Vesti – 08.11.2019.

Danas je (još jedan) Dan prosvetnih radnika!

U Srbiji se danas, 8. novembra obeležava, doduše radno, Dan prosvetnih radnika, mada je ideju  da se ustanovi Svetski dan nastavnika, začetu u Indiji 1962. godine, Unesko od 1994. godine ozvaničio i kao Dan nastavnika u svetu se obeležava 5. oktobar. Međutim,  svaka od gotovo 200 zemalja sveta za ovaj dan izabrala je neki datum važan za nacionalnu prosvetu. U našoj zemlji je tako odabran Mitrovdan, koji se (pogrešno, prim. aut.) navodi kao dan rođenja Vuka St. Karadžića.

NSPRV se godinama zalagao da se za Dan srpskih nastavnika  ustanovi Sabor Srpskih svetitelja i učitelja, dan koji je nekada i proslavljan kao nastavnička esnafska slava, ali Ministarstvo i dalje istrajava na Mitrovdanu! I tako umesto da Sv. Dimitrije bude zaštitnik vojske ili nekog njenog roda on i dalje po ministarstvu školskom zapade esnafu nastavničkom.

   Elem, ovaj datum trebalo bi sve da nas podseti na nesaglediv značaj i uticaj koji nastavnici imaju na razvoj celog našeg društva, pa tako i na našu budućnost. Prosvetni radnici su, nesumnjivo, kičma našeg društva. Oni su ti koji obrazuju umove i duše naše dece i pomažu im da sutra budu korisni članovi društva. Oni podučavaju svoje đake, sa iskrenošću i ljubavlju s kojom bi podučavali i svoju decu. Njima dugujemo barem isto toliko koliko i svojim roditeljima. Jer, roditelji su nas stvorili i obezbedili nam hranu i krov nad glavom, a učitelji, iako nismo od njih potekli, svakog dana nam obezbeđuju nova znanja, sami neprestano uče da bi nama obezbedili bolje obrazovanje i, kao što neko reče, podsećaju na sveću koja troši svoj plamen da drugima osvetli put.Inspirišu nas da uvek idemo napred, da širimo svoje vidike i da, nikad ne zaboravljajući na dobrotu i poštenje, prevazilazimo prepreke koje nas čekaju u životu.

Zato, ne samo jednom godišnje, ne samo 8. novembra, 5. oktobra ili 9. septembra već svakog dana treba da poštujemo, volimo i slušamo nastavnike koji su svoj život posvetili tome da od nas naprave dobre i vredne ljude!

Poštovane koleginice i kolege srećan vam i ovaj praznik!

(→Saopštenja)

III poziv doktorandima za uključivanje u naučnoistraživački rad

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poziva talentovane mlade istraživače-studente doktorskih akademskih studija za uključivanje u naučnoistraživački rad u akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama. Kroz ovaj poziv uključiće se do 100 mladih istraživača. Na ovaj poziv prijavljuju se mladi istraživači koji imaju titulu diplomirani-master i prvi put upisanu prvu godinu doktorskih akademskih studija za školsku 2019/2020. godinu na akreditovanoj visokoškolskoj ustanovi u Republici Srbiji. Tekst Poziva sa obrascem Prijave preuzimaju se na sajtu Ministarstva: www.mpn.gov.rs, u kojima su navedeni uslovi učešća, način prijave, kao i potrebna dokumentacija. Rok za podnošenje prijave je 20. novembar 2019. godine

Dogodine za učenički i studentski standard 6,9 milijardi dinara

Prema predlogu Vlade Srbije za studentski standard planirane su 4,3 milijarde dinara, dok će ukupan rashod sledeće godine za učenički standard biti nepunih 2,6 milijardi. Sportske stipendije, nagrade i priznanja, budžet bi trebalo da ukupno koštaju 1,2 milijarde dinara, dok je za izbegla i raseljena lica predviđeno 819 miliona, a za Fond za mlade talente 863 miliona dinara.

FON i etika*

Pet godina akademska zajednica sa Beogradskog univerziteta nije u stanju da reši hamletovsku dilemu da li je doktorska disertacija Siniše Malog plagijat ili rezultat njegovog samostalnog naučno-istraživačkog rada. Pet godina ta ista akademska zajednica se spori oko vrlo prostog pitanja: da li je plagijat ako preuzmeš i jedan procenat tuđeg teksta bez navođenja izvora ili se nešto može smatrati originalnim naučnim delom ako baš nisi preterao u prepisivanju. Šta god to „preterano“ značilo u procentima.

