Vesti – 15.11.2019.

Pet žalbi na odluku FON-a o doktoratu Malog

Univerzitetu u Beogradu stiglo je pet inicijalnih žalbi na odluku koju je donelo Nastavno-naučno veće FON-a o doktoratu Siniše Malog. “Sve te žalbe pretočene su u jednu, koju sam podnela Odboru za profesionalnu etiku”, rekla je u sredu na sednici Senata Univerziteta u Beogradu rektorka profesor dr Ivanka Popović. Ona je podsetila da Odbor za profesionalnu etiku ima rok do 22. novembra da se izjasni po tom pitanju. Inicijalne žalbe na odluku Nastavno-naučnog veća FON-a koje nije disertaciju Malog proglasilo plagijatom, su podneli profesori Dušan Teodorović, Predrag Simonović, Vesna Miletić Stepanović, Ljubica Rajković i Aleksej Tarasjev.

Pariz: Doprinos Srbije mnogim ozbiljnim temama UNESCO-a

Generalna konferencija UNESCO je neiscrpan poligon vrlo ozbiljnih tema kada su u pitanju obrazovanje, nauka i kultura i zadovoljan sam što Srbija daje svoj doprinos, rekao je u sredu  u ministar prosvete, nauka i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević koji učestvuje u radu skupa u Parizu. On je naglasio da delegacija Srbije ima bilateralne sastanke sa kolegama iz zemalja sa kojima imamo neke posebne poslove u obrazovanju, a razgovori se koriste za zajedničke strategije u reformi obrazovanja do 2030. godine. “Imamo i mnoge posebne teme, a glavna među njima je priznavanje diploma”, rekao je on.

Region Zapadnog Balkana posebno je osetljiv pa se o specifičnostima razgovara sa Evropskom komisijom.  “Učenje dece u teškim uslovima, uslovima ekstremizma i niz drugih tema koje smo imali, su takođe jedna velika tema koju UNESCO podstiče, a Srbija tu jako ima visoke rezultate, mi smo svu decu iz migrantskih područja uključili u obrazovni sistem”, rekao je Šarčević.

Pomenuo je i povratak ljudi sa ratišta, iz Islamske države u razne regije Srbije. “Gledamo da deca ne osete te probleme koje su im izazvali roditelji koji imaju ekstremna shvatanja o svetu i životu, tako da i sada radimo silne programe, napravili smo mrežu sa preko 70 savetnika u svim regijama Srbije – i to Srbija jako dobro sprovodi”, izjavio je Šarčević.

On je podsetio da je prilikom posete Beogradu generalna sekretarka bila obaveštena o naporima Srbije i da je rekla da je veoma zadovoljna i zahvalna zbog svega što Srbija preduzima.

“U Srbiji su teme vezane i za etiku u okviru novih projekata veštačke inteligencije, a mi ćemo imati jedan novi centar, nadamo se do Nove godine, koji će biti trening centar za veštačku inteligenciju u saradnji sa kineskim partnerima”, rekao je Šarčević.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je ranije, u obraćanju na 40. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, da i dalje postoje pritisci da se srpsko nasleđe na Kosovu i Metohiji preda nekom drugom i da mu je neophodna zaštita. Vučić je kazao da je veoma važno šta će biti usvojeno u Unesko, jer je za očuvanje mira i stabilnosti veoma važno čuvanje kulturnog nasleđa. To je, kako je naglasio, važno za svaku naciju, a tako i celi svet. Vučić je istakao da se Srbija zalaže da se Povelja Uneska i dalje poštuje. Podvukao je da je neophodno da se posveti posebna pažnja zaštiti kulturnog nasleđa od svih oblika nasilja.

Za 30-tu godišnjicu  Konvencije o pravima deteta – dobrotvorni koncert

Povodom 30. godišnjice od usvajanja Konvencije o pravima deteta, UNICEF je organizovao dobrotvorni koncert koji je održan 13. Novembra u Sava Centru. Sva sredstva od prodaje karata za koncert biće preusmerena za podršku unapređenju programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji. 

 “Svaka manifestacija koja ima za cilj da kod dece izazove osmeh i pozitivnu energiju je nešto što treba podržati i nešto što treba da bude deo naše svakodnevnice i zato pozivam sve da nam se pridruže u sredu na koncertu kako bismo omogućili da sva deca predškolskog uzrasta dobiju mogućnost da idu u vrtiće, gde će se uz igru, učiti da budu samostalna, odgovorna i kreativna“, izjavio je uoči dobrotvornog koncerta glumac Bojan Perić, koji se, zajedno sa glumicom Sofijom Juričan, našao te večeri u ulozi voditelja.  „Drago mi je što sam deo UNICEF-ove misije da svoj deci u Srbiji obezbedi najbolje moguće uslove za odrastanje. Ovo veče će biti posebno i uzbuđen sam da čujem kako će zajedno zvučati vrsni muzičari Nemanju Radulović i Stefan Milenković i poznati dečiji hor Kolibri“, dodao je glumac. 

