima opšteg smera, odgovorila je za „Dnevnik” prof. filozofije i koordinatorka Tima za karijerno vođenje Ljudmila Rakočević u Gimnaziji „Branko Radičević”. Naši đaci su usmereni ka nastavku školovanja, a njihov kontakt sa poslodavcima je minimalan, onoliko koliko to dozvoljavaju životne okolnosti, dodala je ona.

Kakvo će stanje, dodaje naša sagovornica, na tržištu rada biti za nekoliko godina, ne može se znati precizno, ali postoje neki indikatori i projekcije, koje pokušavaju da im predoče. Njihova očekivanja u pogledu budućeg zanimanja su različita. Jedni biraju zanimanja putem kojih bi ispoljavali altruizam, dok su drugi usmereni isključivo na IT sektor, smatrajući da je to posao budućnosti koji može da se radi i u inostranstvu, ali i od kuće. Treći su motivisani isključivo zaradom. Mi đacima ne dajemo odgovore, već ih upućujemo na relevantne i sveže informacije. Pomažemo im u tome da im očekivanja budu realna. To radimo na više načina, a jedan od njih su realni susreti. U svim aktivnostima karijernog vođenja pokušavamo da učenike obučimo da i sami razvijaju veštine upravljanja karijerom i shvate važnost celoživotnog učenja, navodi naša sagovornica.

Tim za karijerno vođenje oformljen je u julu 2013. godine, otkad je to zakonska obaveza svake srednje škole. Karijerno vođenje sprovodi se i tokom nastave, na časovima odeljenjskog starešine ili časovima računarstva i informatike putem Skajpa, kako bi se predstavila neka neobična zanimanja, u šta su uključeni i profesori iz drugih predmeta. Od vannastavnih aktivnosti organizovane su posete firmama, zimska škola preduzetništva, obuke za početnike u biznisu, pisanje CV-ja, radionice o finansijskoj pismenosti, savladavanju treme pred prijemni ispit, o veštinama budućnosti, životu u velikom gradu, Europaš platformi… Imamo gostujuće predavače, info-dane, obeležavamo Dan devojčica, tokom kog afirmišemo zanimanja koja nisu tipično ženska, predavanja o prevenciji radne eksploatacije… Sve aktivnosti imaju posebnu metodologiju kojom se prate ishodi – ankete, evaluacije, kartice sa predlozima, broj prisutnih đaka na obukama, uključenost u projekte… Predočavamo đacima mogućnosti studiranja u Srbiji i inostranstvu, redovno odlazimo na sajmove obrazovanja, sajmove stipendija i druge događaje. Inovacija od ove godine je INDIGO – karijerne usluge za učenike sportiste, a planiramo i „Karijerno vođenje – u  susret uvođenju državne mature”.

Svako ko želi prijavljuje se Timu, koji potom kontaktira sa odgovarajućom institucijom ili poslodavcem, gde će đaci, prema rasporedu, doći i biti „senka” osobi koja radi posao kojim bi i oni želeli da se bave. Ovo je veoma popularno u našoj školi i imamo velik broj prijavljenih, a poslodavci su predusretljivi i ljubazni. Projekat je 2018. i 2019. finansijski podržao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu, nacionalne manjine – nacionalne zajednice. Od 2016. godine Gimnazija „Branko Radičević” prati karijere učenika nakon završetka škole. Svaki maturant na kraju gimnazijskog školovanja dobija anketni listić koji posle upisa na fakultet donosi kod njih ili šalje elektronskim putem, pa to Tim obrađuje i publikuje.

„Senka na poslu” je projekat koji sprovode od 2017, a iste godine dobio je priznanje Evropske mreže za karijerno vođenje i savetovanje „Euroguidance”, dok je 2018. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja ovu aktivnost svrstao u Bazu najuspešnijih vannastavnih aktivnosti škola svih nivoa i domova učenika iz cele Srbije za prethodni period, te je izabrao za javno predstavljanje.