Spremnost da se ovaj jednostavan slučaj reši dosad nisu pokazali ni Univerzitet, ni njegov Etički odbor, a najmanje Fakultet organizacionih nauka, koji je još davne 2014, kad je priča otvorena, priznao da je Mali u svojoj doktorskoj disertaciji preuzimao delove tuđeg teksta bez navođenja izvora.

Umesto toga, FON je sve ovo vreme pokazivao apsolutno odsustvo sluha za interesovanje medija (javnosti) kako teče procedura utvrđivanja da li je Siniša Mali plagirao doktorat ili ne. Da bi tek u finišu ove sage, u jednom od saopštenja optužio medije da tabloidnom terminologijom, zamenom teza i čestim izvlačenjem vesti iz konteksta, ugrožavaju, ne samo reputaciju FON-a i članova kolektiva, već i reputaciju diplomiranih i aktivnih studenata ovog fakulteta.

Trebalo je FON da brine o toj reputaciji kada se otvorila sumnja o spornom doktoratu, umesto što je svim dosadašnjim potezima doprineo urušavanju ugleda za koji se godinama borio.

I najnovije glasanje Nastavno-naučnog veća, bez obzira što predstavlja neočekivan iskorak, ponovo je potvrdilo da ovaj fakultet nema hrabrosti, niti spremnosti da se jasno opredeli – da li je „njihov“ kandidat plagijator ili ne.

U moru pruženih dokaza da je Mali doslovno prepisivao na desetine stranica drugih autora, FON-ova Etička komisija, a potom i NN veće zaključili su da im ti dokazi nisu dovoljni kako bi doneli valjano mišljenje. Time su po drugi put „loptu“ prebacili na univerzitetski Odbor za profesionalnu etiku, kome takođe u prvom izjašnjavanju predočeni dokazi nisu bili dovoljni, pa je celu priču vratio na Fakultet.

Umesto da konkretno i jasno odgovori na zahteve Etičkog odbora, FON je u ponovnom izjašnjavanju usvojio nemušte zaključke, ostavljajući javnosti da tumači da li je to što su priznali da je „utvrđeno postojanje neakademskog ponašanja“ sinonim za plagijat, je li to signal Etičkom odboru da Malom treba poništiti zvanje doktora nauka ili ga „samo“ treba javno osuditi, kako su odluku FON-a razumeli tabloidi bliski vlasti.

Odbor za profesionalnu etiku sada ima drugu šansu da konačno „presudi“ da li Univerzitet u Beogradu treba da dodeli doktorsku diplomu čoveku koji je bez trunke moralne odgovornosti ukrao tuđe ideje i tuđi rad predstavio kao sopstveni, ili da Malom oduzme zvanje doktora nauka i time spasi sopstvenu čast i ugled.

*redakcijski komentar Danas-a

Etički smutljivac se ponosi javnom osudom

FON je namerno doneo odluku koja se ne tiče sporne stvari, odnosno utvrđivanja činjenica o doktoratu Siniše Malog
Piše: Zoran R. Tomić*

„Da bismo nešto učinili shvatljivim, moramo preterivati… samo preterivanje čini nešto očiglednim, ne smeta nam čak ni opasnost da će nas u zrelijim godina proglasiti za ludu“ – Tomas Bernhard, BRISANJE, Raspad, 96.

Posle nove/druge (opet prvostepene) odluke FON-a, ovaj put o izricanju javne osude Siniši Malom za „utvrđeno“ – vele neznatno neakademsko ponašanje – evo nekoliko konstatacija:

1.Etička komisija FON-a, na podlozi nalaza i mišljenja stručne komisije, ni u svom drugom proceduralnom cugu nije našla – A NIJE PRAKTIČNO NANOVO NI ISTRAŽIVALA! – da je odnosni doktorat plagijat, već samo da je tokom njegove izrade bilo – cene obe komisije – zanemarljivih propusta koji ne utiču ključno na originalnost teksta. Predložila je zbog toga izricanje javne opomene licu o kome je reč.

2. FON je – usvajajući izveštaj Etičke komisije – izrekao za opisani „mali“ etički delikt (sic!) tobože strožu, tj. – nominalno – najstrožu meru: javnu osudu. Koja u samu validnost doktorata NIMALO ne dira!

3. Dakle, FON IMPLICITE ZAKLJUČUJE – pri tom ne utvrđuje celovito i pravilno činjenice na osnovu raspoložive dokumentacije, posebno sadržine žalbi – DA DOKTORAT NIJE PLAGIJAT, A JAVNO OSUĐUJE NAVODNO NEBITNE PROPUSTE S. MALOG PRI SASTAVLJANJU ODNOSNOG TEKSTA.