Zlatni prijatelj koncerta je kompanija Vip mobile, a Srebrni prijatelj je kompanija NIS. Partneri UNICEF-a umnogome su doprineli da se uspešno organizuje ovakav jedan koncert. Pored njih, organizaciju događaja pomogle su i kompanije: SKY MUSIC, McCANN Beograd, 365 ADS DOO.

Info dani o EU programima

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,  Ministarstvo za evropske integracije i Ministarstvo finansija u okviru  Projekta „Podrška učestvovanju u EU programima“, koji finansira Evropska unija,  organizuju  Info dane o EU programima (HORIZON 2020, Creative Europe, Europe for Citizens, EaSI, REC, Third Health Programme, COSME, EU Civil Protection Mechanism, Erasmus+, Customs 2020, Fiscalis 2020). Tim stručnjaka sa iskustvom u apliciranju i implementaciji projekata finansiranih iz EU programa, održaće prezentacije o mogućnostima apliciranja, o načinima za pronalaženje adekvatnih partnera, kao i podobnosti za apliciranje sa konkretnim projektom za ciljani program. Info dani su namenjeni predstavnicima preduzeća, agencija za regionalni razvoj, poslovnih udruženja i organizacija, lokalnih samouprava, fakulteta, naučnih institucija, nevladinih organizacija i svima drugima koji su zainteresovani da apliciraju za učešće u nekom EU programu.

Raspored održavanja Info dana je sledeći: Subotica, 13. novembar 2019.godine u 10 časova, u prostorijama Otvorenog univerziteta Subotica, Trg cara Jovana Nenanda 15, sala 211; Pančevo, 15. novembar 2019.godine u 10 časova, u prostorijama Regionalne privredne komore Južnobanatskog upravnog okruga, Zmaj Jovina 1a; Požarevac, 18. novembar 2019.godine u 10 časova, u sali Skupštine grada, Drinska 2; Beograd, 22. novembar 2019. godine u 10 časova, u amfiteatru Akademije strukovnih studija, Viša hotelijerska škola, Knez Višeslava 70; Beograd, 26. novembar 2019. godine u 10 časova, u prostorijama Privredne komore Srbije, Terazije 23, sala 1, VIII sprat; Leskovac, 27. novembar 2019. godine u 11 časova, u prostorijama Visoke poslovne škole strukovnih studija, Vlade Jovanovića 8; Vranje, 28. novembar 2019. godine u 11 časova, velika sala Skupštine grada, Kralja Milana 1; Novi Sad, 2. decembar 2019. godine u 10 časova, u prostorijama Američkog kutka, Kej žrtava racije 2b; Niš, 3. decembar 2019. godine u 11časova, u prostorijama Startap centra na Elektronskom fakultetu, Aleksandra Medvedeva 14.

nfo dani u Kragujevcu i Zaječaru će se održati početkom decembra. Naknadno ćemo Vas obavestiti o terminu održavanja Info dana u ovim gradovima.  Ukoliko ste zainteresovani da prisustvujete Info danu o EU programima, prijavite se na imejl adresu: a.sljivic@idi.ie. Za sve dodatne informacije, kontakt osoba je Aleksandra Šljivić, koju možete kontaktirati na telefone 011/334 21 15 i 061/605 95 54 ili na navedeni imejl.

Održana četvrta sednica Saveta za NOKS

Na sednici Saveta za Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije koja je održana 8. novembra 2019. godine razmatran je Nacrt Izveštaja o povezivanju Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije sa Evropskim okvirom kvalifikacija. Cilj izveštaja je da se drugim zemljama predstavi način na koji je Republika Srbija uskladila nivoe kvalifikacija sa Evropskim okvirom kvalifikacija i kako je obezbedila ispunjenost odgovarajućih procedura i kriterijuma za povezivanje. Četvrta po redu sednica održana je u prostorijama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a sednicu Saveta otvorila je Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra za dualno obrazovanje i vaspitanje, koja je i predsednik Saveta.

