Vesti – 14.11.2019.

Za napad na sudiju, tužioca, beležnika … do 12 godina zatvora

Svako ko posle 1. decembra napadne policajca, sudiju, tužioca, izvršitelja, javnog beležnika ili inspektora neke inspekcije biće osuđen najmanje na godinu dana, a najviše na 12 godina. Ove kazne, skoro duplo veće nego do sada, predviđene su izmenama Krivičnog zakonika,  koji stupa na snagu za tri nedelje. “Borili smo se da dobijemo zaštitu kao radnici javne ili državne bezbednosti i uspeli. Ali, sada smo suočeni sa novim problemom – kako dokazati napad. Kod inspekcija je to poseban problem, jer na teren obično izlazi jedan, maksimalno dva inspektora. Kada vrše nadzor u nekoj firmi, zaposleni svedoče u korist svog poslodavca”, kaže Dragoman Paunović, predsednik Mreže inspektora Srbije. 

Zato je zatražena proširena sednica vladine Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor, kojoj bi prisustvovale i sudije, tužioci i predstavnici MUP. Cilj bi bio dogovor oko toga kako u sličnim situacijama dokazati napad na službeno lice i kako usaglasiti ujednačeno postupanje. “Tražimo da se napad na inspektore tretira kao napad na državu, da se takvi predmeti rešavaju po hitnom postupku, da sankcije budu oštre i sudska praksa ujednačena”, navodi Paunović.

Status službenog lica traže i drugi

Status službenog lica traže mnogi, a poslednji su bili sudski veštaci. Prethodno su ga tražili zaposleni u zdravstvu, prosvetni radnici, zaposleni u EPS na isključivanju struje, taksisti, vozači GSP, novinari … U Ministarstvu pravde kažu da je Radna grupa za izmene KZ u stalnom zasedanju i da će sve pristigle predloge razmotriti. Ipak, dodaju i da zakon precizira ko su službena lica: ona koja u državnom organu vrše službene dužnosti, izabrana, imenovana ili postavljena lica, javni beležnici, izvršitelji i posrednici u arbitraži, vojna lica.. 

Status službenog lica podrazumeva i pojačanu krivičnopravnu odgovornost, pa tako postoji niz krivičnih dela protiv službene dužnosti. Zakon propisuje i teže oblike pojedinih dela, ako ih počine službena lica. Nesavestan rad vozača GSP sada se tretira kao disciplinski prekršaj, a ako bi postali službena lica, bilo bi to krivično delo. U ministarstvu napominju da posebnu krivičnopravnu zaštitu imaju oni koji obavljaju poslove vezane za javno informisanje, zdravstvo, obrazovanje, javni prevoz, pravnu i stručnu pomoć pred sudskim organima. Napadi na njih tretiraju se kao teži oblici krivičnog dela ako su na meti zbog svog posla. Takođe je uvedeno posebno delo – napad na advokate.

Kakve nam škole trebaju?

U svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti, u utorak je otvorena Četvrta međunarodna konferencija o budućem obrazovanju, koju organizuje Svetska akademija umetnosti i nauke, u saradnji sa Svetskim univerzitetskim konzorcijumom, Srpskom akademijom nauka i umetnosti, Univerzitetom u Beogradu, Savezom ekonomista Srbije i srpskom podružnicom Rimskog kluba. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da je cilj obrazovnog sistema da se stvore mladi ljudi koji će kritički razmišljati i preispitivati autoritete. “Cilj nam je da naučimo mlade ljude kako da misle, a ne šta da misle i da se ne plaše da pomeraju granice”, rekla je Ana Brnabić u Beogradu na Međunarodnoj konferenciji o budućem obrazovanju. Ona je istakla da Vlada Srbija zato ulaže u obrazovanje i pre svega u moderne tehnologije, pa je već izdvojeno blizu 100 miliona evra za investicije u infrastrukturu, za inovacije, istraživanja i razvijanje startapova. “Verujem da jedino društvo koje se zaniva na znanju, inovacijama, kulturi i kreativnosti, društvo slobodnomislećih individualaca, može da bude i razvojno”, istakla je Brnabić.

Ona je dodala da su promene koje se dešavaju brze i sveobuhvatne i da Srbija na njih odgovara. Verujem da smo u mandatu ove vlade započeli sve potrebne obrazovne reforme, kako bismo pripremili mlade ljude za poslove 21. veka. Kao primere navela je to da je u 500 škola uveden brzi internet, a već je određen i budžet za novih 500 škola u 2020. godini. “Cilj je da naše škole budu potpuno digitalizovane do 2021. godine”, navela je Brnabić i dodala da trenutno postoji 10.000 digitalnih učionica koje koristi oko 200.000 đaka širom Srbije.

I predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ukazao je neophodnost reformi u srpskom obrazovanju. Posebno je istakao podatke i istraživanja prema kojima će 400 miliona postojećih poslova nestati do 2030. godine, a više od 260 miliona ljudi radiće poslove koji danas ne postoje. Predsednik Svetske akademije umetnosti i nauka Hjetor Gurgulino de Souza kao poseban izazov istakao je nedovoljan broj nastavnog kadra na svetskom nivou, kao i podatak da je trenutno 236 miliona dece mimo obrazovnog sistema. Prema njegovim rečima, zabrinjavajući je i podatak prema kome samo 14 odsto dece u slabije razvijenim zemljama završava srednje obrazovanje. https://www.youtube.com/watch?v=8OhVj-i7xXk&feature=emb_logo

Dobra saradnja Srbije i Grčke u oblasti obrazovanja

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević  razgovarao je  u sredu 6. novembra sa ambasadorom Grčke u Srbiji Jorgosom Djakofotakisom saradnji dve zemlje u oblasti obrazovanja i nauke. Srbija ima interes da ima dobru saradnju sa Grčkom u oblasti obrazovanja. Imamo u pet centara srpske škole koje odlično rade. To su škole u Larisi, na Voslosu, Kritu, u Solunu, Atini, rekao je ministar Šarčević. On je kazao  da ima prostora i da se grčki jezik uvede u srednjoškolsko obrazovanje i naveo da je projekat počeo u gimnaziji u Sremskim Karlovcima, dok se u Nišu uči fakultativno. Šarčević je naveo da je pitanje lektora za srpski i grčki jezik  jedna od tema o kojoj treba razgovarati. Grčki ambasador pozvao je ministra da učestvuje na 3. Međuvladinom samitu koji se u decembru održava u Atini.

Dvesta dvadeset pet godina Karlovačke bogoslovije

Obeležavanje jubileja, 225 godina od osnivanja bogoslovskog učilišta u Sremskim Karlovcima, Bogoslovija „Sveti Arsenije Sremac“ započelo je svečanom akademijom u nedelju, 10. novembra, na praznik svetitelja čije ime nosi, a nastaviti dogodine, kada je u planu naučna konferencija i izložba dokumenata, među kojima su i protokoli učenika, fotografija i predmeta koji svedoče o trajanju škole. U planu je i izdavanje specijalnog broja „Karlovačkog bogoslova“, školskog lista, koji će se osvrnuti na proteklih 225 godina uz fotografije, od kojih najstarija potiče iz 1878. Taj veliki jubilej, smatra sadašnji rektor Karlovačke bogoslovije protojerej mr Jovan Milanović, prilika je da se pitanje crkvene prosvete stavi u centar pažnje, kao i da se predstavi život i rad učilišta nekad, ali i sad, te istakne njegov značaj. 

Bogosloviju, petogodišnju teološku školu internatskog tipa, danas pohađa 91 učenik iz Srbije i inostranstva, otprilike iz svih krajeva koje je obuhvatala nekadašnja Karlovačka mitropolija. Predmeti koje izučavaju mogu se podeliti u tri grupe. Prvu grupu čine istorijski predmeti, pa tako đaci uče opštu i svetsku istoriju, opštu istorije crkve, istoriju Srpske pravoslavne crkve, biblijsku istoriju. U drugu grupu spadaju teološki predmeti, a u treću jezici, budući da uče ruski, engleski, crkvenoslovenski, grčki, latinski i srpski. U nastavni program uvršćeni su im i predmeti iz oblasti metodike i didaktike. – Bogoslovi se na temeljima hrišćanskog etosa i načina života uče zajedništvu i služenju drugome – ističe rektor Milanović. – Služiti drugome često podrazumeva da moraš preći preko sebe, a to znači boriti se sa svojim slabostima i iskušenjima i raditi na tome da budemo bolji ljudi. U tom previranju smo svi zajedno, i profesori i učenici. Bogoslovija je bila i ostala košnica iz koje izleće jato sveštenoslužitelja i, po našim procenama, završilo ju je više od 3.500 sveštenika.

Po rečima rektora Milanovića, renoviranje zgrade internata da bi se poboljšali uslovi boravka učenika, unapređenje informatičkih i tehnoloških kapaciteta škole, u okviru čega bi valjalo razmišljati i o takozvanoj pametnoj učionici, opremanje dnevnog boravka za đake, u kojem bi provodili vreme između nastave, deo je onoga što danas nedostaje tom učilištu.