4. Ukratko, drugostepena odluka Etičkog odbora Univerziteta – njegov nalog FON-u u pogledu pravilne primene merodavnog materijalnog prava a na podlozi prethodno tačno utvrđenih svih pravno relevantnih činjenica – nije uopšte poštovan, već je suštinski ignorisan.

5. Sve u svemu, FON je tom prilikom svesno promašio cilj, namerno donevši odluku koja se i ne tiče sporne stvari, tj. glavnog pravnog pitanja. Izrekavši besmislenu i neprimenjivu sankciju za dati slučaj, nekakvu parapacku sumnjivom tzv. doktoru („no, no“!). Ostavljajući doktorat na snazi. Da se Vlasi ne sete!

6. Tako je prepušteno da – po novoj žalbi zbog povrede i materijalnih i procesnih normi u novoj (drugoj!) odluci prvostepenog organa – Etički odbor, kao drugostepeno univerzitetsko telo, konačno i meritorno NAJZAD sam odluči: IMA LI PLAGIJATA ILI NE U KONKRETNOM SLUČAJU! A SVE VRVI OD DOKAZA ZA POTVRDAN ODGOVOR!

7. Sve u svemu, svedoci smo još jednog providnog političkog i kvazi akademskog manevra, nove sramne kupovine vremena i izbegavanja odgovornosti za očigledni flagrantni etičko-pravni prekršaj. I daljeg srozavanja ionako tankog univerzitetskog ugleda. (A Rektorkin, inače nerealno obećani datum hipotetičkog definitivnog zatvaranja celog „slučaja“ – potpuno pada u vodu!) Dok se etički sumnjivac, pride JAVNI funkcioner i zaštićeni član Vlade, maltene JAVNO ponosi, ne samo „svojom“ pisanom tvorevinom i za sada zadržanom titulom – već i izrečenom mu JAVNOM osudom zbog „lakih prepisivačkih, necitiranih vragolija“?! Koja je inače najteža propisana mera za najkrupnije povrede akademskog morala! Ali se, s druge strane, uopšte ne odnosi na pitanje (ne) originalnosti doktorata, tj. na plagijate!!

Za njih je predviđen specijalni pravni režim sankcionisanja! (čl. 7-8. Pravilnika o utvrđivanju neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, a u primeni čl. 127. st. 5 Zakona o visokom obrazovanju).

Tako, ZA DOKAZANO, MA I DELIMICE PLAGIRANE „DOKTORATE“, SLEDUJE NJIHOVO HITNO I BESPOGOVORNO PONIŠTAVANJE, TJ. OGLAŠAVANJE NIŠTAVIM SVIH DOKUMENATA O NJIMA. I TO OD POČETKA, KAO DA TI I TAKVI KARDINALNO NEDOSTATNI DOKTORATI NISU NI JAVNO BRANJENI: PRAVNO UKLANJANJE, OD NJIHOVOG DONOŠENJA, SVIH PRAVNIH I MATERIJALNIH AKATA KOJI SU TIM POVODOM DONESENI, POSEBNO STAVLJANJE VAN SNAGE, PONIŠTAVANJE JAVNE FAKULTETSKE ISPRAVE O STICANJU DOKTORATA (A O UNIVERZITETSKOJ DOKTORSKOJ DIPLOMI DA I NE GOVORIM – NJENO PONIŠTAVANJE, ODNOSNO NEDODELJIVANJE!!). Znači, PRESTANAK, RETROAKTIVNO, SVIH PROIZLAZEĆIH PRAVA I OBAVEZA LAŽNOG DOKTORA, KAO APSOLUTNO NEPUNOVAŽNO STEČENIH.

8. Rečju, tokom ove nedopušteno trajajuće skandalozne društvene a ne samo univerzitetske afere, suočavamo se – pored ostalog – sa zamenom teza, prevarama, lažima, podvalama, ujdurmama, neznanjem, nesnalaženjem, nesposobnošću, kukavičlukom, blaziranim komoditetom, ravnodušnošću, neodlučnošću, olakim obećanjima, izneveravanjem ukazanog poverenja, slabošću, pa i neopraštajućom naivnošću – ili hibridom svega toga, kako kod koga.

*profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

Konkurs za sufinansiranje naučnih projekata sa Kinom

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisalo je drugi poziv za sufinansiranje naučnoistraživačkih i razvojnih projekata sa Narodnom Republikom Kinom za period od 2020. do 2022. godine, a konkurs će biti otvoren do 27. decembra. U skladu sa međunarodnim ugovorima i dogovorom dve strane, prioritetne oblasti finansiranja su informacione i komunikacione tehnologije, poljoprivreda, medicina, energija, prehrambena tehnologija i zaštita životne sredine. Ministarstvo će finansirati šest projekata, po jedan iz svake prioritetne oblasti u periodu do tri godine sa predviđenim budžetom u iznosu od 200.000 dolara po projektu.