Predstavljen je i Predlog plana primene Pravilnika o standardima usluga karijernog vođenja i savetovanja, koji sadrži predlog mera i aktivnosti kojima će se podržati primena standarda. Beogradska otvorena škola je pokrenula inicijativu za izradu Plana primene Pravilnika o standardima usluga karijernog vođenja i savetovanja,  u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Agencijom za kvalifikacije, nakon čega je sproveden konsulatativni proces sa brojnim socijalnim partnerima na koje se Pravilnik odnosi.

Članovi Saveta su informisani i o realizaciji IPA 2014 programa. Radi uspešne realizacije implementacije IPA 2014 programa, formirano je pet radnih grupa: Radna grupa za razvoj Registra NOKS, Radna grupa za razvoj standarda kvalifikacija, Radna grupa za razvijanje profila sektora, Radna grupa za priznavanje prethodnog učenja i Radna grupa za razvoj institucionalnog okvira NOKS. Članovi Saveta su takođe obavešteni da je u toku pripremanje konstitutivnih sednica sektorskih veća.

Produžen rok za prijavljivanje na konkurs „Pokrenimo našu decu“

Rok za slanje prijava na konkurs „Pokrenimo našu decu“, na kojem škole u Srbiji mogu da osvoje pakete rekvizita za fizičku aktivnost, kao i vredna nagradna putovanja za učenike i učitelje, produžen je do 18. novembra 2019. godine. Konkurs „Pokrenimo našu decu“ organizuje se u okviru istoimenog programa kojim „Akva viva“, brend kompanije Knjaz Miloš i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uvode dodatnu svakodnevnu petnaestominutnu fizičku aktivnost u osnovne škole u Srbiji.

Cilj programa je promocija zdravlja i fizičke aktivnosti, a u svrhu prevencije i korekcije deformiteta izazvanih neaktivnim načinom života dece. Akva viva je i ove godine pripremila pakete rekvizita za fizičku aktivnost za 36 odeljenja u Srbiji. Tri prvoplasirana odeljenja, osim paketa podsticajnih rekvizita za vežbanje, osvojiće i sedmodnevnu rekreativnu nastavu, dvodnevni i jednodnevni izlet za sve učenike odeljenja, kao i vaučere za putovanja za učitelje.

Za prijavu učešća na konkursu potrebno da učitelji pošalju popunjen formular na konkursponade@gmail.com.  Zainteresovani učitelji prijavni formular mogu da preuzmu sa sajta brenda Akva viva, gde su detaljno opisane i propozicije konkursa.

Studenti Pravnog fakulteta prvi na Transevropskom takmičenju

Studenti Pravnog fakulteta iz Kragujevca osvojili su prvo mesto na Transevropskom takmičenju pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. U finalu su bili sa timom Univerziteta iz Stokholma koji je bio predstavnik Nordijske grupe pravnih fakulteta. Sudije iz Evropskog suda za ljudska prava odlučio je da tim iz Srbije bude pobedik. Prof. dr Srđan Đorđević prodekan za nastavu ponosan je na tim studenata i  kolegu doc. dr Veljka Turanjanina koji je bio njihov mentor.Takmičenje je realizovano zahvaljujući švedskoj organizaciji ,,Civil Rights Defenders,,.

Pobednički tim čine: Uroš Lazarević, Nevena Jovanović, Saša Tucaković, Jelena Stanisavljević, Dijana Stefanović i Amina Rovčanin. Ova pobeda je od izuzetnog značaja za Pravni fakultet u Kragujevcu i njegovu reputaciju. Svečanom prijemu na fakultetu u Kragujevcu ispred ministarsva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prisustvovao je Bojan Tubić, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje. 

Novi Sad: Tribina o Marku Kraljeviću u KCNS

Tribina „Marko Kraljević – od istorijske ličnosti do epskog junaka“ održana je   nedavno u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je doc. dr Boris Stojkovski, istoričar. Marko Kraljević je najpoznatija ličnost srpske epske poezije. U istorijskim izvorima nije ostavio naročito velikog traga, barem ne u meri u kojoj bi se to moglo očekivati s obzirom na njegovu popularnost, ali njegov posmrtni „život“ ostavio je dubok trag do današnjih dana. Marko je potekao iz porodice Mrnjavčević. Bio je sin kralja Vukašina i gospodar Prilepa. Posle očeve pogibije u Maričkoj bici 1371. godine nasledio je kraljevsku titulu, postao je osmanski vazal i upravljao jednim područjem u Makedoniji.