Odluka o osnivanju generalne seminarije za potrebe obrazovanja svešteničkog podmlatka svih pripadnika pravoslavne veroispovesti u Habzburškoj monarhiji doneta je na Temišvarskom saboru 1790. Car Leopold Drugi je 13. maja 1791. imenovao Frajhera fon Strupija da preuzme u svoje ruke sve oko gradnje učilišta u Karlovcima. Na osnovu njegovog izveštaja, car je septembra iste godine objavio dekret kojim naređuje da se seminarija podigne u Karlovcima, „na mestu koje je predložio Strupi, obezbeđenom od požara i poplava, podalje od ostalih zgrada, na uzdignutom placu nedaleko od mitroplijske rezidencije“. Car je čak dekretom iz oktobra iste godine tražio da arhimandrit Jovan Rajić napiše udžbenik za buduće učilište, ali je on, ne slažući se s idejom o otvaranju seminarijuma, smatrajući ih tipično katoličkim institucijama koje rade po jedinstvenom nastavno-obrazovnom planu, taj predlog odbio, pa i to da predaje i sačini program i plan seminarije.

Veruje se da je pod uticajem Jovana Rajića i mitropolit Stratimirović bio protiv takvog učilišta i zalagao se za male dijecezalne klirikalne škole u sedištima eparhija i pod direktnom kontrolom episkopa. Promućurni mitropolit Stratimirović iskoristio je političku situaciju u monarhiji, tačnije, rat koji je Francuska objavila Austriji, zbog kojeg je dvor stegao kaiš i obustavio davanja za javne radove, i o svom trošku otvorio 1. februara 1794. godine malu klirikalnu školu za obrazovanje svešteničkog podmlatka iz sremske arhidijeceze, za koju je već izdejstvovao dozvolu, obezbedio školski prostor i izabrao protosinđela Petra Jovanovića Vidaka za nastavnika. Bio je to početak rada Bogoslovije koja je za 225 godina prošla kroz mnogobrojne poteškoće i iskušenja.

Sajam zapošljavanja na FTN: Kraći put od diplome do radnog mesta

Lokalna grupa ESTIEM (European Students of Industrial Engineering and Management), uz podršku Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment, organizovala je 6. novembra četvrti Sajam zapošljavanja u holu Fakulteta tehničkih nauka.  Prema rečima njihove predstavnice Sonje Borote, cilj manifestacije jeste spajanje studenata s kompanijama i samim tim skraćivanje puta od diplome do zaposlenja. Po broju učesnika, ovo je dosad najveći sajam, namenjen svim studentima Univerziteta u Novom Sadu, rekla je Sonja Borota, dodavši da su se na njemu predstavile kompanije „Bosch”, „Le Belier”, „Continetal”, „Norma Group”, JTI, „Brose”, „Adecco”, „Homepage”, „Ericsson”, „UniCredit Bank”, „Modena travel”, „Idealab” i „Najstudent”. Najtraženiji su, dodala je, profili iz oblasti informacionih tehnologija, a za njima industrijski, odnosno mašinski inženjeri, mada ne zaostaje ni potreba za osobama na polju marketinga, menaymenta i žurnalistike.

Predstavnik „Boša” Aljoša Ivanišević tvrdi da je njegova kompanija, kao redovni učesnik, na ovaj način već pronalazila radnike, pa su i ovog puta u popodnevnim časovima imali zakazane intervjue sa zainteresovanima. Kolege koje su sa mnom na Sajmu takođe su studenti ovog fakulteta, dodao je u prilog tome Ivanišević. Kako je dodao, ne mogu da obećaju da će posle šestomesečne prakse neko dobiti ugovor, ali veliki procenat njih zaista i ostane u „Bošu” ili pak lako nađe posao u nekoj drugoj kompaniji. Meni konkretno, sadržaj CV-ja ne predstavlja reper. Bitan mi je kandidatov način razmišljanja. Kao neko ko je završio FTN, znam koliko znanja stekne jedan student pa ne mogu da očekujem mnogo, ali mogu da očekujem logično razmišljanje i određen mentalni sklop, što imaju priliku da pokažu već na intervjuu, u razgovoru o našem proizvodu koji donesem, poručio je Ivanišević.

Njihov štand privukao je i Katarinu Savić, koja je pre samo nedelju dana diplomirala industrijsko inženjerstvo, usmereno na projektovanje uslužnih procesa. Došla sam da bih pronašla program prakse, s obzirom na to da je ona gotovo neophodna za zaposlenje, kazala je ona, dodavši kako je dosad preko studentskih zadruga radila poslove koji nemaju dodirnih tačaka s njenom strukom. Kako kaže, zainteresovala se za obuku u „Bošu”, „Kontinentalu” i „Normi”, a sebe vidim kao inženjera proizvodnje. Poslala sam CV svim učesnicima, a pratiću i konkurse. Inače, upravo sam dobila „Koka-kolin” sertifikat s trodnevne radionice „Podrška mladima”, gde sam naučila kako se na najbolji način predstaviti poslodavcu, mada smo i na fakultetu dobijali smernice, kaže Savićeva.

