Vesti – 09/11.11.2019.

Srećan Dan primirja

U ponedeljak, 11. novembra, u Srbiji se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, 11. novembar je neradni dan. Ovaj državni praznik se u Srbiji proslavlja od 2012. godine, a pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 2005. godine. Dan primirja u Prvom svetskom ratu je dan kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu  1918. godine. Tod dana su, u železničkom vagonu u Kompijentu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, ugrožene vrste u Srbiji. Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks. Osim ovoga, u amlbemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika. 

Šarčević čestitao Dan prosvetnih radnika

U petak 8. novembra obeležen je Dan prosvetnih radnika. Ministar prosvete Mladen Šarčević čestitao je praznik svim kolegama u obrazovnom sistemu i naveo da će taj dan  provesti  u Požarevcu – gradu u kome su, kako kaže, sve ustanove organizovane tako da imaju đačke kompanije i učeničke zadruge.

DR Siniša: Nikad više novca za nauku!

Za kapitalne investicije predlogom budžeta za 2020. godinu predviđeno je 198,9 milijardi dinara dok je na nivou opšte države 260 milijardi dinara, odnosno 4,5 odsto BDP-a, što je nikada više novca, to prvenstveno za saobraćajnu i železničku infrastrukturu, rekao je ministar finansija Mali DR Siniša u intervjuu za Večernje novosti. On je objasnio da će do septembra 2020. na brz internet biti povezano 2.000 škola, a biće opremljeno 10.000 digitalnih učionica, dok će na desetine osnovnih i srednjih škola biti renovirano. Predlog budžeta predviđa i povećana sredstva za inovacioni fond, udvostručen je novac za nauku, a ministar je istakao da su obezbeđena sredstva za završetak naučno tehnoloških parkova u Nišu i Novom Sadu.

Sve više više studenata u oblasti IT

U svim delovima IT sektora i IT industrije u Srbiji zabeležen je konstantan rast, a trenutno na tržištu posluje 2.349 IT preduzeća koja pojedinačno imaju godišnji prihod veći od milion dinara, izjavio je u sredu 6. novembra Milan Dobrojević iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Na otvaranju dvodnevne, šeste po redu regionalne biznis i IT konferencije BIZIT, Dobrojević je rekao da se broj IT preduzeća povećao za 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Naglasio je da je samo u prvih osam meseci osnovano 229 novih programerskih firmi što je, dodaje, više nego ikada pre u jednoj godini. Kako je rekao, IT tržište raste stopom od 10,2 odsto godišnje i trenutna vrednost je 538,5 miliona evra, dok na telekomunikacionom tržištu prihodi iznose 198 milijardi dinara što je takođe rekordna vrednost, i za 3,9 odsto su veći nego prethodne godine

Dobrojević, koji je rukovodilac grupe za razvoj Digitalne agende u Ministarstvu trgivne, turizma i telekomunikacija, naveo je da je ukupan iznos IT investicija u 2018. godini bio 452,7 miliona evra i naglasio da su kadrovi ključna stvar za razvoj. Očekuje da će uvodenje obaveznog predmeta informatika u peti razred osnovne škole i informatičkih odeljenja u osnovne i srednje škole dosta doprineti da bude više studenata u ovoj oblasti. Kaže da raste broj brucoša koji se upisuju na IT programe na fakultetima i da ih je ove godine 9.747 spram 5.523 koliiko ih je bilo 2012. godine. “To je skok od nekih 76,5 osto za šest godina”, rekao je Dobrojević ali i naveo da to nije dovoljno i da se mora raditi na tome da ih ima još više.

Početak medijske kampanje „Prihvatanje“

U okviru Projekta Inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja sprovodi se prva medijska kampanja ”Prihvatanje” čiji je cilj razvoj podizanje svesti dece od najranijeg uzrasta o prihvatanju različitosti, kao i razvoj inkluzivnog društva. Medijska kampanja počela je  emitovanjem TV i radio spotova kao i postavljanjem bilborda širom Srbije.  TV spot ”Prihvatanje” kao i drugi spotovi koji će kasnije u okviru kampanje biti emitovani snimani su u vrtićima „Sanjalica“ i „Ježurak“ na opštinama Palilula i Čukarica. Te  ustanove su dobile grantove, koji se dodeljuju gradovima i opštinama širom zemlje kao podrška programima za unapređenje dostupnosti, pravičnosti, povećanja kapaciteta i podrške porodicama za razvoj roditeljskih kompetencija.