Lekar, zubar, farmaceut, fizioterapeut, klinički psiholog, školski psiholog, socijalni radnik, specijalni pedagog, defektolog, logoped, pedagog, učitelj, arhitekta, građevinski inženjer, pravnik, vaspitač, ekonomista, turizmolog, menayer u industriji, programer, grafički dizajner… Dugačak je niz stručnjaka sa kojima su učenici četvrtog razreda izabrali da provedu jedan radni dan kako bi saznali više o željenom zanimanju.

“Rez” Bojana Novakovića u Galeriji Ogranka SANU

Izložba „Rez“, autora Bojana Novakovića, biće otvorena u četvrtak, 7. novembra, u 18 sati u Galeriji Ogranka SANU (Platoneum, Nikole Pašića 6). Izložbu otvara mr Dragan Matić, redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Predstava „Šest portreta“ u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog

Predstava „Šest portreta Pavla Beljanskog” je održana u subotu 2. novembra u terminima od 16, 17.15, kao i 18.30 časova u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, Trg galerija 2. Izvođenje predstave organizovao je Teatar mladih „Mišolovka” u okviru projekta „Muzej mladih”. Svaka od šest priča odigrava se u različitom izložbenom segmentu i predstavlja prekretnice u životu Pavla Beljanskog, a proizvod je saradnje glumaca Teatra mladih „Mišolovka”, pozorišnog pedagoga Ibre Sakića i kustoskinje muzeja Gordane Gajić. Ulaz na predstavu bio  je besplatan.

Muzej Vojvodine:  Tragom podunavskih Švaba

Izložba „Tragom Podunavskih Švaba: Nemačko kulturno i istorijsko nasleđe u Srbiji” je otvorena u petak 1. novembra u 18 sati i trajaće do 10. novembra u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35 i 37. Predmeti koji su izloženi izabrani su iz zbirke Muzeja Podunavskih Nemaca u Apatinu, a posetioci imaju  priliku da saznaju kako je Apatin postao jedan od centara nemačkog otpora Hitleru, kao i zbog čega je Kosta Vujić celog života skupljao apatinsku ciglu.

„Mini-kupusijadu” u Futogu ulepšalo 200 mališana

Manifestacija „Mini-kupusijada” održana je u petak u OŠ „Miroslav Antić” u Futogu, a oko 200 mališana je učestvovalo u ovogodišnjem programu. Kako je za naš list rekla koordinatorka manifestacije Dijana Kockarević, „Mini-kupusijada” prati veliku „Futošku kupusijadu”, a razlikuje se po tome što je program namenjen deci koja rastu okružena u poljima kupusa. – Ugostili smo mališane iz svih vrtića u Futogu, kao i decu iz susedne OŠ „Desanka Maksimović”, a od prošle godine su naši prijatelji i drugari iz OŠ „Veljko Petrović” u Begeču – kazala je naša sagovornica. – Takođe su s nama i naši dragi gosti iz Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju iz Veternika, kao i OŠ „Sveti Sava” iz Žitišta, koji su se predstavili s horom i tamburaškim orkestrom. Novina ove godine je promocija knjige „Bajka o Futoškom kupusu”, koja je nastala u ovdašnjem vrtiću „Crvenkapa”.  Po njenim rečima, kulturno-zabavni program je osmišljen tako da se svi gosti, ali i domaćini, predstave nekom tačkom u trajanju od tri minuta, a nakon zabavnog dela organizovane su i dve radionice. Oni sa sportskim duhom učestvovali su u sportskom poligonu, dok je za male umetnike osmišljena likovna radionica.

Tokom zabave, u kuhinji se krčkao „Mikin domaćinski kupus” u velikom kazanu za sve prisutne, a pokrovitelj je Udruženje „Futoški kupus”. – Moja grupa je odabrala pesmu „Kako rastu mala deca” i zajedno smo pripremili plesnu tačku, uz koju ćemo i pevati – rekao je Filip Berbakov iz predškolske grupe vrtića „Biberče” pred nastup. – Nije nam bilo teško da se pripremimo i jedva čekam da pokažemo drugarima šta smo im to pripremili.