Njenoj koleginici Anđeli Maksimović, koja se opredelila za informacione i komunikacione sisteme, nedostaje još jedan ispit do diplome. Osim za sticanje teoretskog znanja, nismo imali priliku za usavršavanje praktičnih veština, priznala je Anđela. Najinteresantnije su joj kompanije „Norma grup” i „Boš” jer nude mentorstvo i plaćenu stručnu praksu, a preko cele godine imaju otvorene pozicije. Radi posla bih se sigurno preselila u drugi grad, poručuje Anđela.

Održana Međunarodna konferencija studenata medicine u Novom Sadu

Trodnevna konferencija studenata medicine „Internationa medical students conference in Novi Sad 2019 – IMSCNS “ koja se ove godine organizuje po dvanaesti put, svečano je oodržana  od 7 do 9 novembra u Gradskoj kući, a prisutne je tom prilikom pozdravio član Gradskog veća za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin i poželeo im dobrodošlicu u Novi Sad, aktuelnu Omladinsku prestonicu Evrope. Veliko mi je zadovoljstvo što je naš grad već drugi put domaćin konferencije studenata medicine. Ovakvi skupovi su izuzetno značajni jer mladim ljudima koji su odlučili da medicina bude njihov životni poziv pružaju priliku da se upoznaju, razmene znanja i iskustva, ali i da uče od eminentnih profesora. Ljudi su najveća vrednost svakog društva, briga o njihovom zdravlju mora da bude prioritet, a mi ćemo uvek podržavati događaje posvećene onima koji se bave medicinom ili nameravaju da se ozbiljno posvete toj plemenitoj i odgovornoj profesiji, rekao je Ognjen Cvjetićanin.

Konferencija održava u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, u organizaciji Saveza studenata Medicinskog fakulteta. Na konferenciji učestvuje 200 studenata koji će tokom tri dana imati priliku da prošire svoja znanja iz medicinskih nauka, razmene kontakte i iskustva od gostujućih profesora koji dolaze sa prestižnih univerzitetskih klinika i centara širom Sjedinjenih Američkih Država, sa dugogodišnjim iskustvom i znanjem iz oblasti stomatologije, interne medicine, pedijatrije, onkologije, ortopedije, sportske medicine i radiologije. Organizaciju konferencije podržali su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Grad Novi Sad, Omladinska prestonica Evrope Novi Sad – OPENS 2019.

Šest decenija Visoke poslovne škole u Novom Sadu

Svečanim prijemom i otvaranjem Centra za izuzetnost „Dr Dušan Šiđanski“ obeleženo je 60 godina od osnivanja Visoke poslovne škole strukovnih studija u Novom Sadu. Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević, pozdravivši prisutne, istakao je njen značaj i vidne pomake koja je učinila u poslednje tri godine. Visoku školu u ovoj školskoj godini upisalo je 300 studenata, a smo pre par godina imala je šest do 10 upisanih. Njen nastavni kadar zajedno s rukovodstvom čini sve napore na planu digitalizacije i internacionalizacije obrazovnog procesa, sve u korist svojih studenata.

U svakom pogledu protekle godine do ovog jubileja, godine su stalnog rasta ove škole. Strukturno su povezane dve škole da bi nastala jedna, preko studijskih porgrama je osavremnjen njen rad, škola je dobila stotine kvadarata novog prostora, rekao je sekretar Milošević. Kako je dodao, više od 300 studenta upisanih u prvu godinu pokazuje da izlazimo iz kriznog perioda u kome Visoka škola nije navikla da živi, ali i to je deo našeg vremena. Verujem da smo zajedničkim snagama, pre svega kao partner, pomogli nastavnicima, koji su kroz savremene studijske porgrame, odnosu prema privredi i internacionalizaciji onoga što rade, pokazali da su pre svega pomogli sami sebi – naglasio je sekretar Milošević.