Dolaskom cara Uroša Petog 1355. godine na presto, Mrnjavčevići su se već bili etablirali kao najznačajnija vladarska kuća. Marku, čoveku od poverenja cara Uroša, poverena je diplomatska misija pošto je 1360. godine izbio rat između Srbije i Dubrovnika. Dubrovački dokumenti su prvi pouzdani pisani trag o Marku u istorijskim izvorima. Mada mirovni sporazum nije sklopljen, Marko je izdejstvovao neke povoljnosti za srpsku stranu: uspeo je da oslobodi prizrenske trgovce koji su bili zarobljenici u Republici Svetog Vlaha i uzeo je deo založenog porodičnog srebra, tzv. poklad kralja Vukašina, objasnio je autor tribine. Dok je kralj Vukašin još bio u životu, postojala je namera da se Marko oženi hrvatskom devojkom iz velikaške porodice Šubića uz posredovanje bosanskog kralja Tvrtka Kotromanića, ali usprotivio se Papa protestnim pismom  „zbog udaje za sina veličanstvenog srpskog kralja šizmatika“ i nije dao dozvolu za taj brak. Marko se oženio Jelenom Hlapen, kćerkom Radoslava Hlapena, značajnog velikaša i gospodara Bera i Vodena i prvog suseda Mrnjavčevićevih zemalja. Posle smrti moćnog srpskog cara Stefana Dušana 1355. godine, koji je zemljom vladao 24 godine, uzdigao Srbiju na rang carstva i izveo je na tri mora, usledila je i smrt cara Uroša 1371. godine koja je donela veoma nemirna vremena.

Mnogi velikaši su se izdizali i izazivali konflikte, a Mrnjavčevići su se pokazali kao najznačajniji, pogotovo kralj Vukašin i njegov naslednik mladi kralj Marko. Realnost na području Makedinije, međutim, bila je surova – mada je Marko posle očeve smrti nasledio titulu kralja, on je zapravo na terenu bio gospodar samo Prilepa i okoline.

Nema istorijskih podataka o odnosu Marka Kraljevića, kneza Lazara i Kosovskog boja, a sve u vezi s tim je, smatra Stojkovski, „plod docnije epske percepcije“. Takođe, izreka „Kasno Marko na Kosovo stiže“ ne odnosi se na njega, nego na Janoša Hunjadija i drugu Kosovsku bitku 1448. godine. Marko je poginuo u bici na Rovinama 1395. godine.

Posle smrti, Marko Kraljević ušao je u legendu i epsku pesmu pretežno kao pozitivan junak. Tek u tim pesmama on dobija i atribut „kraljević“ (kraljev sin) i dostigao je veliku metamorfozu od istorijske ličnosti do mitskog junaka. Njegov kult zaživeo je u svim srpskim zemljama, a što je naročito zanimljivo i među Srbima u Dalmaciji. Mnogi su o njemu pisali, mnogi su naslikali njegove portrete ,a među njima Đura Jakšić i češki umetnik Vladislav Titelbah. Marka je izvajao Ivan Meštrović, a njegov portret naslikala je Mina Karadžić, kći Vuka Karadžića koji je sakupio najviše pesama o kraljeviću Marku.

 „Plava ptica”: Kulsko udruženje za pomoć MNRO ima svoj časopis

Korisnici usluga Društva za pomoć MNRO „Plava ptica” iz Kule posetili su zoo- vrt na Paliću o čemu je pisao njihov izveštač- korisnik Nikola Savić, što je potom objavljeno u časopisu „Ptičica”. „Plava ptica” objavljuje periodično taj časopis u kojem se pokazuje rad udruženja ali i talenti njihovih korisnika. Nikola piše da je dan bio sunčan i topao, ali da su se potom vremenske prilike pogoršale, što je omelo korisnike i vaspitače u nameri da veći deo dana provedu u šetnji oko Palićkog jezera. „U zoo- vrtu smo videli veliki broj različitih vrsta životinja, među kojima su bili lav, tigar, rakun i foke, koje su većini bile najzanimljivije. Tokom posete smo uočili prelepe botaničke maštarije kao što je paun od različitih vrsta ukrasnog cveća, ali i autentično biljno okruženje za većinu životinjskih vrsta”, kaže Nikola i ističe da su im od velike pomoći bile i informativne table sa podacima o vrstama životinja.

Nikola piše i da je nakon toga usledio vrlo ukusan i raznovrstan ručak u obližnjem restoranu. „Vaspitači, kao i pomoćno osoblje su bili vrlo brižni i strpljivi kako bi odgovorili potrebama ove znatiželjne i vesele grupe”, kaže Nikola i dodaje da je grupa sa puno novih saznanja o različitim vrstama životinja, puna pozitivnih utisaka, krenula put Kule. Da je Nikola talentovan za pisanje može se videti i po intervjuu koji se može pročitati u časopisu „Ptičica”, a u kojem Nikola u novoj rubrici razgovara sa Goranom Hardijem, vlasnikom kafića „Stars”, u kom su radno angažovani njegovi drugari, korisnici „Plave ptice”. U tekstu se može pročitati zašto se Goran odlučio na posao ugostitelja, šta su lepe, a šta manje lepe strane posla, ali i d asaradnja kafića i „Plave ptice” traje već  četiri i po godine.