Tokom razgovora s Filipom, spazili smo devojčicu s notesom i olovkom, koja obilazi prisutne i razgovara s njima, beležeći pomno svaku reč. Zaintrigirani o čemu se radi, prišli smo da porazgovaramo s njom. – Mi smo kolege, pošto sam i ja novinar, pohađam novinarsku sekciju koju je pokrenula moja razredna Marina Ustić Pleša – poručila nam je Dunja Stošić, koja pohađa peti razred u OŠ „Miroslav Antić”. – Intervjuisala sam nekoliko štićenika Doma u Veterniku, ali sam uspela da razgovaram i s učenicima Baletske škole „Studio dens”. Članak ćete moći da pročitate u našim školskim novinama „Čuperak”, koje izlaze u sklopu novinarske sekcije.

S obzirom na to da je od ove godine u pomenutoj školi uveden novi predmet Preduzetništvo, nastavnica srpskog jezika Zorica Đurić kaže da su u skladu s tim došli na ideju da prva akcija bude posvećena obnovi boravka.  – Pošto se približavala manifestacija „Futoška kupusijada”, kao i naša „Mini-kupusijada”, došli smo na ideju da pravimo beyeve i magnetiće, da bismo od njihove prodaje prikupili novac i realizovali tu našu prvu misiju – kazala je naša sagovornica. – Da bismo uopšte mogli da ih napravimo, svi smo se u školi organizovali i skupili dovoljno novca za 1.000 beyeva. Nadam se da ćemo uspeti tokom ova dva dana sve da ih prodamo, da bi naš boravak ponovo zasijao u punom sjaju.

Po rečima direktora OŠ „Miroslav Antić” Nemanje Joviševića, velika je čast biti domaćin takve značajne manifestacije već sedmu godinu zaredom, a ovogodišnja manifestacija je ugostila rekordan broj učesnika do sada.

Novinari Dnevnika su u četvrtak obišli i đake Poljoprivredne škole u Futogu, da bi nam otkrili koliko su naporne bile pripreme za ovogodišnju jubilarnu „Futošku kupusijadu”. Kako nam je rekao Cvijetin Sekulić iz četvrtog razreda opšteg smera, pripreme su trajale desetak dana i nije bilo nekih velikih problema. Radi se priprema i sečenje kupusa, priprema se materijal za aranžiranje, nakon čega se pristupa samom ukrašavanju, a spremili su fijaker i šinska kola, u kojima će kupus biti izložen. – Nije mnogo teško, najviše vremena ode na organizaciju posla, dok je konkretan rad daleko brži i dosta interesantniji – kaže Slađana Popin, takođe učenica četvrtog razreda opšteg smera, dodajući da su svi doneli poneki proizvod od kuće, da bi aranžman bio šarolik.

Kolibri snimili novu pesmu o pravima deteta

Dečji hor “Kolibri” snimio je, povodom 30. godišnjice od usvajanja Konvencije o pravima deteta, himnu posvećenu deci i njihovim pravima pod nazivom “Za život nov” autora Nikole Čuturila. Kako je saopštio Unicef u Srbiji, tom pesmom najavljuje se veliki dobrotvorni koncert koji će se održati 13. novembra u Sava Centru, na kome će se prvi put zajedno naći dečiji hor i specijalni gosti Nemanja Radulović i Stefan Milenković. Organizator koncerta je Unicef, a realizuje se uz podršku Grada Beograda, a sva sredstva od prodaje karata za koncert biće preusmerena za podršku unapređenju programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji.

Kako se navodi, 30 godina nakon usvajanja Konvencije o pravima deteta, dečija prava se nisu promenila, a deca se danas suočavaju sa novim pretnjama koja ugrožavaju njihova prava. Unicef navodi da se zato mora delovati konkretno kako bi se obezbedilo da svako dete ima jednake šanse u životu. Jedan od načina da se to postigne je ulaganje u obrazovanje u ranom uzrastu. Vrtići su mesto gde se deci pruža podrška, gde mogu da uče da razmišljaju kreativno i sarađuju jedni sa drugima, gde imaju slobodu da budu maštoviti i da uvežbavaju svoje veštine, navodi se u saopštenju. https://www.youtube.com/watch?v=BhM3ywIlYx4

Vremeplov: Protest na BU, ranjeno 6. studenata

Na današnji dan 6. novembra 1931. godine održan je antirežimski protestni skup na Beogradskom univerzitetu, nakon kojeg su studenti krenuli u protestnu šetnju Knez Mihailovom ulicom. Policija je uhapsila 13 i ranila šest studenata.