Na konkurs se mogu prijaviti istraživači i grupe istraživača koji su zaposleni u naučno-istraživačkim organizacijama, a koji ispunjavaju uslove u skladu sa Zakonom o nauci i istraživanjima. Predlozi moraju biti podneti istovremeno u obe zemlje i to projektni predlozi podnosilaca iz Srbije Ministarstvu prosvete, a predlozi podnosilaca iz Kine Ministarstvu za nauku i tehnologiju te zemlje. Dosadašnji projekti bilateralne naučno-tehnološke saradnje realizovani su u četiri projektna ciklusa 12 projekata od 2011. do 2013. godine, 15 projekata od 2013. do 2015. godine, 20 projekata od 2015. do 2017. godine i 19 projekata od 2017. do 2019. godine. Do sada je ovim programom bilo obuhvaćeno više od 400 istraživača, koji su realizovali više od 100 istraživačkih boravaka u Srbiji i u Kini. Više informacija o Konkursu nalazi se na sajtu Ministarstva.

Vukosavljević posetio srpsku gimnaziju u Temišvaru

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, u društvu generalnog konzula Srbije u Rumuniji Vladana Tadića i predsednika Saveza Srba u Rumuniji Ognjana Krstića, posetio je 5. novembra Srpsku teoretsku gimnaziju “Dositej Obradović” u Temišvaru. Tom prilikom ministar je razgovarao sa direktorom škole Jadranom Klanicom o tekućim aktivnostima i planovima gimnazije, kao i o konkretnim koracima koje Ministarstvo kulture i informisanja može da preduzme kako bi pomoglo rad ustanove od velike važnosti za naš narod u Rumuniji, poput predstavljanja akcije “Negujmo srpski jezik” i doniranja knjiga školskoj biblioteci. Vukosavljević je školi uručio majice i plakate akcije “Negujmo srpski jezik”, kao i ediciju knjiga “Prvi svetki rat u srpskoj književnosti” . Nastava na srpskom jeziku u Rumuniji ima tradiciju dugu skoro dva i po veka, temelji ove gimnazije postavljeni su 1934. godine, a do tada se nastava odvijala u gimnaziji koja je uglavnom bila deo drugih gimnazija. Od 1990. godine ova gimnazija počinje da radi kao samostalna škola i zauzima posebno mesto u očuvanju jezika naše manjine u toj zemlji. Gimnazija ima danas, pored pripremnog odeljenja, po jedno odeljenje od I do VIII razreda, i po dva od IX do XII razreda, filološki i matematičko–informatički smer. Škola broji 178 učenika i predstavlja jedan od ključnih činilaca u očuvanju srpske kulture u Rumuniji.

Obeležen Svetski dan romskog jezika

Svetski dan romskog jezika, 5. novembar, prvi put je obeležen 2009. godine, sa ciljem očuvanja i negovanja ovog jezika kao važnog činioca identiteta romskih zajednica, koji je uz romsku kulturu sastavni deo istorije zemalja u regionu. Danas se često govori i o njegovoj ugroženosti, zbog čega je postojanje Katedre na romskom jeziku, na Visokoj školi strukovnih studija Mihailo Palov u Vršcu, od izuzetnog značaja. Katedra studijskog programa za obrazovanje vaspitača na romskom jeziku u Vršcu, jedinstvena je u našoj zemlji i šire, i postoji već jedanaest godina. Do sada je kroz nju prošlo 80-ak studenata romske nacionalnosti, 28-oro ih je diplomiralo, dosta ih je upisalo specijalističke studije, neki već rade u svojoj struci ili kao pedagoški asistenti.

Svi oni, i bivši i sadašnji studenti i profesori, zajedno rade na očuvanju nacionalnog identiteta Roma i njihovog maternjeg jezika.

Ipak, osim nekoliko istaknutih romskih književnika, u Srbiji danas nema puno ljudi koji se bave proučavanjem romskog jezika i književnosti: “Nemamo naučne radnike koji se bave istraživanjem književnosti. Ja sam inače po struci doktor književnih nauka, profesor srpske književnosti i jezika, pa sam sve ono što sam radila kroz čitav svoj život, usmerila i na proučavanje romskog. Ali takvih ljudi danas u Srbiji nema mnogo, i plašim se da sam možda jedina”, objašnjava šefica katedre, dr Marija Aleksandrović.