Naime, korisnici “Plave ptice” koji žele da rade imaju prilike za to u obližnjem kafiću, ali i u njihovoj fotokopirnici istog naziva kao i časopis, koja se nalazi pored zgrade Opštine, od koje Društvo dobija veliku pomoć za svoj rad.

Vršac podstiče inkluziju Roma

Kao primer dobre prakse u pružanju usluga socijalne pomoći, Grad Vršac nedavno je potpisao Sporazum o saradnji sa gradovima i opštinama u okviru pilot projekta Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji”, koji implementira Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Takođe, na putu su i da realizuju dva projekta u oblasti zapošljavanja pripadnika romske nacionalne zajednice, a koje finansira Evropska unija, budući da je 58 odsto romske populacije nezaposleno i evidentirano pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje. – Prošle godine je Grad Vršac potpisao sporazum o saradnji sa Salnom konferencijom gradova i opština i dobio sveobuhvatni paket podrške za izradu i unapređenje strateških, finansijskih i institucionalnih mehanizama za sprovođenje mera inkluzije Roma i Romkinja – objašnjava koordinatorka za romska pitanja Odeljenja za društvene delatnosti Grada Vršca Alisa Šajn. – Tako je operativni plan za 2019. godinu budžetiran od Grada 600.000 dinara i isto toliko je Stalna konferencija gradova i opština izdvojila za realizaciju aktivnosti po tom planu.

Od ukupnog broja stanovništva na teritoriji opštine Vršac, 2,36 odsto njih čine pripadnici romske nacionalne zajednice. Najviše njih živi na obodima grada i u selima, dok imaju i svoje naselje Balata. Kako bi predstavnici nadležnih institucija prepoznali realne potrebe svojih sugrađana, sredinom prošle godine formiran je mobilni tim koji na terenu rešava sve probleme i potrebe romske populacije.

Radi upošljavanja Roma spremaju se obuke za frizerke, šminkerke, varioce, zidare, gerontodomaćice, kao i hranitelje -Kao mobilni tim, sredinom juna upisivali smo decu u predškolsku ustanovu na terenu, dakle popunjavali smo sa roditeljima obrazce i savetovali ih da upisuju decu – navodi Šajn. – Svake godine imamo sve više upisane dece u predškolsku ustanovu i osnovnu školu. Takođe, pokušavamo na sve načine da uvedemo romski jezik kao izborni predmet u školama, budući da na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača imamo katedru na romskom jeziku, po čemu smo jedinstveni u Evropi.

I kada je reč o segmentu zdravlja, situacija je sve bolja jer, otkako mobilni tim postoji, više nema romske dece koja nisu vakcinisana. Najveći problem je i dalje u oblasti stanovanja, kao i kada je reč o (ne)zaposlenosti. – Preko Stalne konferencije gradova i opština u okviru programa Evropske unije za podršku inkluziji Roma dobili smo projekat koji se tiče njihovog zapošljavanja, tako da organizujemo obuke za frizerke, šminkerke, varioce, zidare, gerontodomaćice, kao i hranitelje jer neki Romi žive u dosta dobrim uslovima, pa imamo ideju da deca na taj način ostaju u svojoj kulturi i tradiciji – ističe naša sagovornica.

Kao problem se javlja i to što mnogi Romi dobijaju socijalnu pomoć, te kao da su zavisni od nje, p – Još uvek mapiramo njihove potrebe na osnovu čega ćemo raditi obuke. Takođe, i GIZ-ov projekat se isto tiče zapošljavanja. Držimo i radionice sa roditeljima o važnosti redovne nastave za njihovu decu.