Direktorka Visoke poslovne škole strukovnih studija u Novom Sadu dr Jelena Damnjanović istakla je da se veliki jubilej obeleževa i skladu s uspesima prethodne tri godine – još jednim uspehom – zvaničnim otvaranjem Centra za izuzetnost „Dr Dušan Šiđanski“. Visoka poslovna škola postaje predstavništvo Centra za izuzetnost profesora Šiđanskog pri Univerzitetu u Ženevi. Ovu saradnju započeli smo pre dve godine, kada je malo ko verovao da ćemo je ostavriti s obzirom na to da smo prošli kroz mnogobrojne probleme. Moja namera i cilj mojih kolega i koleginica je da našim studentima pružimo viši nivo obrazovanja kroz kavalitet pre svega, a s druge strane da damo i doprinos usvršavanju naših profesora, jer jedino doživotno učenje i usavršavanje daju danas rezultate, rekla je direktorka Damnjanović. Prema njenim rečima, ova internacionalizacija, tačnije povezivanje s institucijama u Evropi, u ovom slučaju s Univerzitetom u Ženevi, značajno doprinosi kvalitetu obrazovanja u školi, kao i zemlji i regionu.

Profesor dr Miroslav Jovanović koji rukovodi Centrom za izuzetnost „Dr Dušan Šiđanski“ pri Visokoj školi kaže da se Centar se bavi evropskim pitanjima. Univerzietet u Ženevi je državni univerzitet, star 460 godina, i ima veliku tradiciju obrazovanja kadrova koji rade na najvišim pozicijama i u državama i u evropskim isntitcijama. Naš institut i Centar „Dušan Šiđanski“ bavi se izadavanjem publikacija, organizacijom konferenecija na najvišem nivou na teme koje se tiču evrozone, neizvesne budućnosti Evropske unije… Povezivanje s Visokom školom U Novom Sadu veoma je bitno za obe strane. Ženevski univerzitet prepoznao je visok kvalitet obrazovanja i kadrova ove škole. Otvaranje Centra je most koji može da doprinese poboljšanju razmena ideja, obrazovanja, publikacija između Švajcarske i Srbije, istakao je prof. Jovanović.

Svečanost povodom jubileja Škole upotpunjena je obraćanjem profesora Šiđanskog putem video zapisa. Osnova misija Centra je da pomogne Evropi da na bazi akademskih istraživanja dođe do predloga i ideja kako može da se izađe iz te krize u kojoj se našla Evropa. Uloga našeg centra je da doprinesemo tome da Evropa ponovo nađe enregiju koj je imala u početku. Mislim da kroz našu saradnju možemo da doprinesmo i miru na Balkanu, koji može da se upali u svakom trenutku. Zato, po mom mišljenju, treba razmisliti o tome kako bi Srbija što pre mogla da uđe u Evropu. Svi treba da znamo da je ulazak u Evropu jedini način da imamo mir, izvesnu sigurnost i da možemo da razvijamo nove tehnologije koje su jako važne, rekeo je u svojoj poruci pored ostalog prof. Šiđanski.

Visoka poslovna škola strukovnih studija u Novom Sadu državna je škola koja se bavi obrazovanjem kadrova ekonomske, informatičke i organizacione struke. Škola je pravni sledbenik Više poslovne škole u Novom Sadu, osnovane 1996. godine spajanjem Više ekonomsko-komercijalne škole i Više škole za organizaciju i informatiku.

Trijumf dramske sekcije Filozofskog fakulteta

Dramska sekcija Filozofskog fakulteta nastala je pre dve godine na inicijativu samih studenata koji vole književnost i pozorište. Želeli su da njihova brojna i različita kreativna razmišljanja budu uobličena na sceni. Do sada su spremili tri predstave i na pozornici u Kino-sali fakulteta izveli poznata dela dramskih pisaca koja predstavljaju složene tačke u razvoju drame na našim prostorima. Prva predstava kojom su se pokazali publici bila je „Ožalošćena porodica“ Branislava Nušića, koju su posle premijere odigrali još dva puta. Ove godine su izveli predstavu „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“ Dušana Kovačevića, kao i „Hamlet u selu Mrduša Donja“ Ive Brešana. Njihov talenat nije ostao nezapažen, te su ovog septembra s Brešanovim „Hamletom“ gostovali na Novosadskom festivalu knjige – NOFEK.

Njihov proces rada počinje u učionici fakulteta kroz niz razgovora i tumečenja likova i samog dela. Stoga je atmosfera zajedničkog pristupa radu izuzetno značajna za krajnji ishod. Timski rad, meseci mukotrpnog uvežbavanja i kolektivna vizija predstavljaju suštinu procesa – sama predstava je logičan sled. Koordinatorka dramske sekcije Nina Stokić, mlada režiserka koja zajedno s glumcima kreira pozorišnu magiju, smatra da gluma, pogotovo kada se mladi njome bave, može u velikoj meri uticati na društvo u kojem danas živimo. – Društvo i njegova promena su veoma složena i komplikovana stvar – ističe Nina Stokić. – Međutim, bilo kakvim gestom u kulturi, makar i odlaskom u pozorište, pravimo iskorak iz svega što je loše i što želimo da menjamo. Pokretanjem dramske sekcije i radom sa sjajnim ljudima osećam da sam deo nečeg istinski dobrog. Tim osećajem se svi vodimo i delimo tu ideju s našom publikom.