To je i osnovni razlog što, na primer, Visoka škola u Kikindi još uvek nije pokrenula studijski program na romskom jeziku, iako interesovanje postoji. “Mislim da Visoka škola u Vršcu tu može da odigra značajnu ulogu, s obzirom na činjenicu da mi na visokom nivou obrazujemo mlade ljude koji pored srpskog, govore i romski, kao maternji jezik”, poručuje direktorka doc. dr Jelena Prtljaga. To pomaže i da se, kroz rad sa decom na romskom jeziku već u predškolskim ustanovama otklone predrasude da je romski kao maternji jezik rezervisan samo za kuću.   https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=8eMEAaWFGCM

Deca pravila i konzumirala zdrave obroke u inđijskoj školi

I ove godine u Osnovnoj školi “Petar Kočić” u Inđiji u okviru Svetskog dana pravilne ishrane održana je javna manifestacija pod nazivom “Priprema zdravih obroka po principima zdrave ishrane”, koju organizuje Iinstitut za javno zdravlje Vojvodine u partnerstvu sa obrazovnom ustanovom. Deca su tako, i ove godine, pravila i konzumirala zdrave obroke.  https://www.youtube.com/watch?v=sYm5rgPvDtQ

Nema više liste čekanja za upis dece u vrtiće u opštini Irig

Nema više liste čekanja za upis dece u vrtiće u opštini Irig. Nadležni u lokalnoj samoupravi, kako kažu, čine sve kako bi se stvorili što bolji uslovi za boravak dece. U planu je i proširenje smeštajnih kapaciteta u dečjoj ustanovi, kako u Irigu, tako i u seoskim mesnim zajednicama. https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=FeQ3w4eeyRs  

Sombor poklanja prvacima drvo generacije

Grad Sombor, u saradnji sa Kulturnim centrom “Laza Kostić” Sombor i JKP “Zelenilo” Sombor poklanja đacima prvacima drvo generacije. U okviru istoimene manifestacije, otvoren je likovni i literarni konkurs, a najbolji radovi biće izloženi i nagrađeni na decembarskoj izložbi u galeriji KC Laza Kostić u Somboru. Bođoš, drvo generacije prvog razreda školske 2019/2020 godine zasadilo je 31 prvače Osnovne škole “Nikola Tesla” u Kljajićevu. “Sadili smo drvo generacije, čuvaćemo ga i paziti i to će biti drvo generacije prvog 1 i prvog 2 razreda”, ispričala je Ana Bogdanović. “To drvo što smo posadili je naše drvo generacije. Treba da ga pazimo, da ga zalivamo i čuvamo, da ne lomimo grane i da ga obilazimo!” rekla je Sofija Vorkapić.

Sa ciljem da se prvaci edukuju o zaštiti životne sredine, u svih dvadeset osnovnih škola somborske opštine, prvaci će posaditi sadnice celtisa – zaštitnog znaka grada Sombora, koje će čuvati tokom predstojećih godina školovanja. “Ideja ove priče jeste da đaci prvaci svih škola u somborskoj opštini dobiju po jedno drvo i tablu sa natpisom “Drvo generacije” tako da putem ove manifestacije nauče nešto o ekologiji, da razvijaju radne navike i da jednog dana, kad porastu dođu ispred svoje škole, da vide koliko je poraslo njihovo drvo…”, objasnila je Vesna Paštrović, direktorica Kulturnog centra Laza Kostić.

Sadnja novih stabala praćena je prikazivanje likovnih i literarnih radova đaka prvaka, na temu “Moje drvo”, a najbolji radovi biće izloženi u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, od 3. do 16. decembra.

Bećković predstavio knjigu “100 mojih portreta”

Akademik i pesnik Matija Bećković, pred prepunom svečanom salom Platoneuma u Novom Sadu, predstavio je u sredu 6. novembra knjigu “100 mojih portreta”. Bećković je stihovima ovekovečio značajne ličnosti koje su ostavile trag u njegovom životu. Među njima su Duško Radović, Meša Selimović, Branko Ćopić, Dobrica Ćosić i mnogi drugi. “To su one koje samo ja znam i one koji svi znaju, od roditelja do mojih prijatelja. Tako da su oni ne samo obeležili moj život, već na neki način sam ja postao oni, a oni postali važniji od mene”, rekao je.

Književno veče otvorio je akademik Miro Vuksanović, koji je uoči susreta sa pesnikom, pročitao 101. Bećkovićev portret, podsetiši time na njegov bogat stvaralački opus i značajna priznanja. “Miro Vuksanović je izbrojio akademike koje sam ja opevao, meni to nije padalo na pamet dok sam pisao knjigu, a on je njih izbrojio i onda takvu ideju u SANU u Beogradu predstavio, a sada i u ovom ogranku”, istakao je. Na nedavno održanom Sajmu knjigu u Beogradu, predstavljena je nova knjiga u ovom ciklusu, “Mojih 80”, koji se, kako kaže autor, odnosi ne samo na portrete, već i na njegove godine.