TV spot možete pogledati na https://www.youtube.com/watch?v=iFqOJwVJCU8 Podršku procesu kreiranja i produkcije video spotova pružili su, pored predstavnika predškolskih ustanova i Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije.

Manje bubanja, više znanja

Što se tiče obrazovanja, u Srbiji postoji neusklađenost između znanja i potreba, zbog čega je prisutna visoka nezaposlenost i ljudi napuštaju zemlju, rečeno je 6. novembra tokom debate “Manje bubanja, više znanja”. Finski ambasador u Beogradu Kimo Lahdervita je izjavio da obrazovni sistem u njegovoj zemlji ima reputaciju jednog od najboljih na svetu i da je cilj najnovijih reformi da deca steknu znanja za kojima će postojati velika potražnja u budućnosti, odnosno da nauče poslove kakvi još ne postoje.

Decu pripremamo da uče kako da uče, a ne kako da polažu testove. Finski nastavnici i roditelji ne žele da deca idu u školu zbog ocena, jer bi onda bila manje fokusirana na učenje. Zato deca ne dobijaju ocene pre petog razreda osnovne škole, rekao je Lahdervita. On je konstatovao da je učenje napamet ponekad korisno, ali da su se u Finskoj odlučili da to ne treba da bude osnovni metod. Deca uče igrajući se. Imaju domaće zadatke, ali ne svakog dana, jer treba da rade neke važnije stvari – da se igraju, izjavio je Lahdervita. Prema njegovim rečima, obrazovanje ima ključni značaj što se tiče ekonomskog momenta, ali i socijalnog, posebno u vezi diskriminacije i tolerancije. Finska je mala zemlja, zbog čega želimo da iskoristimo sve talente koje imamo među stanovništvom. Formula za to je jednostavna – obrazovanje, izjavio je Lahdervita.

Marija Krneta iz Ministarstva prosvete Srbije je ocenila da nastavnici gimnazije “nisu komotni” sa informacionim tehnologijama, preduzetništvom i preduzimljivošću. U glavama nastavnika i obrazovne zajednice ima robovanja sadržajima, umesto da se teži osposobljavanju učenika da rešavaju probleme, rekla je Marija Krneta, uz ocenu da je najvažnije šta učenik zna, ume i kakve stavove ima. Treba da učimo kako da učenicima postavimo pitanja za koja se odgovor ne nalazi direktno na “guglu”, več da kritički rasuđuju o činjenicama, koriste informacije, budu pismeni, izjavila je Krneta.

Učiteljica beogradske Osnovne škole “Drinka Pavlović”  Ljiljana Novković je ocenila da su najveće promene u Srbiji ostvarene u prvom ciklusu obrazovanja – od prvog do četvrtog razreda.

Od početka reformi 2001. godine učitelji su dobili neke slobode. Jedan deo učitelja je zbog toga imao strah od mogućih grešaka, dok su drugi prepoznali potrebe društva i dece i primenili novine. One se uvode u sistem i praksu proteklih petnaestak godina, rekla je Ljiljana Novković. Ona je izjavila da je zadatak učitelja da rade na sebi i da se svakodnevno pripremaju, pošto su promene izuzetno zahtevne.  Ljiljana Novković je ocenila da se u Srbiji nastavnici ne vrednuju. Zato roditelji ponekad smatraju da imaju slobodu da iznose zamerke na korišćenje novih metoda nastave, rekla je Ljiljana Novković, uz konstataciju da bi i škole koje obrazuju nastavnike trebalo da prave selekciju prilikom odlučivanja ko može da bude nastavnik.

Štefan Hudolin iz Delegacije Evropske unije u Beogradu je izjavio da EU pruža snažnu podršku prosvetnim reformama u Srbiji i pokušajima transformacije sistema. U ključnom smo periodu, u kojem ujedinjujemo napore. Postoji institucionalna i politička volja da se sistem promeni. Cilj je da se učeniku ne propisuje šta treba da uči, već da, kada bude završio školu, poseduje znanje, rekao je Hudolin. 