Biblioteka u Budisavi decu uči ljubavi prema knjizi

Na policama ogranaka Gradske biblioteke „Endre Adi” u Budisavi nalazi se više od 13.000 knjiga, dok dečji fond broji nekoliko hiljada slikovnica, romana, zbirki pesama, ali i enciklopedija, na srpskom i mađarskom jeziku. Po rečima bibliotekarke Sofije Vasilić, budisavska biblioteka „stoji na čvrstim nogama” jer su svi učenici OŠ „Ivo Andrić” učlanjeni u nju. – Ne uče čitanju i ljubavi prema knjizi odrasli se, već deca – kazala je Sofija Vasilić. – Zbog toga polaskom u prvi razred deca stiču pravo da se besplatno učlane u našu biblioteku, ali mnoga već u predškolskom uzrastu s roditeljima posećuju našu ustanovu. Moramo biti svesni toga da dete neće doći u biblioteku samo od sebe, odnosno „po naređenju” učitelja, nastavnika ili roditelja. Zato moramo biti lukavi da bismo našli pravi način da ih privučemo. Kada dete odluči da samo dođe u biblioteku i dobrovoljno odabere štivo koje će pročitati od korice do korice, ono odmah dobija volju i za sledećom knjigom – e, tako se rađaju ljubitelji knjige! Želim da naučim decu da spoznaju kakve knjige vole da čitaju, a ukoliko se još ne snalaze među bibliotečkim policama, uvek sam spremna da ih saslušam i preporučim najbolje štivo. Mališani se, osim lektire, najviše interesuju za beletristiku i posebno naučnu fantastiku, dok ih „realnost u knjigama” ne privlači

Ogranak Gradske biblioteke „Endre Adi” poznat je po brojnim zanimljivim radionicama jer, kako nam se požalila Sofija Vasilić, knjige više nisu „in”. Međutim, kaže da je uspela da postigne nešto što na prvi pogled deluje nemoguće – nijedno dete koje pohađa radionice nije izašlo iz biblioteke, a da nije ponelo knjigu. – Mališani su izuzetno zainteresovani za radionice koje organizujem. Izrađujemo brojne predmete od raznih materijala, a osim toga se druže, zabavljaju i razvijaju maštu – pojasnila je naša sagovornica. – Čini mi se da manje sredine poput sela i prigradskih naselja još uvek imaju „mnogo više duše”. Deca nisu izgubila detinjstvo i radoznalost, dok mališanima iz grada, stičem utisak, nedostaje inicijativa, pa se teško uključuju u aktivnost poput radionica.

Kurti guši srpski jezik na Kosovu i Metohiji

“Svi totalitarni sistemi su pokušali da se obračunaju sa jezikom i to je poslednja faza njihovog ludila i propasti”. Ovom rečenicom na predizborno obećanje Aljbina Kurtija da službeni jezik ubuduće bude samo albanski, reaguje književnik i novinar iz Gračanice Živojin Rakočević. Na Kosovu i Metohiji je u upotrebi nekoliko jezika, ali samo su dva zvanična: albanski i srpski. Iako često albanizovan, nepravilan i iskrivljen, srpski jezik je zastupljen u institucijama, a Aljbin Kurti bi to da promeni, pa bi korišćenje ovog pisma dozvolio samo u sredinama sa srpskom većinom  “To je poslednji stadijum mržnje i on je razarajući, kako za onoga ko ga primenjuje, tako i za onoga koji trpi”, dodaje Rakočević i ističe: “To je jedan neverovatan i potpuno besmislen naum jer se sa jezikom ne možete obračunavati. Ne možete mu ništa. On će preživeti i pojavljivaće se tamo gde ga najmanje očekujete, on izvire iz svake knjige, svakog slova koje smo mi ovde ostavili i zapisali, iz svega što smo mi”.

Rakočević naglašava da je srpski jezik na Kosovu i Metohiji konstantno na granici između opstanka i nestanka. “Te 1999. godine postojali su ljudi koji su naplaćivali upotrebu srpskog jezika. Dakle, 100 maraka je koštalo ukoliko vas uhvate da govorite srpski u Peći, a 30 maraka u Kosovskoj Kamenici. Posle toga smo dobili zakonsko pravo na upotrebu jezika, ali ovde više zakoni ne važe”, kaže on. To je, navodi dalje Rakočević, obrnuta logika u kojoj se svako može razračunavati sa jezikom. “Jer sve što ste napisali na oba ili na sva tri jezika (albanskom, srpskom ili engleskom) u formi zakona to niko ne želi suštinski da primeni, a da primenjuje možda bi nam svima bilo lakše”, smatra on. “Rat protiv jezika svi su izgubili”, zaključuje književnik Živojin Rakočević.

Vremeplov: Umro Patrijarh Pavle

Patrijarh srpski Pavle umro je na današnji dan 15. novembra  2009. godine. Sahranjen je u manastiru Rakovica uz prisustvo najviših državnih funkcionera, crkvenih velikodostojnika i više stotina hiljada građana.