Vršnjačka podrška za mlade obolele od raka

Strah od bolesti i smrti, bol, depresija, nerazumevanja, ali i odbacivanje od strane vršnjaka, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju mladi koji se trenutno leče od raka ili su završili sa lečenjem. Kako bi im se pomoglo, u Srbiji je prvi put pokrenuta online vršnjačka podrška za decu i adolescente obolele od nekog malignog oboljenja. Udruženje “Čika Boca” i MladiCe – mlade osobe koji su lečene od raka u detinjstvu, pokrenuli su online platformu za pružanje vršnjačke podrške i video grupe podrške “MladiCe Pričalice” na sajtu www.mladice.org/ . Podrška koju MladiCe pružaju je iskustvena, emotivna, informativna i socijalna. Tako će mladi, koji se trenutno leče od raka ili su završili sa lečenjem, moći da odaberu da li će se dopisivati putem maila, korišćenjem aplikacija “What’sApp” ili “Messenger”.

Snažan motiv za pokretanje ovakvog vida podrške bio je pokušaj samoubistva jednog člana udruženja “Čika Boca”, rekla je Dragana Radulović, majka lečenog deteta i osnivač udruženja “Čika Boca”, na tribini “Mentalno zdravlje mladih suočenih sa rakom”. Ona je ispričala za pokušaj samoubistva Milančeta, kako su kao udruženje reagovali i smestili ga na psihijatriju, ali i shvatili da moraju da urade nešto više kako se ubuduće ne bi desilo da stvari eskaliraju toliko daleko. “Tada smo uvideli da čak i kada osoba traži podršku nailazi na mnoga zatvorena vrata, a brzo delovanje je neophodno”, rekla je Radulović i dodala da mladi lečeni od raka najčešće navode da im je tokom lečenja nedostajalo da mogu da ispričaju nekome ono kroz šta prolaze, da ih neko razume.

Vršnjačku podršku obavljaće tim od šest MladiCa koji su prethodno edukovani od strane stručnjaka akreditovanih za mentalno zdravlje. Svi su oni imali iza sebe težak životni period lečenja od raka. Jedna od onih koja će pružati podršku svojim vršnjacima je Milkica Dimitrijević, koja se lečila od osteosarkoma- tumora kostiju, kada je imala samo 18 godina. Kaže da je u MladiCama od početka, jer joj je tokom lečenja nedostajalo da razgovara sa nekim ko je završio lečenje pre nego što je ona započela. “Kada se moje lečenje završilo shvatila sam da ne mogu tek tako da nastavim tamo gde sam stala. Imala sam mnoge strahove, morala sam ponovo da se naviknem na život bez bolnice, koliko god to zvučalo čudno. I zato sam želela da se vratim na odeljenje, da pričam sa decom i mladima koji se leče, da im budem podrška, da budem neko ko ih razume”, rekla je Milkica. Ona je naglasila da se priča o raku ne završava sa lečenjem, da se zbog agresivne hemoterapije ili čak amputacije dela tela javljaju drugi problemi o kojima treba pričati.

U situacijama kada postoji neki problem važno je znati da postoji neko kome možemo da se obratimo za pomoć, napominje prof. dr Milica Pejović Milovančević, v.d. direktorka Instituta za mentalno zdravlje. “Važno je iskoristiti sve resurse koji su na raspolaganju za prevazilaženje krize i za rešavanje problema. Adolescentima i mladima je posebno važno da znaju da imaju grupu vršnjaka koji ih prihvataju i podržavaju”, istakla je prof. dr Pejović Milovančević.

Tribina je deo projekta “Život posle raka”, koje finansira Ministarstvo omladine i sporta”. Podrška mladima koji boluju od raka dostupna je svakim radnim danom od 17 do 21 sat, bez obzira na to gde žive.

Kamp vodenih sportova ugostio decu sa Kosova i Metohije

Kamp vodenih sportova “Number One”, koji vodi proslavljeni srpski vaterpolista Nikola Rađen, zajedno sa Kancelarijom za Kosmet treću godinu zaredom omogućio je deci sa Kosmeta da se upoznaju sa vodenim sportovima i legendama vaterpola. Deca sa Kosmeta boravila su osam dana u Beogradu, obišli su Kalemegdan, Avalski toranj, Hram Svetog Save, stadion Rajko Mitić, Vojni muzej, Prirodnjački muzej, muzej Iluzija i muzej Nikole Tesle, a što je najvažnije svi naučili da plivaju. “Deca su sjajna. Cilj je ispunjen, jer su svi naučili da plivaju. Radujemo se nastavku saradnje sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju, kao i sa opštinom Gračanica. Posebno bih se zahvalio Vladiki Stefanu Šariću i sveštenstvu Hrama Svetog Save. Vaterpolo klub Wind Sport ugostio je decu na bazenu, gde smo zajedničkim snagama naučili osnovne tehnike vaterpola”, izjavio je Rađen.