Јavna ulaganja: Obnovljeno 135 osnovnih i srednjih škola

U poslednje dve i po godine preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima potpuno je rekonstruisano 135 osnovnih i srednjih škola u Srbiji, kaže direktor te Kancelarije Marko Blagojević. On je naglasio da tu nisu uračunati objekti čiju rekonstrukciju je finansiralo Ministarstvo prosvete ili lokalne samouprave. Osim osnovnih i srednjih škola Kancelarija radi naučno – tehnološke parkove, proširenje kapaciteta pojedinih fakulteta, instituta. Blagojević kaže da očekuje da će Naučno- tehnološki park u Nišu biti završen do kraja prvog kvartala naredne godine, kao i da će novo krilo Elektronskog fakulteta iz Niša biti završeni na proleće naredne godine.

Do kraja godine planirano je da počnu radovi na izgradnji novog krila zgrade Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, ali je predviđeno da se prošire kapaciteti Naučno- tehnološkog parka Beograd na Zvezdari. “Naučno – tehnološki park na Zvezdari sjajno funkcioniše i ukazala se potreba za proširenjem kapaciteta jer su postojeći kapacitete 100 odsto puni i taj projekat dobro funkcioniše”, rekao je Blagojević za Tanjug. Do kraja godine, navodi, biće raspisan tender za izgradnju objekta Instituta Biosens u Novom Sadu, koji će biti jedan od centara izvrsnosti po evropskim standardima. “Oni primenjuju informacione tehnologije u poljoprivredi, imaju napredna rešenja zahvaljujući kojima su obezbedili bespovratnu pomoć EU u iznosu od 14 miliona evra. Naše je da obezbedimo ulaganje u infrastrukturu i opremanje Instituta u izgradnju novog objekta i nabavku nove opreme”, naglasio je Blagojević.

Kako biti dobra majka u prihvatilištu za migrante?

U opštini Šid, na granici Srbije sa Hrvatskom, postoje tri prihvatna centra u kojima, želeći da se domognu EU, trenutno boravi više od 1.000 migranata, uglavnom iz Sirije, Iraka i Avganistana. Jedna od njih je tridesetjednogodišnja Sirijka Maždulin Suher, koja svoju životnu priču govori dok u naručju drži dvogodišnjeg dečaka, a šestogodišnja devojčica je vuče za rukav i plače zbog toga što joj je drugarica otela čokoladu. Žena izražajnih tamnih očiju, obavijena maramom, objašnjava da je njihov otac, a njen muž, u zatvoru i da ne zna ništa o njegovoj sudbini. Dok pred novinarima govori o planovima, nekadašnja učiteljica engleskog kao da sama sebe ubeđuje da mora da bude jaka zbog dece. “Gde god da odemo, nigde nas ne tretiraju kao ljudska bića, svuda nam poručuju da se vratimo u svoju zemlju”, žali se ona.

U Šidu je već četiri meseca, a cilj joj je Nemačka, gde joj žive četiri brata. “Ovo je preteško za mene. Odgovorna sam za njih”, kao mantru izgovara dok motri na svoju decu. Prepreke za Maždulin, ali i sve ostale migrante na putu do Evropske unije, su brojne jer su granice za njih praktično zatvorene. Željni su i vrlo raspoloženi da sa novinarima pričaju o pokušajima da pređu hrvatsku granicu gde su, kako svedoče, doživljavali mnoge neprijatnosti.