Vremeplov: Rođen Vuk S. Karadžić

  Srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika rođen je na današnji dan 6. novembra 1787. godine. Opismenio se u rodnom selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i zatim u manastiru Tronoša. Tokom Prvog  srpskog ustanka bio je pisar kod ustaničkog vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom pravopisu. Ubrzo je objavio prvu zbirku narodnih pesama i “Pismenicu” (gramatika), a 1818. “Srpski rječnik”. Pisao je i istoriografska svedočanstva (sećanja), bavio se nekom vrstom etnografije, organizovao istraživanja širom srpskih zemalja i vodio je ogromnu prepisku. Njegovi odnosi s knjazom Milošem Obrenovićem prošli su kroz razne faze ali je s vrhom srpske crkve posebno Karlovačke mitropolije bio u veoma lošim odnosima. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti i kulture, smatrao je da je njegova jezička reforma primitivna i da odbacuje jezičku i književnu tradiciju, a njegov prevod Novog Zaveta ocenjen je kao skandalozan. Vremenom je stekao ugled među intelektualcima Evrope, čak i kod takvih umova kakvi su bili Gete ili Ranke, univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847. kada su izašle “Pesme” Branka Radičevića, pisane “Vukovim jezikom”, a Đura Daničić je tekstom “Rat za srpski jezik i pravopis” dokazivao opravdanost Vukove reforme. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. iz Beča u Srbiju i nalaze se pored Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu. Njegovo delo sabrano je, u modernim izdanjima, u čak 39 tomova.

Vremeplov: Osnovan Muzej primenjene umetnosti Srbije

U Beogradu je na današnji dan 6. novembra 1950. osnovan Muzej primenjene umetnosti Srbije.

Vremeplov: Umro Čajkovski

Na današnji dan 6. novembra 1893. godine u Petrogradu je umro slavni ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski, kojeg mnogi smatraju klasikom ruske muzike. Njegovo delo, inspirisano narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom, obuhvata sve muzičke vrste, a najpoznatiji su šest simfonija, tri klavirska koncerta, opere “Evgenije Onjegin” i “Pikova dama”, balet “Labudovo jezero” i uvertira “Romeo i Julija”.

Vremeplov:  Linkol izabran za predsednika SAD

Za predsednika SAD  izabran je na današnji dan 6. novembra  1860. godine Abraham Linkoln, koji je u januaru 1863. proglasio oslobađanje američkih robova. Tokom njegovog mandata vođen je Američki građanski rat (1861-65) u kojem je Unija severnih država pobedila robovlasnički Jug. Šest dana po završetku rata ubijen je u pozorišnoj loži u atentatu koji je izvršio glumac J.W. But (Booth).

Vremeplov: Rođen Alojz Zenefelder

Na današnji dan 6. novembra 1771. godine rođen je nemački izdavač i štampar Alojz Zenefelder, koji je 1796. pronašao hemijski postupak štampanja, autografiju i litografiju, a 1826. litografiju u više boja. Napisao je “Udžbenik litografije”. 

Vremeplov: Rođen Džejms Nejsmit

Kanadski trener Džejms Nejsmit, koji je 1891. godine izmislio košarku, kao dopunski sport za igrače američkog nogometa rođen je na današnji dan 6. novembra 1861. U Evropu je stigla preko američkih vojnika, a u naše krajeve košarku je doneo izaslanik Crvenog krsta Amerikanac Vilijem Viland 1923. prikazavši je na kursu za učitelje u Beogradu. 