Članovi dramske sekcije nisu samo studenti koji su se ranije bavili glumom već šansu da prvi put stanu na scenu imaju svi koji su spremni da budu deo tima i učestvuju u radu. Studentkinja Nevenka Crnjanski, kojoj je u predstavi „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“ poverena glavna uloga upravnice pozorišta Katarine, koju je godinama u profesionalnom teatru igrala Milena Dravić, ističe da je tokom građenja lika naišla na dosta poteškoća. – Prvo je bilo potrebno shvatiti ko je ta žena, koja je njena uloga u pozorištu, njen odnos s drugim likovima i shvatiti kako je izgraditi na svojstven način – objašnjava Nevenka Crnjanski, i dodaje da je veliku pomoć u razradi svog lika dobila od kolega iz predstave. – Dosta sam razmišljala o njoj, njenim osećanjima, postupcima i životu. Srećom, trud se isplatio i mislim da sam bar delom uspela da je razumem, iako je i dalje držim „u kavezu“, ali ću je vremenom na novim nastupima nadograđivati.

Ove godine dramskoj sekciji su se pridružili novi članovi koji će, zajedno sa starim, tokom narednih meseci pripremati dve nove predstave. Za sve koji vole glumu, ta sekcija predstavlja mesto gde će moći kreativno da se izraze. Student anglistike Nemanja Ćurčić, koji je deo ekipe još od prvih proba, kada su se okupili da pročitaju tekst „Ožaložćene porodice“, smatra da njihova dramska sekcija spaja dve najvažnije stvari – prijateljstvo i glumu. – Iako smo glumački dosta napredovali tokom dvogodišnjeg rada, i dalje nam je druženje na prvom mestu – ističe Ćurčić, i dodaje da im mnogo pomaže to što se i privatno dosta druže i zajedno razvijaju raznolike ideje. – Dramsku sekciju vode isključivo njeni članovi, što podrazumeva da sve radimo zajedno, sami, od kostima do scenografije. Mesta za sebičnost nema.

Pozorišna priča dramske sekcije Filozofskog fakulteta se nastavlja. Predstava „Lari Tompson – tragedija jedne mladosti“ odigrana je 2. novembra u Kino-sali Filozofskog fakulteta, a predstava „Hamlet u selu Mrduša Donja“ je izvedena u ponedeljak, 11. novembra, na Filozofskom fakultetu u Osijeku, što je bilo prvo gostovanje van Novog Sada. Studenti planiraju da do kraja godine još jednom na sceni odigraju i svoju prvu predstavu „Ožalošćena porodica“.

Bela Crkva: Računari za đake u Kruščici

Zahvaljujući projektu „Stvaramo znanje“ koji kompanija Telekom Srbija već treću godinu sprovodi u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Osnovna škola „Sava Munćan“ iz Kruščice, kod Bele Crkve, dobila je nove računare, pametne table i potrebnu opremu za informatički kabinet. Donaciju maloj, ali višestruko nagrađivanoj školi koju pohađa veliki broj dece češke nacionalnosti, uručila je direktorka Sektora za odnose s javnošću „Telekoma Srbija” Marija Bošković. Tom prilikom ona je podsetila da Telekom Srbija svake godine opremi po 20 informatičkih kabineta u 20 osnovnih škola širom Srbije, tako da je tokom protekle tri godine modernu računarsku opremu dobilo 60 osnovnih škola i da se projekat „Stvaramo znanje“ realizuje u okviru programa „Pokrećemo pokretače“ kojim kompanija podstiče pojedince i institucije da u svom okruženju pokreću pozitivne promene. – Projekat opremanja informatičkih kabineta u osnovnim školama pokrenuli smo povodom 20 godina postojanja naše kompanije sa ciljem da učenicima i nastavnicima obezbedimo savremene uslove za rad i kako bi doprineli podizanju digitalne pismenosti đaka na još viši nivo. O odabiru škola koje je predložilo Ministarstvo prosvete, odlučuju građani onlajn glasanjem, pa roditelji, nastavnici, bivši učenici, komšije mogu da doprinesu da i male škole budu ponosni dobitnici informatičkog kabineta. Drago nam je što smo uspeli da realizujemo projekat koji podstiče zajednicu da se udruži u postizanju zajedničkog cilja, a koji osnovcima otvara mogućnost da lakše i bolje uče uz pomoć nastavnika koji mogu da im ukažu na prednosti, ali i zamke koje digitalne tehnologije sa sobom nose –  izjavila je Marija Bošković.