Linglong” organizuje sajmove zapošljavanja za zrenjaninske diplomce

Kompanija “Linglong” je najavila da će tokom novembra organizovati više sajmova zapošljavanja u obrazovnim institucijama u Zrenjaninu. Kako se navodi na sajtu tog grada, cilj organizovanja sajmova je da se privuku mladi i perspektivni diplomci i učenici koji će moći da ispune zahteve globalnog razvoja kompanije. Predstavnici kompanije “Linglong” će na sajmovima kandidatima održati kratku prezentaciju kako bi ih upoznali sa kompanijom, korporativnom kulturom, zaradom, mogućnostima za napredovanje, stručnim obukama i usavršavanjem u inostranstvu. Nakon prezentacije izvršiće se intervjuisanje kandidata gde će zainteresovani moći da popune Obrazac prijave za posao. Prvo zapošljavanje kandidata očekuje se početkom naredne godine, navodi se na sajtu grada. Od kandidata se očekuje, kako se navodi, visok moral i sposobnost, izražena komunikativnost, preduzimljivost, snalažljivost i odgovornost. Kompanija “Shandong Linglong” se bavi proizvodnjom pneumatika, a robna marka “Linglong” spada među 500 najvećih brendova.

Izložba o društvenom položaju žena u antička vremena

U Narodnom muzeju u Pančevu otvorena je izložba “Žene u antičkom Rimu” osmišljena kao osvrt na položaj žena tog vremena i poređenje sa današnjim načinom života.  Izložba „Žene u antičkom Rimu“ otvorena u Narodnom muzeju Pančevo sastavljena je iz dva segmenta. Prvi govori o pripadnicama visokog staleža, a drugi o ženama iz provincije Donja Panonija koja je bila na teritoriji Zapadne Srbije. Zajedničko im je da su tokom čitave rimske istorije bile skoro potpuno isključene iz javnog i političkog života. Nisu imale pravo glasa, a pravo da odlučuju o važnim pitanjima stekle su samo pojedine pripadnice visokog staleža.

Autorka Gordana Ković iz Narodnog muzeja u Šapcu predstavila je nekoliko najuticajnijih žena iz tog perioda. “Navela sam namerno Korneliju, majku braće Grah. Oni su tvorci čuvene agrarne reforme. Ona je pripadala periodu Republike kada je još uvek smernost, požrtvovanost i uzvišena borba za državu bila važna za Rimsko društvo. Onda sam navela primer majke Konstantina velikog Jelene (Helene) zahvaljujući kojoj smo hrišćani jer je ona hrišćanstvo primila pre njega”, rekla je autorka. Prikazane su i drugačije žene, poput Mesaline supruge cara Klaudija koja je imala veliki uticaj, ali negativan i predstavljala sve što je u suprotnosti sa poimanjem skromnosti i vrline. Ženskoj deci u Rimu nije osporavano pravo na školovanje koje je trajalo od 7 do 12 godine. Sa druge strane bile su primorane da vrlo rano stupaju u dogovorene brakove, uglavnom sa 15 godina. „To je zapravo bila najvažnija uloga žene. Međutim, žene u Rimu mogle su da se bave biznisom i mogle su da nasleđuju imovinu od svojih očeva ravnopravno sa braćom što i danas negde nije slučaj”, dodala je autorka. O ženama iz rimske provincije Donja Panonija malo se zna, jer se njima nisu mnogo bavili hroničari tog vremena.

Na izložbi su prikazani predmeti iz domaćinstva i zbirka nakita koja govori o nezaobilaznoj potrebi žena za ulepšavanjem, bez obzira u kom veku su živele i kom staležu su pripadale. Izložbu u Narodnom muzeju u Pančevu posetioci mogu pogledati do 29. novembra.       https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=UKUecH6QgXA

Do kraja godine strategije da se uspori odlazak mladih

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja finansista Zoran Đorđević izjavio je u sredu 6. novembra da se izrada Nacrta strategije za upravljanje ekonomskim migracijama za period od 2021. do 2027. godine očekuje do kraja godine. “Nakon javnih i interesornih rasprava, a pre svega mišljenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nacrt će biti predstavljen na Vladi i krenuće se u izradu Akcionog plana”, rekao je Đorđević posle sastanka sa predstavnicima Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), koja finansira izradu Strategije.

Kako je saopštilo Ministarstvo, Đorđević je rekao da se Vlada Srbije aktivno bavi problemom ekonomskih migracija i da je podrška sa najvišeg nivoa od velikog značaja za sve koji se bave rešavanjem tog problema, koji ne postoji samo u Srbiji, već u celom svetu. On je naveo da je Srbija prva zemlja koja je prepoznala problem ekonomskih migracija i koja će u prevenciji izraditi strategiju sa ciljem da mladi ostanu u svojoj zemlji, a i da se svi koji su otišli, vrate. Đorđević je rekao da se nada da će način na koji se Srbija bori sa ekonomskim migracijama biti primer ostalim zemljama koje imaju isti problem, istakavši da Srbija ima kapacitet da izgradi modernu i ekonomski stabilnu državu, u kojoj će mladi ostati i graditi svoju budućnost.