  Vremeplov: Rođen Karađorđe

Na današnji dan  15. novembra 1752. godine rođen je Đorđe Petrović Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka. Karađorđe je tvorac novovekovne srpske države i rodonačelnik kraljevske porodice Karađorđević. U Austrijsko-turskom ratu (Kočina Krajina) borio se kao frajkor (dobrovoljac) u sastavu jedinica kapetana Koče Anđelkovića, na austrijskoj strani. Kao buljubaša (turski čin u rangu komandanta bataljona) učestvovao je u akcijama protiv janjičara. Na zboru srpskih prvaka u Orašcu 14. februara 1804. izabran je za “vožda” u borbi protiv Turaka. Isteravši Turke iz Beogradskog pašaluka (Smederevskog) posle pobeda na Ivankovcu, Mišaru i Deligradu i oslobođenja Beograda, nastojao je da izdejstvuje priznanje Srbije, ali međunarodni uslovi nisu bili povoljni. Pokušavao je da se osloni na Rusiju i 1807. stvorena je neka vrsta srpsko-ruskog vojnog savezništva, što je okončano za Srbiju krajnje nepovoljnim Bukureštanskim mirom 1812. Posle sloma ustanka 1813. izbegao je u Austriju, zatim u Rusiju, da bi po povratku u Srbiju 1817. tragično nastradao.

Vremeplov:  Kolumbo o upotrebi duvana među Indijancima

Na današnji dan 15. novembra 1492. godine španski moreplovac Kristofer Kolumbo napravio je belešku o upotrebi duvana među američkim Indijancima, što je prvi pisani dokument o toj biljci koja je kasnije osvojila svet.

Vremeplov:  Frensis Drejk

Engleski gusar i admiral Frensis Drejk krenuo je na današnji dan 15.  novembra 1577. godine na put oko sveta i, nakon trogodišnjeg uspešnog putovanja postao prvi Englez koji je oplovio Zemlju. Tokom putovanja obišao je obale Afrike i Amerike, napadajući i pljačkajući španske brodove.

Vremeplov: Umro Johan Kepler

Na  današnji dan 15. novembra 1630. godine umro je nemački astronom, matematičar i fizičar Johan Kepler, koji je sa tri fundamentalna zakona o kretanju planeta dokazao Kopernikovu hipotezu o heliocentričnom sistemu.

Vremeplov: Brazil postao Republika

Pobornici republike kojima su se, nakon ukidanja ropstva pridružili veleposednici, svrgnuli su na današnji dan 15. novembra 1889. godine drugog i poslednjeg brazilskog cara Pedra II i proglasili Brazil republikom s predsednikom Manuelom Deodorom.

Vremeplov: Prva skupština Lige naroda

Na današnji dan 15. novembra 1920 godine u Ženevi je održana prva skupština Lige naroda.

Vremeplov: Kina prvi put na zasedanju Generalne skupštine UN

Delegacija Narodne Republike Kine na današnji dan 15. novembra 1971. godine učestvovala je prvi put na zasedanju Generalne skupštine UN.

Šarčević: Visoka škola u Kragujevcu neće biti jedina kojoj je zabranjen rad

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević najavio je da Visoka škola za menadžment i ekonomiju u Kragujevcu neće biti jedina kojoj je zabranjen rad. On je za Novosti kazao da će toga biti još jer ima mnogo nepravilnosti Naveo je da na jednoj od državnih visokih škola arhitekta predaje sociologiju, u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji predaju samo tri lekara. Šarčević je dodao da pola visokih škola nema odgovarajuće kadrove, najavljujući da će svi koji ne poštuju zakon biti kažnjeni i da će biti iskorenjeno sve što ne valja. On je ovo rekao nakon što je Prosvetna inspekcija posle vanrednog nadzora zabranila rad Visokoj školi za menadžment i ekonomiju u Kragujevcu.  Prethodno je rad zabranjen u školama u Tutinu i Trsteniku.

Ministar je naglasio da škola u Kragujevcu nije akreditovana, te da je radila sa početnom akreditacijom, jer nisu dobili licencu za rad. “Moramo da uvedemo indikatore kvaliteta, a to je najteži posao. Za to imamo podršku akademske javnosti”, rekao je ministar. On je pojasnio da su svake godine određene oblasti u fokusu rada inspekcije, a da su ove godine to privatne ustanove. Inspekcija je bila i na jednom od fakulteta Megatrenda gde je utvrđeno da ne ispunjavaju sve uslove, pa im je ostavljen rok da navedene nepravilnosti isprave. Ministar je najavio da će proces akreditacije visokoškolskih ustanova biti pažljivo praćen. Kao poseban problem, naveo je visoke škole u Srbiji i istakao da je mreža visokih škola, koju je Ministarstvo prosvete uvelo, mnogo doprinela regularnosti u poslovanju. “Da nismo uradili ovu mrežu, pola tih škola ne bi moglo da se akredituje”, kazao je ministar Šarčević.