Vremeplov: Umro  Milutin Bojić

Srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme “Plava grobnica” posvećene masovnom sahranjivanju srpskih vojnika u more, posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu umro je 8. novembra  1917. godine. Sahranjen je na solunskom groblju Zejtinlik. Napisao je četiri knjige pesama i više drama, uključujući “Kraljevu jesen” i “Uroševu ženidbu”.

Vremeplov: Rođen Mihailo Vukdragović

Na današnji dan 8. novembra 1900. godine rođen je srpski kompozitor, dirigent, muzički pedagog i kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti (simfonijska poema “Put u pobedu”, kantate “Srbija”, “Svetli grobovi”, “Vezilja slobode”, solo pesme, gudački kvarteti, filmska i scenska muzika).

Vremeplov: Kortez stigao u Meksiko

Na današnji dan 8. novembra 1519. godine španski osvajač Hernana Kortez stigao je u Meksiko, gde su ga Asteci, verujući da je on reinkarnacija asteškog božanstva Kecalkoatl, primili s najvećim počastima.

Vremeplov: Umro Džon Milton

Engleski pisac Džon Milton, po mnogima najveći engleski pesnik uz Šekspira  umro je 8.  novembra 1674. godine. Pristalica Olivera Kromvela  i građanske revolucije postaje 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladi i piše političke religiozne i filozofske pamflete. Svoja najbolja dela napisao je nakon restauracije, slep, siromašan i razočaran u politiku i društvo (“Izgubljeni raj”, “Ponovo zadobijeni raj”, “Samson Borac”).

Vremeplov: Nobelova nagrada Lju Sjaobou

Nobelovu nagradu za mir dobio je 8. novembra 2010. godine  kineski disident Lju Sjaobo  “zbog svoje dugogodišnje i nenasilne borbe za fundamentalna ljudska prava u Kini”.

Vremeplov: Otkrivene X zrake

Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen otkrio je na današnji dan 8. novembra 1895. godine X zrake koji su po njemu nazvani Rendgenovi zraci. Za taj izum dobio je 1901. Nobelovu nagradu za fiziku.

Veći deo pritužbi iz oblasti prava deteta odnosi se na nasilje

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je da se pritužbe koje se toj instituciji podnose iz oblasti prava deteta u najvećoj meri odnose na nasilje, a od toga 50 odsto na vršnjačko nasilje. Pašalić je agenciji Beta rekao da podaci ukazuju da se vršnjačko nasilje više događa u osnovnim školama i to u uzrastu od šestog do osmog razreda, ali da je u poslednje vreme primetno i kod mlađeg uzrasta, odnosno od prvog do četvrtog razreda. On je kazao da je mnogo manje vršnjačko nasilje zastupljeno u srednjim školama, ali da i tamo ima svoje pojavne oblike, te da se ono seli češće van prostorije škole.

Zaštitnik građana iznosi preporuke kako bi se taj problem rešio, a ono što je najvažnije, kako je rekao Pašalić je suštinsko povezivanje svih koji vode brigu o deci. „Ako se desio akt nasilja nije samo kažnjavanje nasilnika rešavanje problema. Potrebno je pronaći razlog zbog čega je to dete nasilno i rešiti taj problem suštinski, kako ne bi postao još veći kada to dete postane odrastao čovek”, ukazao je Pašalić. On je istakao da svako mora da uzme učešće u rešavanju problema vršnjačkog nasilja.

Pašalić kao velik problem vidi podstrekače koji tačno znaju ko je u školi nasilan i koje onda na nasilje podstiču. Za njega je problem i posmatranje nasilja i to što deca ne reaguju i ne pokušavaju da zaštite druga. Pašalić je ukazao da je problem kom su deca u današnje vreme sve više izloženja – vršnjačko nasilje na društvenim mrežama.

Prvi obrok deci ne treba da budu slatkiši i peciva iz pekare

Skoro svako peto dete u Srbiji ima višak kilograma, a broj gojaznih mališana iz godine u godinu stalno se povećava. Nedovolјno fizičke aktivnosti, sati i sati provedeni ispred kompjutera ili TV-a, nepravilna ishrana – pekara i kiosci brze hrane, grickalice i slatkiši, gazirani sokovi glavni su krivci za višak kilograma kod mališana. Gojaznost nije samo estetski problem već može da prouzrokuje različite druge bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti.