Vladimir Grečić, koji je na čelu tima koji će raditi na izradi Strategije, rekao je da su ciljevi strategije da se uspori odlazak mladih, stvore kapaciteti da se oni koji su otišli vrate, ali i da se privuku stručnjaci iz drugih zemalja da dođu da žive i rade u Srbiji. Grečić je dodao da su migracije normalna stvar i da ne mogu da se zaustave u potpunosti, ali svakako mogu da se smanje.

Vremeplov: Pad Berlinskog zida

Na današnji dan 9. novembra1989. godine stotine hiljada Istočnih Nemaca krenulo je prema Zapadnoj Nemačkoj, a veliki broj Zapadnih Nemaca krenuo je u suprotnom pravcu, samo nekoliko sati nakon što je vlada objavila da je otvorena granica prema Zapadu. Pad Berlinskog zida, simbola podele Evrope posle Drugog svetskog rata, bio je prvi korak ka ponovnom ujedinjenju dve Nemačke. 

Vremeplov: “Kristalna noć”

Tokom noći 9. novembra 1938. godine  nacisti su u Nemačkoj demolirali više od 7.000 jevrejskih kuća i prodavnica i spalili stotine sinagoga. Ubijeno je preko 90 Jevreja. Ovaj pogrom Jevreja dobio je naziv “Kristalna noć” jer su ulice nemačkih gradova bile prekrivene razbijenim staklom.

Vremeplov: Rođen Turgenjev

Na današnji dan 9. novembra 1818. godine rođen je Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim, nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana “Očevi i deca”, “Lovčevi zapisi”, “Uoči novih dana”, “Prolećne vode”. Poznata je i njegova drama “Mesec dana na selu”.

Vremeplov: Rođen Davorin Jenko

Davorin Jenko, jedan od najznačajnijih kompozitora romantičara u slovenačkoj i srpskoj muzici rođen je na današnji dan 9. novembra 1835.  godine. Autor je srpske himne “Bože pravde” i slovenačke “Naprej, zastava slave”. Kao dirigent beogradskog Narodnog pozorišta (1871-1902) komponovao je muziku za više od 80 pozorišnih komada. Autor je prve srpske operete “Vračara”.

Vremeplov: Umro Šarl de Gol

Na  današnji dan 9. novembra 1970. godine umro je francuski državnik i general Šarl de Gol vođa pokreta “Slobodna Francuska” u Drugom svetskom ratu kojim je rukovodio iz Londona, prvi posleratni premijer, osnivač i prvi predsednik Pete republike od 1958. do 1969, kada se povukao jer nije dobio većinu na referendumu o regionalizaciji zemlje i ukidanju Senata. Suprotstavljao se prestižu SAD u Evropi, povukao francuske snage iz NATO pakta, a američkim snagama onemogućio da drže svoje baze u Francuskoj (1966). Okončao je sedmogodišnji rat u Alžiru nakon čega je ta zemlja stekla nezavisnost. Napisao je “Ratne memoare”. 

Vremeplov: Napoleon preuzeo vlast u Francuskoj

Na današnji dan 9. novembra 1799. godine Napoleon Bonaparta je vojnim udarom srušio vladu Direktorijuma i kao prvi konzul preuzeo vlast u Francuskoj (18. brimer). Napoleon je potom kao car od 1804. zavladao Francuskom i velikim delom Evrope donoseći, pored ratnih nevolja, kapitalne društvene promene. Napoleonovska administracija ukinula je zastarele feudalne režime, zavela modernu upravu i postavila osnove modernog industrijskog razvoja.