Srpski studenti u Hongkongu traže da se vrate kući: Ambasada nema pare

Dok danima gledamo scene sukoba demonstranata i policije na ulicama Hongkonga, u tom gradu nalazi se nekolicina srpskih studenata. Jedna od njih, Anđela Janković koja studira na Univerzitetu Ling – nan, rekla je za N1 da su srpski studenti tražili pomoć Ambasade Srbije u Kini, ali da im je rečeno da trenutno ne postoji fond koji bi im omogućio da se vrate u Srbiju. Anđela Janković kaže da nastave na fakultetu nema, a da je pojedinim studentima savetovano da napuste grad. Ona tvrdi da su njeni pokušaji da stupi u kontakt sa ambasadom Srbije u Kini ostali bezuspešni. “Ja sam pokušala ambasadu da kontaktiram, nisu mi se javili preko telefona. Poslala sam im mejl takođe, na koji nisu odgovorili, ali koliko sam upućena oni su odgovorili preostalim srpskim studentima koji su im se obratili i otvoreni su rekli kako trenutno nemaju fondova da nam pomognu da napustimo Hongkong. Ali da će pokušati da nam pomognu kako god budu mogli”, rekla je Janković za N1.  Ona dodaje da je danas situacija mnogo mirnija nego juče u utorak, kada je grupa demonstranata demolirala studentsku menzu. Studenti su, ipak, i dalje u svojim sobama. “Savetuju nam da se ne krećemo apsolutno nigde dalje od kampusa. Sve nastave su obustavljene. Takođe, nema javnog prevoza i onda sve i da hoćemo, nemamo gde da se krećemo”, opisuje situaciju u Hongkongu srpska studentkinja. http://rs.n1info.com/Svet/a543611/Srpski-studenti-u-Hongkongu-trazili-pomoc-ambasade.html

Pretres kampusa u Hongkongu, sumnja da pripremaju Molotovljeve kokteli

 Hongkonška policija je saopštila da su izvršili pretres u univerzitetskom kampusu, jer su sumnjali da se koristi za izradu Molotovljevih koktela koje demonstranti bacaju na policiju na protestima. Mnogi su kritikovali policiju zbog ulaska u Kineski univerzitet u Hong Kongu, nazivajući to napadom na visoko obrazovanje i znakom pogoršanja odnosa između policije i javnosti. Portparol policije Tse Čun-čung rekao je da je akcija preduzeta nakon što je policija koja je čuvala pešački most pored kampusa bila napadnuta. On je rekao da sumnjaju da se demonstranti okupljaju u kampusu kako bi tu pravili Molotovljeve koktele. “Nigde u Hongkongu nije zemlja bez zakona. Nikakvi izgovori ni politički motivi ne mogu opravdati ili veličati ovo ludilo”, rekao je Tse i dodao da će policija goniti sve koji krše zakon bilo gde da pokušaju da se sakriju. Policija je saopštila da je u utorak širom Hongkonga bacila 1.567 kanistera sa suzavcem, ispalila 1.312 gumenih metaka i 380 pravih. Ukupno su uhapšene 142 osobe, a 10 je s povredama odvedeno u bolnice.

25. dana štrajka prosvetara u Hrvatskoj

Štrajk zaposlenih u prosveti u Hrvatskoj nastavljen je i juče, a predstavnici Sindikata hrvatskih učitelja i Nezavisnog sindikata zaposlenih u srednjim školama održaće konferenciju za novinare ispred Banskih dvora. Premijer Andrej Plenković apelovao je na zaposlene u osnovnim i srednjim školama da razmisle o posledicama štrajka, koji je juče ušao u 25 dan, a ministar Josip Aladrović je pozvao sindikalce na sastanak u vladi, što su oni prihvatili. Aladrović je rekao da će sindikalcima na tom sastanku biti predstavlja konačna ponuda vlade, a to je povećanje osnovice za 6,11 posto i povećanje koeficijenata složenosti posla za najmanje dva odsto. Prosvetari su, inače, traže upravo povećanje koeficijenata složenosti posla. Dogovor s vladom će biti postignut, ako vladin predlog prihvati natpolovična većina na referendumu zaposlenih u prosveti, rekla je profesor Julijana Petrina, koja je i poverenica SHU iz Varaždinske županije, preneo je HRT.

About the Author

admin