Subotica: Besplatna pravna pomoć za socijalno ugrožene

U osnovnom sudu u Subotici socijalno ugroženi građani već sa 15 godina mogu da dobiju besplatnu pravnu pomoć. Od 1. Oktobra ta kategorija stanovništva, zahvaljujući zakonu koji reguliše besplatnu pravnu pomoć, ima pravo i na advokata, čije usluge će platiti država. Svakog petka, u Osnovnom sudu u Subotici, od 8 do 12 časova, pripravnici pružaju socijalno ugroženim građanima besplatnu pravnu pomoć. “Pre svega pišu se tužbe za oblast porodičnog prva, i to su tužbe za razvod braka, sporazumni predlozi za razvod braka i tužbe vezano za vršenje roditeljskog prava i za izdržavanje”, rekao je Danijel Kovač, portparol Osnovnog suda u Subotici. Naš sagovornik podseća na to da svaka stranka ima pravo da se u sudskom postupku služi svojim jezikom. To što ne zna svaki pripravnik recimo mađarski, nije prepreka, objašnjava Kovač.

Građani sa kojima smo razgovarali nisu upoznati sa besplatnom pravnom pomoći u Osnovnom sudu, ali su saglasni da je takva pomoć u današnje vreme dobrodošla. U oktobru je stupio na snagu Zakon koji socijalno ugroženim građanima obezbeđuje besplatnu pravnu pomoć od advokata ili pravnika u lokalnim samoupravama. “Klijentu je to besplatno, ali pružaocu usluga po zakonu nije. Oni će dobijati nadoknadu, delom od Republike, delom od Lokalne samouprave po tarifi koja će se regulisati posebnim propisom”, rekao je advokat Đerđ Bucko.

Vlada Srbije je odredila cenovnik za advokate. Najviša tarifa, koja se može isplatiti u krivičnim postupcima je 130 hiljada dinara. https://www.youtube.com/watch?v=b1Td7MHW0Ig

Srbiju od 2002-2011. napustilo 150.000 mladih: Svaki peti ima diplomu

Popis stanovništva koji će biti spoveden 2021. godine daće preciznije podatke o odlivu mozgova, ali ne mislim da će oni biti bolji od onih od pre osam godina, izjavila je danas ministarka zadužena za demografiju i poplulacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. Na panelu posvećenom sprečavanju odliva mozgova u okviru 19. Ekonomskog samita, Slavica Đukić Dejanović je rekla da je prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u periodu od 2002. do 2011. u inostranstvo otišlo registrovanih 150.000 građana Srbije. Iako je, kaže, istraživanje koje je sproveo njen kabinet pokazalo da tri četvrtine anketiranih visoko obrazovanih u dijaspori koji za sada ne planiraju da se vrate u Srbiju, ohrabruje podatak da je više od polovine anketiranih (57 odsto) spremno da ulaže stečene resurse u Srbiju. – Ova informacija nam je bitna, jer ukazuje na neophodnost daljeg povezivanja, aktiviranja i korišćenja svih raspoloživih potencijala naših ljudi u inostranstvu i njihovog povezivanja sa nama ovde kroz najrazličitije vrste projekata – rekla je Đukić Dejanović.

Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva iz 2011. godine, procešna starost 150.000 naših građana koji su od 2002. do 2011. otišli u inostranstvo je 28,7 godina, a svaki peti među njima imao je diplomu visoke škole ili fakulteta.

DR Nebojša: Povеzivanjе škole sa policijskom stanicom

Potprеdsеdnik Vladе Rеpublikе Srbijе i ministar unutrašnjih poslova Stеfanović DR Nеbojša izjavio jе 2. novembra u Guči da od policijе očеkujе još snažniju borbu protiv narkotrafikinga, što jе jеdan od prioritеta Ministarstva unutrašnjih poslova. Stеfanović, koji jе obišao policijsku stanicu u ovom mеstu i razgovarao sa načеlnikom i policijskim službеnicima o rеzultatima i uslovima rada je  najavio da ćе ta stanica u narеdnim mеsеcima dobiti novo tеrеnsko vozilo, kao i da jе u planu nabavka novog sistеma vidеo nadzora. Prеma njеgovim rеčima, taj vidеo nadzor pomoći ćе povеzivanjе škola sa policijskom stanicom što ćе omogućiti da policajci brižljivijе i boljе brinu o bеzbеdnosti dеcе u školama i njihovoj nеposrеdnoj blizini.

About the Author

admin