Vremeplov: Vlast u Berlinu preuzeo Radnički sovjet

Na današnji dan 9. novembra 1918. godine u Berlinu su posle generalnog štrajka radnici izašli na ulice, vojnici su odbili da intervenišu protiv njih i pridružili su se pobuni. Vlast u gradu preuzeo je Radnički sovjet, a car Vilhelm II je abdicirao i pobegao u Holandiju. Dva dana kasnije Nemačka je potpisala mirovni ugovor kojim je okončan Prvi svetski rat.

Vremeplov: Osnovano Društvo za srpski jezik

Na današnji dan 10. novembra 1910. godine osnovano je Društvo za srpski jezik i književnost, na inicijativu Pavla Popovića, Aleksandra Belića i Jovana Skerlića, radi usavršavanja nastave srpskog jezika i književnosti u školama. Društvo je radilo do 1941. godine s prekidom za vreme Prvog svetskog rata.

Vremeplov: Rođen Dragoslav Andrić

Dragoslav Andrić, srpski književni prevodilac, pisac, leksikograf, dramaturg rođen je na današnji dan 10. novembra 1923. godine. Sa engleskog, francuskog, nemačkog i ruskog preveo oko 130 knjiga poezije, proze kao i dramskih dela. Posebno se ističu njegove antologije klasične kineske poezije, tradicionalne japanske poezije, kanadske poezije i američke humorističke poezije. Priređivač je i prevodilac “Antologije svetske poezije”, “Leksikona viceva”, “Rečnika žargona” i više šahovskih knjiga.

Vremeplov: Bitka kod Varne

Na današnji dan 10. novembra 1444. godine u bici kod Varne u Bugarskoj snage turskog sultana Murata II pobedile su poljsko-ugarsku vojsku kralja Vladislava III Jagjeloviča i erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija, u srpskim narodnim pesmama poznatog kao Sibinjanin Janko. Poljski kralj Vladislav je u toj bici poginuo. To je bio poslednji pokušaj evropskih sila da odbrane Konstantinopolj od turskog osvajanja.

Vremeplov: Umrla Katarina Velika

Ruska carica Katarina II Aleksejevna (Katarina Velika) umrla je na današnji dan 10. novembra 1796.  godine. Na presto je došla 1762. posle dvorskog udara u kojem je svrgnut, a potom ubijen njen muž Petar III. Kao pobornik prosvetiteljskih ideja, stekla je veliku popularnost. Uspešno je ratovala protiv Poljske i Turske i proširila teritoriju Rusije. Za vreme njene vladavine ugušen je seljački ustanak pod vođstvom donskog kozaka Jemeljana Pugačova (1773-75). 

Vremeplov: Rođen Paracelzus

Švajcarski alhemičar i lekar Teofrast Bombast fon Hohenhajm, poznat kao Paracelzus, pisac medicinskih i okultnih dela, koji je odlučujuće doprineo primeni hemije u medicini rođen je 10  novembra 1493. godine. Osnivač je jatrohemije, smera u medicini kojim se svi životni procesi i bolesti objašnjavaju hemijskim reakcijama u organizmu.

Vremeplov: Rođen Šiler

Na  današnji dan 10. novembra 1759. godine rođen je nemački pisac Johan Kristof Fridrih fon Šiler, u čijem delu se sa poezijom prožimaju filozofija, istorija i književna teorija. Njegove drame, od kojih su najpoznatije “Razbojnici”, “Don Karlos” i “Vilhelm Tel”, imale su ogroman uspeh, njegove balade su bile najčitanije pesme u Nemačkoj, a na njegovu odu radosti (“An die Freude”) Betoven je komponovao čuveni završni stav Devete simfonije.

Vremeplov: Umro Ataturk

Na današnji dan 10. novembra 1938. godine  umro je državnik i prvi predsednik turske republike Mustafa Kemal-paša, poznat kao Ataturk (“otac svih Turaka”). Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. Turska je proglašena republikom.

Vremeplov: Umro Norman Majler

Američki pisac Norman Majler dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, koji je skoro sedam decenija dominirao američkom literarnom scenom umro je na današnji dan  10. novembra 2007.  godine. Objavio je više od 40 knjiga i eseja, a njegov prvi roman “Goli i mrtvi” smatra se jednim od najboljih romana o Drugom svetskom ratu, doneo mu mu je slavu odmah po objavljivanju 1948. godine. 