Svečanosti je u ime Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prisustvovala načelnica školske uprave Zrenjanin Snežana Oluški Vlačić koja je istakla značaj projekta „Stvaramo znanje“ i zalaganja društveno odgovornih kompanija kao što je Telekom Srbija u stvaranju boljih uslova za razvoj i obrazovanje mladih.

Škola „Sava Munćan“ jedna je od 20 škola koje su ove godine građani odabrali putem internet glasanja na Fejsbuk stranici mtsTvojsvet. Direktor škole Nikola Mirčov zahvalio se kompaniji na donaciji i Školskoj upravi Zrenjanin što su omogućili da i ova obrazovna ustanova učestvuje u projektu. – Ova nagrada nam je došla u pravom trenutku, jer nam je oprema u informatičkom kabinetu zastarela i neodgovarajuća. Nastavnici informatike i našoj deci mnogo će značiti ova donacija, jer će mnogo lakše savladavati gradivo –rekao je Mirčov.

Ove godine su sredstva za opremanje informatičkih kabineta dobile i škole iz Čuruga, Gunaroša, Lukićeva, Suseka i drugih mesta širom Srbije.

Vremeplov: Rođen Janko Šafarik

Na današnji dan 14. novembra 1814. godine rođen je srpski istoričar Janko Šafarik, osnivač Beogradskog muzeja, profesor Liceja u Beogradu, potpredsednik Društva srpske slovesnosti i predsednik Srpskog učenog društva. Poreklom je bio iz poznate slovačke intelektualne porodice. Osnovno polje njegovog interesovanja bila je istoriografija. Bavio se i arheologijom i numizmatikom, posebno sakupljanjem starog srpskog novca. Dela: “Opisanije sviju dosad poznatih srbskih novaca”, “O priloženim grbovima srbskih zemalja i vladatelja”, “Srbski spomenici mletačkog arhiva”, “Hrisovulja cara Stefana Dušana”, “Žitije Stefana Uroša III”, “Život despota Stefana Lazarevića”.

Vremeplov: Umro Sima Ćirković

Srpski istoričar, akademik Sima Ćirković preminuo je na današnji dan 14. novembra 2009.  godine. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. Istraživao je istoriju srednjeg veka Srbije i Bosne. Od 1968. na mestu je redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bio je član više inostranih akademija i stručnih udruženja, poput Evropske akademije za istoriju u Briselu, Međunarodnog instituta za ekonomsku istoriju Frančesko Datini, Međunarodnog komiteta za istorijsku metrologiju. Bio je zapažen i kao leksikograf i teoretičar metodologije istorije.

Vremeplov: Umro Ivan Štajnberger

Na današnji dan 14. novembra2012. godine preminuo je Ivan Štajnberger srpski psiholog. Štajnberger je tokom karijere biran u sva akademska zvanja na katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a usavršavao se i u Londonu i Kardifu. Dekan Filozofskog fakulteta bio je u dva mandata. Dela: “Život i ritam”, “Čovek dobar ili loš”, “Čovek u automatizovanom sistemu”.

Vremeplov: Rođen  Klod Mone

Na današnji dan 14. novembra 1840. godine rođen je francuski slikar Klod Mone, jedan od osnivača impresionizma. Po njegovoj slici “Impresija, izlazak sunca”, izloženoj 1874. godine u Parizu, nazvan je ceo slikarski pravac koji će imati veliki uticaj na razvoj likovnog stvaralaštva.

Vremeplov:  Rođen Nehru

Indijski državnik Džavaharlal Nehru, prvi premijer Indije po sticanju nezavisnosti (1947-64), jedan od osnivača i istaknuti lider Pokreta nesvrstanih zemalja  rođen je 14.  novembra 1889. godine.

Vremeplov: Umro Justinijan Veliki

Na  današnji dan 14. novembra 565. godine umro je romejski (vizantijski) car Justinijan I Veliki koji je po dolasku na presto 527. težio da obnovi Rimsko carstvo sa sedištem u Carigradu. Pokorio je 534. Vandale u severnoj Africi, 555. Ostrogote u Italiji i osvojio deo Španije. Po njegovom nalogu pripremljen je zbornik “Corpus juris civilis” u kojem je kodifikovno rimsko pravo. Sagradio je baziliku Sveta Sofija u Carigradu (532-37) koja će 1453. godine biti pretvorena u džamiju (Aja Sofija), a 1934. godine u muzej.