Nutricionista Marija Prčić kaže da je pravilna ishrana kod deteta važna od najranijeg uzrasta, a da je prvi “kritičan” period polazak dece u školu, kada mogu da se izgube zdrave navike zbog vršnjackog uticaja. Ona je naglasila da je važno da deca ne izlaze iz kuće a da prethodno nisu doručkovala i da u školu nose užinu. Za užinu u školi može da se napravi sendvič od integralnog hleba, suvog mesa, sira ili da to bude humus ili namaz koji mame mogu da naprave. Ima više opcija. Roditelјi moraju malo više da se žrtvuju i spremaju obroke koje će deca da nose u školu. To je jedino rešenje, da deca ne jedu proizvode iz pekare, rekla je ona.

Jedno od rešenja, kako kažem, je i da se zabrani da u školi bude prodajnih objekata koji prodaju grickalice, krofne, peciva iz pekare. Znam da neke škole ne dozvolјavaju deci da izlaze iz školskih dvorišta. Međutim, u samim školama ili u školskom dvorištu postoje takvi objekti, naglasila je ona.

Deci, ali i odraslima u prvom delu dana potrebno je najviše energije. Dokazano je kada doručkuju da đaci imaju bolјu koncentraciju na času. Loše je da detetu prvi obrok bude sladak. Čips kada se svari on je u osnovi šećer, bez obzira što je slanog ukusa. Slično je i sa proizvodima iz pekare. To utiče na hiperaktivnost kod dece – nemaju dobru pažnju na času, nemaju dobru koncentraciju, pojasnila je sagovornica Tanjuga. Dodaje da je osim pravilne ishrane važna i fizička aktivnost i da su časovi fizičkog u školi veoma važni. Za mnogu decu to je jedina fizička aktivnost u toku dana.

U razvijenim zemlјama, poput Norveške i Švedske, zabranjeno je nošenje slatkiša u školu jer je dokazano da loše utiču na zdravlјe dece. Mališani imaju jedan dan u nedelјi kada mogu da ponesu nešto slatko i da podele s drugarima.

U Vrbasu i Kuli podeljeno 104 auto sedišta za decu

Kroz saradnju sa republičkom Agencijom za bezbednost saobraćaja, opštine Vrbas i Kula značajno su povećale nivo bezbednosti dece u saobraćaju. Uvođenje školskih patrola u Vrbasu pokazuje odlične rezultate, a nastavljena je serija predavanja o pravilnoj upotrebi dečjih auto-sedišta. Zbog velikog interesovanja, samo u opštini Kula, umesto planiranih 70 podeljna su 104 sedišta. Ovih dana u Vrbasu i Kuli sve je u znaku povećane brige za bezbednost najmlađih učesnika u saobraćaju. U saradnji sa republičkom agencijom za bezbednost saobraćaja održana je obuka za pravilnu upotrebu autosedišta, a svi prvaci iz Vrbasa su pogledali pozorišnu predstavu “Pažljivko” i naučili kako se pravilno prelazi put. “Mi kao Savet za bezbednost saobraćaja smo stalno negde prisutni, kako u školama tako i u saradnji sa našom policijskom stanicom. Organizujemo niz aktivnosti i sve su isključivo usmerene na edukaciju naših najmlađih, šta je to najbitnije da oni nauče kako bi se bezbedno ponašali u saobraćaju”, kaže Miljana Štulić, iz Saveta za bezbednost saobraćaja opštine Vrbas.

U obe opštine nastavljena je serija edukacija o bezbednom prevozu najmlađe dece, a roditeljima iz Vrbasa i Kule podeljena su ukupno 144 dečija auto-sedišta. “U opštini Kula u poslednjih pet godina 51 dete je povređeno u saobraćajnim nezgodama. Od tih 51 dece 25-oro je povređeno u svojstvu putnika u vozilu. To je upravo i razlog zašto smo danas ovde. S druge strane, kada se govori o Vrbasu manji je broj povređene dece svakako, ali je i tamo isti slučaj – svako drugo dete koje je povređeno, povređeno je kao putnik u vozilu”, objašnjava Tomislav Petrović iz Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije. Predstavnici Agencije za bezbednost saobraćaja podsetili su roditelje da sedišta za decu obavezno koriste i na kraćim relacijama, jer statistika pokazuje da se saobraćajne nesreće najčešće dešavaju u gradskim sredinama.

About the Author

admin