Vremeplov:  Počelo  rušenje Berlinskog zida

Na današnji dan  10.  novembra  1989. godine počelo je rušenje Berlinskog zida koji je 28 godina bio simbol podele Evrope posle Drugog svetskog rata i ideološko-političke i vojne konfrontacije Istok-Zapad.

Vremeplov:  Završen Prvi svetski rat

Kapitulacijom Nemačke 11. novembra 1918. godine završen je Prvi svetski rat u kojem je učestvovalo 36 država. Život je izgubili oko 10 miliona ljudi. Bezuslovna kapitulacija, prema kojoj je Nemačka morala da napusti sve okupirane zemlje na zapadu i istoku, Alzas i Lorenu i levu obalu Rajne, potpisana je u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj. 

Vremeplov: Umro Stefan Dečanski

  Srpski  kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina umro je na današnji dan 11. novembra 1331. godine. Tokom vladavine od 1322. osigurao je Srbiji premoć na Balkanu pobedivši Bugare u bici kod Velbužda 1330. S prestola ga je zbacio sin Dušan 1331. i držao u zatočeništvu u Zvečanu, gde je umro pod nerazjašnjenim okolnostima. Podigao je manastir Dečane, a njegova Dečanska hrisovulja dragocen je dokument sa popisom sela i stanovnika dečanskog vlastelinstva. 

Vremeplov: Umrla Kneginja Milica

  Srpska  kneginja Milica, žena kneza Lazara Hrebeljanovića umrla je na današnji dan 11. novembra 1405. godine. Posle Kosovske bitke 1389. sklopila je mir s Turcima i upravljala Srbijom u ime maloletnog sina Stefana. Kasnije se zamonašila i podigla manastir Ljubostinja, gde je sahranjena kao monahinja Evgenija.

Vremeplov: Rođen Dostojevski

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika rođen je na današnji dan 11. novembra 1821. Njegovo delo postalo je u 20. veku neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno često su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji (“Zločin i kazna”, “Braća Karamazovi”, “Bedni ljudi”, “Poniženi i uvređeni”, “Zapisi iz mrtvog doma, “Idiot”).

Vremeplov: Anglikanska crkva dopustila ženama da budu sveštenice

Na današnji dan 11. oktobra 1992. godine  engleska anglikanska crkva je napustila vekovnu tradiciju i dopustila ženama da budu sveštenice.

Od 18 žrtava trgovine ljudima 17 je žena, a 9 su maloletnice

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Biljana Popović Ivković izjavila je u četvrtak da je u prvih devet meseci ove godine u Srbiji procesuirano 28 osumnjičenih za trgovinu ljudima i da je identifikovano 18 žrtava, od kojih su 17 žene, među kojima je devet maloletnica. Ona je na Ministarskoj konferenciji Salzburškog foruma posvećenoj migracijama navela da je broj izraženih namera za traženje azila u Srbiji od 2015. do 2018. godine opadao, ali da je tokom ove godine ponovo počeo da raste i da je zaključno sa 28. oktobrom izdato više od 10.000 potvrda o registraciji stranaca, koji su izrazili nameru da podnesu zahtev za azil.

Kako protiv vršnjačkog nasilja?

Skoro da ne prođe dan, a da se u nekoj školi u Srbiji ne desi vršnjačko nasilje. To mogu biti različiti oblici, od psihičkog nasilja, uznemiravanja preko interneta do najopasnijeg, fizičkog nasilja. O kojem god obliku da se radi, na vršnjačko nasilje se mora ukazati i protiv njega se treba boriti. Pre nekoliko godina, subotičku javnost je potresao slučaj devojčice obolele od retke bolesti kože, koja je samo zbog toga bila žrtva vršnjačkog nasilja u školi. Njena majka Đorđija Aksentijević se i danas nerado priseća tog perioda, navodeći da je najviše pogodilo to što nisu imali podršku okoline i nadležnih institucija. “Reagovala sam odmah u septembru i prvo rekla razrednoj. Razredna je međutim potpuno potcenila problem i paušalno rekla da je u pitanju pubertet”, istakla je. Vršnjačko nasilje jedna je od najvažnijih oblasti kojima se bavi fondacija “Tijana Jurić”.