Vremeplov: Pisaro zauzeo Kusko

Na današnji dan 14. novembra 1533. godine španski osvajači pod komandom Fransiska Pisara zauzeli su grad Kusko, prestonicu carstva Inka, u današnjem Peruu.

Vremeplov: Rođen Frederik Banting

            Kanadski fiziolog Frederik Grant Banting koji je s Čarlsom Bestom 1921. godine izolovao insulin rođen je 14. novembra  1891. Godine 1923. podelio je Nobelovu nagradu za medicinu s Džonom Meklaudom, profesorom koji je nadgledao njihov rad. Smatrajući da je Best neuporedivo zaslužniji od Meklauda, svoju nagradu je podelio s njim. 

Šarčević: Ja sam glavni krivac što je vršnjačko nasilje vidljivije

Jedna od glavnih vesti poslednjih nedelja koja je izazvala dosta reakcija i osuda javnosti bila je vršnjačko nasilje. Zbog toga su reagovali i sindikati prosvete i Forum beogradskih gimnazija čiji predstavnici su se sastali sa resornim ministrom. Koja je najbolja prevencija i zaštita dece i šta država planira da uradi kako bi vršnjačkog nasilja bilo manje? Tokom sastanka sa sindikatima prosvete, Mladen Šarčević je rekao da “vršnjačko nasilje nije u porastu, nego je vidljivije”. “Ja sam glavni krivac što je to vidljivije, jer je do sada taktika bilo da se što više prikrije i onda ne znate koliki je obim toga”, izjavio je Šarčević u Jutarnjem programu RTS-a. Dodao je da u Srbiji nije ništa drugačije nego u drugim evropskim zemljama.

Prema njegovim rečima, sve vreme se govori o nastavnicima, školi i direktorima, ali da se zaboravljaju roditelji, kao i da su oni najodgovorniji. “Ja volim da sa svojim kolegama podelim odgovornost tako što će ustanove, Ministarstvo prosvete i škole uraditi svoj deo posla. S punim pravom očekujem da to uradi i socijala, policija, tužilaštvo i svi drugi društveni organi. Mi imamo međuvladin tim sa šest ministara koji se bave ovom temom”, istakao je ministar prosvete. Kao odgovor na vršnjačko nasilje, Šarčević je naveo uvođenje jednosmenskog rada kroz celodnevni boravak dece u školi. “Kada je dete ceo dan izloženo pedagozima, dobrim sadržajima, sportu, informatici, izradi domaćih zadataka, ručku – tada nema priliku da se bavi lošim stvarima”, kaže Šarčević. Taj koncept će uskoro početi da se primenjuje na teritoriji grada Užica.

Naglasio je da slučaj vršnjačkog nasilja mora da se prijavi školskoj upravi, lokalnoj inspekciji ili timu za nasilje. “Imamo 74 spoljna saradnika koji su vešti ljudi u toj oblasti. Oni rade po terenu. Sada formiramo jednu jedinicu zajedno sa UNICEF-om – to su nove mere, gde ćemo da formiramo opštinske savete roditelja. To smo pre dve godine započeli i pitanje je što lokalne sredine nisu odreagovale”, rekao je Šarčević.

Dečja žurka sa pesmama neprikladnim čak i za odrasle

Ovih dana na društvenim mrežama osvanuo je snimak sa jedne dečje žurke koji nikoga ne može da ostavi ravnodušnim, sem, možda, roditelja dece na ovom video zapisu. Nije jasno da li je u pitanju proslava rođendana ili žurka nekim drugim povodom, ali se animator prilično potrudio da skandalizuje javnost. Naime, deci je puštena pesma, iskreno, za nas nepoznatog izvođača, sa više nego diskutabilnim tekstom za njihov uzrast, pa i za nas starije. Ono što najviše boli je da su deca znala tekst ove “pesme” i zdušno su je otpevali, dok odrasli u pozadini, verovatno roditelji, prstom nisu mrdnuli… Boli i to što nam decu vaspitaju polupismeni stihoklepci i animatori u igraonicama, koje plaćamo da ih uništavaju. Da bi smo ukazali na to koliko su ovakve pojave pogubne po našu budućnost ovo je deo teksta koji su animatori zajedno sa decom otpevali: ONA MENE PALI, KURVE SU MI TU/ AL MI LjUBAV FALI, ONA ROLA VU’ (trava)/ KADA MI SE VARI (duva), VRTI MI SE, MANTA/ U KLUBU SMO GLAVNI. PUŠITE MI KU*AC, VOZĆE SE ‘RARI (ferari) https://www.youtube.com/watch?v=Pyh9Fl0zcQY

About the Author

admin