 Predstava pod nazivom “Krivac je tamo negde” odigrana je u velikom broju škola u Srbiji sa ciljem da skrene pažnju đaka na ovu pojavu. “Tačno se vide suze, vidi se promena njihova, međutim pored takve dece ima dece koja se sve vreme šale, gađaju, pričaju. Ali ja sam sigurna da su i oni makar čuli makar deo, jer to su scene koje su jako ekspresivne. Ima dosta nasilja koje mi odglumimo samo da bi oni mogli da vide kako je to strašno. Sigurno je da i u njima ostaje neki trag”, kaže Aleksandra Arizanović, Fondacija “Tijana Jurić”.

O vršnjačkom nasilju se mora otvoreno govoriti, kaže Oliver Jurković, jedan od đaka Osnovne škole “Vuk Karadžić” u Bajmoku, koji su imali priliku da odgledaju predstavu fondacije “Tijana Jurić”. “Pa uči me da ako se nešto dešava i nešto nam govori neko da moramo da prijavimo, da ne trpimo to u sebi, zato što će se to skupljati u nama”, navodi. Devojčica, “dete leptir”, kako su je zbog bolesti kože zvali, danas živi normalan život. Njena majka, međutim, kaže da ne bi bilo tako da se nije putem društvenih mreža obratila široj javnosti. “Ona apsolutno nije bila zaštićena, i da se javnost nije uskomešala, to se ne bi završilo i ona bi prestala da ide u školu”, navodi njena majka. Kada govorimo o vršnjačkom nasilju, govorimo o složenom problemu za čije rešavanje je neophodna saradnja institucija na svim nivoima.  https://www.youtube.com/watch?v=DqqYSz2pOUk

U kriminalu više od 7.000 tinejdžera

Broj maloletnika koji su došli u sukob sa zakonom u poslednjih pet godina meri se hiljadama, a skoro 10.000 njih, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dobilo je vaspitne mere ili maloletnički zatvor, pišu Novosti. Čak 40 je završilo iza rešetaka zbog teških dela, od čega 10 prošle godine. Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva (RJT) lane je policija registrovala više od 7.000 počinilaca krivičnog dela mlađih od 18, od čega 19 odsto nema ni 14 godina i nisu krivično odgovorni.

 Čak 1.416 tinejdžera dobilo je vaspitne mere, a njih 172 zavodske vaspitne mere. U porastu je broj teških ubistava kod mladih, a za petinu je više krađa, razbojništava i imovinskih delikata nego godinu pre toga. Upravo zbog ovoga, ministar policije Stefanović DR Nebojša najavio je da će MUP predložiti Ministarstvu pravde pooštravanje kaznene politike ili pronalaženje drugog rešenja po ugledu na EU. “Iz analize rezultata rada policijskih uprava uočen je porast broja izvršenih krivičnih dela najmlađih počinilaca, nekada čak i dece mlađe od 14 godina, koja po zakonu ne mogu krivično da odgovaraju, rekao je DR Nebojša i ukazao da u praksi deca koja počine krivično delo za koje ne mogu odgovarati i maloletnici stariji od 14 godina prema kojima se primenjuju blaga kaznena politika, odmah prelaze na izvršenje sledećeg dela.

Niš: Sedmogodišnji dečak pao sa 12. sprata i poginuo

Sedmogodišnje dete poginulo je u petak  oko 8.30 časova posle pada sa solitera u Nišu. Portal ”Niške vesti” prenosi, pozivajući se na nišku policiju, da je sedmogodišnji dečak pao sa 12. sprata zgrade na Vizantijskom bulevaru i da je preminuo na licu mesta. Kako se navodi policija je o slučaju obavestila Više javno tužilaštvo. Prema nezvaničnim informacijama, dečak je ostao sam u stanu, a njegova majka je otišla da odvede drugo dete u vrtić. Mediji prenose da je dečak sa poslednjeg sprata zgrade, koja se nalazi kod kružnog toka Vizantijskog Bulevara i Bulevara Nemanjića, pao na jedan od parkiranih automobila.

About the Author

admin